Hoće li nova legalizacija proći ustavnu proveru?
Ustavnom sudu stiglo je pet inicijativa građana za ocenu ustavnosti Zakona o ozakonjenju i samo jedan predlog za ocenu ustavnosti, podnet od strane ovlašćenog predlagača. Iako je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kada je potpisao zakon, izrazio sumnju u njegovu ustavnost, on se nije obratio Ustavnom sudu. To je učinio predsednik opštine Paraćin Saša Paunović
Zakon o ozakonjenju je rešavanje problema nelegalno izgrađenih objekata proglasio javnim interesom. Ne prepušta se na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već država sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja - popisuje objekte i donosi rešenja o rušenju. Bespravni graditelji plaćaju taksu i prilažu izveštaj o zatečenom stanju ako zahtev za legalizaciju nije ranije podnet.
Problem je u tome što će nelegalni investitori koji su gradili objekte za tržište proći višestruko povoljnije nego da su objekti građeni po propisima. Predviđene takse su od 5.000 dinara za kuću ili stan do 100 m2, do 50.000 za porodični stambeni objekat površine preko 300 m2. Vlasnici komercijalnih objekata ili stambeno-poslovnih objekata namenjenih tržištu plaćaće taksu od 250.000 (do 500 m2) do tri miliona (preko 1.500 m2).
U obrazloženju predloga koji je podneo predsednik opštine Paraćin ukazuje se upravo na propisane takse i ocenjuje da su pribilegovani nelegalni graditelji, čim je povređeno ustavom propisano naćelo zabrane diskriminacije. Paunović je u predlogu citirao i pismo predsednika Nikolića, koje je nakon što je potpisao zakon uputio resornoj ministarki i predsednici skupštine. Nikolić je u pismo obrazložio zbog čega smatra da je zakon sporan, navodeći da učinilac krivičnog dela (nezakonita gradnja), čak i kada je kasnije dekriminalizovano, ne može da ima korist od svog dela.
Legalizacija i konverzija redovne su "mušterije" Ustavnog suda. U decembru 2012. godine Ustavni sud je ocenio da sama legalizacija nije sporna ali da način na koji je uređena tada važećim zakonom, sa ogromnim popustima za one koji su bespravno gradili, nije u skladu sa ustavom. Objavljivanje ove odluke odloženo je za šest meseci, kako bi se u međuvremenu to pitanje uredilo. Novi zakon usvojen je u oktobru 2013. godine, lokalna samouprava sama je odlučivala o popustima za legalizaciju, ali velikog interesovanja ta ozakonjenje nije bilo. Zbog toga je krajem 2015. usvojen Zakon o ozakonjenju koji je sada pred Ustavnim sudom.
Ustavni sud je, inače, dva puta u proteklih pet godina proglašavao neustavnim i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje su se ticale konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Prvi put, 2010. godine, problem je bio u odrebi koja je propisivala da u slučaju da se zahtev za konverziju ne reši u roku od godinu dana, prestaje pravo korišćenja i nekretnina, odnosno zemljište, postaje svojina jedinice lokalne samouprave.
Novi zakon usvojen je krajem 2012. godine, a već u maju naredne Ustavni sud je doneo privremenu meru kojom je obustavio primenu odredbe koja je propisivala "popust" za konverziju. Ta odredba je propisivala da se na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini pravo korišcenja može konvertovati u pravo svojine, uz naknadu njegove tržišne vrednosti, umanjene za troškove koje čini ukupna revalorizovana cena kapitala plaćena u postupku privatizacije, odnosno cena imovine plaćena u stečajnom ili izvršnom postupku. U oktobru 2013. Ustavni sud je tu odredbu proglasio neustavnom.
