Antikorupcijskoj agenciji preti blokada

Ako se do 8. aprila neko u Narodnoj skupštini Srbije ne seti da već ima pripremljene predloge za četiri nova člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i ne izglasa ih tog dana će ovaj drugostepeni organ spasti bukvalno na dva slova. Po takvom „crnom” scenariju, usred izborne kampanje, u kojoj ova nezavisna državna institucija ima ulogu finansijskog kontrolora, njenoj drugostepenoj instanci, koja po zakonu ima devet članova i punovažne odluke može donositi s najmanje pet glasova - ostaće samo dva člana. Trenutno ih ima šest, ali četvorogodišnji mandat njih četvoro ističe 8. aprila, podseća „Politika”. 

List podseća da Agencija trenutno ima v.d. direktora, jer je prvi konkurs neuspešno okončan i postavlja pitanje šta će biti u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora i raspuštanja ovog skupštinskog saziva...

Predsednik Odbora agencije prof. dr Dragan Mitrović uverava da ova institucija može normalno da funkcioniše u postojećim uslovima, kao i da je sve spremno za praćenje predstojeće izborne kampanje. Ipak, ukazuje, bilo bi dobro da Odbor ima više članova, jer bi se verovatno i neke odluke lakše donosile. 

Na pitanje kada će na dnevni red Narodne skupštine doći izbor više članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, upućeno preko informativne službe parlamenta prošle srede, „Politika” nije dobila odgovor. Tog dana je, inače, skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio predloge predsednika Srbije i Vrhovnog kasacionog suda za članove Odbora agencije. VKS je predložio Slobodana Gazivodu, sudiju Vrhovnog suda u penziji, a Tomislav Nikolić svoje saradnike, pravnike Nenada Tešića i Marka Blagojevića (Skupština Srbije treba da izabere između njih dvojice). 

Odranije stoje predlozi zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja (sudija Vida Petrović Škero), ali i novinarskih udruženja (novinar Živojin Rakočević). Škero, koju resorni skupštinski odbor nije podržao, čeka na izjašnjavanje parlamenta od aprila 2015, a Rakočević je prošao odbor u septembru prošle godine, ali je i on iz nekog razloga još na čekanju. Mesto člana Odbora agencije koga predlažu novinarska udruženja, inače, upražnjeno je još od 2013, kad je prethodnom članu istekao mandat, a novinarima je onda trebalo dugo da se usaglase oko novog predloga. 

U međuvremenu, „preskočila” ih je sudija u penziji Danica Marinković, izabrana u decembru po hitnom postupku, kao predlog Administrativnog odbora Skupštine Srbije umesto Zorana Stojiljkovića, koji je početkom tog meseca podneo ostavku. Marinkovićeva i Dragan Mitrović, izabran u Odbor u martu 2015, jesu ona na početku pomenuta „dva slova”.

Osim Nikoli Stanojeviću, koga je pre četiri godine predložio Vrhovni kasacioni sud, u aprilu mandat ističe i Evici Petrović, koju je predložila Državna revizorska institucija, Božu Draškoviću (Socijalno-ekonomski savet) i Zoranu Vujičiću (Advokatska komora Srbije). Ovlašćeni predlagači su, po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, „dužni da tri meseca pre isteka mandata člana Odbora agencije podnesu predlog za izbor novog člana”. 

Vrhovni kasacioni sud je krajem decembra utvrdio predlog da to bude Gazivoda, ali ostala tri predlagača su sporija. U DRI kažu da je upravo u toku razmatranje kandidata koje će predložiti „u najkraćem roku”. Advokati su u poslednje vreme zaokupljeni raznim esnafskim problemima, koji su ih donekle omeli u obavljanju ove dužnosti, ali Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, uverava da će i njihov predlog stići na vreme, pre isteka mandata Vujičiću. 

DRI i AKS, dakle, još nemaju imena, ali ima ga Socijalno-ekonomski savet (koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca). Samo što to nije garancija da će procedura biti okončana do isteka mandata Draškoviću, priznaje predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković. Predlog Unije poslodavaca je da Ivan Kovačević, direktor „Đuro Salaj” AD, zameni Božu Draškovića, koji, inače, ima pravo na još jedan mandat. Atanacković kaže za naš list da nemaju primedbi na rad Draškovića, nego je stvar utome što su njega predložili sindikati, a sad bi na red, po logici, kako kaže, došao neko koga predlože poslodavci. „Poslednja sednica SES-a bila je 31. januara i imali smo i ovu tačku na dnevnom redu, ali do nje nismo ni došli, pošto imamo problema s funkcionisanjem zbog aktivnosti sindikata vezanih za potpisivanje granskih kolekktivnih ugovora”, objašnjava Atanacković, koji očekuje da će trenutno predsedavajući SES-u, ministar Aleksandar Vulin, uskoro zakazati novi susret. Ali, može se desiti da sindikati ili predstavnici vlade ospore konkretan predlog Unije. A pošto se odluke SES-a donose konsenzusom, to bi, čak i ako Unija odmah promeni svog kandidata, moglo usporiti postupak utvrđivanja zajedničkog predloga za člana Odbora agencije. 

Šta će se dogoditi ako od 8. aprila Odbor bude imao manje od pet članova? Dragan Mitrović kaže da će agencija nastaviti da radi, jedino što Odbor neće moći, dok se ne popuni, da donosi punovažne odluke. 

To može da bude problem u toku izborne kampanje, jer u nadležnosti Odbora kao drugostepenog organa jeste da „odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu s ovim zakonom”. Šta ako u toku kampanje predsednički kandidati budu imali razloga da se žale na neke odluke direktora (ili v. d. direktora)? 

„Onda je to greh onoga ko nije uradio svoj posao. Mi nemamo nikakvu nadležnost u vezi sa izborom članova Odbora, možemo samo, kao i vi, da se interesujemo i eventualno da apelujemo. Ima još vremena, nadam se i dovoljno razuma da to bude rešeno. Ipak je to stvar od nacionalnog značaja, a ne od takmičarskog ili bilo kakvog drugog. Narodna skupština sigurno nije neupućena u ovaj problem”, kaže za „Politiku” Mitrović, naglašavajući da agencija svakako neće biti blokirana u radu, jer njen operativni deo, njene stručne službe, rade normalno. 

Parlament i ovlašćeni predlagači, naravno, još imaju vremena da obave ono što je u njihovoj nadležnosti i omoguće uslove da antikorupcijska agencija nastavi da radi bez zastoja, u punom kapacitetu. Samo, zašto se čeka poslednji trenutak? 

autor: Biljana Baković