Problemi sa Fiskalnim savetom
Fiskalni savet je dobio pažnju medija kada je obelodanjen još jedan problem koji je donela autosuspenzija Narodne skupštine – mandat ističe, Skupština ne može da izabere nove članove, ali će postojeći nastaviti da rade do izbora novih (ili istih). U međuvremenu, ostaje činjenica da Skupština, ni Fiskalnom savetu ni drugim nezavisnim organima nije dala podršku kroz usvajanje zaključaka na osnovu godišnjih izveštaja o radu koje ti organi podnose Skupštini.
Podrška bi se, između ostalog, mogla ogledati u uticaju na Vladu da na vreme priprema fiskalnu strategiju i budžet, pa da analize tih akata koje priprema Fiskalni savet, imaju više uticaja na konačni tekst ovih akata. I dalje su, dakle, aktuelni brojni zaključci koje smo imali nakon istraživanja o sprovođenju izveštaja Fiskalnog saveta koji smo objavlili 2013. u okviru projekta u kojem smo razmatrali postupanje po izveštajima šest nezavisnih državnih organa.
"Fiskalni savet, kao najmlađi nezavisni državni organ, uspostavljen je na osnovu izmena Zakona o budžetskom sistemu iz 2011. koje su imale za cilj da obezbede fiskalnu i finansijsku stabilnost, transparentost i predvidljivost politike javnih finansija u Republici Srbiji. Usvajanje ovih mera je bilo u bliskoj vezi sa preporukama međunarodnih finansijskih institucija.
Pored drugih problema, koji su vezani status nezavisnih državnih organa u Srbiji uopšte, postoje i specifični, koji proizlaze iz funkcija koje Fiskalni savet vrši i zakonskih rešenja. Da li će rad Fiskalnog saveta imati efekta (to jest, da li će preporuke biti poštovane) zavisi gotovo isključivo od političke volje. Naime, pravila koja bi trebalo da obezbede fiskalnu disciplinu zapisana su u Zakonu o budžetskom sistemu. Kako Ustav Srbije ne poznaje pojam „organskih sistemskih zakona“, uvek se javlja problem kada jedan zakon nije u skladu sa drugim, ranije donetim. I pored, ne samo upozorenja i preporuka Fiskalnog Saveta, već i nasuprot limitima iz Zakona o budžetskom sistemu, pravno je moguće da se kroz godišnje zakone o budžetu i kroz posebne kreditne aranžamane predvide troškovi koje kao rezultat imaju „probijanje“ ograničenja. Tako nešto bi bilo moguće u potpunosti sprečiti jedino kroz postavljanje ograničenja u samom Ustavu ili kroz davanje obavezujuće snage pojedinim preporukama koje daje Fiskalni savet. U svakom slučaju, pri eventualnim ustavnim reformama treba imati na umu i ovo pitanje, ne samo zbog statusa i rada Fiskalnog saveta, već i zbog obezbeđivanja poštovanja drugih antikorupcijskih propisa iz oblasti javnih finansija (npr. Zakon o javnim nabavkama), a najposle i zbog odgovornosti današnjih narodnih poslanika i drugih donosilaca odluka prema budućim generacijama, koje se opterećuju dugovima.
Dosadašnje iskustvo pokazuje da se preporuke Fiskalnog saveta ne koriste uvek na dovoljno kvalitetan način. Iako je donekle prirodno očekivati pojavu „rivalstva“ između izvršne vlasti i Fiskalnog saveta, razmena stavova između Ministarstva finansija, drugih ministarstava i FS bi trebalo da bude kanalisana, tako da vodi razjašnjenju eventualno spornih stvari, a ne stvaranju konfuzije u javnosti. I bez zakonskih izmena, sučeljavanje mišljenja bi bilo primereno organizovati u parlamentu, korišćenjem institucije javnog slušanja. Promene propisa nije neophodna ni radi kvalitetnog raspravljanja problema na koje ukazuje FS, prilikom razmatranja predloga Fiskalne strategije, predloga zakona o budžetu i drugih propisa sa finansijskim efektom. Da li će narodni poslanici koristiti ove materijale zavisi od njihove volje i spremnosti da o važnim aktima iz oblasti javnih finansija raspravljaju po hitnom postupku.
Promene propisa su potrebne kada je reč o razmatranju izveštaja o radu nezavisnih državnih organa a naročito praćenja sprovođenja zaključaka Narodne skupštine tim povodom. Ovom pitanju posvećena je pažnja i u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije za period do 2018. i predviđena je izmena Poslanika Narodne skupštine.
Fiskalni savet bi mogao da igra još jednu važnu ulogu, koja aktuelnim propisima nije predviđena. Naime, mnoga pitanja u vezi sa kojima FS daje savete i preporuke su usko u vezi sa politikom koju će sprovoditi Vlada. U Srbiji, kao i u drugim zemljama, predizborna obećanja i programi stranaka često se sastoje od namera da se građanima, privredi ili pojedinim kategorijama stanovništva ili privrednih subjekata daju neka nova prava i stimulansi, da se očuvaju neka postojeća prava i privilegije ili da se državni resursi angažuju za izgradnju infrastrukturnih objekata i slično. Svi ovi planovi, ukoliko se ostvare, imaju svoju cenu. Nema sumnje da bi boljem kreiranju javnih politika značajno doprinelo ukoliko bi njihovi troškovi bili poznati građanima i pre nego što se opredele na biralištima i ako bi neko nezavisan od političkih subjekata imao priliku da građanima pruži objektivnu ocenu o održivosti takvih planova.
Aktuelna situacija sredinom 2013, u kojoj zbog najavljene rekonstrukcije Vlade dolazi do novog probijanja budžetskog kalendara, i u vezi sa izradom Fiskalne strategije i Završnog računa budžeta, ukazuje da je potrebno učiniti još dosta kako bi se obezbedila puna primena aktuelnih propisa, čak i u oblastima koje su već imperativno uređene i da će, samim tim, biti potrebno još više truda da se u potpunosti iskoristi potencijal za unapređenje finansijskog sistema Republike Srbije koji ima delovanje Fiskalnog saveta", navodi se u izveštaju Transparentnosti Srbija objavljenom pre gotovo četiri godine, a koji je i dalje aktuelan.