Profitabilnost javnih preduzeća

Visoka medijska propraćenost slučaja neuspelog putovanja voza u freskama do Kosovske Mitrovice, pitanja bez odgovora o političkoj i finansijskoj strani odluke da se takvo putovanje preduzme, kao i potonje izjave da voz mora da stvara dobit, možda će u javnosti otvoriti priču o drugoj važnoj temi – smislu postojanja javnih i državnih preduzeća i njihovog rukovodstva.

Jedan od razloga da javna preduzeća uopšte postoje jeste obavljanje onih poslova koji privatnicima ne bi bili isplativi, a postoji neki javni interes da se oni ipak vrše. Železnički saobraćaj u mnogim zemljama je upravo primer takve aktivnosti, gde se iz budžeta svesno pokriva deo troškova železnica, kako bi se održali određeni saobraćajni kanali. To nipošto ne znači da iz budžeta treba pokriti javašluk, neracionalno poslovanje ili suvišna zapošljavanja. Kako god bilo, mora biti sasvim jasno šta je komercijalno poslovanje, a šta svesni gubitak zarad ostvarivanja nekog drugog interesa. To sada nije slučaj jer se ni u zakonu, ni u planovima ni u izveštajima o radu, ni u medijskom praćenju rada državnih preduzeća ne razdvajaju ove dve komponente njihovog rada.   

Drugo pitanje koje se nameće jeste uloga upravljačke strukture u preduzeću „Srbija voz“.  Naime, na osnovu vesti o putovanju ovog voza ističe se utisak da su sve odluke o tome da voz produži trasu od Beograda (umesto od Kraljeva) do K. Mitrovice, da bude posebno ukrašen, da se zaustavi na prvom putovanju, da se ukine probna vožnja i da se premesti na drugu trasu donete u Vladi Srbije, a ne u samom preduzeću. Vlada Srbije, kao osnivač ovog preduzeća već određuje ko će njime rukovoditi i može da smeni rukovodstvo u slučaju lošeg ili nezakonitog rada.  Ako će skupštine akcionara, upravni, nadzorni i izvršni odbori i direktori služiti samo kao transmisija političke volje, onda bi bilo racionalnije u potpunosti ih ukinuti.

foto: screenshot http://www.srbvoz.rs/page160.html