Krivična odgovornost zbog nerešavanja predmeta
(povodom dopisa VJT Povereniku i Poverenika RJT)
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, pisao je nedavno vrhu tužilačke hijerarhije u Srbiji, Zagorki Dolovac i to pismo podelio sa javnošću. Povod je bio dopis kojim beogradski Viši javni tužilac obaveštava Poverenika da će postupiti po njegovom rešenju i dostavi informacije tražiocu, koje je bilo propraćeno pretnjom da će ispitati da li ima elemenata krivičnog dela u tome što je Poverenik doneo rešenje posle isteka zakonskog roka. Šabić na ovo traži „da Viši javni tužilac u Beogradu, ako je u stanju, artikuliše odgovarajući optužni akt za "neko krivično delo" i podigne ga pred nadležnim sudom protiv mene, ili da se ubuduće uzdrži od krajnje nekorektnih insinuacija i pretnji koji su potpuno neprimereni normalnim odnosima između državnih organa i kojima se urušava, pre svega, ugled samog Javnog tužilaštva“. U dopisu Poverenik takođe ukazuje na to da po žalbama rešava posle isteka zakonskog roka zbog njihovog velikog broja i manjka zaposlenih. Od ove objektivne okolnosti, još je bitnije pravno stanje stvari – podnosilac zahteva, kada istekne zakonski rok koji Poverenik ima za rešavanje po žalbi ima mogućnost da pokrene upravni spor zbog „ćutanja uprave“. Istina, ni to ne bi bilo od velike pomoći, pošto Upravni sud takođe dobija veći broj tužbi nego što može da reši, pa se na odluke neretko čeka mesecima.
Pravo na pristup informacijama je u ovom slučaju bilo ugroženo dva puta. To pravo je uskratilo Više javno tužilaštvo u Beogradu time što nije dostavilo traženu informaciju, kako se pokazalo, neosnovano. Upravo je to uskraćivanje bilo uzrok svih potonjih problema. Iz objavljenih dokumenata se ne vidi šta je bio predmet zahteva i koji su bili razlozi za prvobitno uskraćivanje. Odgovornost beogradskog VJT za neosnovano uskraćivanje informacije bi bila veća ukoliko je već postojala praksa odluka Poverenika u sličnim situacijama koja je tužilaštvu poznata. Tek zatim, zadovoljenje prava na pristup informacijama bilo je ugroženo dugim postupanjem po žalbi. Obe situacije su, kao što vidimo obuhvaćene nekim pravilima postupanja – nezadovoljni tražilac informacije je imao mogućnost da se na rešenje VJT obrati Povereniku, a zbog nepostupanja Poverenika u propisanom roku, Upravnom sudu.
Nisu, međutim, sve situacije koje se odnose na rad državnih organa dovoljno uređene. Znatno veća mogućnost da dođe do zloupotrebe na štetu nečijih prava javlja se u situacijama kada ne postoje rokovi za postupanje niti organ kojem se nezadovoljna stranka može obratiti. Jedan od primera nepostojanja rokova za postupanje, koji može da posluži kao odličan zaklon u slučaju odsustva volje da se primene zakonska ovlašćenja, jeste postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi i razmatranje da li treba i bez krivične prijave pokrenuti krivični postupak protiv nekog lica.
Mehanizam odgovornosti postoji i u takvim slučajevima, ali se nalazi se u celosti u okviru tužilačke hijerarhije (obraćanje neposredno višem javnom tužiocu). Druga mogućnost je obraćanje disciplinskim organima Državnog veća tužilaca. Međutim, u oba slučaja je neizvesno da li bi odgovornost bila utvrđena jer ne postoji rok čije probijanje „pali lampicu“ i predstavlja pokazatelj da nešto nije u redu, bilo sa mogućnostima organa da reši predmet ili sa voljom da to učini.
Na kraju, može se primetiti da se, slučajno ili ne, upravo za Više javno tužilaštvo u Beogradu u poslednje vreme vežu ozbiljne sumnje da u nekim „politički osetljivim“ predmetima nije ispunilo svoju zakonsku obavezu. Tako, gotovo godinu dana nakon bespravnog rušenja i lišavanja slobode građana u Hercegovačkoj ulici, u beogradskoj Savamali, nakon čega je policija odbila da interveniše i nakon što je o postupanju državnih organa u tom slučaju izveštaj sastavio Zaštitnik građana, a predsednik Vlade označio „vrh gradske vlasti“ kao vinovnike rušenja VJT ne saopštava ništa o napretku istrage, niti o tome da li su kao svedoci saslušani označeni gradski rukovodioci ili čelnici drugih državnih organa koji su se o ovom pitanju oglašavali u javnosti.
