Ekskluzivni prevoz migranata
Najava štrajka jednog od sindikata u Lasti zbog neoverenih zdravstvenih knjižica i sumnji da se lošim poslovnim potezima obara vrednost firme pre prodaje bila bi samo jedna u nizu sličnih tužnih priča o privatizaciji da nije jednog detalja. Naime, štrajkači između ostalog traže i „detaljno objašnjenje zašto su ustupljene privatnicima dugogodišnje linije koje su ostvarivale siguran prihod preduzeću, posebno ekskluzivnog prava na prevoz migranata koje smo dobili od države, a gde je uočeno niz nepravilnosti i zloupotreba koje se graniče sa kriminalom“ (izjava za Danas Miladina Lazića, predsednika Sindikata "Sloga SP Lasta").
Prevoz migranata od Preševa do prihvatnih centara na ulasku u EU nije bio humanitarnog, već komercijalnog karaktera. U izveštaju Zaštitnika građana za 2015. se o tome kaže sledeće: „Iz Preševa se izbeglice o sopstvenom trošku prevoze autobusima privatnih prevoznika, ali i taksijima do Prihvatnog centra u Adaševcima, pa do Šida, gde se ukrcavaju u voz, koji ih dalje prevozi u Hrvatsku. Cena autobuske karte je bila 35 evra po osobi, u kojoj valuti se i plaćala, bez izdavanja računa. Autobusi su uglavnom bili prepunjeni, ali ih inspekcije nisu kontrolisale.“
Iako je migrantska kriza zahtevala hitno reagovanje, nije jasno koji bi opravdani razlog iz domena javnog interesa mogao da stoji iza davanja isključivog prava prevoza migranata bilo kojoj firmi, kao ni koji bi pravni osnov mogao da bude da se takva odluka uopšte donese. Vanredne situacije, poput one koja je nesumnjivo postojala mogu biti osnov da država sama preduzme mere, da organizuje prevoz, privremeno zakupi autobuse od prevoznika i slično, ili da (što je takođe možda bilo izvodljivo) organizuje prevoz sredstvima u vlasništvu javnih preduzeća (Železnice Srbije). Takve mere država može da preduzme radi zadovoljenja nekog od potencijalnih javnih interesa – održavanje reda, ostvarivanje prihoda za budžet (ako bi se ubirala cena koju su migranti spremni da plate), zaštita interesa migranata (ako bi cena bila određena samo da pokrije nužne troškove). Ostvarivanje javnog interesa davanjem isključivog prava jednoj firmi, pa makar ona bila u delimičnom državnom vlasništvu, veoma se teško može podvesti pod pojam javnog interesa, a u svakom slučaju zahteva detaljno obrazloženje (isko kao što je potrebno obrazloženje za prepuštanje takvog lukrativnog posla drugim firmama, a koje su zatražili štrajkači iz „Laste“).
