Posle odluke da se Telekom ne prodaje

Samu odluku prodavati/ne prodavati Telekom nemoguće je komentarisati dok (ako) javnosti ne budu poznati detalji o onome šta se nudilo. Stručna javnost bila je podeljena oko toga treba li prodavati ili ne. Neki su kategorički protiv, mnogi bi prodali, ali ne po bilo kojoj ceni. Informacija je bilo malo, ne samo o procesu pregovora, što bi bilo donekle razumljivo, već i o načinu prodaje koji je bio odabran. A taj način, ako je možda i dobar iz nekog drugog razloga, sigurno nije dobar sa stanovišta javnosti postupka. U svemu tome dodatno para oči i uši izjava premijera (koja se u drugoj formi pojavljivala već u medijima i pre okonačanja, kao najava "B opcije") da će, s obzirom da Telekom neće biti prodat, možda biti angažovan "profesionalni menadžment".

Postavlja se pitanje kakav je menadžment do sada bio na čelu Telekoma, kakve je poslovne rezultate ostvarivao taj menadžment i da li će, ako se to izabere kao opcija, ugovor o angažovanju novog menadžementa, bio nedostupan javnosti kao u slučaju Železare. Podsetimo, u tom slučaju, ugovor koji sadrži prava i obaveze o raspolaganju javnom imovinom velike vrednosti, ostao je u potpunosti skriven i pored obavezujućeg naloga Poverenika za informacije, koji Ministarstvo privrede nije ispunilo, a čije izvršenje Vlada Srbije nije obezbedila.