Još specijalniji „leks specijalis“
Narodna skupština je usvojila izmene i dopune tzv. Lex specialis-a za „Beograd na vodi“ (zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta ...). Kao što smo pisali u aprilu 2015, pogrešno je iz principijelnih razloga da se zakonom naziva norma koja se odnosi na jedan jedini slučaj. Zakoni se donose da bi važili u neograničenom broju budućih situacija. Ako Vlada i Skupština misle da komercijalni projekti određene veličine treba da imaju posebne pogodnosti pri eksproprijaciji i građenju, onda upravo to treba upisati u zakon. U obrazloženju zakona nije bilo odgovora na ovo ključno pitanje, a ni u skupštinskoj raspravi ono nije bilo u prvom planu. Tzv. „leks specijalis“ suštinski i nije zakon (norma opšteg karaktera), već akt kojim se daju određene privilegije investitoru na jednom projektu.
Koliko je takav pristup bio loš, još se lakše može videti iz nedavno usvojenih izmena i dopuna tog zakona. Tu se nalazi i sledeća norma: „Pre izdavanja građevinske dozvole za objekte visokogradnje preko bruto građevinske površine 30.000 m2 u obuhvatu planskog dokumenta, po zahtevu investitora može se izdati i rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova.“ Ona bi po svom sadržaju mogla da se nađe u Zakonu o planiranju i izgradnji i da važi za bilo koji građevinski projekat u Srbiji. Međutim, zato što se našla u tzv. „leks spcijalisu“, ova norma će se primenjivati samo za projekte na području „Beograda na vodi“. Ako bi se na nekom drugom mestu pojavio graditelj tako velikog objekta, njemu bi ova mogućnost bila uskraćena, ili bi narodni poslanici ponovo sedali u klupe radi donošenja nekog novog „leks specijalisa“.
Isto važi i sa novim članom 15b – ako su „strani propisi i standardi“ prihvatljivi za objekte na ovom „projektu od nacionalnog značaja“, valjda bi bili prihvatljivi i za neki manje ambiciozni projekat u Surdulici, Subotici ili Novoj Varoši.
