Izveštaj Ombudsmana
Programski direktor TS Nemanja Nenadić prisustvovao je prošle nedelje tribini na kojoj je predstavljan godišnji izveštaj Ombudsmana. On je ukazao na značaj izveštaja ombudsmana za borbu protiv korupcije i podsetio na napore koje je Transparentnost Srbija uložila da bi se izveštaji nezavisnih organa razmatrali u Narodnoj skupštini. To je sada obaveza iz skupštinskog poslovnika i jedna od mera koje su predviđene antikorupcijskim strateškim aktima, ali Skupština svoje obaveze ne ispunjava. Ako se izuzme razmatranje izveštaja za 2013. godinu, do sada nije bilo slučaja da Skupština obaveže Vladu da preduzme neke konkretne mere za rešavanje problema na koje je ukazao Zaštitnik građana. U poslednjih nekoliko godina je stanje još lošije, jer izveštaji nisu ni razmatrani, tako da izostaje čak i ta načelne i neobavezujuća „podrška“. Naprotiv, umesto da ombudsmana shvata kao svog saveznika, Skupština ga tretira kao političkog protivnika vladajuće većine. To je bilo naročito vidljivo u situaciji povodom slučaja kada je zaštitnik tražio od tadašnjeg ministra odbrane koji je upravo postavljen za direktora BIA, Bratislava Gašića, i od VBA podatke potrebne za rad na predmetu iz nadležnosti ombudsmana, i kada su Ministarstvo odbrane i VBA nezakonito uskratili dokumente. Umesto da podrži rad zaštitnika građana i pokrene hitnu proceduru za razrešenje ministra koji je jednim potezom urušio sistem kontrole uprave, skupštinski odbor je otvoreno stao na stranu kršitelja zakona.
Kada je reč o konkretnom značaju pojedinih delova izveštaja iz 2016. godine za borbu protiv korupcije, Nenadić je ukazao da je Ombudsman, zajedno sa još tri nezavisna državna organa (Poverenik za i zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Agencija za borbu protiv korupcije), bez uspeha pokušao da zaustavi donošenje Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (inicijativa predsedniku Republike da vrati zakon Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje), zbog narušavanja Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom utvrđene nezavisnosti ovih državnih organa.
Zaštitnik je ukazao da „Država i dalje nije preduzela konkretne mere i aktivnosti na rešavanju problema korupcije i politizacije organa lokalne samouprave koji obavljaju poslove poverene Zakonom o planiranju i izgradnji.“ Zato je ponovo predložio niz mera, pre svega usmerenih na prevenciju korupcije u vezi sa legalizacijom objekata i šire u oblasti urbanizma (da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbedi dovoljno finansijskih sredstava u budžetima na svim nivoima vlasti za administrativno izvršenje rešenja o rušenju bespravnih objekata, da jedinice lokalne samouprave prilikom usvajanja budžeta obezbede dovoljan iznos sredstava za administrativno izvršenje rešenja predviđenih Planom i programom rušenja nelegalno izgrađenih objekata, da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbedi uslove da proces ozakonjenja objekata bude sproveden u zakonskim okvirima i rokovima, da doprinese oštrijoj depolitizaciji kadra i suzbijanju korupcije u oblasti građevinarstva, da preduzme mere u cilju jačanja preventivne funkcije građevinske inspekcije, da jedinice lokalne samouprave obezbede da postupci javnih nabavki za izvođenje radova na rušenju objekata budu sprovedeni u zakonskim okvirima i rokovima i da u roku i prema jasnim kriterijumima donesu Plan i program rušenja objekata i dosledno ga se pridržavaju).
Ombudsman je predložio i da Ministarstvo objavi snimak teritorije Republike Srbije za 2015. godinu na svojoj internet prezentaciji, kako je zakonom propisano, da Ministarstvo i građevinske inspekcije blagovremeno, efikasno i delotvorno primenjuju prava, obaveze i ovlašćenja propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, radi suzbijanja nezakonite gradnje, naročito na teritoriji grada Beograda, da bez odlaganja, preduzmu sve neophodne mere, saglasno pozitivno pravnim propisima, u cilju sprovođenja izvršnih rešenja o rušenju, uz prethodno obezbeđivanje svih neophodnih uslova za rušenje (finansijska sredstva i izvođača radova), da uklone bespravno podignute objekte u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku donošenja i sadržini programa uklanjanja objekata. Posebno, Ministarstvu je preproručeno da, kroz reorganizaciju, zapošljavanje novih službenika i stručno usavršavanje zaposlenih, doprinese povećanju nivoa stručnosti, oštrijoj depolitizaciji kadrova, suzbijanju korupcije i osnaživanju inspekcijskih organa.
U vezi sa radom Zaštitnika građana generalno, ali i radom drugih državnih organa, Ombudsman je i u izveštaju za 2016. godinu ponovio da je „Potrebno kriminalizovati ometanje istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti). Bilo koje uznemiravanje, pretnja ili drugi pokušaj da se utiče na pritužioca ili svedoka koji sarađuje sa kontrolnim organima treba takođe da bude krivično delo.“ Podsećamo da je Krivični zakonik menjan i krajem 2016. godine, ali da ova pitanja nisu bila razmatrana tom prilikom.
Transparentnost Srbija smatra i da je značajno da ombudsman daje mišljenja o propisima koji su u pripremi. Smatramo da bi ova mišljenja (kao i mišljenja drugih nezavisnih državnih organa o pitanjima iz njihove nadležnosti), morala da budu predmet posebne pažnje i tokom skupštinskih debata, i to tako što bi predlagač bio u obavezi da argumentovano odgovori na svaku argumenotvanu primedbu.
Na tribini Peščanika u Pančevu učestvovali su takođe i vršilac dužnosti Zaštitnika građana, Miloš Janković, te Tanja Maksić iz BIRN Srbija i Nedim Sejdinović iz NDNV.
