Šta može da uradi predsednica Vlade u vezi sa javnim raspravama?
Na jednom od skupova sa privrednicima predsednica Vlade je poručila „da će sve predloge zakona staviti na javnu raspravu, pozvavši privredu i društvo da rade zajedno sa Vladom kako zakoni ne bi bili prenormirani. Prema njenim rečima, besmisleno je da se usvoje predlozi zakona ako oni nemaju kao rezultat poboljšanje okvira, zbog čega je neophodna široka javna rasprava. Ona je ocenila da su podaci o tome da je uključenje privrede u izradu predloga zakona u silaznom trendu zabrinjavajući, dodavši da će i zbog toga insistirati na javnim raspravama. Premijerka je iznela mišljenje da su naši zakoni u principu prenormirani, zbog čega su, kada prođu skupštinsku proceduru i stupe na snagu, neophodne njihove izmene i dopune, jer nisu dovoljno primenljivi u praksi.
Dijalog između Vlade i privrede jedini je način da zemlja brzo napreduje, naglasila je Brnabić i izrazila očekivanje da će ova vlada biti još otvorenija od prethodne i da će slušati šta kaže privreda i organizacije civilnog društva o tome koji su problemi, kako bi ih efikasnije i brže rešavali.“
Ovo je ohrabrujuća izjava, pogotovo kada se uzme u obzir da pitanju javnih rasprava u pripremi zakona nije bila posvećena pažnja u ovogodišnjem premijerskom ekspozeu (kao ni u onom iz 2016), a da široka obećanja u tom pogledu koja su građani mogli da čuju u ekspozeu iz 2014. nisu ispunjena. Postoji nekoliko jednostavnih načina da premijerka ispuni svoje obećanje. Prvi je da kada zakazuje dnevni red sednica Vlade, u taj dnevni red ne uvrsti odlučivanje ni o jednom nacrtu zakona koji nije prošao javnu raspravu. Drugi način je da zatraži od Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu podatke o tome u pripremi kojih zakona i strategija u proteklom periodu je bila organizovana javna rasprava u skladu sa odredbama Poslovnika Vlade, što uključuje i objavljivanje svih dokumenata na Portalu e-uprava, kao i listu zakona koji su predloženi Skupštini na usvajanje bez javne rasprave. Treća stvar koju bi mogla da uradi jeste da zatraži od odbora Vlade informacije o svim slučajevima kada je zaključeno da javna rasprava u pripremi nekog zakona nije obavezna i da preispita iznete razloge. Četvrta stvar je sistemske prirode – da na dnevni red Vlade uvrsti akte čije bi usvajanje moglo da poboljša pravni okvir za javne rasprave, a pre svega izmene Zakona o državnoj upravi i izmene Poslovnika Vlade, ali i da se založi za to da se u skladu sa pravilima iz tih akata održi i javna rasprava u pripremi izmena Ustava (za šta trenutno ne postoje propisana pravila).
Pored toga, postoji još mnogo mera koje su u nadležnosti Vlade, a mogu pomoći kvalitetnijoj pripremi propisa i većem učešću privrede i javnosti, ali na transparentan način. Transparentnost Srbija se već godinama zalaže za brojne mere takve vrste, a među njima su donošenje Zakona o lobiranju, uređivanje vršenja poslova savetnika u organima izvršne vlasti, objavljivanje obrazloženja predloga uredbi, zaključaka Vlade i informacija o pitanjima o kojima se raspravlja na sednicama Vlade, a ne samo usvojenih odluka.
