Delimična transparentnost podatata o budžetu zimskih svečanosti

(Beo)gradski menadžer Goran Vesić podičio se ovih dana računicom o troškovima i prihodima Beograda od “Beogradske zime”, to jest koncerata za proslovu Nove godine i drugih manifestacija koje su plaćane sa iste budžetske linije. Navodno je zarada Grada pedeset puta veća od uloženog novca. Ono što svakako treba pohvaliti u svemu ovome jeste iznošenje podataka o troškovima koje je Grad platio po stavkama. 

S druge strane, struktura prihoda za koje se tvrdi da ih je ostvario Grad nije tako jasno predstavljena. Ako bi se prihvatila kao tačna tvrdnja da su prihodi Grada zaista bitno uvećani u odnosu na isti period prethodne godine, što je izgleda bio krunski dokaz teze o višestrukoj isplativosti ulaganja u novogodišnje koncerte i slične manifestacije, to bi otvorilo logična dodatna pitanja. Prvo je – zašto Grad Beograd nije odmah iza “Beogradske zime”, započeo akcije “Beogradsko proleće, leto i jesen”, i zašto nije u njih uložio sve što se može uložiti iz budžeta, pa da se u vidu budžetskih prihoda vrati pedesetostruko?

Za one koji ipak sumnjaju u tačnost računice, trebalo bi dati i neki čvršći dokaz o uzročno – posledičnoj vezi. To bi, na primer, mogla biti anketa na reprezentativnom uzorku turista koji su boravili u Beogradu tokom decembra i januara, gde bi se oni sami izjasnili da li su u naš glavni grad došli da bi gledali muzičare na trgu i da bi se klizali ispod džinovskog osvetljenog Deda Mraza na irvasu, ili iz nekog drugog razloga.

Drugi pokazatelj bi mogli da budu trendovi u poseti turista u periodima kada nije organizovana proslava nove godine i druge slične manifestacije. Ukoliko se poseta Beogradu povećava u odnosu na ranije godine i u preostalim mesecima, to bi mogao biti znak da ih dominantno privlače neki drugi sadržaji.