Stabilokratija

Andreas Polterman bio je od 2012. do 2016. direktor regionalne kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu, a pre toga je više od deset godina radio u berlinskoj centrali fondacije, zaključno s pozicijom šefa Odeljenja za političko obrazovanje u Nemačkoj. Do angažmana u fondaciji je bio član Nacionalnog istraživačkog centra za književne prevode na Univerzitetu u Getingenu. 

Polterman je nedavno na predavanju „Protestantizam, ili: modernizacija sveta“ govorio o istoriji protestantizma i njegovim aspektima koji bi mogli biti interesantni i danas, naročito u Srbiji, s obzirom na to da se doskorašnji premijer, a sada predsednik, Aleksandar Vučić često pozivao na studiju Maksa Vebera o vezi kapitalizma i protestantizma.

Polterman je govorio za nedeljnik NIN:

Da li je predsednik Vučić dobar protestant? 

Naravno da nije, samo se pretvara da razume protestantsku logiku i disciplinu. Još gore je što svojim odlukama ne dopušta ni drugim ljudima da budu efikasni i preduzimljivi. Prisustvovao sam sastanku gospodina Vučića koji je tada bio potpredsednik vlade i jednog nemačkog poslanika iz redova Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel, kada je Vučić rekao da jedino on radi od svojih kolega, i to od sedam izjutra, i da pokušava da primeni šta je naučio od Maksa Vebera. Pritom, Veberova studija o vezi kapitalizma i protestantizma je teorija, tipologija koja nije zasnovana na strogo empirijskim činjenicama. Nije udžbenik. Poslanik se istopio od takve retorike, jer je u Vučiću video pogodnog čoveka za saradnju. Koju godinu kasnije vidimo da mi je taj istorijski sastanak bio smešan s razlogom i da je potpuno svejedno da li je Vučić pročitao Vebera ili ne – njegova dela ne odgovaraju izjavama koje daje“, kaže Polterman za NIN.

U kojim situacijama se to najviše vidi? 

Primera radi, poznate su sumnje u validnost diploma i doktorata određenih zvaničnika. Da se razumemo, toga ima i u Nemačkoj. Pomalo je ironično da je tamo za plagiranje bila optužena ministarka obrazovanja Anet Šavan, a ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg doslovce je prepisivao rečenice iz novina. Vlada je sigurno pritiskala univerzitet – ipak je Gutenberg bio uzdanica bavarskog ogranka stranke Angele Merkel - ali se ni naučna zajednica nije dala. Stvorio se prostor da se sumnje istraže i dvoje ministara je ostalo bez titule i posla. Ovde isprva nije bilo mesta za autonomnu istragu u okviru univerziteta. Ne, pojavi se Vučić i kaže: „Pogledao sam Stefanovićevu disertaciju i u redu je.“ Otkud on zna? To je čovek koji se pita za sve, iako nominalno radi na jačanju pravne države. Sramota je univerziteta što se nije ozbiljno usprotivio njegovoj izjavi. Dalje, Milorad Grčić je v.d. direktora EPS-a iako nema nikakvog iskustva u toj vrsti posla. I nije jedini. Ponovo, Nemačka je takođe partijska država gde se odanost stranci naplaćuje radnim mestom ili privilegijama. Nema društva koje je imuno na tu bolest. Ali, dok je u Srbiji kršenje meritokratije sveprisutno, u Nemačkoj se seče u korenu, čim se pojavi, ili se u najgorem slučaju zbog odanosti stranci nagrade oni koji su kvalifikovani stručnjaci. 

Zašto EU onda toleriše takvo gaženje institucija i liberalnih vrednosti koje joj se pripisuju? 

Procenjeno je da je Vučić za trenutne potrebe bolji od ma koje alternative u Srbiji. Pritom, izabrali su ga građani, iako postoje sumnje u kršenje izbornog procesa. U politikološkoj terminologiji se pojavio novi pojam - stabilokrata. To je neko čija se autokratija toleriše zarad očuvanja stabilnosti u regionu, premda je i Berlinu i Briselu jasno da su obećanja koja im srpska vlada daje često bez osnova, pa čak i da neretko ostanu neispunjena.

autor: Stefan Slavković

Ceo tekst dostupan u novom broju nedeljnika NIN.