Rizici od korupcije u nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti
Agencija za borbu protiv korupcije uputila je Ministarstvu zdravlja detaljno mišljienje o novom nacrtu Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji nije rešio brojne probleme u ovoj oblasti. Jedna od tema koja nije dovoljno uređena je pitanje sukoba interesa. Ovom prilikom podsećamo da je 2013. bilo predviđeno sveobuhvatno rešavanje problema sukoba interesa u javnom sektoru, koji pored državne uprave obuhvata lokalnu samoupravu, ali i zaposlene u ustanovama zdravstva, prosvete, nauke i kulture, kao i u javnim preduzećima. Međutim, umesto da se ova aktivnost realizuje u potpunosti, donet je samo zakon koji se odnosi na službenike lokalne vlasti (pored od ranije obuhvaćenih državnih službenika). Za razliku od brojnih drugih aktivnosti iz Akcionog plana, koje se i dalje vode kao neizvršene, ova je izbrisana prilikom revizije, zbog pogrešnog shvatanja da je problem rešen. Više o tome u analizi: https://goo.gl/dXGbHG
Što se nacrta Zakona o zdravstvenoj zaštiti tiče, Agencija je ocenila da on sadrži izvesne značajne novine koje se, pored ostalog, tiču pojma zdravstvene nege, uvođenje šireg pojma sistema zdravstvene zaštite, te uvođenja novih kategorija grupacija stanovništva koje su obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, ali veliki broj odredaba sadrži određene nedostatke i rizike korupcije.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije predviđa izmene pravnog okvira tako da se izbor direktora zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika vrši na konkursu i na osnovu utvrđenih objektivnih kriterijuma; da se precizno regulišu zakonski uslovi pod kojima zaposleni zdravstveni radnici u državnim ustanovama mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim ustanovama; da se jasnim i transparentnim pravilima uredi visina i postupanje sa poklonom; kao i sukob interesa zdravstvenih radnika i saradnika, kao i lica koja obavljaju funkcije, a nemaju status funkcionera u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Na žalost, Nacrtom zakona većina ovih pitanja nije, ili nije na adekvatan način uređena. Na primer, iako je više puta ukazivano da je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti neophodno na adekvatan način urediti oblast dopunskog rada sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad; detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim uslovima, ova pitanja Nacrtom zakona nisu dodatno uređena.
S druge strane, pitanje sukoba interesa delimično je uređeno članom 113. Nacrta zakona za direktora, zamenika direktora, predsednika i članove upravnog odbora i predsednika i članove nadzornog odbora zdravstvene ustanove u javnoj svojini, kao i članom 132. Nacrta zakona za članove etičkog odbora u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se obavlja kliničko ispitivanje lekova. Međutim, ove odredbe ne obuhvataju ostale zdravstvene radnike i saradnike, niti određuju koji organ i u kom postupku po eventualnoj prijavi utvrđuje da li je u konkretnom slučaju došlo do povrede predviđene zabrane, tj. da li postoji sukob interesa.
Pored ovih, Nacrt zakona sadrži i niz drugih nedostataka i rizika korupcije, koji se odnose na pravne praznine, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, pre svega ministru i zdravstvenoj ustanovi, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje uslova i kriterijuma, ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela.
Na ovaj način, veliki broj značajnih pitanja, kao što su, na primer, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija, provera kvaliteta stručnog rada i nadzor nad radom zdravstvenih ustanova nije u potpunosti regulisan, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je i ranije više puta ukazivano.