Pravosuđe u sistemu društvenog integriteta

Nezavisnost pravosuđa je ugrožena uplitanjem vlasti i predstavnika političkih partija u rad pravosuđa, navodi se u analizi sistema društvenog integriteta. Posle neuspešne reforme pravosuđa opisane u prethodnoj analizi iz 2011 godine, gotovo sve sudije su vraćene na funkcije. Bez efektivnih instrumenata za ocenu rada sudija, ovo je rezultiralo problemom u kvalitetu sudijskog rada.

Većina mehanizama za obezbeđivanje integriteta nosilaca sudijskih funkcija funkcioniše u praksi. Efektivnost sudskog nadzora nad izvršnom vlašću je unapređena, ali Upravni sud i dalje nema odgovarajuće kapacitete, dok vreme odlučivanja Ustavnog suda u "politički osetljivim" predmetima ponekad izaziva kritiku. Broj presuda za krivična dela povezana sa korupcijom je porastao. Statistika, međutim, uključuje neke predmete koji bi se teško mogli smatrati korupcijom, a većina kazni je ispod zakonskog minimuma. Suđenja u nekim od najvećih korupcionaških predmeta traju izuzetno dugo.

Zbog sve toga je TS u studiji formulisao sledeće preporuke:

1. Skupština bi trebalo da unapredi nezavisnost i odgovornost Visokog saveta sudstva, kroz ustavne izmene;
2. Skupština bi trebalo da izmeni propise kako bi se uklonio uticaj političkih institucija na proces izbora i razrešenja sudija i predsednika sudova;
3. VSS bi trebalo da odredi broj sudija u skladu sa potrebama kako bi se rešavali svi slučajevi u okviru razumnog roka, uključujući i aktuelna kašnjenja;
4. Sudovi bi trebalo da smanje rizik od korupcije i da plaćaju odštetu za propuštanje da se odluke donesu u razumnom roku;
5. VSS bi trebalo da primeni postupak za ocenivanje rada sudija i sprovede procedure za uspostavljanje odgovornosti sudija za greške u radu, koje ukazuju na nestručnost ili neprofesionalno postupanje;
6. Sudovi bi trebalo da obezbede da posebna prava koja imaju stranke u postupku ne predstavljaju prepreku za druge osobe da ostvare pravo naslobodan pristup informacijama, u meri u kojoj se te informacije mogu dati svakome;
7. VSS i sudovi bi trebalo da sprovedu analizu postupanja u slučajevima u kojima je reč o krivičnim delima u vezi sa korupcijom, a koji traju izuzetno dugo i da predstave javnosti razloge za trajanje postupaka;
8. Sudovi bi trebalo da objave statistiku o broju presuđenih predmeta povezanih sa korupcijom i izvode iz presuda; 
9. Policija, tužilaštvo i sudovi bi trebalo da zajednički pripremaju i redovno objavljuju statističke prikaze koji sadrže broj policijskih prijava (u odnosu na broj osoba i broj dela), tuzilačkih izveštaja (o broju pokrenutih i vođenih krivičnih postupaka i o broju optuženih i broju dela) i sudskih izveštaja (pregled broja i vrsta presuda) za dela sa elementima korupcije.
10. Ministarstvo i Vlada bi trebalo da obezbede pravo na kompenzaciju žrtvama korupcije, u skladu sa Građansko pravnom konvencijom Saveta Evrope, koju je Srbija ratifikovala;
11. VSS i sudovi bi trebalo da sprovedu specijalizaciju u sudovima za slučajeve kršenja antikorupcijskih zakona.
12. Pravosudna akademija trebalo bi da unapredi kvalitet stalnog usavršavanja sudija.