Tužilaštvo najslabija karika, Vulin indikativan primer
Programski direktor TS Nemanja Nenadić izjavio je za Fonet da je najslabija karika u antikoruptivnom lancu institucija, tužilaštvo, insituciju koja ima najveću odgovornost, a čije nepostupanje istovremeno ima i najozbiljnije posledice.
Na pitanje o najeklaktantnijem slučaju koji je u poslednje vreme ostao nerešen, Nenadić je izdvojio primer stana ministra Aleksandra Vulina i novca koji je navodno iz Kanade pozajmio od tetke svoje supruge.
Mada nema dokaza da je reč o korupciji, njegovo objašnjenje ne deluje realno, smatra Nenadić. "Taj slučaj je bitan, jer nije uložen čak ni trud da se javnosti pruži bilo kakvo razumno objašnjenje o poreklu te imovine, a očigledno je da postoji neki problem", naglasio je Nenadić i ocenio da je "vlast ušla u fazu da više ne oseća potrebu i nužnost da objasni i opravda svoje postupke pred građanima".
"Jednom kada se dosegne ta faza, onda sve postaje moguće, a ovo nije jedini takav slučaj", naveo je on i "indikativnim" označio i stanje u sudskim postupcima protiv pripadnika bivše vlasti.
"Ni u tim slučajevima nema presuda, ili su veoma retke", podsetio je Nenadić, pominjući, kao primer, prvostepenu presudu protiv bivšeg ministra iz Demokratske stranke (DS), Olivera Dulića.
Taj slučaj Nenadić vidi kao zanimljiv i zato što su Dulić, njegov pomoćnik i bivši direktor Puteva Srbije, osuđeni za delo "pomaganja stranom investitoru da preskoči propisane birokratske procedure".
Prema njegovim rečima, "istovremeno imamo zvaničnu politiku, pretočenu u zakone, po kojoj se investitori privlače značajnim finansijskim subvencijama, a predstvanici vlasti gotovo svakodnevno promovišu interese pojedinih odabranih kompanija".
"Na ovom se primeru vidi varljivost granica između toga da li će isto ponašanje biti ocenjeno kao krivično delo ili kao vrhunski doprinos ekonomskom prosperitetu zemlje", rekao je Nenadić.
Poredeći sadašnje stanje u domenu borbe protiv korupcije sa situacijom od pre nekoliko godina, kada je na vlasti bila DS sa koalicionim partnerima, Nenadić je primetio da su okolnosti suštinski različite. Taj stav je argumentovao činjenicom da je DS bila u poziciji da zadovoljava "interese koalicionih partnera koji su imali ucenjivački kapacitet, a da Srpska napredna stranka (SNS) danas za tim nema potrebu".
"Koncentrisana moć je na početku imala pozitivnih rezultat, jer službenici na nižim nivoima iz straha nisu preduzimali samostalne akcije koruptivnog tipa. Međutim, kasnije kada vrh administracije staje iza nekih postupaka, onda i niži nivoi idu istim putem", objasnio je Nenadić i naglasio razliku:
"Da pojednostavim, nekada je bilo više nameštanja tendera, a sada se za najveće poslove tenderi i ne organizuju".
Na pitanje da li je centar korupcije u vrhu vladajuće političke partije, kao što je Verica Barać svojevremeno tvrdila za DS, Nenadić je odgovorio da je "naravno SNS preuzela ulogu nekadašnje DS, ali i svih drugih stranaka koje su sa njom bile u savezu".
Ipak, prema njegovim rečima, ako se meri "količina" korupcije, "možda je sada čak manje ima, jer je ranije bilo više interesa koje je trebalo zadovoljiti, a sada je taj interes koncentrisan".
"Umesto državnih institucija, o svim bitnim pitanjiima nekada su odluke donosile stranačke centrale, a danas odluke donosi samo jedna centrala", rekao je Nenadić.
