Osvrt na „novi osnov poverljivosti“ u Uredbi o kancelarijskom poslovanju

Skrivanje informacija ili nesnalaženje? U svakom slučaju, odsustvo logike

Velika prašina koja je podignuta reakcijama Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije  i Poverenika za informacije povodom izmena Uredbe o kancelarijskom poslovanju, naizgled se slegla saopštenjem Vlade, koja uverava da cilj ovih izmena nije skrivanje informacija koje poseduje Vlada i da nije narušen sistem uspostavljen Zakonom o tajnosti podataka. To saopštenje je, međutim, samo izvor novih problema, a nikako razrešenje već otvorenih.

Kako mediji javljaju, izmenama Uredbe, koje su donete tri dana nakon izbora, uvedena je mogućnost da Vlada na bilo koji dokument stavi oznaku „Službeno“ i na taj način ga sakrije od javnosti. Ova klasifikacija dokumenata, nepoznata je Zakonu o tajnosti podataka. Savet za borbu protiv korupcije je Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti sporne uredbe, a Poverenik za informacije od javnog značaja je najavio da će po formiranju nove Vlade insistirati na njenoj promeni. Merilo za stavljanje oznake „službeno“ je maglovito – da su „po svojoj prirodi osetljivi i zahtevaju ograničenu distribuciju", a nije jasno ni ko sve spada u krug lica kojima je distribucija moguća. Pored toga, povređena je i procedura, zato što Vlada nije tražila mišljenje od Poverenika, što je prema poslovniku bila dužna da učini.

Načelno, kao što je ukazao i Rodoljub Šabić, nije sporna mogućnost da se kategorija „službeno“ uvede kao novi stepen tajnosti podataka. Međutim, to se može učiniti jedino izmenama Zakona o tajnosti podataka, a nikako podzakonskim aktom vlade. 

Reakcija Vlade Srbije na ove tvrdnje bila je brza. Prvi problem jeste to što se, kao i u brojnim ranijim slučajevima kada je stvarana zabuna u pravnom poretku, vrši pozivanje na evropske integracije. Kao da nije moguće uraditi ono što eventualno jeste zahtev ili standard na način koji će biti usaglašen sa višim pravnim aktima i sa logikom! U Vladinom saopštenju se kaže da oznaka ''Službeno'', nije oznaka tajnosti, već da se odnosi na sva akta koja nastanu u radu državnih organa, a koja prema pravilima Evropske unije moraju nositi oznaku "Limite", odnosno "Limited". Dalje se pojašnjava da je reč o dokumentima koji nisu tajni, ali su „osetljivi“ i „zahtevaju ograničenu distribuciju“. Iako pravni osnov za uredbe i druge podzakonske akte može biti samo zakon, u saopštenju se Vlada poziva na akt koji ne predstavlja čak ni propis – zaključak Vlade Republike Srbije o načinu postupanja svih državnih organa u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Tu je, kaže se, određeno da oznaku ''Službeno'' nose sva akta koja nastanu u radu državnih organa, a koja prema pravilima Evropske unije moraju nositi oznaku "Limite", odnosno "Limited".

Završne tvrdnje u saopštenju su sledeće:

• „Navedena oznaka ne predstavlja oznaku tajnosti u smislu Zakona o tajnosti podataka, niti se korišćenjem ove oznake može ograničiti pravo bilo kome na informaciju koja je sadržana u dokumentu sa ovom oznakom“.
• „Oznaka "Službeno" je internog karaktera i primenjuje se samo unutar državnog organa i označava ko od državnih službenika ima pravo uvida i rukovanja ovakvim dokumentima“.
• „Oznaka "Službeno" nema nikakvog uticaja ka spolja, prema građanima ili javnosti. Svaki dokument koji nosi ovu oznaku, apsolutno je moguće dobiti kao informaciju od javnog značaja.“

Šta ovde nije u redu? Ako je neki podatak namenjen za ograničenu distribuciju (samo neki državni službenici imaju pravo uvida u dokument), onda suštinski jeste reč o određivanju tajnosti podataka, makar se zavijala u druge nazive. Naime, tajnost znači upravo to – da neki ljudi neće imati pristup. S druge strane, čak i kada je reč o dokumentima koji nose najviši stepen tajnosti postoje neki ljudi koji im imaju pristup. Uglavnom, što je tajnost dokumenta manja, veći je broj državnih službenika koji mogu da im pristupe.

Međutim, još je veći apsurd do koga se dolazi sa druge strane Vladinih tvrdnji. Ako je, kao što se tvrdi u saopštenju Vlade, „apsolutno moguće“ (to jest, moguće u svakom konkretnom slučaju, bez izuzetka), dobiti kopiju dokumenta koji nosi ovu oznaku, to u kontekstu Zakona o slobodnom pristupu informacijama znači da svako na ovom svetu može da ostvari uvid. Ukoliko je tako, pravilo prema kojem je pristup ograničen čak i nekim službenicima unutar organa postaje bespredmetno.