Kako (medijski) uhlebiti bivšeg funkcionera

Potrebno je mnogo naivnosti da bi se poverovalo da će političari u Srbiji pristati da departizuju javni sektor, da će početi da poštuju propise ili da primenjuju mehanizme koji treba da spreče korupciju (konkurencija, transparentnost) sami od sebe, ako ih na to ne nateraju javnost i mediji.

U vreme kada se svaka kritika i ukazivanje na lošu praksu proglašava neprijateljskom agresijom bode oči i nije dobro kada se, kao nešto najnormalnije, promoviše loša praksa, poput direktnog političkog kadriranja i udomljavanja, poznatog i kao "uhlebljavanje".

Mediji, tako, prenose "saznanje" da će Željko Sertić, bivši ministar privrede, biti postavljen na mesto direktora Razvojne agencije Srbije.

Možda Sertić ima sve kvalitete potrebne za ovo mesto. S druge strane, u prvim komentarima ima ljudi kojima se čini neprimerenim („pisao zakon za sebe“) da osoba koja je u Skupštini branila zakon po kome je Razvojna agencija Srbije osnovana (Zakon o ulaganjima) ubzro po okončanju funkcije ministra postane njen dirketor. Dodatno komplikuje stvar to nadzor nad radom RAS vrši upravo Ministarstvo privrede, gde je „do juče“ stolovao Sertić. U Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije (član 38) postoji „zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje“, u roku od dve godine, osim po saglasnosti antikorupcijske agencije, ako se takav odnos zasniva sa „pravnim licem koje obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio“. Nacrt novog Zakona, koji je upravo na javnoj raspravi (član 55), donosi nešto drugačija pravila. Zabrana stupanja u odnos sa bivšim organom, kao predstavnik „poslovnog subjekta“; zabrana zapošljavanja u pravnom licu „koje ostvaruje korist od odluka čije je donošenje bilo u njegovoj nadležnosti; obavljanje poslova upravljanja u pravnom licu koje je nadzirao kao javni funkcioner.Pošto RAS ima svojstvo pravnog lica, ove zabrane bi mogle biti relevante bi i u slučaju bivšeg ministra privrede. S druge strane, izvesno je i to da je ova norma imala za cilj nešto drugo – sprečavanje ili otežavanje da bivši javni funkcioneri „naplate“ svoje kontakte i uticaj na donošenje odluka neprimerenim prelaskom u privatni sektor. U zavisnosti od tumačenja, koje je potrebno ne samo zbog ovog slučaja, moglo bi se desiti da nema pravne prepreke za najavljeno postavljenje bivšeg ministra na mesto direktora RAS.

U čemu je onda problem? 

Barem dve stvari: Zakoni (i onaj opšti - Zakon o javnim agencijama, i Zakon o ulaganjima, na osnovu čijih odredbi je osnovana Razvojna agencija Srbije) propisuju da direktora Agencije imenuje Vlada Srbije posle sprovedenog javnog konkursa. To što mediji „saznaju“ da će Sertić postati direktor može značiti da neko "pušte probne balone", da neko promoviše "svog kandidata" (ili naprotiv, da želi da dezavuiše Sertića kao kandidata za ovu funkciju) ili da je ovo zaista "gotova stvar". Konkurs se u celoj priči ne pominje, čak ni kao formalnost koju treba rešiti. 

Iako znamo da politika odlučuje o funkcijama, pa i ako su novinari uvereni da postoji politička odluka da bivši ministar postane direktor, nije dobro kada mediji, koji treba da budu odgovorni korektiv vlasti, bez pitanja prihvataju faktičko stanje  - da je konkurs samo formalnost. Ili da se ponekad (kao što je slučaj sa javnim preduzećima) konkursi i ne sprovode.

Još je gore što iz vesti ne proizilazi da je Sertić "viđen" za direktora jer je možda najbolji kandidat ili zbog toga što je dobro upućen u materiju iz Zakona o ulaganjima, već se praktično navodi da će zasesti u fotelju iz koje se raspodeljuju subvencije kako bi se "uhlebio".

Naime, mediji saznaju da je "premijer Aleksandar Vučić dugo tražio adekvatno mesto za Sertića" i podsećaju da se "u više navrata spekulisalo o tome šta bi ministar privrede mogao da radi ubuduće".