Kako ni od čega napraviti napredak – slučaj GRECO izveštaj za 2016
Prema vesti TANJUG-a „Srbija je u 2016. na zadovoljavajući način primenila većinu preporuka Grupe zemalja protiv korupcije u sastavu Saveta Evrope (GRECO) u vezi s kriminalizovanjem prestupa na polju korupcije, kao i sve preporuke te grupe o transparentnosti političkog finansiranja, saopštio je danas Savet Evrope (SE). To je zaključeno u danas objavljenom godišnjem izveštaju GRECO-a o rezultatima u borbi protiv korupcije u 2016. godini, kojim je obuhvaćeno 49 država članica.“
Čitalac bi, na osnovu onog što je napisano mogao da zaključi sledeće: 1) da je GRECO mehanizam Saveta Evrope razmatrao šta su države činile tokom 2016. godine i da je zatim dao navedene ocene o Srbiji; 2) Da je Srbija ostvarila značajan napredak u 2016. u pogledu kriminalizovanja korupcije i transparentnosti finansiranja partija.
Ni jedno od ta dva nije tačno. Ako je nekog napretka i bilo tokom 2016, to svakako nije posledica GRECO izveštaja. Naime, Srbija je preporuke GRECO u vezi sa krivičnim gonjenjem korupcije i transparentnosti finansiranja partija i izbornih kampanja dobila još u decembru 2010. godine. Ostvarivanje tih preporuka je razmatrano na osnovu izveštaja Vlade Srbije (u čijem sastavljanju je učestvovala i Agencija za borbu protiv korupcije) u naredne četiri godine. Drugim rečima, ocene koje se mogu pročitati u ovogodišnjem GRECO izveštaju zapravo su podaci koji potiču iz oktobra 2014. Ono što je moglo delovati zbunjujuće u tabelarnom pregledu za 49 država jeste datum – „stanje na dan 31. decembra 2016.“. U stvari je reč o tome da su neke države bile predmet razmatranja GRECO u novije vreme, neke ranije, pa su u pregledu objedinjeni izveštaji za duži period.
GRECO izveštaji su veoma važni, jer se na njih pozivaju mnoge druge institucije, kao merilo ostvarivanja standarda, uključujući i EU. Međutim, ne treba smetnuti sa uma da njihov nazdor nikad nije sveobuhvatan. Neke teme nisu uopšte predmet ovih pregleda, u nekim oblastima se ne ispituju sva pitanja, a svuda su predmet provere propisi, a ne praksa. Pored toga, standardi se uvek postavljaju bliže minimumu nego maksimumu. Tako, iako je Srbija tokom pisanja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti 2011. godine prihvatila sve preporuke koje su GRECO evaluatori dali radi otklanjanja problema iz prethodnog zakona (iz 2003), to nikako ne znači da je ova oblast dovoljno dobro uređena. Naprotiv, brojne slabosti su primećene već 2013, pa je zato predviđeno antikorupcijskom strategijom da se Zakon dopuni.
Dok se, s jedne strane, javnost Srbije obaveštava o davno postignutim rezultatima kao da je reč o aktuelnosti, nema baš nikakvih podataka o tome da li je išta učinjeno na primeni preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GRECO, koji se bavio parlamentom i pravosuđem. Rok za izveštavanje je bio kraj 2016, ali nije poznato ni da li je Vlada Srbije poslala izveštaj ni da li je on bio predmet nečijeg razmatranja do sada. S druge strane, sa sigurnošću se može zaključiti na osnovu poznatih informacija i odsustva promena u propisima, da veliki deo tih preporuka nije ispunjen.
