Da li tužilaštvo proverava izveštaj o Siniši Malom
Delimično objavljivanje podataka (https://goo.gl/LPdJf7) iz izveštaja o imovini javnog funkcionera (gradonačelnik Beograda, Siniša Mali), nakon što su u javnosti iznošene sumnje, tvrdnje i dokazi koji upućuju na to da značajan deo imovine nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja na svaki način značajan događaj.
Do sada je, još od donošenja prvog Zakona o sprečavanju sukoba interesa iz 2004, primenjivana vrlo stroga podela javno dostupnih podataka i onih koji su dostupni samo Agenciji u svrhu kontrole. Najvažnija informacija svakako nije veliki broj nekretnina za koje su “zacrnjeni” podaci (zato što se kao vlasnici vode povezana lica, a ne sam funkcioner), već ono što se može pročitati iz dopisa Agencije koji je upućen javnom tužilaštvu (https://goo.gl/FKKSz8), pošto je obavila provere za koje je sama nadležna.
U tom dopisu se iznose ozbiljne sumnje ne samo u vezi sa mogućim krivičnim delom namernog skrivanja podataka o imovini funkcionera, već i u vezi sa drugim mogućim nezakonitim radnjama prilikom sticanja te imovine. Beogradsko Više javno tužilaštvo je dobilo ove informacije od antikorupcijske Agencije još početkom avgusta 2016, pre sedam meseci. O postupanju javnog tužioca u vezi sa time se ne zna ništa. S obzirom na to da se o ovoj temi mnogo puta pisalo u medijima, raznim povodima, bilo je i razloga i povoda da VJT izađe u javnost sa podacima koji bi građane uverili da se podaci zaista proveravaju, da njihov rad ne ometa okolnost da je u pitanju političar na uticajnom položaju i da “niko neće biti zaštićen”, ali su takve reakcije izostale. Za vođenje ozbiljne finansijske istrage sedam meseci ne bi bilo dovoljno. Ono što pobuđuje sumnju da se takva istraga vodi i da VJT u njoj pruža svoj maksimum, jeste činjenica da isto to tužilaštvo nije otkrilo počinioce znatno očiglednijih krivičnih dela od kojih je prošlo 11 meseci – bespravnog rušenja objekata u Savamali, maltretiranja građana koji su se tu zatekli i odbijanja policije da izvrši svoju dužnost zaštite imovine i građana.
Ovo je još jedna prilika da se podsetimo i činjenice da u Srbiji, nasuprot planovima koji su ušli i u Strategiju borbe protiv korupcije, nije urađeno ništa na uvođenju krivičnog dela nezakonitog bogaćenja iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije. Da takvo krivično delo postoji, mogla bi se znatno lakše utvrditi odgovornost funkcionera, ali i “običnih” javnih službenika u slučajevima kada ne mogu da daju razumno i zakonito objašnjenje za uvećanje svoje imovine, a ne bi bilo neophodno dokazivati (kao što je slučaj sa krivičnim delom iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, da je postojala određena namera kod neprijavljivanja imovine. Transparentnost Srbija je svoje predloge za dopune Krivičnog zakonika objavila i dostavila Ministarstvu pravde u nekoliko navrata tokom poslednjih deset godina (https://goo.gl/I9VOM6 i https://goo.gl/92nFer).
