Osuda zbog zloupotrebe u javnoj nabavci
Budući da su u Srbiji osude za zloupotrebe u javnim nabavkama veoma retke, kao i osude protiv javnih funkcionera, prenosimo vest o jednom takvom slučaju. Doduše, i ovde je reč o relativno maloj nabavci, a funkcioner je (bivši) predsednik opštine, koji je u vreme izvršenja krivičnog dela i podizanja optužnice bio u Demokratskoj stranci. Možda nema veze sa ovim postupkom, ali zanimljivo je da je okrivljeni, koji ima pravo žalbe na presudu,nedavno postao član Pokreta socijalista, partije minitra Vulina.
O ovom slučaju, na koji je prvi put ukazala nevladina organizacija Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja, pisali smo detaljnije u prošlogodišnjoj publikaciji „Kako protiv korupcije?“, na stranicama 57-58..
NVO Toplički centar podnela je u novembru 2012. Višem javnom tužilaštvu u Prokuplju krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika te opštine, Milana Arsovića, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. Tužilaštvo je šest meseci kasnije, u maju 2013. godine, podnelo optužnicu protiv Arsovića i protiv Aleksandra Mitrovića, vlasnika privatne firme „Proeurobiznis“ iz Prokuplja.
O kakvoj se zloupotrebi radi? Arsović, koji je bio predsednik opštine od 2008. do 2012. godine i privrednik Mitrović dobro su se poznavali. Kada je privrednik saznao da su u budžetu Opštine Prokuplje predviđena sredstva za nabavku i montažu tri dečija igrališta ukupne vrednosti 9,6 miliona dinara, podstrekao je predsednika opštine da umesto jednog postupka javne nabavke, kao što bi trebalo po Zakonu, donese odluku o pokretanju tri odvojena postupka javne nabavke male vrednosti, što je ovaj i učinio dana 20.03.2012. god. Predsednik opštine pri tom nije uvažio ni upozorenja opštinske Komisije za javne nabavke. Naime, Zakon nalaže da se sprovodi objedinjena nabavka svih istovrsnih dobara i usluga koja se nabavljaju tokom jedne budžetske godine. Međutim, otišao je i korak dalje, naloživši članovima Komisije da konkursnu dokumentaciju predaju samo Aleksandru Mitroviću. Sve to je učinjeno očigledno u cilju omogućavanja privrednom društvu „Proeurobiznis“ da bude izabrano kao najbolji ponuđač u tri fingirana postupka javne nabavke dečijih igrališta. Kod javnih nabavki male vrednosti, prema odredbama tada važećeg zakona, bilo je dovoljno da naručilac uputi poziv na adrese tri potencijalna ponuđača, a nije postojala obaveza objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki.
Dobivši obećanje predsednika opštine da će konkursna dokumentacija u pogledu modela dečijih igrališta biti prilagođena njegovoj ponudi, Aleksandar Mitrović je pribavio dve lažne ponude, koje bi stvarale privid o konkurenciji ponuđača. Svoju ponudu i ponude još dva preduzeća je zatim predao pisarnici Opštine Prokuplje. Još pre nego što je sačinjena konkursna dokumentacija, Aleksandar Mitrović je dobio sve informacije oko uvoza dečijih igrališta i obezbedio katalog sa modelima igrališta koji bi se našli u konkursnoj dokumentaciji. Na razgovoru 20.03.2012. god. u kabinetu predsednika Opštine Prokuplje vršio se odabir modela igrališta po šiframa u katalogu (igrališta koja je firma okrivljenog mogla da nabavi). Istog dana kada su donete odluke o pokretanju tri postupka javne nabavke male vrednosti za dečija igrališta, Aleksandar Mitrović, siguran u to da će on biti izabran kao najbolji ponuđač, pristupio je zaključenju ugovora o nabavci dečijih igrališta (od jedne firme iz Bugarske). Pošto je „Proeurobiznis“doo. obavio ugovorene poslove, Opština Prokuplje isplatila je ugovorenu cenu po dva ugovora u celosti i po trećem ugovoru delimično.
Viši sud u Prokuplju doneo je 27. marta 2014 prvostepenu presudu. Predsednik opštine, Milan Arsović, osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara. Vlasnik firme, Aleksandar Mitrović, osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine na izdržavanju u prostorijama u kojima stanuje i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara; Doneta je odluka da se od preduzeća „Proeurobiznis“ doo Prokuplje oduzme imovinska korist u iznosu od 930.232.70 dinara. Nakon žalbe Apelacionom sudu u Nišu, Viši sud u Prokuplju osudio je bivšeg predsednika opštine na godinu i osam meseci zatvora i novčanu kaznu od 150.000 dinara.
Za krivično delo zloupotreba službenog položaja, zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora, a Arsović ima pravo žalbe i na novu presudu. Arsović j, inače, u vreme dok je bio predsednik opštine, bio član Demokratske stranke, na listi te partije izabran je za odbornika i 2012. godine, ali je nedavno postao član Pokreta socijalista.
Ovaj slučaj je višestruko zanimljiv. Prvo, reč je o jednoj od, ne tako mnogobrojnih situacija, u kojima se do osude za korupciju dolazi nakon iniciranja postupka od strane jedne nevladine organizacije. Drugo, u ovom slučaju je javno tužilaštvo reagovalo relativno brzo nakon podnošenja krivične prijave, što se može tumačiti i u kontekstu činjenica da je reč o relativno jednostavnom slučaju zloupotreba, sa malim brojem učesnika. Možda je od značaja bila i činjenica da je okrivljeni bivši funkcionera, ali takođe stoji da je i sama krivična prijava bila podneta nakon što je došlo do smene vlasti, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.
Slučaj je zanimljiv i po tome što je ovde reč o očiglednom kršenju procedure javnih nabavki, koja je, kao takva, morala biti primećena i od strane drugih službenih lica (što se i dogodilo), ali da niko od njih nije postupio u skladu sa svojim obavezama i pokrenuo postupak kontrole ili sam podneo krivičnu prijavu.
U tom kontekstu, zanimljivo je primetiti da su zloupotrebe sa javnim nabavkama male vrednosti u Srbiji bile mnogobrojne. Izvor saznanja za te slučajeve su mogli biti izveštaji Državne revizorske institucije, u kojima se, nekoliko godina unazad, navode mnogobrojne situacije u kojima je bio odabran pogrešni postupak javne nabavke (npr. pregovarački umesto otvorenog, postupak javne nabavke male vrednosti umesto otvorenog). Međutim, odsustvo proaktivnog postupanja javnih tužilaštava ili rada drugih organa na utvrđivanju odgovornosti za ove zloupotrebe u većem broju slučajeva, rezultirali su time da relativno mali broj njih bude otkriven.
Najzad, slučaj je zanimljiv i zbog toga što je reč o relativno malom iznosu nezakonite koristi. Ona je procenjena na manje od milion dinara (na osnovu nabavne cene opreme i procene vrednosti njene ugradnje), ili tek oko jedne desetine ukupne vrednosti javne nabavke. Bez obzira na to što su zarade u Srbiji niske, teško je poverovati da bi samo zarad ostvarivanja ovolike koristi okrivljeni bili spremni da ugroze svoju slobodu, političku i poslovnu karijeru. Iako je presudom utvrđena nezakonita korist koju je ostvarila jedna firma, to po logici stvari ne može biti potpuna istina. Naime, bilo bi logično očekivati da je makar deo koristi bio namenjen i predsedniku opštine (ili da je bio namenjen za plaćanje nekih ranijih ili budućih protivusluga), ali i da je na neki način deo nezakonite dobiti trebalo da pripadne i drugim licima koja su umešana u slučaj, vlasnicima firmi koje su dale „uslužne ponude“ a možda i onima koji bi mogli da budu nezgodni svedoci za ove malverzacije.
foto: juznevesti.com
