Malo konkretnih rezultata
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za dnevni list Danas analizirao je učinak Vlade Srbije, izabrane pre tačno 100 dana, u oblasti borbe protiv korupcije.
- Ocena se može davati u odnosu na sopstvena obećanja (ekspoze premijera), obaveze iz akcionog planaza poglavlje 23 EU integracija i drugih strateških dokumenata, primenu postojećih zakona i sa aspekta potrebe da borba protiv korupcije bude efikasna i sveobuhvatna a rad pravosuđa odgovoran, zakonit i efikasan i po svim merilima bi mogla da glasi - nešto se radi, ali ne dovoljno - kaže za Danas Nenadić.
On ističe da ekspoze premijera predstavlja razočaranje u pogledu značaja koji se pridaje borbi protiv korupcije, kada se uporedi sa onim što je obećano 2014, a pogotovo 2012.
- To jeste ozbiljan problem zato što aktuelna Vlada ima realnu priliku koju niti je imala niti će imati i jedna druga - da se uz korisni pritisak EU integracija, pored postojećih zahteva građana, konačno izgradi sistem borbe protiv korupcije. Ekspoze je sadržao i "zanemarivanje" stvarnosti kada je reč o oceni postojećeg stanja npr. u rečenici da "Srbija uspešno primenjuje svoju Strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013. godine”, iako precizni pokazatelji govore potpuno suprotno (probijanje rokova, nerealizovane obaveze) - smatra Nenadić.
Problem je što sada (za razliku od 2012) ni na nivou političkih obećanja nema postupanja po obavezujućim odlukama i preporukama nezavisnih državnih organa (Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Državna revizorska institucija …). U postupanju aktuelne Vlade nema za sada vidljivih promena u praksi postupanja u oblastima koje su i prethodnih godina bile problematične, kao što su organizovanje javnih rasprava u pripremi zakona (ne poštuje se uvek), postavljanje vršilaca dužnosti na čelu javnih preduzeća i višim položajima u administraciji umesto na osnovu konkursa, a nema ni detaljnih analiza isplativosti pre zaključivanja međunarodnih ugovora o infrastrukturnim projektima i zaduživanju.
Prema rečima Danasovog sagovornika, nova-stara Vlada je do sada izašla sa nekim predlozima zakona koji je trebalo da se odavno nađu na dnevnom redu, poput promena u organizaciji tužilaštava i policije za borbu protiv korupcije, sprovođenje finansijskih istraga i izmenu definicije pojedinih dela privrednog kriminala.
- Tu ima korisnih rešenja, mada mislim da je neupitno da ni do sada zakoni nisu bili glavna prepreka za otkrivanje i gonjenje korupcije, već okolnost da je izričita ili prećutna politička saglasnost preduslov da se istraga otvori u "osetljivim” predmetima. S druge strane, ni u ovim izmenama Krivičnog zakonika nema stvari koje smo u proteklih 7-8 godina ukazivali da treba učiniti da bi borba protiv korupcije bila efikasnija - uvođenje krivičnog dela "nezakonitog bogaćenja" iz Konvencije UN protiv korupcije, preciziranje krivičnih dela koje se odnose na nezakonito finansiranje partija, lažno prijavljivanje imovine funkcionera, javne nabavke, kupovinu glasova, propisivanje krivičnog dela u slučaju odmazde prema uzbunjivačima, itd. - kaže Nemanja Nenadić za Danas.
On podseća da je sa zakašnjenjem objavljen i nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je, kako kaže, mogao biti bolji, a nema ni naznaka o tome kada će se pojaviti izmene Zakona o pristupu informacijama, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ili Zakon o lobiranju.
