Treći čovek iz kafane
Kada je Majda Kršikapa postavila pitanje sumnjivih donacija SNS-u u iznosu od po četrdeset hiljada dinara, rekordnom brzinom je postala bivša direktorka Agencije. A sada je na njeno mesto doveden čovek koji je te donacije lično plaćao da bi, valjda, raskrinkao sebe, piše nedeljnik NIN.
Koreografija za izbore čelnih ljudi nezavisnih kontrolnih organa izgleda baš onako kako bi od naprednjaka i moglo da se očekuje: kao što narodu u trenucima zabave sa velikim ushićenjem „na poklon“ nude porodičnog nasilnika i poklonika govora mržnje Acu Lukasa, tako i za brigu o ljudskim pravima i korupciji nude kadrove koji su skloni da ih krše. Onda je i sasvim normalno da se na čelu Kancelarije za ljudska i manjinska prava nađe Suzana Paunović koja za ženu kojoj su oduzeta deca odokativnom metodom proceni da nije „ni očajna“ ni „funkcionalna“ i presudi u korist Siniše Malog. Ipak, svi ti ljudi koje su naprednjaci doveli na mesta poput zaštitnika građana ili poverenice za ljudska prava nisu tako otvoreno iskazali da im je prioritet nad prioritetima SNS, da bi im dali i ljubav i novac, kao što je slučaj sa novoizabranim direktorom Agencije za borbu protiv korupcije Draganom Sikimićem.
Na jedno „verujte mi na reč, baš danas kada me birate nešto nisam pri SNS-u“, Odbor Agencije je jednoglasno izabrao Sikimića i zatvorio oči pred činjenicom da je dvostruki donator SNS-a, da je finansirao i predsedničku kampanju Aleksandra Vučića i opštinske izbore u Zemunu 2016, kada se prema podacima iz Zbirne izborne liste koja je objavljena u Službenom listu grada Beograda, pojavio i kao kandidat naprednjaka na 17. mestu. Ili, kako je to precizirao BIRODI: „Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je ovom odlukom ponizio sve istinske borce protiv korupcije u Srbiji i doveo u pitanje svoj integritet. Imenovanje gospodina Sikimića nije usamljeni slučaj partizacije borbe protiv korupcije. U poslednjih godinu dana došlo je do više slučajeva gde su članovi antikorupcijskih tela (Odbor Agencije, Savet za borbu protiv korupcije, Lokalni antikorupcijski forum - Požarevac) postale osobe koje su na razne načine podržavale rad Srpske napredne stranke i njenog kandidata za predsednika Srbije“.
A kada su sve nevladine organizacije koje imaju ugled u poslu koji rade zatražile da se izbor što pre poništi, Odbor je reagovao saopštenjem od koga se naježio i ozbiljno uplašio svako ko ima elementarno znanje o funkcionisanju nezavisnih organa ili bar o osnovima demokratije. Ne, članovi nisu znali za Sikimićevu biografiju, ali im ta saznanja nisu ni bitna. Naprotiv: „Odbor ne vidi ni da bi njegova upoznatost sa činjenicama koje su navedene mogla da utiče na odluku Odbora povodom izbora direktora, jer nijedna od navedenih činjenica ne predstavlja bilo kojim zakonom predviđenu diskvalifikatornu okolnost za izbor bilo kojeg kandidata na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije“.
Nije ispitivao biografiju i nema nameru da je ispituje jer ne vidi ništa sporno u onom što je do sada doznao? Da nije ispitivana biografija, za NIN potvrđuje i bivši član Odbora Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija: „Problem je da li je Odbor želeo ili ne da ustanovi profil kandidata. Praksa Odbora je uvek bila da se tokom razgovora kandidatu postavi pitanje da li postoji nešto u njegovoj biografiji što bi moglo da naškodi ugledu Agencije, da li je bio član neke partije, da li ima neke obaveze prema nekome. Kada je SNS promovisao Ljiljanu Blagojević, gradsku pravobraniteljku, nekadašnju pomoćnicu ministra Nikole Selakovića i bivšu članicu SNS-a na mesto direktora u decembru 2016, Božo Drašković je insistirao da njena kandidatura ne može da se prihvati, ali su čak četiri člana Odbora bilo za, tumačeći da to formalno-pravno može. Ovog puta Odbor je vrlo spretno gledao na drugu stranu i potrudio se da ne sazna ništa što bi moglo da ih uznemiri u izboru Sikimića. Logično kada se zna da je sastav Odbora produkt inženjeringa većine u parlamentu i da je zamenik predsednika Odbora sa spiska 650 potpisnika za Vučića“.
Formalno-pravno gledano, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije zabranjuje da direktor bude lice koje je član političke stranke, ali ne postavlja kao prepreku drugi oblik povezanosti sa političkim subjektima, na šta je Transparentnost više puta ukazivala i smatrala to ozbiljnim nedostatkom. Zato su i predložili da u novi zakon bude uneta odredba prema kojoj član Odbora i direktor Agencije ne bi smeli da budu ni kandidati političkog subjekta na izborima održanim u poslednje četiri godine, kao ni članovi izborne komisije ili biračkog odbora koji su imenovani na predlog političkog subjekta u tom periodu, jer Agencija odlučuje direktno o interesima političkih subjekata i javnih funkcionera, od kojih su mnogi politički. Ali to nije podržano, a teško i da će biti. Novi zakon o Agenciji obećan je još 2013. pod pritiskom EU , u međuvremenu je napisan, ali nije stavljen u proceduru uz obrazloženje da se čeka izbor novog direktora jer će „možda imati primedbe na sadašnji sadržaj“. A to je baš uobičajena praksa, uvek se u EU čeka izbor direktora Kliničkog centra da bi se doneo zakon o zdravstvu ili direktora škole da bi se doneo neki iz prosvete. Ne baš, ali se čeka da Sikimić proceni da li mu paše ponuda, jer je sigurno važnije da bude udobno njemu i SNS-u nego da se ispune uslovi na koje smo se obavezali otvaranjem poglavlja 23 (pravosuđe i ljudska prava).
Međutim, čak i po postojećim zakonima ova oblast bi mogla da bude uređena kada bi bar na trenutak pravna država bila iznad partijske. Kako, objašnjava Vesna Rakić Vodinelić: „Jedna od zabrana koju Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije izriče svakom funkcioneru, pa tako i direktoru Agencije, jeste zabrana sukoba interesa. Sukob interesa postoji ako funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes (čl. 2, al. 6. zakona)“. Međutim, u slučaju Agencije teško da bismo takvo uzdizanje prava mogli da očekujemo imajući u vidu da Sikimić nije jedino iznenađenje koje su nam naprednjaci priredili ovih dana s obzirom na to da su u istom paketu za predsednicu Odbora postavili Danicu Marinković, a Miloša Stankovića za njenog zamenika. Protiv izbora Marinkovićeve u Odbor pobunilo se čak 15 nevladinih organizacija zbog „brojnih dokaza koji ukazuju da je Marinkovićeva za vreme obavljanja sudijske funkcije postupala politički pristrasno i neprofesionalno“, a Stanković (zvanično je došao na predlog predsednika države a ne predsednika SNS-a) je i te kako sporan kao jedan od potpisnika Apela 650, tragikomičnog Vučićevog odgovora na Apel 100.
Za nepunih godinu dana predsednikovanja čoveka koji ni formalno nije „zamrznuo“ stranačku funkciju (sukob interesa o kome bi Agencija morala da da mišljenje) komičan element je izgubljen i stiglo se do tragedije sa farsičnim prizvukom. Najveću aferu na koju je Agencija naišla i koja je potvrđena opsežnim istraživanjem BIRN-a o šemi koju je SNS razvio da bi protivno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, kroz neimenovane finansijere i podmetnute donatore prikrio prave izvore novca, ubuduće će „rešavati“ jedan od aktera afere.
Tokom mandata Majde Kršikape, sada već bivše direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, koja je za samo 64 dana (od septembra do novembra 2017) otvorila nekoliko baš nezgodnih pitanja, omaklo se i jedno koje nije smela. To što se bavila ulogom tetke u Vulinovim finansijama i brojem nekretnina Siniše Malog možda bi i prošlo da nije dirnula i u sumnjive finansije SNS-a. Očigledno nije shvatila da se u Agenciji tako ne radi i da je ušla u već dobro kontrolisanu sredinu koja je odradila ne baš čist posao kada je od javnosti sakrila finansijski izveštaj naprednjačke kampanje. Konkretno, u maju prošle godine Agencija je objavila izveštaje o finansiranju izbornih kampanja svih političkih partija sem SNS-a uz obrazloženje da je „dokument preobiman“. Za nju nije bio. Na osnovu upozorenja Uprave za sprečavanja pranja novca da su još 2014. postojale sumnjive donacije SNS-u (2.800 donatora uplatilo je iznos od po 40.000) Agencija je slučaj prijavila Višem javnom tužilaštvu, a potom se posvetila proučavanju novih podataka. A oni su ukazivali da se trend sumnjivih donacija u međuvremenu utrostručio i da je na predsedničkim izborima 2017. čak 6.789 ljudi dalo istovetni iznos. Mnogi od njih su bili primaoci socijalne pomoći i sasvim u nemogućnosti da sami izdvoje toliki iznos. U pokušaju da sve to demantuje predsednik čija je kampanja tim novcem finansirana, do te mere se zapetljao da je na kraju ne samo potvrdio da je postojala nezakonitost u tim uplatama, već je izmislio neki lažni limit o donacijama i sve to na primeru opisao: „Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem, `evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje.` `Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku`”, rekao je Vučić za Insajder i pozvao Agenciju da sve to ispita.
A onda je odlučeno da taj slučaj ispita baš taj „treći čovek“ opisan u Vučićevom primeru koji je dao novac za „njegovu stranku“, Dragan Sikimić. I kao što nikom, baš nikom, nije bilo jasno zašto je nestala Majda Kršikapa i to u danu u kom je na njeno insistiranje imala sastanak, na koji nije došla, sa poverenikom Rodoljubom Šabićem, svima je postalo baš sve jasno kada je umesto nje doveden Sikimić. I to ne samo kao „treći čovek“ iz kafane koji je jednom dao novac za SNS, već kao dvostruki donator - dva puta po tačno 40.000 dinara. I sada bi zakonitost toga trebalo da ispituje Sikimić, jer je lično predsednik predmet preporučio Agenciji a ne tužilaštvu. Nema veze što se prema još uvek važećim zakonima ove zemlje (bar važe sem u slučajevima kada ih tumači predsednik SNS-a) radi o krivičnom delu prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti gde je propisano „kao krivično delo davanje ili primanje novca za finansiranje kampanje, koje je praćeno namerom da se sakrije izvor finansiranja“ i za koje je nadležno tužilaštvo.
A tu dolazimo do suštine problema, smatra Minić: „I do sada se Agencija suočavala sa svojim usponima i padovima, ali je sve vreme postojao kontinuitet u radu i utisak da se bori za svoj prostor i da u veoma teškim uslovima pokušava da radi svoj posao. Ovo što se sad dešava je veoma specifično po pitanju njenog daljeg funkcionisanja i nadležnosti i prevazilazi okvire toga da li su Odbor i direktor simpatizeri neke političke opcije na koju će gledati blagonaklono. Suština problema je da li će se direktor nalaziti u sukobu interesa ukoliko se bude bavio jednim dobrim delom nadležnosti Agencije. On je bio uz SNS, to se zna i samim tim ne može da donosi nijednu odluku vezanu za SNS, a Odbor ne objašnjava šta ćemo sada da radimo. Vladaju se kao da je sve to završeno, direktor se ne oglašava, a predmeti koje nema ko da potpiše se pojavljuju. Agencija nema zamenika, a čak i da ima da li je moguće organizovati je tako da direktor nema nadležnosti kada je u pitanju SNS, a da ih njegov zamenik ima? I kako tu prosuđuje Odbor?“ Minić svoju tvrdnju obrazlaže i na konkretnom primeru kome se Transparentnost Srbija posvetila. Po njihovom mišljenju. poseta gradskog menadžera Gorana Vesića Zemunskoj gimnaziji, zajedno sa predsednikom te gradske opštine i kandidatima sa liste odbornika za beogradske izbore mogla je da bude „prvi ozbiljan test“ primene zakona u aktuelnoj kampanji i interesantan primer na kome će se videti da li je novi direktor Agencije spreman da radi svoj posao.
Pa, deluje da je spreman, ali mu se način razlikuje od onoga što od njega očekuju pobornici pravne države i malo je više pri očekivanjima SNS--a. Ni glasa nije pustio tokom bezočne kampanje u kojoj se svi državni resursi troše za potrebe vladajuće stranke, mada mu je to u opisu radnog mesta. Nema primedbu na činjenicu da se na fejsbuk-stranici opštine Voždovac pozivaju građani na druženje sa predsednikom „svih građana“, a da je poziv ilustrovan Vučićevom fotografijom postavljenom na logo SNS-a. Možda ne zna da ovih dana SNS aktivisti obilaze građane i nude uz prigodan propagandni stranački materijal asfaltiranje ulica, popločavanje parkinga, uređenje parkova i još štošta što će im obezbediti od opštinskih a ne stranačkih para? A deluje i da nije upoznat sa činjenicom da je delegacija Evropske komisije koja proverava napredak Srbije u poglavlju 23, zatražila još u februaru prošle godine od Srbije da odblokira rad nezavisnih tela koja se bore protiv korupcije, jer to nije prioritet u izbornoj kampanji. Uz odblokiranu Agenciju ili agenciju koja radi svoj posao bilo bi nemoguće da bilo koja stranka tokom kampanje zloupotrebljava državne resurse, a SNS to radi i tek ima nameru da radi.
SANDRA PETRUŠIĆ