Inicijativa za DK Studentski grad

Zanimljiv primer da građanski aktivizam može da urodi plodom naslućuje se iz inicijative pokrenute protiv gašenja Doma kulture Studentski grad u Beogradu. Međutim, ovaj slučaj je jednako zanimljiv i iz drugih razloga – dugogodišnje držanje ustanova javnog sektora u v.d. stanju, nepostupanje po zakonima koji uređuju izbor rukovodstva ustanova kulture i pristup informacijama i netransparentnost planiranja.

Prenosimo tekst Bojana Milosavljevića, koji je objavljen u nedeljniku Vreme. G. Milosavljević se više puta obraćao TS ukazujući na probleme u primeni zakona u institucijama kulture.

SVE PO ZAKONU

Namera ovog teksta je da obrazloži pokrenutu inicijativu za povratak osnivačkih prava Doma kulture Studentski grad (DKSG), sa Vlade RS na Univerzitet. Inicijativu su pokrenuli zaposleni u DKSG, a nakon odluke Ministarstva prosvete i nauke da ih spoji sa Studentskim kulturnim centrom, i na taj način – ugasi.

Studentski kulturni centri (SKC) objedinjuju tri ključna sektora: obrazovanje, mlade i kulturu, predstavljajući srž savremene omladinske kulture u smislu inovativnosti, slobode mišljenja, istraživanja i međunarodne saradnje. Raspoređeni su u univerzitetskim centrima: po jedan u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i SKC i DKSG u Beogradu.

Ova dva beogradska centra, na kojima će biti fokus u ovom tekstu, najveći su i najznačajniji, što je razumljivo s obzirom da je Beograd najveći univerzitetski grad u Srbiji. Osnivanje oba centra rezultat je studentskih protesta 1968. godine. SKC i DKSG su ustanove kulture od istorijskog značaja za naše društvo. Teško je pronaći studenta koji je studirao u Beogradu a nije nikada posetio ove dve institucije. Tu su pokretani novi pravci u umetnosti, pokretane su teme o kojima se ćutalo, tu su gostovala mnoga značajna imena savremene domaće i svetske kulture i umetnosti. Ovi centri definisani su članom 13. 19. i 22. Zakona o učeničkom i studentskom standardu (ZUSS), koji je usvojen 2010. godine. Članom 19. ovog Zakona definisano je da oni kao ustanove studentskog standarda “ostvaruju pravo studenata na kulturne i umetničke aktivnosti i informisanje”. Član 2. ZUSS definiše da “studentski standard ima za cilj stvaranje uslova kojima se podstiče sticanje obrazovanja, društvena uključenost i svestrani razvoj ličnosti studenata”.

Osnivači Studentkih kulturnih centara u Srbiji bili su državni univerziteti, a kao posledica Miloševićeve autoritarne politike i koncentracije moći u izvršnoj vlasti ’92 i ’93 godine osnivačka prava preneta su sa univerziteta na Vladu RS. O neodgovornom ponašanju svih prethodnih Vlada, dakle nosioca osnivačkih prava, dovoljno govori činjenica da SKC i DKSG, a i drugi centri, više od 10 godina nisu imali imenovane članove upravnog odbora, statuti nisu usklađeni sa važećom regulativom, direktori su u isteklim v.d.mandatima, a godinama u njih nije ozbiljnije ulagano.

Ministarstvo prosvete, kao deo Vlade RS, ima nadležnost za primenu i nadzor nad ZUSS. Prošlog novembra , na početku mandata najnovijeg ministra gospodina Mladena Šarčevića, posle decenijske pauze, imenovan je Upravni odbor (UO) DKSG. Kako je aktuelnoj v.d.direktorki istekao mandat, UO je na prvoj sednici, u skladu sa zakonom, raspisao konkurs za imenovanje direktora. Blagovremeno su pristigle su tri prijave. Međutim, 04.01.2017. godine ministar dopisom  traži od UO DKSG da poništi konkurs, što je UO odmah i učinio. Poruka je bila da ne treba vršiti izbor direktora u ustanovi koja će pravno biti ugašena i pripojena SKC-u. Naime, ministar se u tom dopisu pozvao na “plan MPN o reorganizaciji i racionalizaciji ustanove”. Iako je UO tražio od ministarstva ovaj plan pre više od 50 dana, još uvek ga nije dobio. Ministarstvo nije dostavilo ovaj plan ni na osnovu Zahteva za slobodan pristup informacijama. Zato se sa razlogom sumnja da Ministarstvo ovaj dokument poseduje. Videće se da li će Ministarstvo i kako odgvoriti na Žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

U dopisu od 22. februara ministar je obavestio UO da “pokreće inicijativu da se izvrši pripajanje ustanove Dom kulture Studentski grad, ustanovi Studentski kulturni centar”. Pozivajući se na član 29. ZUSS, ministar traži  da UO donese “Odluku o statusnoj promeni-pripajanju ustanove”. Kada se dve ustanove “pripajaju” one ne mogu ostati dva pravna subjekta, jedan od njih se ugasi, u ovom slučaju DKSG. Ovaj dopis završio je na društvenim mrežama i pokrenuo reakciju javnosti i peticiju protiv gašenja ustanove. Ministar je zapravo, od Upravnog odbora tražio da donese akt o ukidanju ustanove. Problem je u tome što UO ustanove nema nadležnosti da odlučuje o ukidanju ustanove jer je to članom 31. ZUSS propisano kao nadležnost Vlade RS, kao osnivača ustanove. Zašto se ministar pozvao na pogrešan član 29, zbog neznanja ili da bi odgovornost za gašenje ustanove prebacio na UO, ostaje da se vidi. Čudno je zašto je imenovan UO DKSG, a nije i UO SKC-a. Valjda se UO imenuje u ustanovi koja ostaje a ne u onoj koja je planirana za pravno gašenje. Svakako ne treba ići tako daleko pa trvrditi da je ministar imenovao UO samo zato da bi izglasao odluku o samoukidanju i tako odgovornost Ministarstva za gašenja ustanove culture preneo na UO. Postoji i nezvanična priča o nameri Ministarstva da se SKC i DKSG spoje, broj zaposlenih smanji na pola, i da se ustanova nastala njihovim spajanjem smesti u DKSG, a da se  prostor SKC-a u centru grada, prenameni i, prema informaciji “Politike”,  da u zakup “jednom informatičkom privatnom fakultetu”. Razumljivo je da ministar ovakve namere neće potvrditi u javnosti, ali ima tragova koji ukazuju da su preduzimani koraci u tom smeru.

U međuvremenu, sindikat zaposlenih DKSG pokrenuo je inicijativu da se osnivačka prava ustanove sa Vlade RS vrate Univerzitetu umetnosti. Inicijativu su prihvatili i podržali studenti, predstavnici oba studentska parlementa i studenti prorektori. Nakon tekstova u  medijima, u kojima je ministar beogradske centre paušalmo ocenio kao ustanove “satelitskog tipa” koje “imaju lošu strukturu zaposlenih i nude loše sadržaje”, pod pritiskom javnosti i peticije koju je za nedelju dana potpisalo vise od 7 hiljada ljudi, prošlog petka je održan sastanak ministra sa predstavnicima sindikata zaposlenih i uredničkim kolegijuma DKSG, kome su prisustvovali i predstavnici osnivača i studenata u UO. Na sastanku je od ministra traženo da obustavi inicijativu o pripajanju ustanova. Razmatrana je i ideja o vraćanju osnivačkih prava Univerzitetu. Nakon sastanka ministar je za Kulturni dnevnik RTS izjavio da ustanove ostaju kao i do sada dva pravna subjekta, da će u DKSG biti “odblokiran” konkurs za izbor direktora a u SKCu imenovan UO. Videće se da li je ova izjava deo predizborne kampanje ili stvarna namera.

Inicijativa da osnivač centara opet bude Univerzitet, a ne Vlada, zasniva se na članovima 24. 32. i 47. ZUSS. Time bi Univerzitet odlučivao o sastavu i imenovanju članova UO. Članom 50. stav 3. ZUSS definisan je sastav UO koji “ima devet članova, od kojih su četiri predstavnici osnivača, jedan predstavnik Univerziteta, dva predstavnici studenata i dva predstavnici zaposlenih u ustanovi”. Prenosom osnivačkih prava, UO bi činila po tri predstavnika Univerziteta, studenata i zaposlenih. Tako u UO DKSG više ne bi sedeli predstavnici političkih partija. Ovim bi se ostvarilo povećanje učešća u odlučivanju društvene zajednice kojoj su programi namenjeni, što je u skladu sa demokratskim principima. Upravni odbori bi postali stručniji i imali veći legitimitet za odlučivanje, a u skladu sa autonomijom Univerziteta definisanom članom 72. Ustava RS.

Ove subote u organizaciji DKSG održana je javna debata na temu “Da li je obrazovanju potrebna kultura?” Bilo je prisutno više od petsto ljudi. Govorili su zaposleni, studenti, kulturni radnici, umetnici, predstavnici univerziteta. Između ostalih profesor Mileta Prodanović, prorektor Univerziteta umetnosti, koji je najavio podršku Univerziteta pokrenutoj inicijativi za prenos osnivačkih prava. Pismom podrške inicijativi javila se članica Senata i bivša rektorka Univerziteta umetnosti profesorka Milena Dragićević Šešić.

Tokom ove nedelje planiran je sastanak predstavnika sindikata zaposlenih DKSG sa rektorima univerziteta, na kome će biti razmatrana inicijativa.  Nakon toga, očekuje se zvanično izjašnjenje Univerziteta. Ipak, ostaje otvoreno pitanje šta se čekalo, zašto Univerzitet, nije za sve ove godine pokrenuo inicijativu za povratak osnivačkih prava?  Zar ne bi, makar akademska zajednica, morala da ima aktivniju društvenu ulogu?

Zato je potrebno pohvaliti sindikat zaposlenih DKSG koji je pokrenuo inicijativu i pozvao na odbranu javnog dobra i kulturnog nasleđa studenata ‘68.

Bojan Milosavljević

Nedeljnik VREME, broj 1366, 9.mart 2017. godine