Đuture

MUP nastavlja praksu akcija masovnih hapšenja pod jednim nazivom (Ares u ovom novom slučaju) iako je reč o pojedinačnim krivičnim delima, odnosno sumnjama na krivična dela, koja nisu u međusobnoj vezi i čiji učinioci nisu povezani.

U ovom slučaju na jedno mestu su sabrani osumnjičeni za trgovinu drogom i oružjem, pokušaj ubistva, silovanje, zloupotrebu službenog položaja, krijumčarenje ljudi, nedozvoljeno držanje oružja, nedozvoljene polne radnje, iznude, otmice, razbojništva, krađe, iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, prevaru, izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, teške telesne povrede, falsifikovanje isprave, ukupno 562 osumnjičena, od čega je uhapšeno 360. Našlo se tu i jedno protivpravno lišavanje slobode, ali nije reč o slučaju "Hercegovačka".

Već smo ranije ukazivali na problmatičnost ovakve prakse. Naime, s obzirom na to da uhapšeni i krivična dela o kojima je reč nisu ni na koji način bili povezani kod izvršenja, teško da postoji opravdanje da se javnost o svim tim hapšenjima informiše u jednom danu, a još manje da se sva hapšenja obave odjednom ili da budu deo jedne policijske akcije. 

Dalje, sa stanovišta krivičnog gonjenja, ukoliko se čeka sa hapšenjima i optužnicama dok se ne prikupi dovoljan broj osumnjičenih za masovnu akciju, to može da ugrozi istraživanje krivičnog gonjenja i prikupljanje dokaza. S obzirom na to da se najveći deo krivičnih dela odnosi na trgovinu narkoticima, stvara se konfuzija u javnosti u vezi sa učinkom državnih organa u borbi protiv droge, tako što se u izveštaju mešaju ova i druga krivična dela. Konačno, loše je što podatke o hapšenjima, kao i u svim prethodnim slučajevima, saopštava ličnost čije se poruke čitanju u nesumnjivom političkom kontekstu – potpredsednik vladajuće stranke. Nema sumnje da bi podatke o hapšenjima jednako dobro ili bolje mogao da saopšti i direktor policije, osoba koja bi, makar po slovu zakona, trebalo da bude nepolitički postavljeni profesionalac.

Zanimljivo je i to što je u prethodnim masovnim akcijama naglasak bio na krivičnim delima u vezi sa korupcijom. Sada smo pažljivom analizom saopštenja MUP-a našli samo jedno krivično delo koje bi se moglo dovesti u vezu sa korupcijom - hapšenje policijske službenice osumnjičene za zloupotrebu službenog položaja tako što je jedom licu otkrila da će biti uhapšeno.

S jedne strane ovo izostavljanje borbe protiv korupcije iz masovne akcije je dobro jer se na taj način ovom temoma manje manipuliše. Međutim, to može biti i loše, ako je  to signal da nisu otkriveni novi slučajevi ove vrste kriminala, i da je on prestao da bude prioritet rada organa gonjenja.

U svakom slučaju sabiranje pojedinačnih nepovezanih slučajeva u masovnu akciju koju javnosti predstavlj aministar - politička ličnost - umanjuje potencijal pozitivnih efekata brojnih odvojenih policijskih akcija. Tako se stiče utisak da je borba protiv kriminala kampanjska aktivnost, koja se koristi u marketinške svrhe, pri čemu se čak i najzastupljenija oblast (borba protiv korupcije u prethodnim slučajevima, borba protiv narkotika u novoj akciji) "bira" u skladu sa promotivnim potrebama.