Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 11.08.2018

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Prinudni rad protivan Ustavu

Nevladine organizacije zahtevaju povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti

Prinudni rad protivan Ustavu

Beograd /// Ministarstvu za rad i zapošljavanje upućeno je 506 zahteva za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj. Od toga je 115 zahteva stiglo od organizacija civilnog sektora, koje su pozvale evropske institucije da podrže njihove predloge i utiču na Vladu Srbije da povuče sporni Nacrt.

Ono što udruženja civilnog sektora nalaze da je sporno u Nacrtu jeste to što se, između ostalog, njime predviđa prinudni rad kao uslov za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, što je suprotno ustavnim garancijama i međunarodnim obavezama Srbije u pogledu sprečavanja prinudnog rada i diskriminacije. Novi nacrt takođe uslovljava novčanu socijalnu pomoć „redovnim školovanjem i ostvarivanjem uspeha u obrazovnom sistemu". Kritike se odnose i na mogućnost da brojne podzakonske akte propisuje ministar bez prethodnog propisivanja osnovnih pojmova, čime se sistem socijalne zaštite centralizuje, a što je u suprotnosti sa osnovnim načelima pravne sigurnosti. Nevladine organizacije takođe smatraju da Nacrt daje preširoka ovlašćenja centrima za socijalni rad u pogledu prikupljanja podataka o korisnicima, što stvara rizik od kršenja prava građana na privatnost.

Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Union, smatra da Nacrt sadrži neka vrlo čudna, „da ne kažem neustavna rešenja".

- Generalna ocena bi bila da je on usmeren ka dve stvari. Da se što više smanji krug korisnika usluga socijalne zaštite i tu nailazimo na neke stvari koje su već kritikovane u javnosti, recimo, ono što je bilo regulisano uredbom o radnoj aktivaciji korisnika novčane i socijalne pomoći za koji je pokrenuta ocena ustavnosti, koju naravno nikada nismo dobili od Ustavnog suda. Imamo radnu aktivaciju koja će sada biti zakonom regulisana, a ona predstavlja klasičan prinudni rad zabranjen i Ustavom i međunarodnim konvencijama, ističe Reljanović. Prema njegovim rečima, ide se na to da se smanji broj korisnika, a to je počelo izmenama zakona o finansijskoj podršci ljudi sa decom, gde su uvedeni neki diskutabilni parametri - obavezna vakcinacija, školovanje... da bi se ostvarila neka prava po osnovu roditeljstva koja realno nemaju veze sa tim uslovima koji se traže.

- To će i u jednom i u drugom zakonu biti izvor diskriminacije, budući da je usmeren na određene grupe korisnika tih prava koje realno ne mogu ili vrlo slabo mogu da ispune te uslove koji su postavljeni. Drugi deo je usmeren ka formalnom ispunjavanju zadataka od EU, saglasnost našeg zakonodavstva sa Evropskom socijalnom poveljom. Evropska komisija je u odnosu na poglavlje 19 u pristupnim pregovorima, između ostalog, stavila zamerku na sistem socijalne zaštite, i sada umesto da se u njega sada unesu drugačije novine, taj sistem se praktično renovira na nekim principima koji zapravo uvećavaju administraciju sistema, ali ne i njegovu efikasnost - navodi Reljanović.

Kako ističe, zakon je nepovoljan za građane i samo nastavak politike koja je već odavno aktuelna.

- I raznim ministrima i predsedniku i premijerki su bila puna usta toga kako se radi na poboljšanju položaja roditelja koji su defakto stavljeni u lošiji položaj izmenama zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom, a isto će biti i sa ovim zakonom, zaključuje Reljanović.

NVO podsećaju da su zakonske izmene protekle netransparentno i bez uključivanja civilnog društva, te zahtevaju od vlasti da otvore „javnu diskusiju sa ključnim domaćim i međunarodnim akterima o prioritetima reforme sistema socijalne zaštite".

- Predloženim zakonskim izmenama ozbiljno se ugrožavaju interesi korisnika i korisnica usluga socijalne zaštite, ograničavaju se osnovna ljudska prava, a sistem socijalne zaštite se centralizuje suprotno preporukama Evropske komisije o decentralizaciji sistema socijalne zaštite - ističe se u saopštenju grupe NVO. Vladimir Radojičić iz Trag fondacije istakao je da jako dobro što se javnost pokrenula u periodu godišnjih odmora i smatra da je javna rasprava o nacrtu zakona planski nameštena da bude baš u ovom periodu.

- U samom nacrtu zakona evidentirano je da postoje krucijalno loša rešenja jer nacrt uvodi prinudan rad i nipodaštava osnovna ljudska prava koja su utvrđena Ustavom i međunarodnim konvencijama. Broj od 506 zahteva i 115 zahteva organizacija civilnog društva za povlačenje nacrta, jeste jako dobar pokazatelj da zakon treba povući. Problem kod njega je i u tome što proces izrade nije bio dovoljno transparentan, jer nismo znali članove radne grupe i bez učešća relevantnih aktera iz oblasti socijalne zaštite - ističe Radojičić. On dodaje da je neophodno nacrt vratiti na početak, da se otvori javni dijalog sa međunarodnim i lokalnim akterima iz oblasti socijalne zaštite.

- Nadam se da će Ministarstvo rada u ovom slučaju poslušati svoje građane i organizacije ovog društva i da će nacrt zakona povući - kaže Radojičić. U. M. - M. M. S.

Reljanović: Zakonje nepovoljan za građane

Inicijatori

Grupu organizacija koje su uputile inicijativu za povlačenje Nacrta čine Trag fondacija, All Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Evropski pokret u Srbiji, Astra, Autonomni ženski centar, Građanske inicijative, Fondacija Centar za demokratiju, Inicijativa za razvoj i saradnju, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, SeCons Grupa za razvojnu inicijativu i CRTA.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.08.2018

Medij: Danas     Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Đorđo Žujovid: Vređali su pojedince iz nase stranke

Liberalno - demokratska partija oštro reagovala na skup SZS u Užicu

Đorđo Žujovic: Vređali su pojedince iz nase stranke

Beograd - "Na skupu delaopozicije u Užicu, Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, napao je Liberalno-demokratsku partiju, vređajući kako pojedince iz naše stranke, tako i politiku koju zastupamo od kad postojimo i ono što godinama govorimo da treba da se desi u Srbiji", navodi se u opširnoj pisanoj izjavi Đorđa Žujovića, člana Predsedništva LDP.

"Stamatović, Kostuničin šerif sa Zlatibora, zabravio je brzo svoju političku istoriju i postao navodni borac protiv vlasti Srpske napredne stranke. Bivši član DSS-a, danas je najglasniji protiv korupcije i nepravde, ali nije mu bio problem da sa Nikolićem, Vučićem i Dačićem učestvuje u krađi na referendumu o Ustavu 2006. godine. Godine 2012. bio je i dalje funkcioner DSS-a, kada je pozivao da se glasa za Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora.

Posle toga, zajedno sa ruskim agentom na privremenom radu u Vladi Srbije, Nenadom Popovićem, razbija DSS i osniva Srpsku narodnu partiju, koju odmah zatim ubacuju na listu Srpske napredne stranke. Danas Stamatović, pošto je ostao uskraćen za Vučićevu milost, deli moralne lekcije zajedno da Vukom Jeremićem, Borkom Stefanovićem, Đilasom, Zoranom Lutovcem i Boškom Obradovićem", navodi se u izjavi Žujovića.

"Problem za njih je što mi dobro znamo i pamtimo kako je, recimo, Borko Stefanović, kao pregovarač, u pauzi "šepurenja" po Brnjaku i Jarinju poklonio Rusima NIS u zamenu za rusku podršku pogrešnoj kosovskoj politici", dodaje se. "Vuk Jeremić, koji je svojevremeno davao kvorum vlasti Srpske napredne stranke u parlamentu Srbije, postao je predsednički kandidat, čija je kandidatura propala kada je propao i njegov dogovor sa Vučićem", navodi Žujović.

"Umesto alternative ovoj vlasti, Savez za Srbiju nudi mešavinu politike Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića, dok su ideje nastale u želji da se promoviše Đilasov socijalizam i nacionalizam Boška Obradovića.

Takav Dragan Đilas, koji je imao zadatak na beogradskim izborima da uništi opoziciju i Demokratsku stranku gurne ispod cenzusa, danas spaja nespojivo, sa namerom da još više obesmisli politiku u Srbiji i reši svoje lične probleme i frustracije, terajući ljude u apstinenciju i bežanje iz politike.

On, zajedno sa Kostuničinim ambasadorom u Crnoj Gori, koji je bio zaslužan za katastrofalne odnose sa ovom zemljom dok je boravio u Podgorici, Zoranom Lutovcem, koga je postavio za predsednika DS-a, ćuti na kukavičke napade Ivice Dačića na pokojnog premijera Zorana Đinđića koji traju danima", tvrdi Žujović. P. D.

Šta je rekao Stamatović

Domaćin skupa Saveza za Srbiju, u sredu 8. avgusta, i predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije Milan Stamatović rekao je da je za slobodne i fer izbore neophodno da prestanu pritisci na biraće i da svim politićkim strankama bude omogućen ravnopravan pristup medijima, i istakao da će Savez bojkotovati izbore ako ti uslovi ne budu ostvareni, pa "neka Vućić sa Čedom, Čankom i radikalima dokazuje svetu kako je 'pobedio' u trci u kojoj je sam ućestvovao".

----------------------------------------------------------

Datum: 11.08.2018

Medij: Danas     Strana: 10

Rubrika: Ekonomija

Autori: G. Vlaović

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: List bez izdavača dobija milionske sume od komunalnih preduzeća

Savez za Obrenovac upozorava na nanošenje štete po budžet te opštine

List bez izdavača dobija milionske sume od komunalnih preduzeća

Beograd - lako tabloid Palež iz Obrenovca od 2011. godine egzistira nelegalno, jer je njegov izdavač brisan iz registra Agencije za privredne registre, a od 16. jula ove godine i sam list je izbrisan iz registra medija APR-a, taj mesečnik naklonjen vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci ne samo da i dalje nesmetano izlazi već dobija i znatna novčana sredstva iz budžeta opštine, ustanova, komunalnih i drugih preduzeća, kažu za Danas u Savezu za Obrenovac.

Prema računicama tog saveza, koji je formiralo nekoliko opštinskih odbora opozicionih stranaka, u periodu u kome deluje nelegalno, Palež je od opštine Obrenovac i gradskih preduzeća i PRO TENT-a dobio najmanje sedam miliona dinara.

- Po našim zakonima državni organi, lokalna samouprava i javna preduzeća ne mogu da na bilo koji način finansiraju, oglašavaju se, sklapaju bilo kakve ugovore o poslovnoj saradnji sa neregistrovanim medijima. I pored toga Palež je, iako formalno pravno ne postoji, niti bi smeo da izlazi, inkasirao značajnu sumu novca. Razlog za to je bliskost tog tabloida Srpskoj naprednoj stranci koji negativno piše i izveštava o političkim protivnicima aktuelne vlasti navode za Danas u Savezu za Obrenovac.

Oni dodaju da je još 20. juna2oll. godine udruženje građana "Bitka za Kolubaru" iz Zvečke rešenjem Agencije za provredne registre izbrisano iz Registra udruženja. To udruženje je inače izdavač lista Palež a po aktuelnim zakonskim rešenjima u Srbiji medij ne može da radi ako je njegov izdavač nepostojeće pravno lice, a u ovom slučaju udruženje građana izbrisano iz odgovarajućeg registra. Takođe, poručuju iz Saveza za Obrenovac, Palež ne može legalno da se štampa i distribuira i zbog toga što ga je 16. jula ove godine Agencija za privredne registre izbrisala iz Registra medija. Međutim i pored svega mesečnik Palež i dalje postoji, odnosno njegova distribucija nije zabranjena iako zakonska rešenja i odluke nadležnih organa zahtevaju da do toga dođe, tvrde u Savezu za Obrenovac.

- Poseban problem predstavlja to što su u periodu od 20. juna2oll. godine od kada Palež posluje potpuno nelegalno i nezakonito opština Obrenovac, osam komunalnih preduzeća, Dom zdravlja i PRO TENT tom mesečniku uplaćivali znatna novčana sredstva po raznim osnovama, između ostalog vezano i za informisanje o radu tih institucija. Znači, reč je o periodu kada Palež formalno pravno ne može da egzistira.jernepostoji izdavač lista, a zakonska rešenja u Srbiji su striktna u odredbama da lokalna samouprava i javna preduzeća ne mogu dafinansiraju neregistrovane medije. Takođe, predviđene su i novčane kazne za one koji se bave medijskim poslom a istovremeno nisu registrovani za tu delatnost.

- Važno je istaći da zakonska rešenja propisuju i novčane kazne u iznosu od 50 do 150 hiljada dinara i za odgovorna lica u organima vlasti i pravnom licu koje je pretežno u državnoj svojini koja pomažu izdavača medija koji nije registrovan, odnosno ako se oglašava ili koristi druge usluge medija koji nije registrovan - napominju u Savezu za Obrenovac.

Okupljeni u tom savezu tvrde i da je sporno što je obavezu za objavljivanje informacija o aktivnostima javnih komunalnih preduzeća kojasu uplaćivalanovacPaležu preuzimala PR agencija "Palež štampa" Vesnejoksimović, supruge Momčilajoksimovića, koja je učestvovala na konkursima za dodelu novčanih sredstava. Kako objašnjavaju u Savezu za Obrenovac "Palež štampa" nije izdavač lista Palež pa je sporna osnova po kojoj je ta agencija mogla da garantuje bilo kome objavljivanje informacija u tom mediju a sporno je i to što je reč o mesečniku koji izlazi nelegalno.

- Obzirom da smo na osnovu Zakonao slobodnom pristupu informacijama došli do podataka o načinu finansiranja navedenog medija, a kako zakon Joksimovića i udruženja i medije koje je registrovao kao zastupnik i osnivač i njegovu suprugu Vesnu Joksimović pr. Agencija "Palež štampa", kao formalnog učesnika na konkursima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, prepoznaje kao povezana lica, upozoravamo javnost i nadležne da su u pitanju takozvani simulovani pravni poslovi grupe lica, sračunati sa ciljem nanošenja direktne štete po budžet opštine Obrenovac - zaključuju u Savezu za Obrenovac.

  1. Vlaović

Bez kontakta i odgovora

Pokušali smo da kontaktiramo i urednika Paleža Momčila Joksimovića da bismo čuli njegovu stranu priče, ali se na redakcijski broj telefona niko nije javljao, a niko nam nije odgovorio ni sa fejsbuk stranice tog mesečnika. Prema informacijama koje smo dobili, Joksimović redovno prisustvuje konferencijama za novinare u Skupštini opštine Obrenovac, a Palež po raznim osnovama sarađuje sa opštinom, ali su nadležni u toj opštini Danasu rekli danemajujoksimovićevkontakt. Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković se dva dana nije javljao na svoj telefon, a nije odgovorio ni na SMS poruku Danasa da prokomentariše to što je Palež od 2011. godine finansiran sredstvima iz budžeta opštine i javnih komunalnih preduzeća iako je egzistirao nelegalno.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.08.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 13

Rubrika: Vojvodina

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Park u središtu sela

Park u središtu sela

NOVA GAJDOBRA: Sa oko 1.300 stanovnika, na desetak kilometara do centra opštine Bačke Palanke, smestila se Nova Gajdobra. Važi za lepo uređeno selo sa centrom koji je uređen kao veliki park. Od Nove Gajdobre do Gajdobre jedva da ima dva kilometra, a nedavno je javno izneta ideja da se ova dva mesta spoje biciklistilko- pešačkom stazom.

Osim imena, dosta toga spaja ova dva mesta u koja su posle Drugog svetskog rata doselili kolonisti iz Istočne Hercegovine. Takođe, đaci iz ova dva mesta pohađaju istu Osnovnu školu „Aleksa Šantić“ koja ima odeljenja i fiskulturne sale i u jednom i u drugom selu. Između dva sela, a u Katastarskoj opštini Nova Gajdobra nalazi se dobro uređena industrijska zona gde posluje nekoliko proizvodnih pogona, pa i najmodernija fabrika za preradu PET ambalažeu Srbiji.

Ovde, kao i u Gajdobri skoro da nema nezaposlenih, jer ko god je želeo da radi ima posao u Gajdobri u kojoj radi nekoliko velikih fabrika sa oko 1.000 zaposlenih, a jedan dao Novogajdobrana radi i u obližnjoj Bačkoj Palanci.

U ovom selu akcenat stavljaju na uređenje mesta, komunalno opremanje, odnosno udobniji život. Mladen Lučić, predsednik Saveta Mesne zajednice rekao je da je prvi posao za naredni period, izgradnja nove zgrade Mesne kancelarije.

- Nedavnim rebalansom budžeta Opština Bačka Palanka je za ovaj projekat namenila dva miliona dinara. Projektna dokumentacija je spremna, pa se očekuje raspisivanje javne nabavke - rekao je Lučić. -Do kraja godine radićemo na daljem uređenju centra sela. Deo sredstava dobićemo od lokalne samouprave, a manji deo očekujemo u vidu donacije od kompanije „AI Rawafed“ koja posluje ovde.

U centru je planirano da se deo zemljišta poploča behatonom, postave klupe i jedno stajalište za bicikle. U planu je oplemenjivanje prostora kod sportskih terena, gde su već postavljene klupe i stolovi sa dva roštilja. Do kraja godine ovde bi trebao da bude postavljen još jedan sto. Kod pijace je postavljena česma, a pijačni prostor je u celosti uređen. Planirano je i ozeljenjavanje prostora od sportskih terena do Ulice Maršala Tita.

Međutim, ovde kažu da ima i negatovnih pojava, odnosno da ima onih koji skrnave ono što je lepo i sa dosta muke urađeno. Oštećen je ili uništen deo kanti za smeće, oštećena je jedna garnitura stolova koji postoje u centru, a sve je prijavljeno policiji.

- Sada realizujemo projekat sa Fondacijom „Karlsberg Dunđerski“ u postavljanju tri reciklažna ostrva i njihovom opremanju kontejnerima - dodaje predsednik Saveta MZ. - U prvoj fazi razdvajaćemo plastiku, alimunijumske konzerve i papir. Zahvaliobih žiteljima Nove Gajdobre koji uredno odlažu PET amabalažu na predviđena mesta i tako doprinose očuvanju životne sredine.

Ingerencije mesne zajednice su male, i kažu, uglavnom se svode na prosleđivanje pritužbi građana. Ovde potvrđuju da svaku pritužbu Novogajdobrana proslede na pravu adresu nadležnim organima.

Dani kolonizacije

Od 13 -16. septembra u Novoj Gajdobri održaće se „Dani kolonizacije". Planirano je da se izvede dečija predstava, održi guslarsko veče i veče poezije. Predviđen je i nastup kulturno-umetničkih društava, a domaćin je KUD „Jovan Dučić“. Poslednjeg dana manifestacije u saradnji sa organizatorima akcije „Čepom do osmeha“, na sportskim terenima biće sklapan mozaik od čepova.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.08.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 29

Rubrika: Novi Sad

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: KOMFORNIJE I OSOBLjU I PACIJENTIMA

KOMFORNIJE I OSOBLjU I PACIJENTIMA

U DOMU zdravlja Novi

Sad obavljaju završne pripreme za početak temeljne rekonstrukcije objekta te ustanove na Limanu, što je jedan od najvećih, a po svoj prilici i najvrednijih projekata obnove u novosadskom zdravstvu poslednjih decenija.

Zeleno svetlo za početak radova na detaljnoj obnovi tog objekta, koji nije renoviran od otvaranja pre oko četiri decenije, trebalo bi uskoro da stigne od Vlade Srbije, kojoj je projekat dostavljen na verifikovanje. Prof. dr Veselin Bojat, direktor DZ, u izjavi za "Novosti", podseća da je objekat na Limanu otvoren 1979. godine i da u protekle četiri decenije nije renoviran. - Za pripremu kompletne rekonstrukcije, gotovo godinu dana smo se bavili tehničkom dokumentacijom i papirima, koji su bili nedefinisani 40 godina - kaže profesor Bojat, istovremeno napominjući da Novi Sad ima oko 100.000 stanovnika više nego kada je taj objekat izgrađen tako da su obnove zgrada zdravstvenih ustanova i te kako neophodne. Kada projekat bude verifikovan, uslediće javna nabavka za izvođenje radova. Planirana je adaptacija celog objekta, biće obnovljene vodovodne i elektro instalacije, grejanje, liftovi, sistem zaštite od požara, mašinski, signalni i telekomunikacioni sistemi. - Realizacijom projekta biće uz ostalo usklađeni standardi energetske efikasnosti, univerzalnog dizajna, pristupa osoba sa invaliditetom svim prostorijama. Novim rešenjima biće stvoreni i najviši bezbednosni uslovi za korisnike zdravstvenih usluga i za zaposlene - navode u DZ. Radovi bi trebalo da počnu uskoro, a precizni rokovi biće dati nakon verifikacije tog obimnog i vrednog projekta, za čiju je realizaciju, kako je ranije saopšteno, iz republičkog budžeta obezbeđeno 400 miliona dinara. Z. GRUMIĆ

DOM zdravlja Novi Sad danas pruža 18 zdravstvenih usluga po stanovniku godišnje, odnosno 6,5 miliona ukupno. Od 2013. do 2017. godine je za 25 odsto porastao broj pruženih usluga. DOK traje obnova zgrade na Limanu, službe će biti raspoređene po svim ostalim objektima DZ, prema planu koji će Novosađanima biti blagovremeno predočen.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.08.2018

Medij: RTS1

Emisija: Dnevnik 3/RTS1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Laban novi sudija Ustavnog suda Kosova

Kosovski predsednik Hašim Tači imenovao je nove sudije Ustavnog suda Kosova, među kojima se nalazi i Radomir Laban. Sudije su izabrane tajnim glasanjem, a Laban je dobio čak 71 glas. Beograd je u novembru prošle godine od EULEKS-a zatražio da uhapsi Radomira Labana. Kao član tzv. carinske mafije 2011. Laban je osuđen zbog primanja mita na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, s tim što mu je uračnunato vreme provedeno u pritvoru u trajanju od dve godine i 4 meseca.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.08.2018

Medij: juznasrbija.info

Link: https://www.juznasrbija.info/vesti/hronika/direktor-gradskog-prevoza-pusten-iz-pritvora.html

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Direktor "Gradskog prevoza" pušten iz pritvora

Saša Petronijeviću, direktor Direkcije za javni prevoz grada Niša pušten je iz pritvora jer prestali zakonski razlozi zbog kojih je pritvor određen,…Početna | Novosti | Crna hronika | Niš 10.08.2018 Južna Srbija InfoSaša Petronijeviću, direktor Direkcije za javni prevoz grada Niša pušten je iz pritvora jer prestali zakonski razlozi zbog kojih je pritvor određen, odnodno saslušani su svi svedoci, potvrdili su u niškom Višem sudu.Foto: NTV arhivaTakođe, je pušten i predsednik Komisije za javne nabavke Ivan Cvetković.Pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu uhapsili su 26. jula Petronijevića i još tiri osobe, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.      

----------------------------------------------------------

Datum: 10.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Hronika/Kacarevo-sudjenje-odlozeno-jer-mu-je-advokat-na-odmoru.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kačarevo suđenje odloženo jer mu je advokat na odmoru

Zbog toga što mu je advokat Danilo Nikolić na godišnjem odmoru, odloženo je suđenje niškom većniku za omladinu i sport Branislavu Kačaru koji se sumniči za korupciju.Zbog toga što mu je advokat Danilo Nikolić na godišnjem odmoru, odloženo je suđenje niškom većniku za omladinu i sport Branislavu Kačaru koji se sumnjiči za korupciju. Dokazi u vezi sa sumnjom da je Kačar štelovao tender Gradske uprave Niš za čišćenje i obezbeđenje da bi na njemu pobedila firma Sequester nisu izneti na današnjem ročištu. Naime, Kačarev advokat Nikolić je na godišnjem odmoru, a kako je sam rekao, bez njega ne želi da iznosi svoju odbranu. Branislav Kačar ne želi da iznosi svoju odbranu bez advokata Danila Nikolića - unela je u zapisnik sudija Ana Vukojičić. Pored Kačara, zbog sumnje na istu malverazaciju, u optuženičku klupu na današnjem ročištu seo je i šef Službe za zajedničke poslove grada Niša Aca Janković, kome se stavlja na teret zloupotreba službenog položaja. Suđenje je, rekla je sudija Ana Vukojičić, odloženo za 17. septembar. Inače, Vukojičićeva je nedavno sudila još jednom niškom funkcioneru. Naime, ona je bila sudija u procesu protiv bivšeg šefa Odborničke grupe Srpske napredne stranke i aktuelnog predsednika Opštine Niška Banja Dejana Jovanovića, koga je oslobodila optužbi da je 2012. godine falsifikovao biografiju Ivana Vukovića, kandidata za v. d. direktora niškog Narodnog pozorišta. Podsetimo, Kačar je sredinom decembra 2017. uhapšen zbog sumnje da je "trgovao uticajem" i tako pokušao da namesti javnu nabavku u vezi sa čišćenjem i obezbeđivanjem Gradske uprave, kao i za malverzacije pri isplati novca sportskim klubovima. U Osnovnom javnom tužilaštvu su saopštili da je istraga završena 21. maja. Nakon toga, protiv Kačara podignuta je optužnica. Kačarev zastupnik - bivši sudija, državni sekretar i zastupnik funkcionera Kačarev advokat Danilo Nikolić, zbog čijeg odmora je odloženo ročište, zaposlen je u advokatskoj kancelariji svoje ćerke Irene Đorđević. Inače, Nikolić slovi za jednog od najiskusnijih i najuticajnijih pravnika iz oblasti krivičnog prava, a na tu temu je objavio i veliki broj knjiga. Nikolić je sudio u Opštinskom sudu u Nišu, a od 2005. godine je bio sudija Okružnog suda. Nakon parlamentarnih izbora 2012. godine i dolaska SNS na vlast, imenovan je za državnog sekretara u Ministarstvu pravde, na čijem se čelu tada nalazio Nikola Selaković, potpredsednik Srpske napredne stranke. Inače, Nikolić je zastupao i prethodnog gradonačelnika Niša Zorana Perišića u sudskom procesu protiv pisca Zorana Ćirića. Ovaj niški advokat zastupao je i majku Dejana Andrejevića, funkcionera SNS i tadašnjeg direktora Javnog komunalnog preduzeća Naissus, kojoj se na teret stavljala trgovina uticajem, jer je od dve osobe tražila pare da ih preko sina zaposli u Vodovodu.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.08.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/nova-toplana-u-senti-za-sto-dana-10-08-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nova toplana u Senti za sto dana

SENTA: Posle višegodišnjih problema i neizvesnosti u Senti se trajno rešava problematika sistema daljinskog grejanja grada.U industrijskoj zoni pripremljen je teren za početak gradnje nove toplane, a za ovu kapitalnu investiciju obezbeđena su sredstva u iznosu od 213 miliona dinara.Za gradnju nove toplane u Senti 200 miliona dinara bespovratnih sredstava obezbedila je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, dok je preostali deo obezbeđen iz opštinskog buyeta. Time se ispunjava obećanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, da će konačno biti rešen ovaj dugogodišnji problem građana Sente.Koordinator stručnog tima za gradnju toplane je Petar Terzić, pomoćnik predsednika opštine, zadužen za razvoj. On je izvestio javnost da je završen postupak javne nabavke i da je za izvođača kao najpovoljnija izabrana firma "Termomont" iz Beograda. Projektovanje, nabavka, isporuka, montaža opreme i izgradnja kotlarnice "Nove toplane" i pratećih infrastrukturnih instalacija sa čeličnim gasovodom i merno-regulacionom stanicom, po sistemu "ključ u ruke", trebalo bi da se za završi za samo sto dana. Dva kotla po sedam megavataNova toplana imaće dva kotla kapaciteta po sedam megavata, odnosno ukupno 14 megavata, koji će kao energent koristiti prirodni zemni gas. Petar Terzić kaže da izgradnja toplane ne može biti završena do početka ove grejne sezone, ali je realno da se završi do kraja ove godine. Zbog toga je sa stečajnim upravnikom Fabrike špećera "TE-TO" u stečaju, dogovoreno da grejna sezona krene sa proizvodnjom toplotne energije iz postrojenja fabrike, a kada se završi "Nova toplana" grad će se grejati iz njenih postrojenja. - Uz pomoć države rešava se dugogodišnji problem. Praktično nas država časti obezbeđenjem 200 miliona dinara bespovratnih sredstava, jer je bila u poziciji da dve prethodne godine interveniše da bi grad Senta uopšte imao daljinsko grejanje. Posledica toga je da je sa najvišeg nivoa vlasti u Srbiji odlučeno da se pomogne trajnim rešenjem izgradnje "Nove toplane". Na daljinskom grejanju su sve javne ustanove i više od stotinu privrednih subjekata u gradu i preko 2.000 domaćinstava sa oko 4.000 žitelja Sente - naglašava Terzić.Problematika daljinskog grejanja opterećuje Sentu već godinama, pa Terzić podseća da je sistem grajanja u ovom gradu jedan od najstarijih započet pre skoro četiri decenije, sa takvom gradnjom i izolacionim materijalom prerastao sebe. On dodaje da problemi grejanja grada počinju intenzivno da se ispoljavaju od 2007. godine, pa je naredne godine Fabrika šećera "TE-TO" zajedno sa lokalnom samoupravom naručila studiju opravdanosti o načinu rešavanja sistema daljinskog grejanja grada Sente. Kuglana isključenaPetar Terzić predočava da su neophodne sanacije na toplovodu daljinskog grejanja, krpljenjem sistema, da se smanje gubici na toplovodu kojih je itekako bilo prošle i prethodnih grejnih sezona. Predviđeno je da se toplovod od kružnog toka prema kuglani u Narodnoj bašti u dužini od 640 metara isključi sa sistema. Tu se svake godine pravi gubitak od preko 600.000 dinara zbog loše izolacije, pa će se iznaći jeftinija varijanta za grejanje kuglane. - Cilj te studije je bio da se snimi situacija i da se predlože rešenja da bi grejanje grada bolje funkcionisalo. Osnovni problem je da se u studiji uvažavalo postojeće stanje, da je problem u tehničko tehnološkoj zastarelosti sistema, da su neadekvatna rešenja za vlasničke odnose i organizaciju upravljanja. Deo priče je bio "Elgas" kao distributer toplotne energije. Toplotnu energiju je obezbeđivala Šećerana i sve se svaljivalo na korisnike grejanja koji su bili nezadovoljni. Bila su potrebna nova tehnološko - tehnička rešenja, da bi se obezbedio stabilan i ekonomičan sistem daljinskog grejanja. Trebalo je da lokalna samouprava preuzme sistem od Šećerane i da se napravi posebna firma ili da to radi "Elgas". Zakonska regulativa je za to postojala, međutim, ništa se nije uradilo, da bi 2011. godine Šećerana "TE-TO" saopštila opštini da je italijanska Kompanija SFIR, tadašnji vlasnik fabrike, i da više neće da se bavi grejanjem grada. Lokalna samouprava tada nije ušla u koštac rešavanja ove problematike - ukazuje Terić.Pre tri godine za daljinsko grejanje grada "Elgas" je imao dug prema Fabrici šećera "TE-TO" preko 100 miliona dinara, dug za struju je bio oko 15 miliona dinara i nemogućnost da se reši grejanje grada. I za prošlu sezonu država je interventno opet dala nepovratno 30 miliona dinara, da bi se ove pristupilo trajnom rešavanju problema izgradnjom "Nove toplane".Tekst i foto: M. Mitrović        

----------------------------------------------------------

Datum: 10.08.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/49769/radovi-u-ergeli-ljubicevo.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radovi u Ergeli Ljubičevo

  1. 08. 2018. Autor: N.Milić Izvor: Boom93 U Ergeli "Ljubičevo" u toku su radovi na rekonstrukciji trkačkih štala, pešačkih staza, rasvete i delova ograda. Deo radova biće završen pre početka Ljubičevskih konjičkih igara (LJKI), dok se finalizacija radova očekuje nakon završetka ove manifestacije, rekao je za Boom93 direktor Ergele "Ljubičevo", Mirko Stojanović. Republika Srbije je glavni investitor, tačnije, Ministarstvo omladine i sporta koja će imati najveća ulaganja. U delu investicije učestvovaće i grad Požarevac. Jedna od ideja koja je bila pokrenuta bila je vezana za izgradnju lavirinta od žive ograde uradiće se krajem jeseni kada se inače vrši sadnja i formiranje novih zasada. Kako je ranije planirano lavirint bi trebalo da se prostire na 10.000 kvadrata, a za njegovo podizanje biće potrebno blizu 3.700 sadnica Stojanović je za kraj rekao da u ergeli uvek ima novih ideja i planova ali da će do realizacije nekih novih ideja doći sledeće godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.08.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/zahtev-laboviceve-za-nadoknadu-stete-neosnovan/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zahtev Labovićeve za nadoknadu štete neosnovan

Mirjana Labović, sudska veštakinja o čijoj je spornoj diplomi naš list pisao, podnela je zahtev za odštetu "težak" pola miliona dinara, umesto toga moraće da plati troškove postupka od nešto iznad 100.000 dinaraMirjana Labović, sudska veštakinja o čijoj je spornoj diplomi naš list pisao, podnela je zahtev za odštetu "težak" pola miliona dinara, umesto toga moraće da plati troškove postupka od nešto iznad 100.000 dinaraTužbeni zahtev sudske veštakinje Mirjane Labović, kojim je tražila da joj list Danas isplati pola miliona dinara kao naknadu za nematerijalnu štetu nastalu zbog serije tekstova u kojima se dovodi u sumnju validnost njene diplome - nije osnovan, utvrdio je Viši sud u Beogradu.U prvostepenoj presudi odbijen je i zahtev Labovićeve da se list Danas obaveže da po okončanju procesa presudu objavi u celosti i određeno je da tužilja snosi troškove postupka u iznosu od nešto iznad 100.000 dinara.Sud je utvrdio da su tekstovi o spornoj diplomi, objavljeni u Danasu uz poštovanje "obaveze tuženog da u skladu sa članom 9 Zakona o javnom informisanju i medijima, pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, proveri njeno poreklo, istinitost i tačnost". Utvrđeno je i da je autorka tekstova, "pre objavljivanja prvog u nizu članaka, stupila u kontakt sa tužiljom i objavila njenu reakciju".Nije uvažena ni njena tvrdnja da je Danas do kopije diplome došao nezakonito. Naime, dokumentaciju o ovom slučaju našem listu dostavio je Dejan Dragojlović, optuženi u jednom procesu pred Trećim osnovnim sudom, gde je Labovićeva bila angažovana kao veštakinja. Dragojlović je posumnjao najpre u stručnost njenog nalaza, a potom i u autentičnost diplome koju je na svoj zahtev dobio od Ministarstva pravde, gde se vodi registar sudskih veštaka. Sumnje je potvrdilo i Ministarstvo prosvete, navodeći da se univerzitet naveden na diplomi nikada nije tako zvao, odnosno da ustanova pod tim nazivom ne postoji.Viši sud je u presudi podsetio i da je članom 5 Zakona o javnom informisanju regulisano da se putem medija objavljuju informacije o pojavama događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, i to bez obzira na način na koji su pribavljene.- Sud nije prihvatio iskaz tužilje u delu u kojem je navela da su tekstovi neistiniti, da je u istima iznošena informacija kako ona nije završila fakultet, zatim da joj je diploma falsifikovana, te da je ona označena učiniocem krivičnog dela, kao i da demanti koji je poslala redakciji nije objavljen u skladu sa pravilima struke - navodi se u presudi uz objašnjenje da su ti navodi Labovićeve u suprotnosti sa pisanim dokazima. I sud ukazuje na činjenicu da ni u jednom od tekstova nema konstatacije koja bi bila uvredljiva, već se samo dovodi u pitanje diploma kao dokument, kao i da je demanti koji je ona poslala objavljen u celosti.Interesantno je i da je nakon serije tekstova o toj diplomi Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, ali da su oni utvrdili da u tome nema elemenata krivičnog dela. Agencija je nakon toga od Apelacionog javnog tužilaštva zatražila da izvrši nadzor nad Prvim OJT u tom predmetu, ali epilog tog zahteva nije poznat.        

----------------------------------------------------------