Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 15.08.2018

Medij: Danas     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Sankcionisati gradove koji se ne bore protiv korupcije

Sankcionisati

gradove koji se ne bore protiv korupcije

Niš - Izrada Lokalnih antikorupcijskih planova i formiranje antikorupcijskih tela koja prate njihovu primenu trebalo bi da budu zakonska obaveza, a njihovo nepostojanje i nefunkcionisanje moralo bi da bude sankcionisano, jedan je od zaključaka jučerašnjeg diskusionog foruma o primeni mera iz Akcionog plana za Poglavlje 23 u Niškom, Pirotskom i Topličkom okrugu.

Jovan Nicić, samostalni konsultant i bivši viši savetnik u Odseku za nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana u Agenciji za borbu protivkorupcije, kazao je daje oko 50 odsto lokalnih samouprava usvojilo LAP-ove, ali da je veliko pitanje koliko su oni u skladu sa Modelom LAP-a, koji je donela Agencija za borbu protiv korupcije. Po njegovim rečima, problem je što su „često mrtvo slovo na papiru“, a neki od razloga za to su nedostatak političke volje vlasti da se suštinski bori protiv korupcije, ali i činjenica da Model sadrži samo preporuke, nema spoljne kontrole načina usvajanja i primene LAP-ova ili načina izbora i funkcionisanja lokalnih antikoruocijskih tela, kao ni bilo kakve odgovornosti ukoliko to ne bude urađeno ili je urađeno protivno Modelu.

- Prema poslednjim podacima, do sredine ove godine od 145 gradova i opština u Srbiji njih 77 je usvojilo LAP-ove, od kojih 70 po Modelu LAP-a. Samo 14 lokalnih samouprava formirale su lokalna antikorupcijska tela, odnosno tela za praćenje primene LAP-a. Do 30. juna prošle godine, što je bio rok za usvajanje LAP-ova, samo jedna lokalna samouprava ga je usvojila, ali ni on nije bio u skladu sa Modelom, rekao je Mirko Popović, autor analize ispunjavanja Akcionog plana za poglavlje 23 na lokalnom nivou.

Popovićje dodao da je od 15 gradova i opština u Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu, koje je NKD posmatrala, deset usvojilo LAP-ove, ali da među njima nisu i centri ovih okruga - Niš, Pirot i Prokuplje. Nijedna lokalna samouprava u ovim okruzima nije formirala tela za praćenje primene LAP-a.

- Očigledna je tendencija da Srbija zatvori Poglavlje 23 tako što će štiklirati da je ispunila propisane obaveze, a da ni za jotu ne podigne standarde u borbi protiv korupcije i ne popravi rezultat. Vlast nema nameru da suštinski bori protiv korupcije, koja je ovde sistemska, već to godinama čini samo deklarativno, selektivno i zloupotrebljavajući temu borbe protiv korupcije u političke svrhe, rekla je Zorica Miladinović, koordinatorka niškog Lokalnog antikorupcijskog foruma u ostavci. R.D.

Srbija ima antikorupcijsku industriju Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja, kazao je da i sam Model LAP-a mora da se menja, te da bi morao da bude jednostavniji, kako bi LAP-ove mogle da usvoje i primene ili formiraju antikorupcijska tela i male ili nerazvijene opštine, bez odgovarajućih kapaciteta. On je dodao da je jedan od značajnih problema i što u Srbiji postoji antikorupcijska industrija koja ne daje rezultate, a u kojoj se nalazi i deo nevladinog sektora, i koju podržavaju i donatori.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: Beogradski glas razuma     Strana: 12,13

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PLATFORMA DOSTA JE BILO (DJB)

PLATFORMA DJB je otvoren za razgovore i saradnju oko fer izbornih uslova sa svim političkim organizacijama, naročito po pitanju borbe za:

  1. Ravnopravnu i verodostojnu medijsku zastupljenost svih političkih aktera i njihovih programa.
  2. Delotvornu kontrolu izbornog procesa. Kada je reč o dogovorima oko zajedničkog nastupa na izborima, DJB je otvoren za razgovore sa svim istinski opozicionim političkim organizacijama na čijem se čelu nalaze ljudi koji nisu zloupotrebljavali javne resurse na bilo kom nivou vlasti i koji ne sarađuju sa onima koji zloupotrebljavaju javne resurse na bilo kom nivou .vlasti.

Osnovne vrednosti DJB:

Srbiji je potreban sistem, a ne vođa

vladavina prava i pravna država

zaštita ljudskih prava kao prizma kroz

koju se gleda ceo sistem

opšti društveni interes ispređ ličnog

slobodni i nezavisni mediji

tri nezavisne grane vlasti: zakonodavna,

sudska i izvršna

parlamentarna demokratija, Srbija kao

republika

poštovanje Ustava i zakona i nezavisnost

institucija sistema

socijalno pravedno društvo za sve

građane, ne samo za privilegovanu manjinu

tržišna ekonomija

povedi, prati ili se skloni da ne smetaš

onima koji hoće da promene Srbiju nabolje

Srbija kao zemlja u kojoj se lepo i rado

živi.

Crvene linije politike DJB:

1) POTPUNA transparentnost

transparentan budžet koji se objavljuje

svakog meseca

javni kriterijumi za merenje uspešnosti i svrsishodnosti budžetskih programa

transparentni budžeti javnih preduzeća, institucija i ustanova

skeniranje i objavljivanje svih ugovora sklopljenih sa privatnim preduzećima. 2) Ukidanje partijskog zapošljavanja

javni konkursi za sve nepolitičke funkcije

sistematizacija radnih mesta u kompletnom javnom sektoru.

3) Partokratija je centralni problem Srbije nema saradnje sa SNS-om na bilo kom nivou vlasti

* nema saradnje sa političkim strankama koje

sarađuju sa SNS-om na bilo kom nivou vlasti

* nema saradnje sa partokratijom bilo koje

vrste, sa političkim opcijama koje zloupotrebljavaju ili su zloupotrebljavale javne resurse zarad svojih ličnih i partijskih interesa. 1. Ukidanje partokratije i partijskog zapošljavanja. Na najodgovomija mesta u državnoj upravi, javnim institucijama, ustanovama i preduzećima moraju doći najstmčniji i najsposobniji kadrovi, bez obzira na njihovu političku pripadnost, već isključivo po osnovu uslova propisanih na javnim konkursima. Tek kada nas budu vodili najsposobniji a ne najpodobniji, stvoriće se neophodni uslovi da javni sektor svoj posao obavlja u skladu sa javnim a ne partijskim interesom.

  1. Javnost rada. Državna uprava i lokalna samouprava, kao i svajavnapreduzeća, institucije i ustanove, moraju građanima polagati račune za upravljanje javnim sredstvima tako što će jednom mesečno ha svojim internet stranicama objavljivati detaljne podatke o trošenju budžetskog novca, kao i sve ugovore koje su sklopili u ime i za račun građana. Ova mera predstavlja najbolji način za prevenciju korapcije. POT-PUNA transparentnost države.
  2. Vladavina prava i borba protiv kompcije. Tri nezavisne grane vlasti. Vladavina zakona, postojanje jakih nezavisnih institucija sistema koje nezavisno od političkih stranaka sprovode zakone. Poštovanje Ijudskih prava, imovinskih prava. Nezavisno sudstvo kao efikasan mehanizam zaštite prava građana, zaštite pre svega od zloupotreba izvršne vlasti. Jako, stmčno, dobro ftnansirano i nezavisno tužilaštvo sa svim potrebnim službama, od službe za finansijske istrage i ftnansijsku forenziku i međunarodne istrage pran-

ja novca, preko ofšor destinacija, koje su neophodne za uspešnu borbu protiv korupcije na svim nivoima.

  1. Privreda. Bez jake privrede nema dobrog obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, bezbednosti. Srbija mora da se osloni na inovacije, domaću privredu i domaće preduzetnike, smanji im poresko i birokratsko opterećenje, time smanji troškove poslovanja, obezbedi bankarski sistem koji domaćoj privredi pruža dostupnu, kreditnu podršku u dinarima.
  2. Obrazovanje. Obrazovanje je pravo deteta. Predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje plaćeno iz budžeta za svu decu u Srbiji, bez ikakvih troškova za roditelje, uključujući besplatne udžbenike, sveske, pribor, užinu i sport. Uvesti povoljne dinarske kredite za sve studente koji žele da studiraju a ne mogu da dobiju budžetsko fmansiranje.
  3. Popis imovine. Kada budemo imali jasan popis imovine kojom država, lokalne samouprave i javni sektor raspolažu, otkloniće se mogućnost njene zloupotrebe u partijske i lične svrhe. Odgovomim upravljanjem javnom imovinom ostvarićemo dodatni prihod u lokalnim budžetima i budžetu Republike Srbije.
  4. Zakon o poreklu imovine. Donošenjem zakona o poreklu imovine ispraviće se negativne posledice pljačkaških privatizacija i otimanja javne imovine.
  5. Novi izborni zakoni. Uvođenje direktnih izbora za predsednike opština i gradonačelnike, uvođenje većeg cenzusa za koalicije, obezbeđivanje ravnopravne teritorijalne zastupljenosti narodnih poslanika u Skupštini RS, izmena načina fmansiranja političkih stranaka.
  6. Novi zakon o medijima. Osloboditi medije političkog uticaja i pritiska, obezbediti ravnopravnu dostupnost medija svim političkim faktorima, napraviti okvir za promociju kvalitetnog sadržaja nauštrb rijaliti programa. Ukinuti pretplatu za RTS, izvršiti racionalizaciju njegovog rada i trajno rešiti fmansiranje iz budžeta na koje politika nema uticaj.
  7. Ukinuti subvencije stranim kompanijama. Ove subvencije dovode u neravnopravan položaj domaće privrednike i predstavljaju nelojalnu konkurenciju koja koči njihov razvoj i rast. Zahvaljujući tome Srbija se pretvara u zemlju jeftine radne snage za velike inostrane korporacije. U centm naše ekonomske politike moraju biti domaća, pre svega mala i srednja preduzeća, koja će pokrenuti privredni rast i otvoriti mogućnost dugoročnog ekonomskog prosperiteta u zemlji.
  8. Reforma poreskog sistema. Smanjiti poreze i doprinose za trećinu. Uvesti progresivan sintetički porez. U prvom koraku - odmah uvesti početnu stopu od 20%. Drugi korak oročiti rastom poreskih prihoda. Povećati minimalac da prati poresko rasterećenje. Ovakva poreska reforma je najbolji i najravnopravniji podsticaj, kako za strane kompanije, tako i za domaća preduzeća.
  9. Reformisati penzioni sistem. Ukinuti protivustavno smanjenje penzija i vratiti oteto. Dug prema penzionerima pretvoriti u državne obveznice s kamatom. Vojnim penzionerima uskladiti penzije shodno odluci Ustavnog suda, s kamatom. Pored ekonomskih penzija za one koji su tokom radnog veka odvajali novac za penzioni fond, uvesti i osnovnepenzije za sve građane starije od 67 godina, bez obzira na to da li imaju radni staž. Na ovaj način se, pre svega, obezbeđuje dostojanstvena starost ženama koje su svoj radni vek provele obavljajući poslove koji se ne plaćaju.
  10. Reforma sistema socijalne zaštite. Uvesti univerzalnu socijalnu zaštitu za sva domaćinstva bez primanja. Svako domaćinstvo bez primanja dobijalo bi socijalnu pomoć od 15.000 dinara mesečno, plus 5.000 dinara mesečno po dodatnom članu domaćinstva.
  11. Reforma sistema zdravstvene zaštite. Ukinuti overavanje zdravstvenih knjižica. Svi građani Srbije imaju pravo na zdravstveno osiguranje, plaćeno iz budžeta. Na prvom mestu srediti porodilišta tako da rađanje dece roditeljima više ne predstavlja traumu i trošak, već lepu uspomenu, što predstavlja jednu od mera za podsticanje rađanja. Izjednačiti državnu i privatnu praksu. Zdravstvo fmansirati iz budžeta.
  12. Agrarna reforma. Staviti van snage štetne zakone: Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o konverziji zemljišta. Državnu zemlju treba da obrađuju naši zemljoradnici, uz ograničen posed. Vratiti sistem zadruga kako bi se mala seoska domaćinstva uspešno oduprla ucenama velikih kompanija za otkup njihovih proizvoda.
  13. Decentralizacija. Preneti na okruge i njihove opštine značajne nadležnosti, značajan deo ekonomske i poljoprivredne politike, prateće izvorne poreske prihode dovoljne za samoodrživost lokala. Nivo nadležnosti okruga i opština treba da bude veći od današnjih nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.
  14. Regulisati obaveze prema građanima.
  15. a) zaposlenima u firmama u restmkturiranju, procesu privatizacije i stečaja povezati radni staž i isplatiti zaostale zarade na nivou minimalca, a deo iznad minimalca pretvara se u vlasništvo nad preduzećem.
  16. b) Rešiti problem kredita u švajcarskim francima. Teret rasporediti između banaka i korisnika kredita.
  17. c) Završiti proces restitucije. Vratiti oteto bez troškova za budžet, u naturi. Kada to nije moguće, izvršiti supstituciju.
  18. Rešenje statusa KiM. KiM ima Ustavom i Rezolucijom 1244 UN zagarantovan položaj kao sastavni deo Srbije. Kosovo nije država i nema pravo na stolicu u UN. Srbija nema interes da takav položaj KiM menja. Na KiM Srbija ima sasvim određene interese i prava, kao što su: ljudska prava i status nealbanskog stanovništva, imovinska prava pravnih i fizičkih lica, istorijsko i kulturno nasleđe. Rešavanje tih interesa i prava na zadovoljavajući način je preduslov za pregovore o statusu, pri čemu se naročito ističe rešenje pitanja imovine, koja ima ogromnu vrednost. Nije posao Srbije da poklanja imovinu drugima i time fmansira stvaranje „Velike Albanije" Život građana Kosova ne zavisi od rešenja statusa. Postoje mnogi presedani u svetu koji su kreativno rešili ovaj problem.
  19. Odnosi sa Evropskom unijom. Pridruživanje EU nije prioritet. Politika EU administracije u Srbiji i ceo proces pridmživanja u poslednjih deset godina ima katastrofalne posledice po Srbiju. Srbija nazaduje u svakom pogledu. EU očigledno podržava vlast u svemu što radi. Za Srbiju prioritet je uvođenje reda u državu, stavljanje domaće privrede na noge, uspostavljanje nezavisnih institucija sistema i vladavine prava, dizanje standarda života u Srbiji po uzoru na uređene države Evrope i sveta. Kada se postignu ti standardi, pitanje pridmživanja bilo kojoj političkoj organizaciji, uključujući i EU, donosiće se na osnovu realnih interesa Srbije i njenih građana. Konačne odluke će se obavezno donositi na referendumu.
  20. Spoljna politika. Fokus spoljne politike Srbije mora biti jaka regionalna politika, politika pomirenja u regionu, politika koja neguje dobrosusedske odnose. Srbija mora da bude otvorena prema svetu i da se fokusira na odbranu sopstvenih interesa.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: koreni.rs

Link: http://www.koreni.rs/ugrozavanje-opstanka-medija-kroz-naplatu-izmisljenog-poreskog-dugovanja/

Autori: @PortalIstine

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Ugrožavanje opstanka medija kroz naplatu izmišljenog poreskog dugovanja"

"Grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju" od strane poreskih inspektora, koji ni posle višemesečnih kontrola nisu pronašli nijedan prekršaj u poslovanju Južnih vesti, a ipak utvrdili navodni milionski d "Grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju" od strane poreskih inspektora, koji ni posle višemesečnih kontrola nisu pronašli nijedan prekršaj u poslovanju Južnih vesti, a ipak utvrdili navodni milionski dug, predstavljaju "deo pritiska na medije", saopšteno je iz Transparentnosti Srbija.Analizirajući celokupan izveštaj Poreske uprave o kontroli rada Južnih vesti, kao i argumentaciju za sudski postupak koji su advokati tog portala pokrenuli pred sudovima osporavajući nalaze poreskih inspektora, stručnjaci Transparentnosti Srbija su zaključili da su poreske vlasti načinile grube propuste.Oni osporavaju zaključak inspektora da glavni urednik medija mora da bude u stalnom radnom odnosu u mediju.Nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, poslovi glavnog urednika u rešenju Poreske uprave su utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, dokumenta koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije - piše u saopštenjuKao dodatni problem u nalazu inspekcije iz Transparetnosti Srbija vide i to što su poreznici zaključili da je Blagojević zapravo obavljao posao glavnog urednika sa punim radnim vremenom, iako su u istom izveštaju zaključili da je sve definisane poslove po internim propisima vodio Aleksandar Stankov, koji je zamenik glavnog urednika.Iz Transparentnosti zaključuju da bi se dugoročna rešenja za ovakve situacije "morala tražiti i u novoj medijskoj strategiji, izmenama zakona, većoj javnosti rada i odgovornosti inspekcija za njihov rad".U konkretnom slučaju, pored što brže sudske presude koja bi zaštitila finansijske interese Južnih vesti i njihovih čitalaca, potrebno je pokrenuti i postupak za ispitivanje odgovornosti službenika i rukovodilaca Poreske uprave koji su doveli do nastanka ovog problema - piše u saopštenju.U vezi sa postupcima poreskih vlasti u učestalim kontrolama Južnih vesti do sada je reagovao veliki broj domaćih, ali i međunarodnih organizacija koje se bave pitanjima slobode informisanja u svetu.O slučaju Južnih vesti je prilikom svoje posete Srbiji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić razgovarao i visoki predstavnik OEBS za slobodu medija Harlem Desir.Upravo nakon tog sastanka iz kabineta premijerke je saopšteno da je ona obavila razgovor sa direktorkom Poreske uprave Srbije i od nje tražila da "prekinu kontrolu Južnih vesti ako za tim nema potrebe".Samo dan nakon saopštenja iz Vlade, pored dvoje inspektora koji su do tada proveravali rad ovog portala, iz Poreske uprave je u kontrolu poslato još najmanje 10 novih inspektora, koji su do kraja istrage radili bez slobodnog dana, čak i subotom i nedeljom.Ovog puta, komentarišući to što su poreski inspektori navodne nepravilnosti u radu privatne firme utvrdili primenjujući propise koji se odnose na državne institucije, premijerka Brnabić je kratko poručila da "ako Južne vesti misle da Poreska uprava ne radi dobro, mogu da se žale".Detaljnije informacije o ovom slučaju možete pročitati pratiti - ovde. B. G. www.juznevesti.com            

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: kg.ac.rs

Link: https://medf.kg.ac.rs/informacije/studenti/parlament.php

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: STUDENTSKI PARLAMENT

SPISAK ČLANOVA STUDENTSKOG PARLAMENTA Spisak članova studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu možete pogledati ovde PRAVILNIK O RADU STUDENTSKOG PARLAMENTA Pravilnik o radu studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu možete pogledati ovde O PARLAMENTUStudentski parlament je institucija studentskog organizovanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Sedište Studentskog parlamenta je u Kragujevcu, u ulici Svetozara Markovića br. 69. Konstituisan je 6.11.2006.god. i predstavlja poseban vid studentskog organizovanja. Studentski parlament je organ preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na Fakultetu.Položaj Studentskog parlamenta u okviru Fakulteta Medicinskih nauka definisan je Statutom Univerziteta u Kragujevcu i Statutom Fakulteta.Članovima Studentskog parlamenta garantovana je sloboda mišljenja i izražavanja.U okviru Studentskog parlamenta nije dozvoljeno političko, versko i stranačko organizovanje i delovanje.Sedište Studentskog parlamenta je u zgradi Dekanata Fakulteta u ulici Svetozara Markovića 69.Sedište Studentskog parlamenta je u zgradi Dekanata Fakulteta u ulici Svetozara Markovića 69.Na pitanja koja nisu regulisana ovim pravilnikom primeniće se odredbe zakona, Statut Univerziteta u Kragujevcu i Statut Fakulteta. SASTAV STUDENTSKOG PARLAMENTAStudentski parlament ima 42 člana studenata Fakulteta Medicinskih Nauka.Broj članova u Studentskom parlamentu Fakulteta medicinskih nauka bliže se uređuje Pravilnikom o izborima koji donosi Studentski parlament Fakulteta medicinskih nauka. Sa svake godine studijskih smerova-Integrisane akademske studije medicine, Integrisane akademske studije farmacije, Integrisane akademske studije stomatologije, Osnovne strukovne studije, biraju se po dva (2) člana kao predstavnici godine. Sa postdiplomskih studija se bira jedan(1) član. Moguće je dodati ukupno još tri (3) pridodata člana. ORGANIZACIJA STUDENTSKOG PARLAMENTAStudentski parlament ima predsednika i dva potpredsednika. Predsednik, potpredsednici, predsednici resora Studentskog parlamenta i student prodekan čine Predsedništvo Studentskog parlamenta. Studentski parlament može osnovati komisije i druga tela za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. PREDSEDNIŠTVO STUDENTSKOG PARLAMENTAPredsednik, dva potpredsednika, predsednici resora Studentskog parlamenta i student prodekan čine Predsedništvo Studentskog parlamenta. Predsedništvo sprovodi opšta akta i odluke Studentskog parlamenta između njegove dve sednice. Radom Predsedništva rukovodi predsednik Studentskog parlamenta.Predsednik Studentskog parlamenta bira se na konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta iz reda njegovih članova.Odluku o izboru i razrešenju predsednika Studentskog parlamenta donosi većina od ukupnog broja članova javnim glasanjem-prozivkom.Predsednik Studentskog parlamenta Fakulteta: organizuje, saziva i rukovodi sednicama Studentskog parlamenta; zastupa i predstavlja Studentski parlament van fakulteta; potpisuje akte koje donosi Studentski parlament i stara se o njihovom sprovođenju; rukovodi radom Predsedništva Studentskog parlamenta; podnosi izveštaj o radu Studentskog parlamenta; raspisuje izbore za Studentski parlamentobavlja i druge poslove utvrđene opštim aktima fakulteta i ovim pravilnikom. Potpredsednici Studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka se biraju na konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta iz reda njegovih članova, a na predlog članova parlamenta.Potpredsednik Studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka: organizuje i vodi poslove u određenim poslovima za koje ga predsednik ovlasti; učestvuje u radu Predsedništva Studentskog parlamenta; zamenjuje predsednika u njegovom odsustvu. Predsedniku, odnosno potpredsedniku Studentskog parlamenta može isteći mandat pre isteka vremena na koje je izabran ili na lični zahtev ili razrešenjem. Predsednik, odnosno potpredsednik Studentskog parlamenta može biti razrešen mandata ako: prekrši Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata; ne ispunjava dužnosti predsednika, odnosno potpredsednika; krši odredbe Statuta fakulteta, Statut Univerziteta i ovog pravilnika i opštih akata Studentskog parlamenta; zloupotrebi položaj predsednika, odnosno potpredsednika. Postupak za razrešenje predsednika, odnosno potpredsednika Studentskog parlamenta može pokrenuti najmanje jedna trećina njegovih članova podnošenjem pismenog zahteva. Zahtev mora sadržati i odgovarajuće detaljno obrazloženje. Razrešenje predsednika Studentskog parlamenta se vrši odlukom većine od ukupnog broja članova, javnim glasanjem - prozivkom. Studenta prodekana Fakulteta medicinskih nauka bira i razrešava Studentski parlament. Kandidat za studenta prodekana mora da ispuni sledeće uslove: da bude član Studentskog parlamenta da nije prekršio Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenta. Student prodekan: predstavlja Studentski parlament na Veću semestra i Naučno-nastavnom veću i učestvuje u radu kada se raspravlja o pitanjima studenata; predstavlja studente u nastavno - obrazovnim aktivnostima na fakultetu; učestvuje u radu Predsedništva Studentskog parlamenta; predlaže mere za unapređenje Studentskog standarda i prati stanje u toj oblasti; koordinira rad studentskih organizacija na fakultetu; Studentu prodekanu može isteći mandat pre isteka vremena na koji je izabran ili na lični zahtev ili razrešenjem. U slučaju raspisivanja vanrednih izbora za Studentski parlament, student prodekan ostaje na dužnosti do konstituisanja narednog saziva Studentskog parlamenta i izbora novog studenta prodekana. Odluku o razrešenju studenta prodekana donosi Studentski parlament. Student prodekan može biti razrešen mandata ako: prekrši Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenta; ne ispunjava dužnosti studenta prodekana; krši odredbe Statuta Fakulteta medicinskih nauka, Statuta Univerziteta, ovog pravilnika i opštih akata Studentskog parlamenta; zloupotrebi položaj studenta prodekana. Postupak za razrešenje studenta prodekana može pokrenuti najmanje jedna trećina članova Studentskog parlamenta podnošenjem pismenog zahteva predsedniku. Zahtev mora sadržati i odgovarajuće detaljno obrazloženje. Svaki student Fakulteta medicinskih nauka ,može biti PR Studentskog parlamenta PR Studentskog parlamenta zadužen je da planira, organizuje , vodi i kontroliše zastupanje Studentskog parlamenta u javnosti Članovi Studentskog parlamenta biraju PR Studentskog parlamenta Mandat PR Studentskog parlamenta važi godinu dana Odluku o razrešenju PR Studentskog Parlamenta donosi Studentski parlament. PR može biti razrešen mandata ako: prekrši Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenta; ne ispunjava dužnosti; krši odredbe Statuta Fakulteta medicinskih nauka, Statuta Univerziteta, ovog pravilnika i opštih akata Studentskog parlamenta; zloupotrebi položaj. Postupak za razrešenje PR Studentskog parlamenta može pokrenuti najmanje jedna trećina članova Studentskog parlamenta podnošenjem pismenog zahteva predsedniku.Predsednike Resora predlaže i bira Studentski parlament iz reda studenata Fakulteta medicinskih nauka. Predsednik Resora može biti predsednik samo jednog Resora, a član više. Resor osim predsednika može da ima još 3, 4 i 5 članova, s tim što ukoliko u Resoru u slučaju glasanja bude isti broj glasova onda je predsednikov glas odlučio. Studentski parlament svojom odlukom formira i ukida Resore. Postupak razrešenja predsednika Resora i celog Resora je isti kao i za postupak za razrešenje predsednika tj. potpredsednika Studentskog parlamenta. RESORI STUDENTSKOG PARLAMENTAU okviru Studentskog parlamenta organizuju se sledeći resori: Centar za stručni i naučno-istraživački rad studenata (skraćeno CNIRS) Resor za sport Resor za međunarodnu i međufakultetsku saradnju Resor za humanitarni rad Resor za kulturni i zabavni program Resor za promociju medicine Resor za praćenje nastave Resor za borbu protiv korupcije na fakultetima PR služba Centar za stručni i naučno-istraživački rad studenata (CNIRS) Ovaj Resor zadužen je za podsticanje studentske naučne misli. Preko CNIRS-a studenti publikuju svoje naučno-istraživačke radove na raznim kongresima i seminarima medicine u zemlji i inostranstvu kao i u raznim medicinskim časopisima. CNIRS predstavlja prvi studentski korak ka naučnom i istraživačkom radu. Ovaj Resor ima edukativni karakter i omogućava studentima Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu da se vrlo rano upoznaju sa problematikom, ali i čarima medicinske nauke.Resor za sport Ovaj Resor zadužen je za organizaciju i koordinaciju sportskog života studenata Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. Trenutno na ovom fakultetu postoje ekipe u sledećim sportskim disciplinama: fudbal (m), košarka(m/ž), rukomet(m/ž), odbojka(m), streljaštvo (m/ž), stoni tenis(m/ž), tenis(m), šah(m/ž), plivanje(m/ž), kros(m/ž). Ekipe učestvuju na lokalnim takmičenjima studenata kao što su Univerzitetska liga i Kup rektora, kao i na republičkom takmičenju fakulteta medicinskih i srodnih nauka sa inostranim učešćem - "Medicinijada".Resor za međunarodnu i međufakultetsku saradnju Ovaj Resor zadužen je za uspostavljanje, negovanje i unapređenje odnosa studenata Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu i drugih fakulteta u zemlji i inostranstvu. Opus ovog Resora je veoma širok: obuhvata studentske strukovne i profesionalne razmene, sklapanje raznih ugovora o saradnji, organizaciju poseta gostujućih profesora sa prestižnih svetskih fakulteta i sl. Poslove koji doprinose razvoju studentskih odnosa između ne samo srodnih, već i fakulteta koji strukovno nemaju nikakvih dodirnih tačaka.Resor za humanitarni radOvaj Resor zadužen je za organizaciju i koordinaciju svih humanitarnih akcija pod pokroviteljstvom studenata Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. Cilj Studentskog parlamenta je da preko ovog Resora formira kod svojih studenata svest o humanosti, kao sastavnom i najvažnijem delu profesije koju su odabrali. U svom radu Resor nije ograničen samo na sopstvene resurse i potencijale, već usko sarađuje i sa drugim organizacijama i društvima koja se bave humanitarnim radom.Resor za kulturni i zabavni programOvaj Resor je zadužen za organizaciju i koordinaciju svih kulturnih i zabavnih manifestacija studenata Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. Smisao postojanja ovakvog Resora je u tome da studentima našeg fakulteta omogućimo odmor i relaksaciju od napornog učenja. Takođe želimo da pomognemo našim studentima da od sebe formiraju kompletnu ličnost - ličnost kojoj će kultura uvek biti na prvom mestu. Taj cilj pokušavamo da dostignemo organizacijom čestih poseta teatru, bioskopskim premijerama, književnim večerima, koncertima, sajmovima knjiga i sl.Resor za promociju medicineOvaj Resor zadužen je za promociju medicine i Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. Preko ovoga Resora želeli smo da mlade upoznamo sa lepotom profesije kakva je doktor medicine,i na taj način ujedno promovišemo svoj fakultet. Ciljna grupa nisu samo mladi, već i osobe svih starosnih dobi. Mi želimo čitavoj populaciji da približimo čari, ali i teškoće sa kakvim se sreću doktori i ostalo medicinsko osoblje u svome svakodnevnom radu.Na taj način, ovaj Resor često direktno utiče na poboljšanje položaja svih medicinskih radnika Republike Srbije. Resor za praćenje nastaveOvaj Resor zadužen je za praćenje i ocenu kvaliteta nastave na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Preko raznih anketa i upitnika ovaj Resor prikuplja, obrađuje i prezentuje celokupnu problematiku vezanu za bilo kakav oblik nastave. Nakon toga Resor se preko svih raspoloživih studentskih resursa, i u skladu sa važećim aktima fakulteta i države, zalaže za promenu nedostataka na koje studenti ukažu. Evaluacija se sprovodi na svim godinama studija najmanje dva puta semestralno.Resor za status i standard studenataOvaj Resor zadužen je za praćenje i unapređenje statusa i standarda studenata. Preko ovoga Resora Studentski parlament pokušava da utiče na poboljšanje: uslova u kojima se studira, studentske ishrane, studentskog smeštaja i sl. Cilj nam je da naši studenti dostignu standard kakav vlada u razvijenim zemljama.Resor za borbu protiv korupcije na fakultetimaOvaj Resor zadužen je za borbu za eliminaciju korupcije na fakultetima. Cilj Studentskog parlamenta je bio da preko ovog Resora ukaže na problem korupcije, predloži rešenja i direktno učestvuje u obračunu sa ovim vidom kriminala. Resor se trudi da prikupi što više potencijalnih informacija na terenu i da te informacije, ukoliko ih ima, prosledi upravi fakulteta i nadležnim službama. Smatramo da svaki oblik korupcije treba najoštrije osuditi i što pre preduzeti adekvatne mere protiv prekršilaca važećih zakona.PR službaOvaj Resor zadužen je za odnose Studentskog parlamenta sa javnošću. Takođe, Resor se bavi obradom i izdavanjem svih publikacija Studentskog parlamenta. Predsednici Resora su i članovi Predsedništva Studentskog parlamenta Fakulteta. NADLEŽNOSTI STUDENTSKOG PARLAMENTAStudentski parlament: bira i razrešava predsednika i potpredsednike Studentskog parlamenta; donosi opšta akta o svome radu; osniva radna tela koja se bave pojedinim poslovima iz nadležnosti Studentskog parlamenta. bira i razrešava predstavnike studenata u organima i telima Fakulteta i predstavnika u Studentskom parlamentu Univerziteta;predlaže kandidata za studenta prodekana; pokreće postupak za razrešenje studenta prodekana; donosi godišnji plan i program aktivnosti Studentskog parlamenta; doprinosi donošenju opšteg akta kojim se uređuje organizaciona i funkcionalna povezanost Studentskog parlamenta Univerziteta sa Studentskim parlamentom Fakulteta medicinskih nauka; doprinosi u objedinjenju rada Studentskih parlamenata fakulteta u sastavu Univerziteta; razmatra pitanja i sprovodi aktivnosti u vezi sa obezbeđenjem i ocenom kvaliteta nastave, reformom studijskih programa, analizom efikasnosti studiranja, utvrđivanjem broja ESPB bodova, unapređenjem mobilnosti studenata, podsticanjem naučno-istrazivačkograda studenata, zaštitom prava studenata i unapređenjem studentskog standarda;stara se, zajedno sa Dekanom, Savetom i Naučno-Nastavnim većem, o radu Univerzitetskog centra za razvoj karijere studenata i Univerzitetskog centra za informisanje, u skladu s opštim aktom koje donosi Savet; učestvuje u postupku samovrednovanja fakulteta, u skladu sa Statutom Univerziteta; ostvaruje studentsku međuuniverzitetsku i međunarodnu saradnju; usvaja godišnji izveštaj o radu studenta prodekana;usvaja godišnji izveštaj o radu koji podnosi predsednik Studentskog parlamenta; imenuje i razrešava predsednike Resora Studentskog parlamenta Fakulteta medicinskih nauka; obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom, Statutom Fakulteta medicinskih nauka, Statutom Univerziteta i opštim aktima Univerziteta i Studentskog parlamenta. IZBORI ZA STUDENTSKI PARLAMENT MEDICINSKOG FAKULTETAStudentski parlament biraju studenti Fakulteta medicinskih nauka upisani u školskoj godini u kojoj se vrši izbor. Izbore raspisuje Predsednik Studentskog parlamenta dve nedelje pre održavanja izbora. Izbori za Studentski parlament traju jedan dan. Izbori za Studentski parlament Fakulteta se sprovode na Fakultetu, neposrednim tajnim glasanjem. Izbore za Studentski parlament nagleda Izborna komisija čije članove bira Studentski parlament vodeći računa o zastupljenosti svih grupacija Fakulteta. Izbor članova Studentskog parlamenta vrši se neposredno, tajnim glasanjem. Na izborima se glasa za liste. Birački spisak sastavlja stručna služba fakulteta i dostavlja ga Izbornoj komisiji, Studentskog parlamenta i dekanu. Konstitutivna sednica novog saziva Studentskog parlamenta održava se nakon izbora, u roku od mesec dana. Mandat članovima Studentskog parlamenta traje godinu dana. Konstutivnom sednicom predsedava Predsednik Studentskog parlamenta iz prethodnog saziva, prozivkom novih članova i izborom novog Predsednika parlamenta, prestaje mandat starom Predsedniku i novi Predsednik Studentskog parlamenta preuzima predsedavanje sednicom. Članu Studentskog parlamenta kome je prestao status studenta osnovnih akademskih studija, prestaje mandat danom prestanka statusa. Protiv člana Studentskog parlamenta koji ne prisustvuje na tri uzastopne sednice, a pri tome nema adekvatno opravdanje, pokrenuće se postupak isključenja iz Studentskog parlamenta. Ukoliko član Studentskog parlamenta da ostavku na mesto poslanika u Studentskom parlamentu, Studentski parlament nastavlja rad u krnjem sastavu. Većina potrebna za donošenje odluka Studentskog parlamenta se formira proporcionalno u odnosu na ukupan broj preostalih članova. PRAVA I DUŽNOSTI ČLANOVA STUDENTSKOG PARLAMENTASvaki član Studentskog parlamenta ima pravo da aktivno učestvuje u radu Studentskog parlamenta, da pokreće inicijative i da daje predloge, kao i da bude potpuno i pravovremeno informisan aktivnostima Studentskog parlamenta i njegovih radnih tela. Članovi Studentskog parlamenta dužni su da aktivno učestvuju u radu Studentskog parlamenta, kao i da poštuju odredbe ovog pravilnika i opštih akata, odnosno odluke koje donosi Studentski parlament. NAČIN RADA STUDENTSKOG PARLAMENTA FAKULTETA a) sazivanje sednice Studentskog parlamentaSednicu Studentskog parlamenta saziva predsednik na sopstvenu inicijativu, na predlog studenta prodekana ili na predlog jedne trećine članova Studentskog parlamenta. Kada se sednica saziva na predlog studenta prodekana ili jedne trećine članova Studentskog parlamenta,podnosilac predloga je dužan da priloži predlog dnevnog reda sednice i odgovarajuće obrazloženje.Poziv za sednicu Studentskog parlamenta sadrži datum, vreme i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda i propratni materijal. Poziv za sednicu dostavlja se članovima Studentskog parlamenta dopisom ili elektronskom poštom. Poziv za sednicu upućuje se najmanje pet dana pre održavanja sednice. Izuzetno, kada to vanredne okolnosti zahtevaju, poziv za sednicu može biti upućen i kasnije, uz obavezno obaveštavanje putem telefona.b) tok sednice Studentskog parlamentaSednicom Studentskog parlamenta rukovodi Predsednik.U odsustvu predsednika, sednicom Studentskog parlamenta rukovodi potpredsednik.Predsedavajući otvara sednicu Studentskog parlamenta ukoliko postoji kvorum za rad, tj. ukoliko je prisutno više od polovine od ukupnog broja članova. Ukoliko ne postoji kvorum za rad, o novom terminu održavanja sednice odlučuje Predsedništvo, a ukoliko to nije u mogućnosti da učini sednica se smatra odloženom za 24 sata. O odlaganju održavanja sednice članovi Studentskog parlamenta se obaveštavaju putem telefona ili elektronskom poštom. Po utvrđivanju kvoruma za rad i otvaranju sednice, predsedavajući Studentskog parlamenta pristupa utvrđivanju dnevnog reda. Predsedavajući je u obavezi da u predloženi dnevni red uvrsti sve predloge koje mu ovlašćeni predlagač dostavi u pisanoj formi. Dnevni red usvaja Studentski parlament i do kraja sednice se ne može menjati. Predlog za dnevni red može podneti bilo koji član Studentsog parlamenta, student prodekan, bilo koji organ ili telo Fakulteta medicinskih nauka, kao i organizacijama i institucijama van Univerziteta, odnosno svakom kome je upućen poziv za sednicu. Predlog za dnevni red se u pisanoj formi podnosi predsedavajućem najkasnije jedan sat pre početka sednice Studentskog parlamenta i sadrži naziv i funkciju podnosioca,predmet rasprave i obrazloženje. Studentski parlament je dužan da se izjasni o svakom predlogu uvrštenom u dnevni red i da podnosiocu predloga odgovori u pisanoj formi. Po utvrđivanju dnevnog reda, pristupa se usvajanju zapisnika sa predhodne sednice Studentskog parlamenta. Član Studentskog parlamenta i student prodekan imaju pravo da stave primedbu na zapisnik. O osnovanosti primedbe na zapisnik odlučuje Studentski parlament. Usvojen zapisnik potpisuju predsedavajući i zapisničar. Diskusija na sednici Studentskog parlamenta se otvara po svakoj tački dnevnog reda. Reč za diskusiju daje predsedavajući. U diskusiji mogu učestvovati samo članovi Studentskog parlamenta. Diskusiju može vremenski ograničiti predsedavajući Studentskog parlamenta. Predsedavajući može oduzeti reč licu koje je prekoračilo vreme za diskusiju, ili se udaljilo od teme, ili ponavlja teze koje je već iznelo, ili vređa ili omalovažava sagovornika. Nakon završene diskusije po određenoj tački dnevnog reda, a imajući u vidu sve iznesene argumente, predsedavajući Studentskom parlamentu stavlja na izjašnjavanje precizno formulisn predlog odluke o razmatranom pitanju. v) odlučivanje na sedniciStudentski parlament odluke o pitanjima iz svoje nadležnosti donosi konsenzusom ili glasanjem. Konsenzus postoji ukoliko po stavljanju na izjašnjavanje o nekom predlogu odluke nijedan član Studentskog parlamenta ne zatraži glasanje o istom. Tada se zapisnički konstatuje da je doneta punovažna odluka kojom je pozitivno odgovoreno na predlog odluke koji je iznesen. Glasanje se sprovodi ukoliko bar jedan član Studentskog parlamenta zatraži glasanje o razmatranom pitanju.Odluke Studentskog parlamenta se donose većinom od ukupnog broja članova parlamenta, ukoliko ovim pravilnikom nije drugačije određeno. Glasanje je po pravilu javno, osim ako ovim pravilnikom nije drugačije određeno. Izuzetno, na predlog Predsednika studentskog parlamenta ili člana Studentskog parlamenta, Studentski parlament može odlučiti da glasanje bude tajno. Odluke o izboru i opozivu predsednika Studentskog parlamenta i kandidata za studenta prodekana donose se javnim glasanjem-prozivkom. Članovi Studentskog parlamenta mogu glasati za predlog, protiv predloga ili se uzdržati od glasanja. Javno glasanje se obavlja dizanjem ruke. Po obavljenom glasanju, predsedavajući Studentskog parlamenta utvrđuje rezultate glasanja i saopštava ih radi unošenja u zapisnik.g) zapisnik o sedniciO toku sednice Studentskog parlamenta vodi se zapisnik. Zapisnik sadrži: redni broj sednice, datum, vreme i mesto održavanja sednice, usvojeni dnevni red, imena prisutnih članova, imena prisutnih lica koja su pozvana da učestvuju u radu, imena odsutnih članova koji su opravdali svoj izostanak, imena odsutnih članova koji nisu opravdali svoj izostanak, sažetke pitanja koja su razmatrana na sednici, rezultate glasanja po svakoj tački dnevnog reda, tekst usvojenih odluka, zaključaka i preporuka po tačkama dnevnog reda i potpise predsedavajućeg Studentskog parlamenta i zapisničara.Usvojeni zapisnici sa sednica Studentskog parlamenta sa celokupnom dokumentacijom trajno se čuvaju u arhivi predsednika Studentskog parlamenta u papirnoj ili elektronskoj formi. JAVNOST RADA STUDENTSKOG PARLAMENTASednice Studentskog parlamenta otvorene su za javnost osim ako većina članova Studentskog parlamenta odluči da sednica bude zatvorena za javnost.                                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/U-Nisu-Pirotu-i-Prokuplju-diskusije-o-borbi-protiv-korupcije-na-lokalu.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: U Nišu, Pirotu i Prokuplju diskusije o borbi protiv korupcije na lokalu

Da li su gradovi u Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu izradili lokalne antikorupcijske planove, koji su problemi i mogućnosti da se unapredi sprovođenje akcionog plana za Poglavlje 23 i kako se boriti protiv korupcije na lokalu, neke su od tema diskusije koja će početi u Nišu u utorak 12. avgusta, a održaće se i u Pirotu i Prokuplju. Diskusija u Nišu, gradu koji još nije usvojio lokalni antikorupcijski plan i nije formirao telo koje treba da prati sprovođenje tih planova, iako su istekli svi zakonski rokovi, počinje danas u 12 sati u Media centru. Jesu li gradovi/opštine u Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu ispunile obavezu i izradile lokalne antikorupcijske planove i planove integriteta? Kako su ovaj zadatak sprovele sve jedinice lokalne samouprave na nivou Srbije, za čiju realizaciju snose odgovornost organi na centralnom i lokalnom nivou? - navode organizatori. O tome će stručnjaci, prema najavama, govoriti i u sredu 15. avgusta u velikoj sali Skupštine grada u Pirotu, kao i u četvrtak 16. avgusta u Biblioteci "Rade Drainac" u Prokuplju, a sve diskusije počinju u 12 sati i predviđeno je da traju oko 2 sata. Na temu "Korupcija: lokalni i(li) globalni problem" narednih dana govoriće koordinatorka LAF-a u Nišu Zorica Miladinović, samostalni konsultant i bivši viši savetnik u Odseku za nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana u Agenciji za borbu protiv korupcije Jovan Nicić, autor analize ispunjavanja Akcionog plana za poglavlje 23 na lokalnom nivou Mirko Popović i Danijel Dašić iz Nacionalne koalicija za decentralizaciju. Sa stručnjacima u ovoj oblasti ćemo razgovarati o uočenim problemima i mogućnostima za unapređenje sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23 i uspostavljanja delotvornih mehanizama za prevenciju korupcije na lokalnom nivou - dodaju organizatori. Diskusije o korupciji organizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju, koja je sprovela analizu primene Akcionog plana za Poglavlje 23, u okviru projekta "Što južnije to transparentnije - sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23 u gradovima i opštinama na jugu Srbije", uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Uništeno 23 tone švercovanog mesa iz Brazila

Uništeno 23 tone švercovanog mesa iz BrazilaBEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - Veterinarska inspekcija uništila je više od 23 tone odrezaka zaplenjenog junećeg mesa iz Brazila, rekli su za "Politiku" iz Uprave za veterinu.Policija iz Jagodine je 11. avgusta u saradnji sa Upravom carine pronašla i zaplenila 23 tone švercovanog mesa, koje je trebalo da bude dostavljeno jednom preduzeću u Chupriji."Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je istekao rok i više od šest meseci", rečeno je iz Uprave za veterinu.Kako objašnjavaju, uvoz mesa u Srbiju može da stiže samo preko odobrenih graničnih prelaza, gde je prisutna granična veterinaska inspekcija."Najviše mesa u Srbiju se uvozi iz država članica Evropske unije i manje količine iz CEFTA država, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, kao i 27,1 svinjskog, 143 tone ovčjeg i 3,5 tona pilećeg mesa", rečeno je iz Uprave za veterinu.Povodom ovog slučaja, uhapšen je ?. L. (21), odgovorno lice koje se bavilo nabavkom mesa i daljom prodajom, saopštila je Policijska uprava u Jagodini.?. L. je uhapšen zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenje, a uz krivičnu prijavu biće priveden Višem tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Kraljevu, navodi se u saopštenju.Meso je uništeno pošto je veterinarska inspekcija utvrdila da meso, zbog isteka roka trajanja, nije za upotrebu.Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama, koje se bave švercom mesa, objavljuju javno."Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. Informacije o zaplenama bez potadaka ko su počinioci samo uznemiravaju javnost i građane i unose sumnju da na tržištu postoji problem, da država i inspekcije ne rade svoj posao i da nismo sigurni u bezbednost proizvoda koje kupujemo", kaže Papović.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/unisteno-23-tone-svercovanog-mesa-iz-brazila-14-08-2018

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uništeno 23 tone švercovanog mesa iz Brazila

BEOGRAD: Veterinarska inspekcija uništila je više od 23 tone odrezaka zaplenjenog junećeg mesa iz Brazila, rekli su u Upravi za veterinu.Policija iz Jagodine je 11. avgusta u saradnji s Upravom carine pronašla i zaplenila 23 tone švercovanog mesa, koje je trebalo da bude dostavljeno jednom preduzeću u Ćupriji.Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je istekao rok i više od šest meseci, rečeno je iz Uprave za veterinu.Kako objašnjavaju, uvoz mesa u Srbiju može da stiže samo preko odobrenih graničnih prelaza, gde je prisutna granična veterinaska inspekcija.Najviše mesa u Srbiju se uvozi iz država članica Evropske unije i manje količine iz CEFTA država, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, kao i 27,1 svinjskog, 143 tone ovčjeg i 3,5 tona pilećeg mesa, rečeno je iz Uprave za veterinu.Povodom ovog slučaja, uhapšen je Đ. L. (21), odgovorno lice koje se bavilo nabavkom mesa i daljom prodajom, saopštila je Policijska uprava u Jagodini.Đ. L. je uhapšen zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenje, a uz krivičnu prijavu biće priveden Višem tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Kraljevu, navodi se u saopštenju.Meso je uništeno pošto je veterinarska inspekcija utvrdila da meso, zbog isteka roka trajanja, nije za upotrebu.Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama, koje se bave švercom mesa, objavljuju javno.Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. Informacije o zaplenama bez potadaka ko su počinioci samo uznemiravaju javnost i građane i unose sumnju da na tržištu postoji problem, da država i inspekcije ne rade svoj posao i da nismo sigurni u bezbednost proizvoda koje kupujemo, kaže Papović.        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://rtv.rs/sr_ci/drustvo/unisteno-23-tone-svercovanog-mesa-iz-brazila_942049.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uništeno 23 tone švercovanog mesa iz Brazila

Veterinarska inspekcija uništila je više od 23 tone odrezaka zaplenjenog junećeg mesa iz Brazila, rekli su za Politiku iz Uprave za veterinu.BEOGRAD - Veterinarska inspekcija uništila je više od 23 tone odrezaka zaplenjenog junećeg mesa iz Brazila, rekli su za "Politiku" iz Uprave za veterinu.Policija iz Jagodine je 11. avgusta u saradnji sa Upravom carine pronašla i zaplenila 23 tone švercovanog mesa, koje je trebalo da bude dostavljeno jednom preduzeću u Ćupriji. "Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je istekao rok i više od šest meseci", rečeno je iz Uprave za veterinu. Kako objašnjavaju, uvoz mesa u Srbiju može da stiže samo preko odobrenih graničnih prelaza, gde je prisutna granična veterinarska inspekcija. Papović: Podatke o uvoznicima objaviti javno Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama, koje se bave švercom mesa, objavljuju javno. "Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. Informacije o zaplenama bez podataka ko su počinioci samo uznemiravaju javnost i građane i unose sumnju da na tržištu postoji problem, da država i inspekcije ne rade svoj posao i da nismo sigurni u bezbednost proizvoda koje kupujemo", kaže Papović. "Najviše mesa u Srbiju se uvozi iz država članica Evropske unije i manje količine iz CEFTA država, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, kao i 27,1 svinjskog, 143 tone ovčjeg i 3,5 tona pilećeg mesa", rečeno je iz Uprave za veterinu. Povodom ovog slučaja, uhapšen je Đ. L. (21), odgovorno lice koje se bavilo nabavkom mesa i daljom prodajom, saopštila je Policijska uprava u Jagodini. Đ. L. je uhapšen zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenje, a uz krivičnu prijavu biće priveden Višem tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Kraljevu, navodi se u saopštenju. Meso je uništeno pošto je veterinarska inspekcija utvrdila da meso, zbog isteka roka trajanja, nije za upotrebu. Nedimović:Na potezu tužilaštvo Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da su, posle zaplenjene 23 tone mesa sa isteklim rokom trajanja koji je iz Brazila stigao preko Kosova, policija i inspekcija uradile svoj deo posla a da je sada na potezu tužilaštvo. On je za TV Pink rekao da će uvek postojati ljudi koji su spremni da se bave takvom nedozvoljenom radnjom, a da je na državi da ih u tome spreči. "Činjenica je da pojedinci šverc često pokušavaju da rade iz pravca koji kontroliše Priština. Meso sa isteklim rokom trajanja nije ušlo na tržište, jer to je količina koja je mogla da napravi ozbiljan problem", naglasio je Nedimović. Govoreći o kvotama za izvoz goveđeg mesa u Tursku on je rekao da će kvote biti povećane sa 5.000 na 10.000 tona mesa godišnje Otvaraju se, kako kaže, nova tržišta kao što je Egipat za izvoz pšenice.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/194647/U-planu-sredjivanje-dela-Ulice-brace-Krkljus.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U planu sređivanje dela Ulice braće Krkljuš

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije raspisala je javnu nabavku za tehničku dokumentaciju saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom u Ulici braće Krkljuš na Adamovićevom naselju.Predviđena je izgradnja kolovoza širine pet metara, obostrane pešačke staze, kao i parking sa istočne strane ulice. Takođe je planirano povezivanje slivnicima na kanalizacionu mrežu.   Ipak, u ovoj ulici nisu do kraja rešeni imovinsko-pravni odnosi, pa se ovaj plan odnosi samo na deo od Ruđera Boškovića do Đorđa Magaraševića i deo od Tone Hadžića do Braće Grulović.   U prethodnom periodu urađena je tehnička dokumentacija za delove ove ulice od Đorđa Magaraševića do Teodora Pavlovića i Braće Grulović do Aranj Janoša. Autor: 021.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/194647/Deo-Ulice-brace-Krkljus-bice-rekonstruisan.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Deo Ulice braće Krkljuš biće rekonstruisan

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije raspisala je javnu nabavku za tehničku dokumentaciju saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom u Ulici braće Krkljuš na Adamovićevom naselju.Predviđena je izgradnja kolovoza širine pet metara, obostrane pešačke staze, kao i parking sa istočne strane ulice. Takođe je planirano povezivanje slivnicima na kanalizacionu mrežu.   Ipak, u ovoj ulici nisu do kraja rešeni imovinsko-pravni odnosi, oa se ovaj plan odnosi samo na deo od Ruđera Boškovića do Đorđa Magaraševića i deo od Tone Hadžića do Braće Grulović.   U prethodnom periodu urađena je tehnička dokumentacija za delove ove ulice od Đorđa Magaraševića do Teodora Pavlovića i Braće Grulović do Aranj Janoša. Autor: 021.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:743819-Za-kapelu-koja-ne-radi-dali-255--miliona-

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za kapelu koja ne radi dali 25,5 miliona €

Bivša vlast investirala u objekat na Novom bežanijskom groblju koji se ne koristi osam godina. Ne postoji gasni priključak. Grad će finansirati sanaciju sa dodatnih 200.000 evraU izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom grolju bivša vlast uložila oko 25,5 miliona evra koji nije u funkciji! Velelepno zdanje sa 7.700 unutra i 10.000 kvadrata spolja, od završetka gradnje 2010. do danas nema upotrebnu dozvolu! Razlog zašto su kapela i mrtvačnica osam godina prazne je to što objekat ne može da bude tehnički primljen, jer nije imao gasni priključak. Grad je sada rešio da obnovi ovaj projekat, a prema najavama, kapela u koju će biti uloženo dodatnih 200.000 evra mogla bi da proradi već 1. januara 2019. godine.Gradnja objekta sa ogromnim kancelarijskim prostorom, kapelom, mrtvačnicom i svečanom salom za ispraćaje, počela je 2004. godine. Posle mnogobrojnih zastoja sagrađena je šest godina kasnije. Opremljen najmodernijom tehnologijom, objekat treći po veličini ove vrste u Evropi, propadao je jer nije imao priključak za gas. Tehnički pregled obavljen je 2011. godine, dobijen je pozitivan nalaz komisije, ali upotrebnu dozvolu nije bilo moguće dobiti.- Kako bismo objekat pustili u rad, potrebno je da obezbedimo priključak za gasne instalacije i da noveliramo tehničku dokumentaciji u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji - objašnjava Dušica Anđelković, izvršna direktorka Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju. - Javnu nabavku za noveliranje dokumentacije smo raspisali, a otvaranje ponuda je već u četvrtak. Prošle sedmice zaključen je ugovor o izvođenju radova za gasovod za potrebe mrtvačnice sa JP "Srbijagas". Po dobijanju odobrenja za izvođenje radova, oni će taj posao završiti u roku od 30 dana.Foto Direkcija za građevinsko zemljišteDa bi Sabirna kapela sa takozvanim Trgom ispraćaja proradila, Grad sada mora da uloži dodatnih 200.000 evra.- Uvođenje gasa košta oko 100.000 evra, dok će drugih 100.000 biti utrošeno na popravke, kao i na puštanje u rad najsavremenijeg softvera koji nikada nije proradio - objašnjava sagovornica "Novosti". - Pošto je objekat bio zapušten osam godina, sanacija zgrade je i te kako potrebna jer ima mesta na kojima čak i prokišnjava. Zato već pripremamo konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku za sanaciju termotehničkih instalacija sa elementima enterijera, koja je neophodna kako bi se zgrada dovela u potpuno funkcionalno stanje.Foto Direkcija za građevinsko zemljišteDušica Anđelković kaže da se tehnički pregled neće raditi ponovo jer je sve to odrađeno 2010. godine, kao i da očekuju da bi upotrebnu dozvolu mogli da dobiju već 1. decembra. Objekat bi konačno mogao da proradi već 1. janura 2019. godine.ĐILAS: NE ZNAM NIŠTABivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, za vreme čijeg mandata je Sabirna kapela na Bežanijskom groblju izgrađena, juče nije imao komentar za "Novosti".- Zaista ne znam ništa o tome - kratko je odgovorio Đilas.            

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: boom93.com

Link: http://www.boom93.com/info/lokalne-vesti/49859/ergela-dobija-nove-klupe-i-korpe-za-otpatke.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ergela dobija nove klupe i korpe za otpatke

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93Grad Požarevac nabavlja nove klupe i korpe za otpatke koje će biti postavljene u ergeli Ljubičevo. Nabavlja se 20 novih klupa i još 8 korpi za smeće. Pored toga, nabavljaju se i dva metalna držača za bicikle dužine po dva metra.Novi mobilijar trebalo bi da bude isporučen i postavljen pre Ljubičevskih konjičkih igara.Postojećih 15 klupa i 10 korpi za smeće biće izmeštene na novu lokaciju.Sprovedena je javna nabavka, a ponuđaču "Maraton LDN" iz Mačvanske Mitrovice ovaj posao je dodeljen za 670.300 dinara, bez PDV-a.Inače, u Ergeli "Ljubičevo" u toku su radovi na rekonstrukciji štala, pešačkih staza i rasvete.Komentari (0)      

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Gradjani-se-zale-na-smrdljive-ulice-iz-Mediane-salju-perace.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Građani se žale na smrdljive ulice, iz "Mediane" šalju perače

Tokom leta na vrućini smrad iz kontejnera se "oseća" više, a građani se žale da ovaj smrad poprimaju i ulice u Nišu, zbog toga što kamioni za odvoz smeća cure. Iz Javnog komunalnog preduzeća "Mediana " koje odvozi đubre, kažu da kada građani prijave da je "smećar" negde procurio, šalju perače ulica.Tokom leta na vrućini smrad iz kontejnera se "oseća" više, a građani se žale da ovaj smrad poprimaju i ulice u Nišu, zbog toga što kamioni za odvoz smeća cure. Iz Javnog komunalnog preduzeća Mediana koje odvozi đubre, kažu da kada građani prijave da je "smećar" negde procurio, šalju perače ulica. Građanin koji je preko aplikacije "Prijavi problem" ukazao na ovakvo stanje na jednoj od niških ulica, nije precizirao u kom je delu grada ostao "trag" za smećarom, ali je, prema njegovim rečima, na jednom kolovozu ostala "reka smrada". Smrdljivi trag na kolovozu; Foto: Prijavi problem/čitalac Iz Mediane kažu da se ovakvi problemi tokom odvoza smeća javljaju, pre svega jer se biootpad koji ispušta sokove ne transportuje posebno. Dragan Maslaković koji u ovom preduzeću rukovodi odvozom smeća ipak kaže da je curenje znatno manje nego prethodnih godina, i to zahvaljujući zanavljanju voznog parka Mediane. Ova vozila koja su operativna, koja se koriste svakodnevno, mi smo u zadnje dve ili tri godine nabavili pet ili šest novih vozila. Novija vozila svakodnevno rade, u globalu ako gledate celu svotu vozila, nisu skroz nova sva - rekao je Maslaković. Ipak, kaže da tamo gde su izražene primedbe građana Mediana šalje perače ulica, te zasad tako rešavaju problem. Kupuju nove kamione za odvoz smeća Iz komunalnog preduzeća najavljuju da bi uskoro trebalo da nabave još pet novih "smećara", te će uslugu odvoza đubreta dodatno da unaprede. Od 20. avgusta kreće javna nabavka. Ako ne bude žalbi i prođe sve regularno, za 5 meseci bi trebalo da bude sve završeno te ćemo tada imati nove kamione - objašnjava Maslaković. Inače, Mediana, prema njegovim rečima, ima ukupno 33 kamiona kojima odvozi đubre.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: radiostoplus.com

Link: http://www.radiostoplus.com/item/24490

Autori: Radio Sto Plus

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novčane kazne za zloupotrebe budžeta

Direktori Zavoda za urbanizam i Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta u Novom Pazaru Suat Ljajić i Mujo Šaćirović, kao i bivša direktorka Predškolske ustanove "Mladost" Dragica Ličina priznali su pred Osnovnim tužilaštvom da su nenamenski trošili novac iz budžeta, saznaje radio Sto plus. Nezakonito trošenje novca u tim preduzećima i ustanovi tokom 2016. godine otkrila je Državna revizorska institucija (DRI) koja je protiv njih troje pre pet meseci podnela prijave zbog sumnje da su izvršili krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava.Kako je zaprećena kazna za to krivično delo manja od pet godina zatvora, Osnovno tužilaštvo je primenom instituta oportuniteta odložilo krivično gonjenje, s tim što su Ljajić i Šaćirović na račun Vlade Srbije uplatili po 30.000, a Ličina 15.000 dinara u humanitarne svrhe.Osim njih troje, DRI je zbog nezakonitog trošenja novca podnela krivične prijave i protiv bivšeg direktora Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta Saljahudina Muratovića i bivšeg načelnika Gradske uprave Ahmedina Binjoša."Istrage protiv Muratovića i Binjoša su i dalje u toku", odgovorili su nam u Osnovnom tužilaštvu.Zbog nenanemskog trošenja novca Državna revizorska institucija je podnela i 11 prekršajnih prijava protiv funcionera lokalne samouprave i direktora javnih preduzeća i ustanova u Novom Pazaru.Prekršajni sud u Novom Pazaru do sada je procesuirao i doneo presude u dva predmeta u kojima su A.L. i E.P. oglašeni odgovornim zbog kršenja odredaba Zakona o budžetskom sistemu."A.L. je izrečena novčana kazna u iznosu od 55.000 dinara, a E.P. je kažnjen sa 20.000 dinara. Oni će morati da plate i troškove postupka", rekli su nam u Prekršajnom sudu u Novom Pazaru.Postupci po prekršajnim prijavama protiv M.Đ., D.L., H.M., S.M., A.B., N.B., H.H., M.Š. i E.R. su i dalje u toku, a oni se, kao i A.L. i E.P. terete za kršenje istih odredaba Zakona o budžetskom sistemu.Zaprećene kazne za taj prekršaj su od 10.000 do dva miliona dinara.Podsećamo da je DRI prilikom revizije završnog računa i poslovanja lokalne samouprave Novog Pazara za 2016. godinu otkrila brojne nepravilnosti.Grad, javna preduzeća i ustanove su, kako se navodi u izveštaju, preuzeli blizu 515 miliona obaveza preko odobrenih aproprijacija, nezakonito isplatili skoro četiri miliona dinara za plate i doprinose radnika, a preko 64 miliona za javne nabavke bez poštovanja zakonskih procedura.N. Kočović          

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/dom-ucenika-u-zrenjaninu-spreman-za-prijem-ucenika_942162.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Dom učenika u Zrenjaninu spreman za prijem učenika

Dom učenika Angelina Kojić Gina u Zrenjaninu priprema se za prijem novih učenika za školsku 2018/2019 godinu. Nakon završetka konkursa koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za...ZRENJANIN - Dom učenika Angelina Kojić Gina u Zrenjaninu priprema se za prijem novih učenika za školsku 2018/2019 godinu. Nakon završetka konkursa koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za prijem učenika srednjih škola u Srbiji u ustanove za smeštaj i ishranu učenika, Dom učenika Angelina Kojić - Gina objavila je preliminarnu listu koja u roku za ulaganje prigovora, nije primila nijedan prigovor."Konkurisalo je 353 učenika, popunili smo sva slobodna mesta i primili 283 učenika. Ta razlika do 314 jeste razlika od deset posto koja pripada socijalo ugroženoj kategoriji, tako da oni koji su konkurisali u prvom roku treba da dostave dopunu dokumentacije od 20-24. avgusta, i ukoliko zadovoljavaju uslove biće primljeni u naš Dom", izjavila je Branislava Jovanov, iz ove ustanove.  Letnji period dok u domu nema učenika, iskorišten je za raspisivanje javne nabavke za tekuće održavanje doma u pet partija, stolarski molerski, farbarski radovi, usluge održavanje centralnog grejanja i električnih instalacija. "Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalnne manjine-nacionalne zajednice, nam je dao donaciju u vidu zidnih i podnih pločica. Trenutno su nam radovi u toku, gde pripremamao i opremamo Dom za narednu školsku godinu, da bismo spremni u svakom pogledu mogli da dočekamo kako nove tako i stare učenike.Smeštaj i ishrana su po standardima koji regulišu pravilnici, a naš Dom ima standarde HASAP, ISO 9001:2015 i 14001:2015, koji regulišu ishranu, smeštaji vaspitni rad u Domu učenik", dodala je ona.  Potpisivanje ugovora za prijem učenika će se vršiti u periodu od 23-31. avgusta , kada će po prvi put upisani učenici, odnosno njihovi roditelji, staratelji obaviti razgovor sa psihologom.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://rtv.rs/sr_ci/mladi/obrazovanje/dom-ucenika-u-zrenjaninu-spreman-za-prijem-ucenika_942163.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Dom učenika u Zrenjaninu spreman za prijem učenika

Dom učenika Angelina Kojić Gina u Zrenjaninu priprema se za prijem novih učenika za školsku 2018/2019 godinu. Nakon završetka konkursa koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za...ZRENJANIN - Dom učenika Angelina Kojić Gina u Zrenjaninu priprema se za prijem novih učenika za školsku 2018/2019 godinu. Nakon završetka konkursa koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za prijem učenika srednjih škola u Srbiji u ustanove za smeštaj i ishranu učenika, Dom učenika Angelina Kojić - Gina objavila je preliminarnu listu koja u roku za ulaganje prigovora, nije primila nijedan prigovor."Konkurisalo je 353 učenika, popunili smo sva slobodna mesta i primili 283 učenika. Ta razlika do 314 jeste razlika od deset posto koja pripada socijalo ugroženoj kategoriji, tako da oni koji su konkurisali u prvom roku treba da dostave dopunu dokumentacije od 20-24. avgusta, i ukoliko zadovoljavaju uslove biće primljeni u naš Dom", izjavila je Branislava Jovanov, iz ove ustanove.  Letnji period dok u domu nema učenika, iskorišten je za raspisivanje javne nabavke za tekuće održavanje doma u pet partija, stolarski molerski, farbarski radovi, usluge održavanje centralnog grejanja i električnih instalacija. "Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalnne manjine-nacionalne zajednice, nam je dao donaciju u vidu zidnih i podnih pločica. Trenutno su nam radovi u toku, gde pripremamao i opremamo Dom za narednu školsku godinu, da bismo spremni u svakom pogledu mogli da dočekamo kako nove tako i stare učenike.Smeštaj i ishrana su po standardima koji regulišu pravilnici, a naš Dom ima standarde HASAP, ISO 9001:2015 i 14001:2015, koji regulišu ishranu, smeštaji vaspitni rad u Domu učenik", dodala je ona.  Potpisivanje ugovora za prijem učenika će se vršiti u periodu od 23-31. avgusta , kada će po prvi put upisani učenici, odnosno njihovi roditelji, staratelji obaviti razgovor sa psihologom.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Gradonacelnik-Nisa-se-ne-bavi-borbom-protiv-korupcije-iako-je-na-celu-tima-ciji-je-to-posao.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: Gradonačelnik Niša se ne bavi borbom protiv korupcije, iako je na čelu tima čiji je to posao

Prvi čovek Niša Darko Bulatović je pre više od godinu dana formirao tim koji bi trebalo da usvoji novi Lokalni antikorupcijski plan i formira novo telo koje će se boriti protiv korupcije u gradu. Međutim, dosad nije rukovodio timom čiji je tvorac i na čijem je čelu, a kašnjenje celog procesa usvanja LAP-a i formiranja LAF-a nije komentarisao, jer kako je rečeno u njegovom kabinetu, "to nije u njegovom domenu".Prvi čovek Niša Darko Bulatović je pre više od godinu dana formirao tim koji bi trebalo da usvoji novi Lokalni antikorupcijski plan i formira novo telo koje će se boriti protiv korupcije u gradu. Međutim, dosad nije rukovodio timom čiji je tvorac i na čijem je čelu, a kašnjenje celog procesa usvanja LAP-a i formiranja LAF-a nije komentarisao. Od samog formiranja Radnog tima, u kome su većinom ljudi iz gradske vlasti, a iz koga su u martu istupili osvedočeni borci protiv korupcije, Bulatović nije želeo novinarima Južnih vesti da odgovara na pitanja kako u Nišu protiče primena regulative koju je propisala Agencija za borbu protiv korupcije. Gradonačelnik se od početka procesa, koji je u samom startu kasnio u Nišu, jer je čak i Radno telo formirano tek po isteku roka za usvajanje LAP-a, nije mešao u stvaranje uslova za borbu protiv korupcije. Nepoznato kada je održana poslednja sednica Radnog tima za izradu LAP-a, a ni kada će biti sazvana sledeća; foto: JV arhiva Bulatović se time ne bavi i nije u njegovom domenu - rečeno je iz Kabineta gradonačelnika. Međutim, pre samo godinu i po dana, gradonačelnik je na Antikorupcijskom dijalogu u Nišu izrazio želju čak i da postane član LAF-a jer se, kako je kazao, problemom korupcije bavi i u pola noći, te da mu je to dato od Boga. Ja nisam nasmejan danas zbog ove teme, jer je živim svakog dana. Ja do pola noći radim i na antikorupcijskim pitanjima. I ne može me ništa pokolebati da radim ono što mi je Bog dao, dok mi bude dao - rekao je tada Bulatović. Ipak, od kada je formirao Radno telo koje je trebalo i nešto konkretno da uradi, iz Gradske kuće novinare su upućivali na zamenika gradonačelnika Miloša Banđura što se tiče procedure izrade lokalnog antikorupcijskog plana. Međutim, Banđur je pre više od mesec dana rekao da nadalje neće da saziva sednice Radnog tima, te da ne zna u kom smeru se kreće ceo proces. Da se sam gradonačelnik nikada nije bavio ovim poslom, ranije su posvedočili i drugi učesnici u ovom procesu, a iz gradske vlasti se nisu odazvali ni na poziv za učešće u debati Južnih vesti o ovom pitanju i pojavi koja negativno utiče na lokalnu administraciju i život građana uopšte. Iako je rok za usvajanje novog LAP-a bio 30. jun 2017. godine, u Nišu, gradu koji je ovakav dokument imao među prvima u Srbiji i bio primer institucionalne borbe protiv korupcije, čiji je Lokalni antikorupcijski forum najbolje radio svoj posao, trenutno nema antikorupcijskog delovanja ni u tragovima. Naprotiv, čitav proces je otišao stranputicom, a na ovo je upozoravao i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), tela koje je proterano iz Niša, iako je otpočetka bilo zaduženo za monitoring čitavog procesa. Podsetimo, nesuglasice u Radnom timu su, prema rečima Zorice Miladinović nekadašnje koordinatorke LAF-a, nastale zbog toga što ljudi iz gradske vlasti želeli da se model LAP-a selektivno prihvati, dok je zamenik gradonačelnika Banđur bio stava da borci protiv korupcije imaju previše zahteva te da bi lokalna administracija bila paralisana kada bi svi predlozi bili usvojeni. Zasad ostaje neizvesno kada će u Nišu biti formirano telo čiji je posao da primenjuje LAP, odnosno da kontroliše korupcijsko delovanje poput nezakonitog trošenja para građana, partijskog zapošljavanja, nameštenih javnih nabavki i drugih nezakonitosti. Inače, antikorupcijska borba je jedan od uslova na koji se Republika Srbija obavezala da bi postala članica EU i sagledana je u ključnim poglavljima 23 i 24 koja se zatvaraju poslednja.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3102815/herceg-novi-ukida-latinicu-pocinje-zamena-svih-tabli-turisticke-signalizacije-nove-ispisane-cirilicom

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: HERCEG NOVI UKIDA LATINICU: Počinje zamena svih tabli turističke signalizacije! Nove ispisane ĆIRILICOM!

Početkom ove sedmice u Herceg Novom počela je zamena postojećih i postavljanje novih tabli turističke signalizacije. Nove table su ispisane ćirilicom i na engleskom jeziku, saopšteno je iz Opštine Herceg Novi, javlja RTCG.Projektno rešenje je izradila Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog, a zasniva se na postavljanju turističke signalizacije na značajnim ulaznim pravcima u grad, kao i na mestima pogodnim za pružanje informacija o turističkim lokacijama.   Kako navodi direktor Agencije za izgradnju i razvoj grada Boro Lučić, ovaj projekat će se izvoditi u dve faze. U prvoj fazi biće postavljena 441 tabla, od Sutorine do Kružnog toka u Meljinama i na Luštici, a završetak prve faze predviđa se u toku ove sedmice. U drugoj fazi biće postavljene table od Meljina do Kamenara, i u zaleđu Herceg Novog. U ovoj fazi biće postavljena 281 tabla.   "Turistička signalizacija biće dvojezična, na našem i engleskom jeziku i u skladu sa svim važećim domaćim i međunarodnim propisima", kažu nadležni.   Investitor ovog projekta je Turistička organizacija Herceg Novog, koja je i raspisala tender za javnu nabavku za izradu i postavljanje turističke signalizacije grada.   Kurir.rs/Sputnjik Foto: Vijesti.me   NE PROPUSTITE PULA OSVANULA IŠARANA ĆIRILIČNIM GRAFITIMA: Momak celu noć ispisivao poruke po zidovima grada, A DEVOJKA SVE SNIMALA! (VIDEO) ĐACI PODRŽALI PROFESORA KOJI SE ZALAŽE ZA ĆIRILICU: On je profesor, pedagog i prijatelj! (VIDEO) GIMNAZIJALCI U DANILOVGRADU BRANE SRPSKO PISMO: Direktorka, vrati nam ćirilicu! (VIDEO) SVETI PETRE KALJAJU TI LICE, ŠKOLA TVOJA NEMA ĆIRILICE: Crnogorski đaci podržali srpsko pismo!   Kurir Autor:  Kurir Kliknite za sledeću vest

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/sankcionisati-gradove-koji-se-ne-bore-protiv-korupcije/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Sankcionisati gradove koji se ne bore protiv korupcije

Izrada Lokalnih antikorupcijskih planova i formiranje antikorupcijskih tela koja prate njihovu primenu trebalo bi da budu zakonska obaveza, a njihovo nepostojanje i nefunkcionisanje moralo bi da bude sankcionisano, jedan je od zaključaka današnjeg diskusionog foruma o primeni mera iz Akcionog plana za Poglavlje 23 u Niškom, Pirotskom i Topličkom okrugu.Jovan Nicić, samostalni konsultant i bivši viši savetnik u Odseku za nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana u Agenciji za borbu protiv korupcije, kazao je da je oko 50 odsto lokalnih samouprava usvojilo LAP-ove, ali da je veliko pitanje koliko su oni u skladu sa Modelom LAP-a, koji je donela Agencija za borbu protiv korupcije, kao i da je problem što su "često mrtvo slobo na papiru". Neki od razloga za to su nedostatak političke volje vlasti da se suštinski bori protiv korupcije, ali i činjenica da Model sadrži samo preporuke, nema spoljne kontrole načina usvajanja i primene LAP-ova ili načina izbora i funkcionisanja lokalnih antikoruocijskih tela, kao ni bilo kakve odgovornosti ukoliko to ne bude urađeno ili je urađeno protivno Modelu.- Prema poslednjim podacima, do sredine ove godine od 145 gradova i opština u Srbiji njih 77 je usvojilo LAP-ove, od kojih 70 po Modelu LAP-a. Samo 14 lokalnih samouprava formirale su lokalna antikorupcijska tela, odnosno tela za praćenje primene LAP-a. Do 30. juna prošle godine, što je bio rok za usvajanje LAP-ova, samo jedna lokalna samouporava ga je usvojila, ali ni on nije bio u skladu sa Modelom, rekao je Mirko Popović, autor analize ispunjavanja Akcionog plana za poglavlje 23 na lokalnom nivou.Popović je dodao da je od 15 gradova i opština u Nišavskom, Pirotskom i Topličkom okrugu, koje je NKD posmatrala, deset usvojilo LAP-ove, ali da među njima nisu i centri ovih okruga- Niš, Pirot i Prokuplje. Nijedna lokalna samouprava u ovim okruzima nije formirala tela za praćenje primene LAP-a.- Očigledna je tendencija da Srbija zatvori Poglavlje 23 tako što će štiklirati da je ispunila propisane obaveze , a da ni za jotu ne podigne strandarde u borbi protiv korupcije i ne popravi rezultat. Vlast nema nameru da suštinski bori protiv koruocije, koja je ovde sistemska, već to godinama čini samo deklarativno, selektivno i zloupotrebljavajući temu borbe protiv korupcije u političke svrhe- rekla je Zorica Miladinović, koordinatorka niškog Lokalnog antikorupcijskog foruma u ostavci.Ona je kazala da je Niš od grada koji je prednjačio u institucionalnoj borbi protiv korupcije "na lokalu"- jer je još 2011. godine usvojio LAP, u okviru projekta BIRODI-ja "Gradovi protiv korupcije", a od 2013. imao i samostalni i nezavisni LAF, koji se starao o primeni tog plana, došao na "začelje kolone".Ona je ocenila da Niš 14 meseci kasni sa usvajanjem novog LAP-a, a da formiranje novog antikorupcijskog tela "nije ni na vidiku" zbog očiglednog nastojanja lokalne vlasti da uvoji LAP "po svojoj meri", ne poštujući već dostignute antokoruocijske standarde u tom gradu.Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja, kazao je da i sam Model LAP-a mora da se menja, te da bi morao da bude jednostavniji, kako bi LAP-ove mogle da usvoje i primene ili formiraju antikorupcijska tela i male ili nerazvijene opštine, bez odgovarajućih kapaciteta.On je dodao da je jedan od značajnih problema i što u Srbiji postoji antikporuocijska industrija koja ne daje rezultate, a u kojoj se nalazi i deo nevladinog sektora, i koju podržavaju i donatori.Bez građana Mirko Popović je kazao da ni u jednoj od deset opština u ova tri okruga koje su usvojile lAP-ove nije stigla nijedna primedba ili sugestija građana na nacrte tih planova. Javna rasprava o njima trajala je najčešće pet dana, a vest o javnoj raspravi objavljivana je na sajtovima lokalnih samouprava, koji su prilično slabo posećeni, a na nekima nije objavljen ni način na koji građani mogu da pošalju komentare.        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: vesti-online.com

Link: https://vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/707348/Herceg-Novi-prelazi-na-c-irilicu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Herceg Novi prelazi na ćirilicu

Početkom ove sedmice u Herceg Novom počela je zamena postojećih i postavljanje novih tabli turističke signalizacije. Nove table su ispisane ćirilicom i na engleskom jeziku, saopšteno je iz Opštine Herceg Novi, javlja RTCG.Projektno rešenje je izradila Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog, a zasniva se na postavljanju turističke signalizacije na značajnim ulaznim pravcima u grad, kao i na mestima pogodnim za pružanje informacija o turističkim lokacijama.Kako navodi direktor Agencije za izgradnju i razvoj grada Boro Lučić, ovaj projekat će se izvoditi u dve faze.U prvoj fazi biće postavljena 441 tabla, od Sutorine do Kružnog toka u Meljinama i na Luštici, a završetak prve faze predviđa se u toku ove sedmice.U drugoj fazi biće postavljene table od Meljina do Kamenara, i u zaleđu Herceg Novog. U ovoj fazi biće postavljena 281 tabla.Turistička signalizacija biće dvojezična, na našem i engleskom jeziku i u skladu sa svim važećim domaćim i međunarodnim propisima. Investitor ovog projekta je Turistička organizacija Herceg Novog, koja je i raspisala tender za javnu nabavku za izradu i postavljanje turističke signalizacije grada. sputniknews.com, Vestionline      

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://rtv.rs/sr_ci/drustvo/unisteno-23-tone-svercovanog-mesa-iz-brazila_942049.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uništeno 23 tone švercovanog mesa iz Brazila

Veterinarska inspekcija uništila je više od 23 tone odrezaka zaplenjenog junećeg mesa iz Brazila, rekli su za Politiku iz Uprave za veterinu.BEOGRAD - Veterinarska inspekcija uništila je više od 23 tone odrezaka zaplenjenog junećeg mesa iz Brazila, rekli su za "Politiku" iz Uprave za veterinu.Policija iz Jagodine je 11. avgusta u saradnji sa Upravom carine pronašla i zaplenila 23 tone švercovanog mesa, koje je trebalo da bude dostavljeno jednom preduzeću u Ćupriji. "Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je istekao rok i više od šest meseci", rečeno je iz Uprave za veterinu. Kako objašnjavaju, uvoz mesa u Srbiju može da stiže samo preko odobrenih graničnih prelaza, gde je prisutna granična veterinarska inspekcija. Papović: Podatke o uvoznicima objaviti javno Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama, koje se bave švercom mesa, objavljuju javno. "Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. Informacije o zaplenama bez podataka ko su počinioci samo uznemiravaju javnost i građane i unose sumnju da na tržištu postoji problem, da država i inspekcije ne rade svoj posao i da nismo sigurni u bezbednost proizvoda koje kupujemo", kaže Papović. "Najviše mesa u Srbiju se uvozi iz država članica Evropske unije i manje količine iz CEFTA država, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, kao i 27,1 svinjskog, 143 tone ovčjeg i 3,5 tona pilećeg mesa", rečeno je iz Uprave za veterinu. Povodom ovog slučaja, uhapšen je Đ. L. (21), odgovorno lice koje se bavilo nabavkom mesa i daljom prodajom, saopštila je Policijska uprava u Jagodini. Đ. L. je uhapšen zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenje, a uz krivičnu prijavu biće priveden Višem tužilaštvu za borbu protiv korupcije u Kraljevu, navodi se u saopštenju. Meso je uništeno pošto je veterinarska inspekcija utvrdila da meso, zbog isteka roka trajanja, nije za upotrebu. Nedimović: Na potezu tužilaštvo Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da su, posle zaplenjene 23 tone mesa sa isteklim rokom trajanja koji je iz Brazila stigao preko Kosova, policija i inspekcija uradile svoj deo posla a da je sada na potezu tužilaštvo. On je za TV Pink rekao da će uvek postojati ljudi koji su spremni da se bave takvom nedozvoljenom radnjom, a da je na državi da ih u tome spreči. "Činjenica je da pojedinci šverc često pokušavaju da rade iz pravca koji kontroliše Priština. Meso sa isteklim rokom trajanja nije ušlo na tržište, jer to je količina koja je mogla da napravi ozbiljan problem", naglasio je Nedimović. Govoreći o kvotama za izvoz goveđeg mesa u Tursku on je rekao da će kvote biti povećane sa 5.000 na 10.000 tona mesa godišnje Otvaraju se, kako kaže, nova tržišta kao što je Egipat za izvoz pšenice. PKS: Zajedničkim akcijama protiv nelegalnog uvoza mesa Prethodnih dana uništeno je više od 23 tone odrezaka junećeg mesa kojem je istekao rok trajanja i koje je iz Brazila nelegalnim putem stiglo u Srbiju, a u Privrednoj komori Srbije kažu da samo sinhronizovanim akcijama veterinarske inspekcije, MUP-a i carine može da se spreči dolazak takvog mesa na naše tržište. Inače, takvi se odresci junećeg mesa obično ne nalaze u prodaji već se koriste za izradu proizvoda od mesa, rečeno je danas Tanjugu u Upravi za veterinu. Na određenim pakovanjima su uočene deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je rok trajanja istekao i više od šest meseci. U Privrednoj komori Srbije je rečeno Tanjugu da crno tržište 'uvek radi' bez obzira na sve kontrole i granice, kao i da je zaplena pomenutog mesa dobar primer sinhronizovane akcije, u kojoj su učestvovali Uprava za veterinu, policija i carinske službe. "Samo tako može da se spreči veći šverc mesa", rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS Nenad Budimović. Kako kaže, takvo meso je vrlo opasno, ne samo zbog izbegavanja plaćanja poreza i drugih dažbina već zbog zdravstvene bezbednosti hrane. "Ne znamo koliko puta je to meso zamrazavano i odmrzavano, da li je mikrobiološki ispravno, da li je moguće termički da se obradi za prerađevine od mesa. Ovaj najsvežiji slučaj samo govori da se to dešava, nemamo informacije koliko puta prođe, ali ovo je velika pošiljka koja je, na sreću, zaustavljena". Budimović ističe da je vrlo važno da svi naši proizvođači odnosno klanična industrija poštuju zakone u Srbiji i da se prati sledljivost odnosno kada je životinja zaklana, čime je hranjena, kako je transportovana, kolika je bila temperatura u istovaru i slično. Prema njegovim rečima, prošle godine je oko 25.000 tona svinjskog mesa ušlo u Srbiju sa dokumentacijom. Juneće meso se slabije uvozi, oko 2.000 tona godišnje. Svinjsko meso iz uvoza služi za preradu i to naši klaničari dosta koriste, s obzirom da im je povoljnija cena", naveo je Budimović. Dodaje da je o švercu dosta teško pričati, s obzirom na vrlo razvijenu maštu švercera. U Upravi za veterinu objašnjavaju da je uvoz hrane životinjskog porekla dozvoljen isključivo iz proizvodnih objekata pod kontrolom državne veterinarske inspekcije zemlje porekla i ukoliko je sistem veterinarske kontrole najmanje ekvivalentan sistemu propisanom u Srbiji. Zainteresovani za poslovanje hranom se obraćaju Upravi za veterinu zahtevom za izdavanje rešenja o dozvoli uvoza, uz koju prilažu svu potrebnu dokumentaciju u vezi sa pošiljkom, a naročito se navode veterinarski kontrolni brojevi objekata odakle hrana potiče. Proverom tih brojeva se utvrđuje da su ti objekti pod nadzorom veterinarske inspekcije zemlje izvoznice, kao i status objekta. Svaku pošiljku hrane životinjskog porekla mora da prati originalni veterinarski sertifikat, overen od službenog veterinara države porekla, kojim se daju zvanične garancije o poreklu i zdravstvenoj ispravnosti odnosno bezbednosti hrane životinjskog porekla. Po prispeću na granični prelaz sprovodi se pregled pošiljke, odnosno veterinarsko sanitarna kontrola. Ukoliko su ispunjeni veterinarsko sanitarni uslovi za uvoz pošiljke, granični veterinarski inspektor dozvoljava uvoz, sprovodi uzorkovanje u skladu sa rešenjem o uvozu za datu pošiljku i predaje u dalju proceduru carinskoj službi na granici. Pošiljke koje se uvoze - meso sme da uđe u Srbiju samo preko odobrenih graničnih prelaza gde je prisutna granična veterinarska inspekcija. Najviše mesa se uvozi iz država članica EU i manje količine iz CEFTA država: BiH, Crna Gora i Makedonija. Prema podacima Uprave za veterinu, u Srbiju je 2017. uvezeno ukupno 130 pošiljaka rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa u ukupnoj količini od 681,8 tona, 1.391 pošiljka rashlađenog ili zamrznutog svinjskog mesa u ukupnoj količini od 27.145 tona, 19 pošiljaka rashlađenog ili zamrznutog ovčijeg mesa u količini od 143 tone i 285 pošiljaka pilećeg mesa u količini od 3.585 tona. Prošle godine je vraćeno ukupno 13 pošiljaka mesa iz razloga neodgovarajućeg temperaturnog režima, neispravne prateće dokumentacije, nepostojanja identifikacije... Svaki drugi način ulaska hrane životinjskog porekla predstavlja krijumčarenje. Sva hrana koja nije na propisani način ušla u Srbiju se smatra nebezbednom, jer u tim slučajevima nije moguće sa sigurnošću utvrditi proizvođača, rok upotrebe, poreklo i sledljivost koja je propisana Zakonom o bezbednosti hrane, a u najvećem broju slučajeva takvoj hrani nedostaje deklaracija na srpskom jeziku koja je obavezna za sve proizvode koji se nalaze na tržištu Srbije. Sva hrana za koju se posumnja da može predstavljati rizik po zdravlje potrošača ne sme se naći na tržištu.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/194622/FOTO-Podbara-u-mraku-nefunkcionalna-javna-rasveta-u-vecem-delu-naselja.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: FOTO: Podbara u mraku - nefunkcionalna javna rasveta u većem delu naselja

Dok se očekuje da će stanovnici dela Podbare oivičenog Beogradskim kejom, ulicama Marka Miljanova, Miloša Bajića, Daničićevom i Zlatne grede dobiti novu javnu rasvetu u skorije vreme, njihove komšije iz Skerlićeve, Matice srpske, Belih njiva, Petra Kočića, Koče Kolarova i drugih podbarskih i almaških ulica moraće još neko vreme da žive sa dotrajalom, nefunkcionalnom ili nepostojećom javnom rasvetom.Građani Podbare koji stanuju u kraju omeđenom ulicama Nikole Pašića, Temerinskom, Venizelosovom, Filipa Višnjića, Marka Miljanova, Zemljane ćuprije i Skerlićevom u večernjim časovima suočavaju se sa mračnim putevima koji vode do njihovih domova.   Svetla na većem delu bandera uopšte ne rade, zastarela su, negde su svetiljke ugrađene na kuće, a i od njih svaka druga nije u funkciji. Veliki problem predstavlja i to što su putevi i trotoari u ovom delu grada izuzetno loši tako da građani bez dobrog osvetljenja ne mogu da vide rupe na putevima.    Tako, na primer, u ulici Zlatne grede postoji rupa na asfaltu prečnika nekoliko desetina centimetara koja, iako obeležena, predstavlja opasnost u mraku. U Svetosavskoj ulici takođe postoje slične opasnosti, a u delu ulice Matice srpske od Svetosavske do Baranjske nemoguće je šetati bez baterijske lampe ili telefona.   Olivera I. iz ulice Bele njive kaže za 021.rs da su u ulici srećni kada radi jedno svetlo jer tada se bar nazire put.   "Obično ne radi ni jedno jedino svetlo, jedino što pomaže je osvetljenje iz ulaza zgrada ili mobilni telefoni. Uz mnoge druge probleme koje u ulici imamo, kao što su nedostatak parkinga i uzan put za dvosmerni saobraćaj, nefunkcionalna javna rasveta je šlag na torti", kaže ona.   Stanari Skerlićeve, Petra Kočića, Save Vukovića i Svetosavska su se takođe žalili na javnu rasvetu, međutim, za sada, iz grada ostaju gluvi na njihove zahteve.   "Sramota je što u ovom znamenitom delu grada ne vidimo prst pred okom dok se novac ulaže u kojekakve nebodere i luksuzno stanovanje. Ovaj problem traje već godinama i niko to ne rešava. Još, uz sve ove radove koji trenutno traju, čudo je kako već neko nije upao u rupu. Ja se redovno saplićem o smeće, nameštaj i kutije razbacane oko kontejnera na ulici, jer ne mogu da vidim šta je ispred mene", ogorčen je Milan K. stanar ulice Koče Kolarova.   Vlasnik motela na Podbari kaže da u toku noći nestane svetla po 15 puta na deset minuta, pa se tako dešava da prolaznici vikendom, podstaknuti zaštitom mraka, lome prozore na kući.   U međuvremenu, planira se rekonstrukcija javne rasvete u drugom delu Podbare, odnosno u ulicama Dušana Vasiljeva, Episkopa Visariona, Žarka Vasiljevića, Šumadijskoj, Đorđa Jovanovića, Stevana Milovanova, Aleksandra Tišme i Kozačinskog, a krajem prošle godine najavljena je i sveobuhvatna rekonstrukcija javne rasvete na Podbari.   Saobraćajne površine i hidrotehnička infrastruktura takođe su deo problema ovog istorijskog jezgra grada.   "Preduslov za izvođenje radova na izgradnji javnog osvetljenja na Podbari jeste rekonstrukcija postojeće dotrajale vodovodne i kanalizacione mreže u ovom naselju što je u nadležnosti JKP "Vodovod i kanalizacija". Postupak javne nabavke za izradu tehničke dokumentacije saobraćajnih površina u ulicama Save Vukovića, Zlatne grede, Skerlićevoj, Svetosavskoj, Sterijinoj, Baranjskoj, Daničićevoj, Milovana Vidakovića i Matice srpske biće pokrenut uskoro, što će biti praćeno i projektom javnog osvetljenja u tim ulicama", navode za 021 u Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije.   Oni dodaju da, kada tehnička dokumentacija bude u potpunosti završena, moći će da se planira i sama realizacija radova na osvetljenju koji će se izvoditi sinhronizovano sa radovima na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mreže.   Autor: Dragana Prica - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/novosti-za-kapelu-koja-ne-radi-dali-255-miliona-e/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novosti: Za kapelu koja ne radi dali 25,5 miliona €

BEOGRAD - Bivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu14. avgusta 2018. 20:23PodeliBEOGRAD - Bivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu "Večernje novosti".Velelepno zdanje sa 7.700 kvadrata unutra i 10.000 spolja, od završetka gradnje 2010. godine do danas nema upotrebnu dozvolu, a razlog zašto su kapela i mrtvačnica osam godina prazne je što objekat ne može da bude tehnicki primljen, jer nije imao gasni priključak, piše taj list.Grad je, međutim, sada rešio da obnovi ovaj projekat, a prema najavama, kapela u koju će biti uloženo dodatnih 200.000 evra, mogla bi da proradi već 1. januara 2019. godine."Kako bismo objekat pustili u rad, potrebno je da obezbedimo priključak za gasne instalacije i da noveliramo tehničku dokumentaciji u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji", objasnila je Dušica Anđelkovičh, izvrsna direktorka Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju.Javna nabavka za noveliranje dokumentacije je raspisana, a otvaranje ponuda je već u četvrtak, navela je ona, dodajući da je prošle sedmice zaključen ugovor o izvođenju radova za gasovod za potrebe mrtvačnice sa JP "Srbijagas".Gradnja objekta sa ogromnim kancelarijskim prostorom, kapelom, mrtvačnicom i svečanom salom za ispraćaje, počela je 2004. godine, a posle mnogobrojnih zastoja sagrađena je šest godina kasnije.Opremljen najmodernijom tehnologijom, objekat treći po veličini ove vrste u Evropi, propadao je jer nije imao priključak za gas.(Tanjug)          

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/beograd-za-kapelu-koja-ne-radi-dali-25-5-miliona-evra_942261.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beograd: Za kapelu koja ne radi dali 25,5 miliona evra

Bivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu Večernje novosti.BEOGRAD - Bivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu "Večernje novosti".Velelepno zdanje sa 7.700 kvadrata unutra i 10.000 spolja, od završetka gradnje 2010. godine do danas nema upotrebnu dozvolu, a razlog zašto su kapela i mrtvačnica osam godina prazne je što objekat ne može da bude tehnički primljen, jer nije imao gasni priključak, piše taj list. Grad je, međutim, sada rešio da obnovi ovaj projekat, a prema najavama, kapela u koju će biti uloženo dodatnih 200.000 evra, mogla bi da proradi već 1. januara 2019. godine. "Kako bismo objekat pustili u rad, potrebno je da obezbedimo priključak za gasne instalacije i da noveliramo tehničku dokumentaciji u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji", objasnila je Dušica Anđelković, izvrsna direktorka Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju. Javna nabavka za noveliranje dokumentacije je raspisana, a otvaranje ponuda je već u četvrtak, navela je ona, dodajući da je prošle sedmice zaključen ugovor o izvođenju radova za gasovod za potrebe mrtvačnice sa JP "Srbijagas". Gradnja objekta sa ogromnim kancelarijskim prostorom, kapelom, mrtvačnicom i svečanom salom za ispraćaje, počela je 2004. godine, a posle mnogobrojnih zastoja sagrađena je šest godina kasnije. Opremljen najmodernijom tehnologijom, objekat treći po veličini ove vrste u Evropi, propadao je jer nije imao priključak za gas. Tehnički pregled obavljen je 2011. godine, dobijen je pozitivan nalaz komisije, ali upotrebnu dozvolu nije bilo moguće dobiti, pišu "Novosti".  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/beograd-za-kapelu-koja-ne-radi-dali-25-5-miliona-evra_942260.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beograd: Za kapelu koja ne radi dali 25,5 miliona evra

Bivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu Večernje novosti.BEOGRAD - Bivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu "Večernje novosti".Velelepno zdanje sa 7.700 kvadrata unutra i 10.000 spolja, od završetka gradnje 2010. godine do danas nema upotrebnu dozvolu, a razlog zašto su kapela i mrtvačnica osam godina prazne je što objekat ne može da bude tehnički primljen, jer nije imao gasni priključak, piše taj list. Grad je, međutim, sada rešio da obnovi ovaj projekat, a prema najavama, kapela u koju će biti uloženo dodatnih 200.000 evra, mogla bi da proradi već 1. januara 2019. godine. "Kako bismo objekat pustili u rad, potrebno je da obezbedimo priključak za gasne instalacije i da noveliramo tehničku dokumentaciji u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji", objasnila je Dušica Anđelković, izvrsna direktorka Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju. Javna nabavka za noveliranje dokumentacije je raspisana, a otvaranje ponuda je već u četvrtak, navela je ona, dodajući da je prošle sedmice zaključen ugovor o izvođenju radova za gasovod za potrebe mrtvačnice sa JP "Srbijagas". Gradnja objekta sa ogromnim kancelarijskim prostorom, kapelom, mrtvačnicom i svečanom salom za ispraćaje, počela je 2004. godine, a posle mnogobrojnih zastoja sagrađena je šest godina kasnije. Opremljen najmodernijom tehnologijom, objekat treći po veličini ove vrste u Evropi, propadao je jer nije imao priključak za gas. Tehnički pregled obavljen je 2011. godine, dobijen je pozitivan nalaz komisije, ali upotrebnu dozvolu nije bilo moguće dobiti, pišu "Novosti".  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.08.2018

Medij: autonomija.info

Link: http://www.autonomija.info/svetlana-lukic-da-mogu-otisla-bih-u-zatvor.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: SVETLANA LUKIĆ: Da mogu, otišla bih u zatvor

14 Aug 2018 "Nisu u pitanju Peščanik ili kazna Vesni Pešić. U pitanju je sloboda medija" Bila bih spremna da odem u zatvor, umesto da platim kaznu, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) urednica portala Peščanik, povodom sudske kazne koja je prošle sedmice izrečena tom mediju. Naime, Viši sud u Beogradu izrekao je kaznu od 200.000 dinara (oko 1.600 evra) Peščaniku i sociološkinji Vesni Pešić, zbog teksta koji je napisala Pešić, a objavio Peščanik.U tom tekstu ova autorka žestoko kritikuje aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojšu Stefanovića, zbog načina na koji je opravdao to što se policija uprkos pozivima građana nije pojavila u naselju Savamala, u noći kada su maskirani napadači rušili objekte u tome delu centra Beograda, na potezu na kome kompanija "Igl hils" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podiže naselje "Beograd na vodi":"Po presudi Višeg suda u Beogradu trebalo bi da isplatimo doktoru Stefanoviću 200.000 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova i narušavanja ugleda i časti, plus 95.000 sudskih troškova. Oni su tako visoki jer se gospodin ministar nije mesecima pojavljivao na prvom ročištu. Mi ćemo se svakako žaliti. Ako drugostepeni sud bude doneo istu odluku, mi ćemo morati to da platimo, da ne bismo ugrozili rad Peščanika. Raspitala sam se da li mogu da idem u zatvor umesto toga. Međutim, naš pravni sistem to ne dozvoljava, tako da nećemo imati drugog izbora nego da platimo kaznu", kaže Lukić.RSE: Zaista biste bili spremni da zbog ovoga odete u zatvor?Lukić: Da, apsolutno. Raspitala sam se zaista ozbiljno. Naravno, poruka toga bi bila da to mrcvarenje medija, to vršenje pritiska na medije preko pravosuđa, prosto više ne dolazi u obzir. Rečeno mi je da nema nikakvih mogućnosti da izaberem zatvor umesto plaćanja kazne.RSE: Po onome što znamo da se događa u medijima u Srbiji, vi ste zaista jedan od retkih primera novinara koji su spremni da idu tako daleko, da odu u zatvor zarad odbrane onoga što se definiše kao sloboda govora i sloboda reči. Zašto je to tako?Lukić: Zbog toga što su suviše krupne stvari u pitanju. Nisu u pitanju Peščanik ili kazna Vesni Pešić. U pitanju je sloboda medija. U ovoj zemlji ne postoji nijedna institucija, ne postoji opozicija, koja je satanizovana, koja je očajna, ne postoje ni nezavisne državne institucije. Medijima je pripala uloga koju nemaju u iole uređenim društvima. Oni su poslednja brana. To više nije ni višepartijska kleptokratija, to više nije ni nekonsolidovana demokratija, to više nije autoritarni sistem, to je kakiokratija, kako je zovu. To je vladavina ološa i najgorih.RSE: Strahujete li da bi vas neko mogao tužiti i zbog upotrebe tih reči - "ološ ili najgori"?Lukić: Ne. Zašto bih? Inače ne bih radila ovaj posao. Za bilo koji tekst na Peščaniku, i ne samo na Peščaniku, u ovakvom sistemu, sa ovakvim sudijama i tužiocima, ko želi može da nađe razlog da tuži. Uostalom, taj termin upotrebljava predsednik državeu odnosu na opoziciju i svoje kritičare.Mislim da ovom zemljom vlada ološ. Ako je potrebno i kada bi mi se ukazala prilika, onda bih napravila taj gest prosto zato što mi ide na živce da plaćam 200.000 dinara doktoru Stefanoviću ili za sudske troškove, zato što se on sam nije pojavljivao na sudu.RSE: Pred vama je apelacija, ne znamo šta će tu biti odlučeno, da li će ova presuda pasti, ali znači li to da ova presuda nije delovala preventivno, to jest da vi nećete menjati ništa u uređivačkoj politici?Lukić: Apsolutno ne. Vesna Pešić, kao autorka tog teksta, se na primer već decenijama, pola veka bori za pristojniju Srbiju, sa svim greškama u smislu nekih političkih predikcija. Ali niko se nikada nije usudio da dovede u pitanje njenu borbu za demokratsku Srbiju. Peščanik radi to što radi već jako mnogo godina, decenijama. Prema tome, zbog ovakvih stvari bi zaista bilo bedno da se uplašimo i da nas to zastraši. Mislim da ova tužba doktora Stefanovića kasni nekoliko godina, jer to je u stvari tužba zbog teksta u kome tvrdimo da je on plagirao svoj doktorat.RSE: Verujete da je ovo osveta ministra unutrašnjih poslova?Lukić: Da, to je osveta jer su ga naši autori optužili za veoma krupnu stvar, a to je krađa intelektualne svojine, za plagijat. U Nemačkoj, kojoj se naš predsednik toliko divi, najmanje dva ministra podnela su ostavke zato što se posumnjalo da su plagirali svoj doktorat. Ne samo u Nemačkoj, nego i u nama susednim zemljama, Bugarskoj i Rumuniji. Jeste i osveta, a sa druge strane to je zastrašivanje, ne toliko Peščanika i Vesne Pešić, već je ovo poruka koja se šalje svim kritičarima, novinarima, ljudima na društvenim mrežama.RSE: Da li se tu šalje jedna važnija poruka? Vaš sajt je doživljavao obaranja upravo nakon tih tekstova o doktoratu Nebojše Stefanovića, trpeli ste pritiske, sve je to prijavljeno nadležnima. Da li je iko do danas snosio sankcije zbog toga?Lukić: Ne da nije snosio sankcije, nego mi nikada nismo dobili nikakav odgovor. U izjavama za javnost su govorili da su tražili od policija za visoko-tehnološki kriminal nekih zemalja, odakle su nas navodno napadali, preko Interpola podatke o tome. Mi smo kontaktirali te policije i rečeno nam je da im takav zahtev nikada nije upućen. To je jedna igranka u kojoj više neću da učestvujem. Dakle, mi se borimo da održimo taj sajt, mi smo sate i sate proveli u Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal i ponavljam, da smo dobili bilo kakav odgovor, bila bih zadovoljna.RSE: Znači sve što ste rekli su zabeležili i posle toga ništa?Lukić: Ništa, ni pisma ni razglednice.RSE: Ipak slučaj sa Vesnom Pešić i presudom suda je osetljiv, složićete se pretpostavljam, zbog toga što ona jeste upotrebila termin koji je suštinski uvredljiv. Kakav je odnos vas kao urednika prema tome? Koliko su medijski ljudi odgovorni za ono što se objavljuje, pa i za izbor reči?Lukić: Naravno da smo odgovorni. Pogledajte naslovnu stranu Njujork tajmsa. Tu su nazivali glupanom američkog predsednika Donalda Trampa, ali nikome ne pada na pamet da tuži medije zbog toga. Ovde se radi o tome da on negira da je dao izjavu koju je dao, a ta izjava glasi da policija nije intervenisala zbog toga što se on plašio za sigurnost policajaca.RSE: To je izjava iz 2016, a tiče se čuvenog slučaja Savamala: "Kada dođe do ugrožavanja života policajaca, kao na primer kada imamo isečene naponske kablove, onda zaista policija ne prilazi tom delu, dok se ne ukloni opasnost po živote policajaca."Ministar unutrašnjih poslova ovo je rekao i izneo kao jedno od objašnjenja zbog čega policija nije reagovala na pozive građana u noći kada je bespravno rušeno u Savamali, u centru Beograda, na potezu Beograda na vodi, kada su to radili ljudi koji su imali fantomke na glavama, kada su građani bezuspešno pozivali policiju u pomoć. Razlozi su kablovi, mogućnost da policajce ubije struja ili da se povrede. Kako biste vi danas definisali ovu izjavu? Kojim bi je terminom mogli opisati?Lukić: Ja bih upotrebila neki teži termin, naročito zato što je u pitanju ministar policije i flagrantno kršenje bezbednosti građana, elementarnih postulata pravne države koju on navodno štiti. Prema tome, to što je Vesna Pešić rekla nedovoljno jako opisuje ovo što je rekao doktor Stefanović.RSE: Slučaj Savamale je simptomatičan iz mnogo razloga. Pomenuću samo jedan, da Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, to pominje kao jedan od primera poroznosti srpskog pravosuđa i poziva nadležne da nešto tim povodom urade. Nije da ništa nije urađeno. Evo, osim vas u Peščaniku i gospođe Pešić, kažnjen je i policajac Goran Stamenković, koji je priznao krivicu za nesavestan rad. Jeste li vi krivi za Savamalu?Lukić: Kriva sam što sam živa i što moram da trpim da mi Nebojiša Stefanović bude ministar policije. Ali ovo sa Savamalom i sa objektom na vrhu Kopaonika, na Pančićevom vrhu - problem je u tome što je ceo sistem uključen u to. Govorim o policiji, tužilaštvu, pravosuđu, o političarima na nivou grada, o predsedniku države. Ta gospođa Sneža (Mitković, prim.aut.) investitorka, na Pančićevom vrhu, koju niko ne može da nađe i nema dokaza da postoji, ta igranka između Ministarstva policije i Ministarstva za građevinu je besramna. Kada čitate naslove oni glase Zakazano rušenje, Otkazano rušenje, Zakazano rušenje, Otkazano rušenje…RSE: Pa otkazano rušenje zato što policija nije htela da bude prisutna da zaštiti one koji ruše.Lukić: Naravno, ali nije samo policija. Ceo sistem je tu uključen. Oni su morali od opštine Brus da dobiju neke dozvole, pa su morale da se dobiju nekakve dozvole čak i od vojske, koliko vidim, jer je to na Pančićevom vrhu (granica Srbije i Kosova, prim.aut.). Ponovo imate ceo sistem koji je uključen da bi jednu nakaznu građevinu od 1.000 kvadrata na Pančićevom vrhu zaštitio. Štite se očigledno pravi vlasnici te zgrade.U slučaju Savamale, i u ovom slučaju, imate jednu užasavajuću pomisao, da su u stanju da zbog 1.000 kvadrata ili nečeg malo većeg kao što je Beograd na vodi kompromituju ceo politički, policijski, ekonomski, pravni…sistem. Celu državu.RSE: Ako poznajemo stanja u razvijenim demokratijama, državama razvijenog pravosuđa i medijskog sektora, uzmimo ova dva primera - Savamala i Pančićev vrh, kakvu bi to reakciju pravosuđa i medija moralo da proizvede? To vas pitam zbog toga što u Srbiji skoro da i nema reakcija.Lukić: Naravno da nema. Ne moramo da gledamo mnogo razvijenije demokratije, možemo i malo manje razvijene, ali ovo je prosto prevršilo svaku meru. Nama predsednik države kaže, između dva buncanja o Kosovu, da "imamo 1.200.000 objekata koji su nelegalno izgrađeni, šta ste zapeli za taj objekat na Pančićevom vrhu?". Dakle, ako kažeš mora da se sruši nelegalni objekat u Novom Pazaru (zgrada Fakulteta za islamske studije, prim.aut.), on kaže: "Šta hoćete, da Muamer Zukorlić izvede 5.000 ljudi, pa da ratujem sa muslimanima?" Nas predsednik države poziva da primenimo silu, da se skupi nas 5-6 hiljada i da sprečimo da pravna država radi svoj posao.RSE: Ili poziva građane da budu tolerantni prema onome što je kriminalno.Lukić: Kriminalno je ono što država kaže da je kriminalno. A ono što on ne kaže, ili ne kaže njegov ministar policije i njegovo pravosuđe - to nije kriminalna delatnost.Na kratko ću da se vratim na presudu protiv Peščanika. Meni je deprimirajuće bilo da čitam šta jedna sudija sebi dozvoljava, kakve zaključke izvodi, kako tumači slobodu medija. Ona decidno tvrdi da taj tekst nije doprineo javnoj raspravi, nego da je maliciozan i da je imao potrebu samo da uvredi ministra policije.RSE: Kako je jedan sud doneo takvu odluku u vašem slučaju, a u slučaju nedeljnika NIN se na Apelacionom sudu sve završilo u korist tog lista. Podsetiću, NIN je objavio na naslovnoj strani "Nebojša Stefanović - glavni fantom iz Savamale". Vrlo jasna poruka, I odluka suda je bila u korist NIN-a, doneta marta 2017. godine.Lukić: Tačno je, ali to je Apelacioni sud. Mi idemo sada na taj drugi stepen, pa ćemo videti. Mislim da je, ne samo u ovom slučaju, nego i u mnogim drugim slučajevima, to igra između sudskih instanci.RSE: Ne verujete da ovi glasovi pokazuju da i u pravosuđu postoje ljudi koji su spremni da odole eventualnim pritiscima?Lukić: Naravno da postoje ali to je toliko retko. Mi smo imali prilike, razgovarajući o promenama Ustava i o pravosuđu, da vidimo kako su izašli na crtu sve sudije i svi tužioci koji imaju nekog elementarnog profesionalnog i ljudskog digniteta. Ogroman broj njih nije.Mi smo se kao Peščanik, zajedno sa našim autorima, među kojima je mnogo pravnika, borili za nezavisnost sudstva. U tom smislu ćemo se boriti i da gospođa koja nam je presudila bude nezavisna. Ukoliko je ona nezavisno donela tu odluku, onda je situacija gora jer čini mi se da ona ne zavređuje da u ime naroda donosi presude.RSE: Toliko smo puta rekli ona, a njeno ime je?Lukić: Mislim da se zove Radmila Radić. Ja je nisam videla jer ona nije smatrala za shodno da nas bilo šta pita, mene i Svetlanu, mi smo joj bile dosadne.RSE: Kako biste nazvali medij iz kog dolazilte - profesionalni ili nezavisni?Lukić: To se ne isključuje. Mislim da radimo i profesionalno i nezavisno.RSE: Sećamo se vremena devedesetih, kada je nezavisni medij bio jak epitet i imao određeno značenje. Kakva je sudbina danas nezavisnih medija ili onoga što je od njih ostalo?Lukić: Samo da se vratim na ovo. Mogu odgovorno da tvrdim, u moje i Svetlanino ime, da smo mi nezavisne, osim što smo zavisne od svoje pameti ili gluposti. Da li je profesionalno, to moraju da kažu ljudi koji to čitaju, gledaju i koji slušaju. Mi svakako nastojimo da radimo i profesionalno, ali nije na nama da donosimo sud o tome.RSE: Svakako spadate u alternativni, malobrojni sektor u Srbiji. Kako preživeti na medijskoj sceni, gde više od političkog pritiska ili makar jednako koliko i politika, medijske uslove diktiraju tržišne okolnosti?Lukić: Mislim da je to farsa, da tržište u Srbiji ne postoji. To što zovu tržištem u Srbiji je alibi za državno subvencioniranje tabloida, provladinih medija. Vi jako dobro znate, u raznim slučajevima, od Južnih vesti do Kikindskih, da kod njih niko ne sme da se reklamira. To nije tržište nego lanac ishrane, u kome se zna ko je na vrhu. Mi smo na dnu tog lanca i nemamo pristup tom tržištu, koje je dirigovano. Uostalom, svi ugovori koji se prave sa kompanijama, ne samo sa Železarom Smederevo, PKB, to su sve dogovori koji se rade iza naših leđa. Srbija će da plati 12,4 miliona dolara Petru Kamarašu zbog toga što ga je Vučić najurio iz Srbije kada je mislio da ima bolju ponudu. Međunarodni arbitražni sud je dosudio i sada ćemo mi da platimo tih 12,4 miliona dolara.RSE: Moraćemo da pojasnimo Petra Kamaraša.Lukić: Radi se o slučaju bivšeg direktora i menadžera koji je dočekan ovde kao spasilac, od strane Aleksandra Vučića, angažovan je direktno od njega, da spasava smederevsku železaru. Na kraju je najuren i žalio se arbitražnom sudu i dobio odštetu od 12,4 miliona dolara.RSE: U kojoj meri vas medijski uslovi u Srbiji, kazne koje je Peščanik prisiljen da plaća, ili je suočen sa njima, podsećaju na okolnosti medijskog drakonskog zakona iz druge polovine devedesetih, čiju je primenu opet na neki način koordinirao Aleksandar Vučić, koji je tada bio ministar informisanja?Lukić: Ne na neki način. Aleksandar Vučić je socijalizovan, vaspitavan u tom periodu od svog mentora Vojislava Šešelja i bio je zadužen, kao kaznena ekspedicija, da kažnjava i da vrši pritisak na medije.RSE: Gde su razlike i sličnosti u odnosu na to vreme tada i ovo sada, kada govorimo o medijima?Lukić: Hajde da govorimo samo o nezavisnim medijima. Mi smo tada imali podršku dela međunarodne zajednice. Sada se ona, u želji da reši kosovski problem, u velikoj meri povukla iz finansiranja i u krajnjoj liniji podrške nezavisnim medijima. Što se tiče Peščanika, nama je situacija sada teža i gora nego devedesetih godina.RSE: Kada se jedan nezavisni medij u Srbiji obrati potencijalnom donatoru, a znamo da vlade država EU podržavaju nezavisne medije, koji je vaš utisak, šta oni očekuju u smislu ponude tog medija. Kakvi projekti prolaze, da se tako izrazim?Lukić: Mislim da oni pre svega insistiraju na saradnji sa institucijama. Razumem tu politiku.RSE: Šta tu razumete?Lukić: Razumem da oni žele da u jednoj zemlji, koja se pridružuje EU, da civilni sektor, nezavisni eksperti i državne institucije sarađuju na izgradnji institucija. Pošto mi imamo kvazi-demokratiju, mi nemamo nezavisne državne institucije, one su praktično sve ugušene. Pogledajte šta je sa Poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja, pogledajte šta je sa Zaštitnikom građana, sa Agencijom za borbu protiv korupcije. I to malo tekovina koje smo osvojili, zahvaljujući nekim ljudima koji su bili na čelu tih institucija i koji su to radili, je izgubljeno.RSE: Ne bi li trebalo podržati, od strane onih koji su zainteresovani za medijsku i svaku drugu situaciju u Srbiji, one projekte koji će govoriti o hroničnim problemima u društvu, a koje detektuju mnoge međunarodne organizacije, kao što je, na primer, korupcija? Ima li sluha da se podrži takvi projekti?Lukić: Mislim da postoje. Očigledno da je sredstava mnogo manje, ali veoma cenim rad naših kolega koji rade u BIRN-u, CINS-u i sličnim organizacijama. Mi smo zahvaljujući njihovom istraživačkom radu, saznali mnoge stvari, ali to nije dovoljno. Postoje neki sistemski problemi, postoji kontekst. Kao kada bi, na primer, neko pljačkao banku. Imamo kolege koji istražuju pljačku određene banke, određenog dana. Mi kao Peščanik kažemo da nešto nije u redu ako se ova banka pljačka svaki dan. Ne zanima me ko je izneo džak para, nego kakva je to banka, da li ima insajdera lopova, da li je sistem tako napravljen da je ona podložna pljačkama.Mislim na taj širi kontekst, koji se ne odnosi samo na korupciju, nego i na pravosuđe, kulturu, obrazovanje. Tu ne postoji interesovanje donatora. I zbog toga je Peščanik u težoj situaciji nego ikada.RSE: Šta mogu novinari i struka da urade? Jednog trenutka ste bili za to da predstavnici novinarskih udruženja napuste medijsku grupu, koja priprema strategiju za medijski razvoj u narednih pet godina. Oni su to i učinili, pa su se potom vratili, posle intervencije predsednika države. Sada su tamo. Verujete li da je to dobar osnov da se nešto promeni, da se medijska slika u Srbiji unapredi, ili mislite da ni od toga neće biti nikakve koristi?Lukić: To neće imati nikakvog efekta. To je urađeno i pod pritiskom međunarodne zajednice, koja vam stalno govori da je to jedan proces. Moguće je da je takvo njihovo iskustvo.RSE: Zašto ne verujete u proces?Lukić: Možda sa nekim drugim ljudima, sa nekom drugom politikom. Ako me neko udara 15 puta po glavi, treba da budem idiot da bih poverovala da imam preko puta sebe nekog partnera, koji je posle šikaniranja i maltretiranja spreman da sa mnom napravi nekakav kompromis.Mi smo ljudi, donosimo neke zaključke na osnovu iskustva. Nažalost, naše dugogodišnje iskustvo, na mnogim primerima je takvo, da mi možemo da budemo uvučeni samo kao saučesnici i kao alibi da oni donose odluke koje će sprovoditi kako njima padne na pamet.Imate, na primer, finansiranje medija od strane države. To se pretvorilo u potpunu farsu. Umesto da se iz budžeta građana podržavaju projekti koji rade u javnom interesu, a nije tako velika filozofija šta je javni interes, imamo pranje novca i finansiranje tabloida, koji se obračunavaju sa neistomišljenicima Aleksandra Vučića. Bolje bi bilo da mediji u Srbiji nisu bili privatizovani na ovakav način. Razumem naše prijatelje iz međunarodne zajednice koji kažu da država mora da se povuče iz medija. Povukla se i onda su vlasti rekle: "Nema problema, država će se povući, a naši prijatelji će te medije kupiti".RSE: Kako će izgledati mediji u Srbiji za pet godina?Lukić: Mnogi neće postojati. Ne zovem medijima to đubre koje se štampa u velikim tiražima ili emituje na nacionalnim frekvencijama. Neko bi morao ne povuče ručnu kočnicu, a ne vidim ko to može da bude, mi za to snage više nemamo. Pod stalnom smo pretnjom vatre, što finansijskim pritiscima, što političkim, sudskim… što pretnjama i blaćenjem u javnosti. Neće imati ko da odbrani, i neće imati ko da održava to malo nezavisnih medija koje je do sada uspelo da preživi.(Miloš Teodorović, Slobodna Evropa)Podelite ovu stranicu!                                                                  

----------------------------------------------------------