Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 16.08.2018

Medij: 24 Sata     Strana: 5

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: UHAPŠEN LEKAR IZ UŽICA ZBOG MITA

UHAPŠEN LEKAR IZ UŽICA ZBOG MITA

  1. A. (53) lekar specijalizant Opšte bolnice u Užicu uhapšen je zbog sumnje da je primo mito. Sumnja se da je D. A. zahtevao i primio 570 evra kako bi prekinuo trudnoću pacijentkinji koja je bila u 17. nedelji trudnoće, što nije dozvoljeno. Osumnjičenom je određeno zadržavanje, a protiv njega će biti podneta i krivična prijava. Krivična prijava podneta je i protiv četiri osobe za koje postoji sumnja da su izvršile delo davanja mita. llll

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: N. Kovačević

Teme: Korupcija

Naslov: Ginekolog osumnjičen za mito od 570 evra

Ginekolog osumnjičen za mito od 570 evra

Užice - Ginekolog iz Opšte bolnice u Užicu D. A. (53) uhapšen je zbog sumnje da je primio mito kako bi obavio nedozvoljeni prekid trudnoće pacijentkinji u toj ustanovi.

„Sumnja se da je D. A. zahtevao i primio 570 evra kako bi prekinuo trudnoću pacijentkinji koja je bila u sedamnaestoj neđelji trudnoće, što nije dozvoljeno. Krivične prijave su podnete protiv još četiri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo davanje mita“, navedeno je u saopštenju MUP Srbije.

Saopšteno je i to da su lekara uhapsili pripadnici užičke policije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu. Dalje se navodi da je lekaru „određeno zadržavanje, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita, a protiv njega će“, kako se dodaje, „Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu biti podneta i krivična prijava zbog sumnje da je počinio i krivično delo nedozvoljeni prekid trudnoće“.

U Osnovnom i Višem tužilaštvu u Užicu Danasu je rečeno da oni ne vode postupak i da nisu učestvovali u istrazi protiv užičkog ginekologa, već da je to u nadležnosti nedavno osnovanog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.

U tom Odeljenju naveli su za Danas da ne mogu da govore o detaljima tog koruptivnog slučaja, niti o tome na koji način je on otkriven, jer osumnjičenog lekara tek treba da saslušaju, ali su dodali da „postoje osnovi sumnj e da j e on više puta primio mito i da je više lica osumnjičeno za davanje mita“. S druge strane, kako objašnjavaju, to Odeljenje će postupati po sumnji da je lekar primio mito, a da će neko drugo tužilaštvo voditi postupak zbog sumnje da je obavio nedozvoljeni prekid trudnoće.

Zaprećena kazna je od dve do 12 godina zatvora.

  1. Kovačević

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 9

Rubrika: Sudska

Autori: D. N.

Teme: Korupcija

Naslov: Lekar iz Užica uhapšen zbog primanja mita

MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA

Lekar iz Užica uhapšen zbog primanja mita

  1. n.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Užicu, u saradnji s Posebnim odeljenjem Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije, uhapsili su D. A. (53), lekara-specijalistu Opšte bolnice u Užicu, osumnjičenog za primanje mita, saopštio je MUP.

Sumnja se da je D. A. zahtevao i primio 570 evra da bi prekinuo trudnoću pacijentkinji koja je bila u 17. nedelji trudnoće, što nije dozvoljeno.

Kako se navodi, krivična prijava je podneta protiv još četiri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo davanja mita.

Osumnjičenom D. A. određeno je zadržavanje zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanja mita, a protiv njega Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu biće podneta i krivična prijava zbog sumnje da je počinio i krivično delo nedozvoljenog prekida trudnoće.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Kurir     Strana: 14

Rubrika: Hronika

Autori: Ivan Milićević

Teme: Korupcija

Naslov: LEKAR UZEO 570 € ZA NELEGALNI ABORTUS

HAPŠENJE DOKTOR IZ UŽICA PRIMIO MITO

LEKAR UZEO 570 € ZA NELEGALNI ABORTUS

Istraga Ginekologu Opšte bolnice u Užicu dr Dragoslavu A. određeno zadržavanje zbog sumnje da je pacijentkinji prekinuo trudnoću u petom mesecu, što je zabranjeno

IVAN MILIĆEVIĆ

Užička policija uhapsila je Dragoslava A. (53), Lekara specijalistu Opšte bolnice u Užicu, zbog sumnje da je primio 570 evra mita kako bi pacijentkinji neLegalno prekinuo trudnoću u petom mesecu trudnoće. Iz MUP su saopštili da je žena bila trudna sedamnaest nedelja kada je lekar, protivno zakonu i svim lekarskim protokolima, izvršio abortus u zamenu za mito.

- Krivična prijava podneta je protiv još četiri osobe zbog sumnje da su davali mito - saopštenojeizpolicije.

Uhapšenom lekaru određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti sproveden na saslušanje u nadležno tužilaštvo u Užicu. Kako Kurir saznaje, lekar je osumnjičen da je izvršio dva krivična dela: primanje mita i nedozvoljeni prekid trudnoće, zakojaje zaprećena višegodišnja zatvorska kazna.

Kako saznajemo, ginekolog dr Dragoslav A. nedozvoljeni abortus izvršio je na svom radnom mestu, u prostorijama bolnice.

- Obavešteni smo o događaju. Moramo da sačekamo da tužilaštvo završi svoj deo posla kako bismo i mi sproveli naše unutrašnje procedure - poručili su iz užičke bolnice.

Kako saznajemo, ovo nije prvi slučaj protivzakonitog prekida trudnoće u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

-I u martu je jedan ginekolog obavio nedozvoljeni abortus pacijentkinji. Inače, prekid neželjene trudnoće može se obaviti do desete nedelje, a svaki abortus posle toga tretira se kao krivično delo, za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora - kaže naš sagovornik.

Dr Mima Fazlagić DESETA NEDELJA POSLEDNJI ROK

Ginekolog dr Mima Faztagić objasnila je za Kurirzaštoje kažnjivo i rizično obavljati abortus posle desete nedelje trudnoće. - Osim što je naš zakon usklađen za evropskim kada je u pitanju zakonska regulativa

o prekidu trudnoće, bitno je napo-

menuti i da je abortuse do 10. nedelje moguće izvesti takozvanom metodom vakuuma, koja je bezbednija sa ženu i njeno reproduktivno zdravlje. Kada je plod veći, odnosno stariji, nemoguće je izvesti za-

hvat vakuumom, već bi se radila klasična kiretaža, koja je rizičnija za žene. Naime, tada može doći do komplikacija, krvarenja, infekcija i mogućnosti ostatka delova ploda u materici - kaže doktorka Fazlagić.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Kurir     Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Katarina Blagović

Teme: Korupcija

Naslov: DODIK RUŠI BOSNU BOLJE DA ĆUTI O KOSOVU

DODIK RUŠI BOSNU BOLJE DA ĆUTI O KOSOVU

INTERVJU MUAMER ZUKORLIĆ, PREDSEDNIK SPP

Prozivka Čovek koji sebi dopusti šovinizam i vređanje verskih osećanja nije dobro da učestvuje u bilo kojoj ozbiljnoj temi, jer samo doliva ulje na vatru. To je destruktivno

KATARINA BLAGOVIĆ

Muamer Zukorlić, predsednik Stranke pravde i pomirenja i narodni poslanik, kaže da su parlamentarci malo plaćeni, kao i da nije normalno da ministar radi za platu od hiljadu evra.

U intervjuu za Kurir Zukorlić kaže i da predsednik Aleksandar Vučić ima njegovu podršku u rešavanju kosovskog pitanja, ali da treba da objasni šta znači njegov predlog o razgraničenju s Kosovom.

Kako ocenjujete zahtev Sulejmana Ugljanina i BNV o promeni naziva škola u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju?

- Nažalost, nije prvi put da Ugljanin zloupotrebljava važne teme za Bošnjake u predizborne svrhe. Izbori za BNV su 4. novembra, i to što on traži treba posmatrati u tom kontekstu. On sada pokušava da se predstavi kao veliki patriota, a kada bi dobio izbore, opet bi bio onaj isti koji budžet tog veća koristi u lične svrhe. Finansijski izveštaj je pokazao da je Ugljanin čak dve trećine budžeta BNV iskoristio u lične svrhe - na putne troškove i reprezentacije. Dakle, potrebno je da se usklade imena škola, ulica i drugih javnih ustanova od nacionalnog i kulturnog značaja za Bošnjake u sredinama sa bošnjački etničkom većinom, sabošnjačkom kulturom i tradicijom, ali to treba raditi kroz rasterećen dijalog, u dogovoru sa državnim nadležnim institucijama.

Šta mislite o Vučićevoj ideji o razgraničenju Kosova?

- Potrebno je da predsednik razjasni šta znači razgraničenje. To može da bude i priznavanje postojećih granica, defmisanje odnosa, ali može značiti i promenu granica. Ovo poslednje je najrizičnije, jer nigde u svetu, a posebno na Balkanu, nemamo ozbiljnijih primera da je do promene granica došlo bez sukoba. Teorijski su moguće promene granica uz dogovor obe strane, ali ovde imate i zainteresovanost međunarodnih sila, dakle, to nije samo bilateralno pitanje i bio bih veoma oprezan. Nije loše imati više predloga kojima bi se prišlo mirno i bez gorčine. U svakom slučaju, Vučić ima moju podršku u rešavanju kosovskog pitanja.

Šef RS Milorad Dodik izašao je sa idejom da se četiri opštine sa severa Kosova reintegrišu u centralnu Srbiju.

- Uopšte nije dobro da se Dodik izjašnjava o Kosovu. On preti da će da ruši Bosnu, da je deli i dao je šovinističku izjavu koja je uvredila verska osećanja muslimana - kako muslimani arlauču sa džamija. Dakle, čovek koji sebi dopusti taj nivo šovinizma i neozbiljnosti nije dobro da učestvuje u bilo kojoj ozbiljnoj temi, jer samo doliva ulje na vatru. Uključivanje Dodika je destruktivno.

Kod naroda izazivaju gnev vesti poput te da su poslanici radili tek dva meseca ove godine, a uredno dobijali plate...

- Poslanici ne rade samo kad Skupština zaseda i njihov posao nije samo sedenje u sali. Plata poslanika nije adekvatna odgovornosti koju ima. Pre nekoliko meseci bio sam poslom u Bejrutu i imao prilike da se vidim sa delegacijama poslanika iz Rusije, Grčke, pa i iz Sirije. Verujete mi, mene je bilo sramota kolika mi je plata, jer je plata poslanika iz Sirije, gde pet godina bukti rat, višestruko viša od moje.

Plate građana su niske. - Vi možete da kažete: „Narod je sirotinja“, to je tačno, ali kao što sudije ne mogu imati malu platu jer će biti korumpirane, ne mogu ni poslanici. Da li je normalno da direktor EPS i NBS ima vi-

šestruko veću platu od predsednika države. Da li je normalno da mini-

star prima platu od 1.000 evra? Postavlja se pitanje zašto se onda mi otimamo za te funkcije ako su one tako malo plaćene. Zar se time ne šalje poruka da je tu bitan uticaj, a mi ćemo onda nadoknaditi kroz korupciju te nedostatke, jer radimo za tako neadekvatnu platu shodno odgovornosti koju nosimo. Niske plate narodnim poslanicima i visokim državnim funkcionerima samo će pospešiti korupciju, čime će se uvećati siromaštvo građana.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Kurir     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Jelena Pronić

Teme: Korupcija

Naslov: ĐUROVIĆ OŠTETIO DRŽAVU ZA 7 MILIONA €

ĐUROVIĆ OŠTETIO DRŽAVU ZA 7 MILIONA €

JELENA PRONIĆ

Doskorašnji direktor Beogradske poslovne škole (BPŠ) Đuro Đurović, o čijim je aferama danima pisao Kurir, malverzacijama i neregularnim poslovanjem oštetio je državu za više od sedam miliona evra, saznaje Kurir.

Naime, odlukom Vlade Srbije Đurović je smenjen s te funkcije, a spajanjem BPŠ i Visoke škole u Blacu, na čijem je čelu bio Ljubiša Milačić, osnovana je Akademija poslovnih strukovnih studija. Formiran je i novi Savet škole, koji je preuzeo privremeno upravljanje Akademijom, s profesorom Sašom Bovanom na čelu. Ogromna potraživanja

- Đurović je novcem škole, čiji je osnivač država, raspolagao kao da mu je to ostavio otac! Šakom i kapom je davao milione onima kojima je on smatrao da treba, firmama koje su bile gubitaši ili koje su učestvovale u njegovim malverzacijama. Sad prema BPŠ postoje ogromna potraživanja! Prema računovodstvenim podacima jasno se vidi da je oštetio državu za sedam miliona evra, a ima tu još štošta sakriveno... Ne samo to već se protiv BPŠ i škole u Blacu vodi preko 50 sudskih sporova jer su nezakonito davali ljudima otkaze i zapošljavali kog su hteli. Pitanje je i još koliko će novca država izgubiti na tim sudskim sporovima! Postoje tačni podaci kome je i koliko novca dao, crno nabelo, istraga je tek počela i videćemo šta će još isplivati - otkriva dobro upućeni izvor Kurira.

Prema njegovim rečima otkriveno da je BPŠ imao čak 27 isturenih odeljenja, od kojih čak 24 nelegalnaodeljenja po Srbiji, koja nisu imala akreditaciju!

- Ta odeljenja će se zatvoriti jer je to zakonom zabranjeno. Međutim, studenti ne treba da brinu jer ih zakon štiti i nastaviće školovanje u akreditovanim jedinicama. Takođe, svi koji studiraju ili su završili BPŠ ili Visoku školu u Blacu zaštićeni su, ništa se ne menja, niko im neće poništavatidiplome,nitiće studenti snositi bilo kakve sankcije, samo će nastaviti studiranje po kvalitetnom programu, bez kupovine diploma! Studenti će iz ove priče samo profitirati - objašnjava naš izvor.

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak protiv Đurovića nakon niza tekstova u Kuriru u kojima smo otkrili da je Đura sam sebi dodelio mesečna primanja od 1.300.000 dinara, ali i da je zaposlio na mestu asistenta, a zatim i profesora, svog sina Slobodana s platom od 375.000 dinara. Sukobinteresa

Upravo je zbog tog sukoba interesa Agencija za borbu protiv korupcije još u decembru 2017. objavila zvaničnu preporuku da se Đurović razreši s ove javne funkcije. Ni to nije sve, jer je Đurović hteo sam sebe da nagradi sa 32.000.000 dinara ili 264.000 evra.

ĐURA DAO PR AGENCIJI 6.000 €

U istrazi posLovanja otkriveno je da je Đurović unajmio medijsku agenciju da ga brani i da je usluge pLaćao s računa škoLe! - Toj agencijije samotokom jednog meseca ispLaćeno 6.000 evra, naglašavam da to nisu njegove privatne pare, već državne! Zatim je ta agencija novac prosleđivala nekim izabranim medijima, koji su ga zatim zdušno branili i promovisaLi. Kadje kLupko počelo da se odmotava, Đuri je biLa potrebna agencija da mu maLo uLepšava stvarnost, za sve to postoje ugovori - kaže dobro obavešteni izvor Kurira.

Podaci prezentovani ministru SAVET ISTRAŽUJE STANJE U BPŠ

Savet koji je preuzeo privremeno upravljanje Akademijom održao je juče sastanak na kome je predstavljen zapisnik o zatečenom stanju u BPŠ i ško-Li u Blacu. Vršilac dužnosti direktora Akademije Saša Bovan informisao je Savet, kao i ministra prosvete Mladena Šarčevića, državnog sekretara Viktora Nedovića i pomoćnika ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojana Tubića o finansijskom stanju u tim ustanovama.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: NIN     Strana: 1,30,31,32,33

Rubrika: Bez naslova

Autori: Ilija Stamenković

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Veselinovićev vrh, brate

Veselinovićev vrh, brate

Šta povezuje Snežanu Mitković iz Smedereva i Zvonka Veselinovića iz Kosovske

Mitrovice? Kakve poslove biznismen blizak vrhu SNS-a ima sa državom? Da li je ministarka Zorana Mihajlović iznenadno otkazala obilazak Koridora 11 zato što baš taj deo auto-puta, kao jedan od podizvođača, gradi i firma čiji je formalni vlasnik

sestra Zvonka Veselinovića Biznismen blizak Srpskoj napred-

noj stranci, poreklom sa severa Kosova, Zvonko Veselinović, po svemu sudeći ima veze sa gradnjom nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika. Do tog zaključka NIN je došao ukrštanjem više javnih podataka u javnim registrima Srbije.

Protekle nedelje još jednom se pokazalo da se zakon u Srbiji primenjuje samo kada na njegovom udaru nisu moćnici sa jakim političkim vezama. Nelegalni kafić na najvišoj tački Srbije, u zoni Nacionalnog parka Kopaonik, nije srušen, uprkos pravosnažnom rešenju, kojim je država trebalo da pokaže da radi u okvirima zakona.

Nelegalni objekat u kojem se danas nalazi restoran pod nazivom Vrh 2017. podignut je na državnom zemljištu, čiji je nosilac prava Ministarstvo poljoprivrede. Postojala je dozvola za izgradnju montažnog objekta skibifea od 150 kvadrata, da bi na kraju tu nikao trajni objekat od oko 1.000 kvadrata, otkrio je BIRN. Kasnije istraživanje Insajdera pokazalo je da se bespravna gradnja odvijala naočigled i uz pomoć više državnih institucija. To su pre svega Skijališta Srbije, Opština Brus, ali i Ministarstvo odbrane, koje je potpuno ignorisalo to što se gradi u blizini vojnih objekata, na strateški važnoj tački u blizini administrativne tačke razdvajanja sa Kosovom. Posle višemesečnih peripetija, konačno rušenje je bilo zakazano za prošli utorak, 7. avgusta. A nije se desilo zbog policije, upravo one institucije poslovično ustrojene da sprovodi zakon.

Ispostavilo se da Ministarstvu građevine fali jedan papir, pa je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova naređeno - a oni su istrenirani tako da isključivo izvršavaju naređenja - da se tog jutra ne popnu na vrh Kopaonika, iako je bilo potrebe za tim. Novinari koji su se u vreme zakazano za rušenje zatekli na Kopaoniku posvedočili su da su tu zatekli nekoliko automobila sa registarskim oznakama Smedereva i Kosovske Mitrovice (kasnije iz teksta videće se još neke veze između ta dva grada). Valjda su ljudi koji su došli tim automobilima imali nameru da se usprotive pokušaju rušenja.

U javnosti se kao investitor ovog objekta spominje Snežana Mitković, potpuno nepoznata žena iz Smedereva. Svrstavanje državnih institucija u

odbranu nelegalnog objekta opravdano je budilo sumnju da je Snežana Mitković samo paravan za nekog daleko moćnijeg investitora. Kako je NIN došao do zaključka da bi Zvonko Veselinović mogao da stoji iza nelegalne kafane na vrhu Srbije?

Snežana Mitković je većinski vlasnik firme Top-renome integral. Sedište ove firme nalazi se u beogradskom naselju Krnjača, na adresi Zrenjaninski put 82e. Prvi komšija ove firme na adresi Zrenjaninski put 84d jeste firma Ramid, koja prodaje ekskluzivne stanove u naselju Denkova bašta u Beogradu. Suvlasnik ove firme je Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića. Ranija firma iz Smedereva, koja je koristila adresu Zrenjaninski put 82e, oglašavala je da im se magacin nalazi u istoj ulici, samo u zgradi broj 84.

Čitaocu se to što su Mitkovićeva i Veselinović prve komšije u Krnjači može učiniti kao tanka veza, ali sumnju pojačava činjenica da njih dvoje imaju biznis praktično jedno pored drugog i na 290 kilometara udaljenosti od Krnjače - baš na Kopaoniku. Veselinovićev hotel Grej, u kojem je odgovorno lice upravo njegova supruga Ljiljana Božović, nalazi se blizu početka staze žičare na Kopaoniku, dok se Mitkovićina „investicija“ nalazi na Pančićevom vrhu.

Kolika je verovatnoća da dve osobe, jedna iz Smedereva, a druga iz Kosovske Mitrovice, budu komšije u Krnjači i na Kopaoniku, potpuno slučajno, odnosno da ne postoji nikakva veza između njih? NIN je konsultovao jednog od vodećih srpskih ekonomista, eksperta za računanje verovatnoće. On je izračunao da je šansa za to skoro jedan prema tri miliona, jer toliko otprilike ima adresa u Srbiji. Dakle, verovatnoća da dve osobe, iz različitih krajeva Srbije, budu poslovne komšije na dve potpuno geografski drugačije lokacije je toliko mala da se, matematički, praktično isključuje mogućnost da su firme otvorili jednu pored druge potpuno slučajno.

I poslanik SNS-a Vladimir Đukanović indirektno je doveo u vezu Zvonka Veselinovića sa objektom na Pančićevom vrhu. Đukanović je prošle nedelje prenosio svoje obraćanje na Fejsbuku i rekao sledeće: „...Vi ste hapsili sve one ljude koji su hteli da spasavaju da ne bude granica na Jarinju i Brnjaku, pa koji su čak jednom i zapalili tu granicu. Vi ste ih hapsili ovde po Srbiji. Vi vodite danas razne kampanje da se ruše neki objekti, baš uz administrativnu liniju, baš zato što vam smeta da neko ima kontrolu nad tom administrativnom linijom. I vodite preko svojih medija razne hajke i harange...“.

Još jedna „komšijska“ veza mogla bi da ide u prilog tvrdnji o povezanosti Veselinovića i Snežane Mitković. BIRN je ranije doveo u vezu Mitkovićevu sa Goranom Janićijevićem Čedom, trgovcem otpada iz Braničevskog i Podunavskog okruga. Mitkovićeva je zapravo bila naslednik Janićijevića u sada ugašenoj firmi Đurđev grad iz Smedereva. Dodatno, kao formalni vlasnik kafića na vrhu Kopaonika navodi se žena koja je, po svemu sudeći, konobarica u jednom požarevačkom restoranu, u kome Janićijevića oslovljavaju kao šefa. Janićijević je hapšen 2013. pod sumnjom da je sa grupom osoba oštetio budžet Srbije za šest miliona evra, kao odgovorno lice firme Ema. NIN je utvrdio da je danas sedište ove firme promenjeno i više se ne nalazi u Požarevcu. Nova adresa firme je u Zubinom Potoku, u Ulici Arsenija Čarnojevića bb, u blizini pumpe -Zvonka Veselinovića. Verovatnoća da postoje slučajne poslovne komšije na čak tri različite lokacije uvećava se u ovom slučaju na jedan prema devet miliona.

Ovde bi valjalo osvetliti veze Zvonka Veselinovića sa državom i njenim visokim predstavnicima. Veselinović u Srbiji nema zvanično nikakvih poslova na svoje ime, iako se o njemu kao moćniku, šapatom, govori pre svega u Novom Sadu, ali i u Beogradu. U poslovnom registru se jedino može pronaći kao zastupnik predstavništva firme MG sport iz Nikšića. Ta firma je u vlasništvu izvesne braće Predraga i Nenada Magovčević za koje je zabeleženo da su 2006. u Nikšiću ranili izvesnu braću Vicković, navodno zbog duga od 20 evra.

Veselinović je široj javnosti postao poznat 2011, u vreme nereda na severu Kosova. Na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije označen je „kolovođom“ protesta i paljenja prelaza Jarinje. Isplivalo je na površinu da se Veselinović smatra sivom eminencijom na severu Kosova, sa dugačkim pipcima u sferi politike, biznisa i kriminala. On je u beogradskoj štampi energično demantovao nelegalne poslove. Smatrao se vođom barikada i čovekom koji gradi alternativne prelaze između administrativne linije.

Tada opozicioni SNS odlučno ga je branio od svih napada koji su ga dovodili u vezu sa organizovanim kriminalom. Veselinović je kasnije u intervjuu Pečatu rekao: „Iznenadio me je poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene“.

Posle nereda na Jarinju, Veselinović je uhapšen i optužen 2012. zbog nelegalnog prisvajanja kamiona, ali je nekoliko godina kasnije oslobođen. Promena vlasti između hapšenja i oslobađanja je, verovatno, slučajnost.

Za Veselinovića se posle toga čulo još svega nekoliko puta. List Alo je 2013. objavio da je viđen uoči lokalnih izbora u Vrbasu gde je navodno pretio i zastrašivao glasače. Poslovično obavešteni Blic je nekoliko dana kasnije objavio da se Vučić naljutio na tadašnjeg premijera Ivicu Dačića i da nije došao na sednicu Vlade zato što je verovao da su „ljudi iz policije

Jedan prema tri

miliona je verovatnoća da potpuno slučajno dve osobe, jedna iz Smedereva, a druga iz Kosovske Mitrovice, budu poslovne komšije i u Krnjači i na Kopaoniku, kao što su to Snežana Mitković i Zvonko Veselinović

Vlasnik Inkopaje Veselinovićeva sestra Dušica Maksimović, a direktor Milan Miletić. Osoba sa istim imenom i prezimenom bila je jedan od 2.283 donatora SNS-a za izbore 2012.

i SPS namerno podmetnuli informaciju o navodnom odlasku Veselinovića u Vrbas“.

Sam Veselinović nije krio da je blizak SNS-u i to je javno izjavio u par navrata. I danas se recimo na sajtu SNS Kruševac mogu pronaći fotografije sa sednice Pokrajinskog odbora SNS-a u Leposaviću, na kojima se u prvom redu mogu videti Bratislav Gašić, sadašnji direktor BIA, kao i Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u društvu Veselinovića.

Vučić je jednom bio upitan za Veselinovića. U intervjuu za KRIK rekao je da je Veselinovića podržavao dok nije bio na vlasti i to samo u vreme dok su postojali problemi na prelazu Jarinje. „Ja sam mu pružao političku podršku tada dok sam bio u opoziciji. Podrška se tiče barikada, ne biznisa. Zvonka Veselinovića video sam jedanput u životu. Video sam ga na Kosovu, to je bilo 2009. Čuo sam i da je jednom u Ledinama na Novom Beogradu bio na nekoj velikoj svadbi na kojoj sam bio i ja. Ali ga nisam video“, rekao je Vučić. On je tada naglasio da je Veselinović razvio biznis još za vreme vlasti Demokratske stranke, te da Veselinović ne finansira, niti danas ima podršku SNS-a. Nije isključio mogućnost da neko iz njegovog okruženja sarađuje s Veselinovićem.

NIN je u proteklom periodu utvrdio nekoliko poslovnih veza Veselinovića sa državom i njenim predstavnicima. Primera radi, njegov hotel Grej posluje u sastavu kompanije Doli bel, čije je sedište na adresi Birčaninova 27, u Beogradu. Uvidom u katastar, NIN je utvrdio da zgrada na toj adresi pripada državnom preduzeću za izdavanje nekretnina DIPOS, iz čega proizlazi da je Veselinović jedan od zakupaca ove zgrade u kojoj se nekad nalazila ambasada Švajcarske. NIN je na istoj adresi našao i firmu Goldman kapital partners, u kojoj je suvlasnik glavni urbanista Beograda Milutin Folić. Ova firma je spominjana u javnosti kada je 2015. gradila zgradu na Vračaru, u Sredačkoj ulici i slučajno srušila zid susednog prostora u kojem se nalazi Udruženje slabih i slabovidih. Kasnije su nadoknadili štetu koja se procenjivala na 15.000 evra.

Najpoznatija Veselinovićeva firma u Srbiji je Inkop iz Ćuprije. Kao vlasnik te firme upisana je njegova sestra Dušica Maksimović. Direktor Inkopa je izvesni Milan Miletić iz Ćuprije. NIN je osobu pod istim imenom i prezimenom iz istog grada pronašao na spisku od 2.283 donatora SNS-a za izbore 2012. koji se nalazi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Inkop je korisnik čak dva kredita, koja je, uslovno rečeno, dobio od države. Jedan im je dala Poštanska štedionica i to u iznosu od 1,4 miliona evra, dok je drugi kredit zapravo neplaćeni dug. Firma, naime, nije plaćala porez, pa joj je Ministarstvo finansija – Poreska uprava u Ćupriji odobrilo poreski kredit u iznosu od 46 miliona dinara.

U finansijskom izveštaju Inkopa vidi se još jedan Veselinovićev posao sa državom. To je izgradnja auto-puta na Koridoru 11. Pojedini krediti obezbeđeni su podizvođačkim ugovorom koji je Inkop potpisao sa firmom Energoprojekt-niskogradnja za izvođenje građevinskih radova na projektu izgradnje deonice 5, Lajkovac - Ljig u dužini od 24 kilometra. Ugovor je zaključen 27. maja 2014, u vreme kada je u firmi Energoprojekt-niskogradnja država bila pojedinačno najveći vlasnik.

Saznanje da njegova firma ima ugovor za izgradnju te deonice auto-puta je veoma važno u čudnom nizu slučajnosti koje se dovode u vezu sa Veselinovićem. Samo dan pre zakazanog rušenja na Kopaoniku, ministarka građevine Zorana Mihajlović otkazala je ranije najavljeni obilazak baš te deonice auto-puta između Lajkovca i Ljiga. To što je ministarstvo za koje je nadležna Mihajlovićeva najagilnije u pokušaju rušenja objekta na Pančićevom vrhu i otkazivanje posete deonici koju gradi baš firma Zvonka Veselinovića, možda i nemaju veze jedno sa drugim. Ali, samo ako verujemo u slučajnosti.

ILIJA STAMENKOVIĆ

Uvek na pravom mestu: I danas se na sajtu SNS Kruševac mogu pronaći fotografije sa

sednice Pokrajinskog odbora SNS-a u Leposaviću, na

kojima su Bratislav Gašić i Marko Đurić u društvu Zvonka Veselinovića

Sedište kompanije Doli bel, u čijem sastavu je i hotel Grej na Kopaoniku, nalazi se u Birčaninovoj 27, u Beogradu. Ta zgrada pripada državnom preduzeću za izdavanje nekretnina DIPOS

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: NIN     Strana: 61

Rubrika: Postekologija

Autori: Dragan Jovanović

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Lu Salome i Niče

Lu Salome i Niče

Svake godine, na Mokranskom

vrelu, obožavateljke mi ukradu bar jedne kupaće gaćice! Dobro, razumem ih potpuno, uradio bih isto! Hoću reći, ukrao bih rado tange Šeron Stoun, a ona me, bajdvej, podseća na moju Bilju. Nego u petak, u Beloj Palanci, doznajem lično od Kaćuše lepotice da njenom Putinu u Niš dolazi na noge američki ambasador Kajl Skot, na Nišvil. Mada je to, u poređenju sa Gučom, jedna dekadentna zabava i to u gradu koji je ostao bez svog aerodroma. I čudi me da vlast iz Beograda i Niš nije ponudila za razgraničenje sa Kosovom. Kud ide Preševska dolina, neka ide i prestonica cara Konstantina! Naravno, pod uslovom da u Srbiji ostane Bela Palanka, u kojoj će i dalje lokalni šerif da šeta slobodno bez „nanogice“, iako je Agencija za borbu protiv korupcije, još 4. maja, donela rešenje o razrešenju predsednika pomenute nesrećne varoši.

A Banicijada je, i ove godine, bila jeftina vašarska zabava koja je, pak, skupo koštala ovu najsiromašniju opštinu u Srbiji. Samo za Cakanu, Anu Bekutu, Nedu Ukraden i trubače Dejana Petrovića isplaćeno je, zvanično, 22.000 evra, a ukupni troškovi daleko su veći. Valjda će i tu Agencija za borbu protiv korupcije nešto reći. Dobro, sve to nije od juče. Sve to počelo je, svojevremeno, od Guče. A danas bi svaka selendra preko noći da postane Guča.

Vašarska kultura širi se Srbijom kao požari u Grčkoj i tu, izgleda, nema spasa. Jer, evo, sada će i leskovačka Roštiljijada na kojoj će se krem estrade, opet, „osladiti“. Ne toliko pljeskavicama koliko masnim honorarima.

Vašarska kultura ima uporište u visokoj, takođe, vašarskoj državnoj politici. Ne samo zato što Dačić peva na uvce stranim državnicima. Vašarska politika vidi se i u tome što se, recimo, moj Alek pre podne zalaže za razgraničenje Ili: ako je Dačić vodio Zaharovu u Guču, a ambasador Skot bio na Nišvilu, zašto onda niko iz vlasti nije gostovao na Banicijadi u Beloj Palanci i da li vašarska kultura ima uporište u visokoj, takođe, vašarskoj državnoj politici dajući Tačiju, kao bakšiš, jug Srbije, a onda Dačić, istog dana, popodne spominje Pandorinu kutiju iz koje su, kao na pravom vašaru, iskočile nepostojeće granice između Kosova i Srbije. I da li onda, po toj vašarskoj logici, i Boško Obradović traži „nanogice“ za Vučića?!

Pokušavajući da se odmaknem od vašarskog ludila, na mokranskom vrelu, čitam neki tekst o ljubavnom trouglu između Lu Salome, Ničea i Rilkea. Ona je bila „zver od žene“, zbog nje su se muškarci ubijali, a uspela je da zavede i jednog Fridriha Ničea! A kada je shvatila da je Niče zaljubljen u svoju sestru, Lu Salome je poludela. Nije mogla da shvati da ju je Niče iskoristio i to „samo jednom“ kao „običnu salvetu“. Počela je, u besu, Ničeu da pravi ljubomorne scene sa pesnikom Rilkeom sa kojim je legala u postelju, a Niče je to ravnodušno posmatrao. Na kraju ceh je platio Rilke koji je poludeo, a Lu Salome je postala histerična i lečila se kod Frojda na kauču. Kada, pak, nisu pomogli „intervjui“, pribeglo se „grubom snošaju“ pri čemu je ona izigravala „inferiornu ženku“ i tražila od Frojda da je bičuje, da je „zaskače otpozadi“... Pritom je tvrdila da su žene „jači pol“ i da poseduju nekakvu „žensku metafiziku“?!

  1. G. Jung, moj guru iz Švice, inače, nesuđeni Frojdov naslednik, kaže: „Da, sećam se, takva je bila Lu Salome! Ali, ne zaboravi, moj dečače, da je napisala roman o Isusu u kome nudi tezu da je Isus bio neizlečivi narcis! A kako i ne bi bio kada mu je mati bila Kleopatra, a otac Aleksandar Veliki! Hoću reći, Isus je bio na velikim mukama: kako izaći iz senke tako slavnih roditelja“?

Ovog puta moja Crna se potpuno slaže sa Jungom: „I neki iz vrha srpske vlasti su, izgleda, neizlečivi narcisi u tragičnoj potrazi za identitetom. Samo da ne uvrte sebi u glavu da im je otac Niče, a mati, ne daj bože, Lu Salome!“

NIN/16/08/2018. 61

DRAGAN JOVANOVIĆ

Dugogodišnji kolumnista NIN-a

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Politika     Strana: 20,21

Rubrika: Pogledi

Autori: Zoran R. Tomić

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Sloboda i javni interes

Sloboda ijavni interes

Zoran R. Tomić -

Prema Zakonu o slobod-

nom pristupu informacijama od javnog značaja (zakon), poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka (poverenik) je nezavisan i samostalan državni organ

u vršenju svoje nadležnosti. Pravo na pristup informacijama od javnog značaja ostvaruje se, po osnovu zahteva građanina, pred organom vlasti za koga tražilac smatra da takvu informaciju poseduje. Protiv prvostepene, za tražioca nepovoljne odluke, on može da izjavi žalbu povereniku. A njegova rešenja su obavezna, konačna i izvršna.

Na odluke poverenika može se povesti upravni spor, tužbom pred Upravnim sudom. Pravo na tužbu u upravnom sporu protiv rešenja poverenika imaju: 1) tražilac informacije čiju žalbu poverenik nije uvažio, i 2) nadležni javni tužilac ako smatra da je u konkretnom slučaju poverenikovom odlukom povređen zakon na štetu javnog interesa. Tu i takvu aktivnu legitimaciju po važećem zakonu nema prvostepeni organ čije je rešenje poverenik poništio postupajući po žalbi.

Predstojećim izmenama zakona se želi priznavanje i prvostepenom organu pravo na tužbu protiv poverenikovih rešenja

kojima je uvažena žalba tražioca informacije. Povodom tog pi-

tanja je stručna javnost

podeljena. Jedni smatraju da bi se time ostvario balans u putevima iniciranja pravne zaštite u pripadajućoj oblasti. Nalaze da je javni interes sada nedovoljno obezbeđen spram prava na traženje informacija od javnog značaja. Drugi, opet, smatraju, da bi baš predložena nova solucija dovela do iskrivljavanja uobičajenog procesnog sleda: trase između tražioca informacije prvostepenog organa - drugostepenog organa/poverenika - tražios ca informacije kao tužioca, ? odnosno javnog tužioca i, na g1 koncu - suda.

i Pri odgovoru, treba poći L od pravne činjenice da prvoč stepeni organ nikada nije

stranka u upravnom postupku. On je nadležni javnopravni subjekt koji na osnovu i pri primeni zakona u pojedinačnim pravnim predmetima zadovoljava javni interes, rešavajući o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i njihovih kolektiviteta, stranaka u postupku. Kao takav, prvostepeni organ ne bi smeo da bude zakonski legitimisan da sudski napada rešenja drugostepenog organa, pa tako i poverenika. To je sasvim izvan logike celine sistema upravne i upravno-sudske procedure. Narečeno procesno pravo prvostepenog organa direktno bi protivurečilo Ustavom proklamovanom načelu jedinstva pravnog poretka Srbije.

Obrazloženje - prema kojem treba pravno omogućiti upravi da tuži poverenikov akt sudu pošto

on ne pripada upravnom aparatu, pa i ne vodi dovoljno računa o javnom interesu - nikako ne stoji. Prvo, u upravnom sporu objektivna i zakonitost i javni interes su povezani tako da o njima po službenoj dužnosti vodi računa javni tužilac; stvar je javnotužilačke politike, kada i koliko on to svoje ovlašćenje praktično koristi. Drugo, poverenik nije podređen vladi, ali je u datom miljeu spoljni nadređeni kontrolor prvostepene javne uprave. Bude li zakonski omogućena upravno-sudska tužba prvostepenog organa vlasti protiv poverenikovih odluka, bio bi to opasan presedan, duboko i neosnovano podrivanje poverenikovog autoriteta i nezavisnosti. Takva prvostepena procesna prerogativa bila bi suprotna ustavnoj ulozi državne uprave i njenim pripadajućim poslovima. Takođe, usvajanjem odnosnog zakonskog predloga umanjila bi se ionako krhka disciplina prvostepenog organa u odnosu na poverenikove naloge. Poverenik

nije zastupnik građana, već je na liniji kako savremenog pravednog prava, posebno ustavnog prava na obaveštenost, tako i legitimnog javnog interesa kao njegovog optimalnog i srazmernog korektora i okvira. A od „opravdanog interesa javnosti da zna”, ima (i) pretežnijih javnih interesa zasnovanih na Ustavu i zakonu koji se moraju zaštiti od ozbiljnih povreda. Oni se tiču života, zdravlja, sigurnosti, pravosuđa, odbrane

zemlje, nacionalne i javne bezbednosti, ekonomske dobrobiti zemlje i propisima određenih tajni. Ti interesi diktiraju ograničenja/isključenja dotične slobode, ako je to u pojedinačnom slučaju neophodno. I prvostepeni organ i poverenik, odlučujući po žalbi, odmeravaju angažovane interese, tražeći projektovanu zakonsku proporcionalnost. Poverenikova reč je starija, konačna. Zbog jedinstava prvostepenog i drugostepenog postupka, poverenikova pravna odluka - kao „upravno” zaokružujuća, hijerarhijski viša konzumira prvostepenu (u)pravnu volju. f

*Redovni prof. PFB

Prvostepeni organ ne bi smeo da bude zakonski legitimisan da sudski

napada rešenja drugostepenog organa, pa tako i poverenika. To je sasvim izvan logike celine sistema upravne i upravno-sudske procedure

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Politika     Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lekar uhapšen zbog sumnje da je primao mito

Lekar uhapšen zbog sumnje da je primao mito

Policija u Užicu uhapsila je D. A. (5 3), lekara Oppgge bolnice u ovom gradu, zbog sumnje da je primio mito, saoppggeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Pretpostavlja se da je ovaj lekar zahtevao i primio 570 evra kako bi prekinuo trudnoću pacijentkinji koja je bila u 17. nedelji trudnoće, što nije dozvoljeno. Krivična prijava podneta je protiv još četiri osobe zbog sumnje da su dali mito.

Osumnjičenom D. A određeno je zadržavanje, a protiv njega će Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu biti podneta i krivična prijava zbog sumnje da je počinio i krivično delo nedozvoljenog prekida trudnoće. U slučaju da se utvrdi da je doktor kriv i završi u zatvoru, reagovaće i Lekarska komora Srbije, jer je to jedna od situacija zbog čega se stručnjaku može oduzeti dozvola za rad. Licenca se maksimalno može oduzeti na period od pet godina, a minimalno na šest meseci, o čemu odlučuju sudovi časti LKS-a. Posgoji i mogućnosg trajnog oduzimanja licence, po nalogu krivičnih organa, kada lekar bude osuđen za teško delo protiv zdravlja ljudi.

Kako naglašava dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije, sud časti LKS sudi po etičkom kodeksu o etičnosti rada doktora i ne ulazi u pitanje krivice. U 2016. godini tri licence za rad su oduzete lekarima trajno, a privremeno sedam.

- Postupamo po presudi civilnih sudova. Ti sudovi na primer donesu presudu da lekar ne može da obavlja delatnost dve ili tri godine i onda mi reagujemo po pitanju oduzimanja licence. Između ostalog ima i slučajeva oduzimanja dozvole za rad zbog korupcije - dodao je dr Dinić. D.D.K.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/194706/FOTO-Inspekcija-u-Temerinu-zbog-sumnjivih-odluka-gradske-vlasti-podneta-i-krivicna-prijava.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: FOTO: Inspekcija u Temerinu zbog sumnjivih odluka gradske vlasti, podneta i krivična prijava

Opština Temerin moraće da vrati skoro pa na početak priču o rekonstrukciji centra naselja jer je deo ovog dugoočekivanog postupka sproveden nezakonito, saznaje 021 u Ministarstvu građevinarstva.Ceo proces dodele posla za, do sada, najbitniju rekonstrukciju u opštini, odvija se pod sumnjom na korupciju, zbog čega je grupa građana podnela krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Đure Žige i traži odustajanje od celog posla.    Rekonstrukcija, kako je 021 pisao, podrazumeva obimno betoniranje i seču čak 66 stabala.   Sumnja na sukob interesa   Opština Temerin je još 2015. godine došla na ideju da u fazama rekonstruiše uži gradski centar i to je bilo jedno od obećanja nove lokalne vlasti. Lokacija koja će biti rekonstruisana je parkić ispred zgrade opštine, deo Ulice Petefi Šandora između Novosadske i Moše Pijade, kao i trg ispred zgrade Kulturnog centra Temerina.   Raspisan je konkurs za parterno uređenje Temerina, a konkurisalo je 16 radova. Ponuđena rešenja tj. dizajni trebalo je da oslikavaju "duh Temerina i specifičnosti naselja sa prepoznatljivim urbanim elementima koji karakterišu centar naselja".   Pobedio je autorski tim od šest stručnjaka iz Beograda, koji je dobio i nagradu od 250.000 dinara. Njihov rad trebalo je da posluži kao osnov za urbanistički plan budućeg užeg centra Temerina. Drugo mesto je osvojio tim koji čini 10 osoba i kojem je sledovalo 145.000 dinara nagrade. Ove odluke donete su 26. maja 2016. godine.   Da bi se bilo šta radilo u centru grada, potrebno je da bude donet Plan detaljne regulacije, a u skladu sa Planom generalne regulacije. Opština je počela ovaj posao, ali je usred procedure nadležna Direkcija za izgradnju otišla u likvidaciju. Plan nikada nije donet, ali je opština odlučila da svakako nastavi proceduru.     Lokacijski uslovi izdati su početkom prošle godine na osnovu idejnog rešenja koji je izradio arhitektonski studio D'Art. U tom trenutku počinju sumnje na malverzaciju jer se ovaj studio pojavljuje odjednom sa svojim idejnim rešenjem i bez ikakvog obaveštavanja javnosti, a grupa građana koja se aktivirala u ovoj aferi kaže za 021 da niko u Temerinu nije znao za ovo idejno rešenje.    Inače, na čelu ovog arhitektonskog studija je žena koja je bila i u timu koji je osvojio drugo mesto na konkursu Opštine za parterno uređenje.    "Postavlja se pitanje kako je Opštinska uprava izdala lokacijske uslove bez prethodno urađenog Plana detaljne regulacije koji se, po tada važećem Planu generalne regulacije, morao izraditi kao planski dokument za uređenje centra. Tačnije, na osnovu kog planskog dokumenta su izdati lokacijski uslovi? O Idejnom rešenju koji je osnov za izdavanje lokacijskih uslova javnost nije bila obaveštena", navode u grupi građana Temerina. Oni sumnjaju i da je idejno rešenje izrađeno mnogo ranije, tačnije 2014. godine, zato što je zvanična šifra predmeta u opštini "E-224/14", te da je sada samo predstavljeno kao novo.   Opština potom, na jesen 2017. godine, ulazi u posao javne nabavke izrade projektnog zadatka za radove na rekonstrukciji. Osnov za izradu projektnog zadatka trebalo je da bude pomenuto idejno rešenje studija D'Art, a posao dobija upravo ovaj studio. Ceo posao je vredeo 2,2 miliona dinara, a ugovor je sklopljen 9. oktobra 2017. godine.   Pošto je, barem prividno, sve prepreke eliminisala, opština maja ove godine pokreće tender za odabir firme koja će rekonstruisati centar Temerina. Javnost tada saznaje za planove gradske vlasti - poseći će se 66 stabala i to iz korena, popločaće se trg, rekonstruisati spomenik, a posadiće se 18 novih stabala.    Na objavljivanje informacije iz konkursne dokumentacije u medijima, vlast je reagovala konferencijom za medije, na kojoj su pokušali da objasne šta tačno podrazumeva rekonstrukcija centra naselja. Na konferenciju su pozvani samo pojedini mediji, tako da nije postojao način da javnost dobije odgovore na sva pitanja o spornom projektu.   Sama nabavka radova protekla je komplikovano, podnosi se i zahtev za zaštitu prava ponuđača, što dodatno usporava postupak. Konačno, nabavka je krajem jula potpuno obustavljena jer nijedan od tri ponuđača na tenderu nije podneo ispravnu ponudu.    Ceo posao neće ni moći da se nastavi jer je 1. avgusta na teren izašla inspekcija.    "Urbanistički inspektori su izvršili savetodavnu posetu opštinskoj upravi Temerin i konstatovali da su predmetni lokacijski uslovi izdati mimo predviđene zakonske procedure, odnosno nisu u saglasnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Isti će biti poništeni od strane uprave, te će biti započeta nova procedura, u skladu sa zakonom", kažu za 021 u Ministarstvu građevinarstva.   U opštini Temerin, ali ni u studiju D'Art, nisu za 021 odgovorili na pitanja u vezi sa spornom procedurom. U međuvremenu, grupa građana čeka i ishod krivične prijave koju su podneli protiv predsednika opštine, jer upravo njega terete za pokušaj da se čitav postupak namesti.   Autor: Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: ozon.rs

Link: http://www.ozon.rs/vesti/2018/izgradnja-jos-jedne-ambulante/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izgradnja još jedne ambulante

15.08.2018. Sremska Mitrovica - Pre dve nedelje raspisana je javna nabavka za izradu projektno - tehničke dokumentacije za izgradnju nove zdravstvene ambulante u Šašincima. Ovu informaciju za Ozon potvrdio je načelnik Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove i imovinu Miroslav Jokić.Kada se uradi projekat, plan je, kako objašnjava Jokić, da se postojeći objekat u kojem se sada nalazi ambulanta proda i da se od tih sredstava i sredstava Grada izgradi nova ambulanta koja će zadovoljiti sve potrebe meštana Šašinaca u smislu lekara opšte prakse, zubara i po potrebi i lekara specijaliste.U izgradnju će se krenuti, kaže Jokić, u toku 2019. godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: rtvnp.rs

Link: https://rtvnp.rs/2018/08/15/sjenici-za-sanaciju-korita-reke-grabovice-15-miliona-dinara/37213

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Sjenici za sanaciju korita reke Grabovice 15 miliona dinara

Sanacijom rečnih korita na rekama u gradskom i prigradskom području grada Novog Pazara koja je izvršena u predhodom periodu, bezbednost građana koji žive pored reka je znatno povećana odnosno smanjen rizik od budućih poplava.I građani Sjenice koji žive i poseduju imovinu u području reke Grabovice u budućnosti mogu računati na veću sigurnost jer je Vlada Republike Srbije 06. avgusta odgovarajućom Uredbomi Programom opredelila sredstva u iznosu od 15 miliona dinara za sanaciju korita ove reke zbog oštećenja upoplavama iz 2016. i 2017.godine.Kako smo obavešteni iz ministarstva resorno nadležnog za vodoprivredu iSrbijavoda,Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" pokrenućeisprovestipostupak javne nabavke izaključitiugovorsa izvođačemradova.Nakon čega će se pristupiti realizaciji sanacionih radova.Lokaliteti navedeni u Vladinom Programu među kojima je i Sjenica odnosno Grabovica saniraće se uroku oddevetmeseci oddana uvođenja izvođača uposao dok je krajnji rok za završetaksanacionihradova uslovljenmeteorološkimihidrološkimuslovima decembar 2019. godine.Izvor: Vlada Republike Srbije, JVP "Srbijavode"  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: ozon.rs

Link: http://www.ozon.rs/vesti/2018/izgradnja-biciklisticke-staze-duge-56-km/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Izgradnja biciklističke staze duge 5,6 km

Sremska Mitrovica - U toku današnjeg dana biće raspisana javna nabavka za izvođača radova prve faze projekta izgradnje biciklističke staze na relaciji Mačvanska Mitrovica - Zasavica II, sve do Specijalnog rezervata prirode "Zasavica"."Očekujem da u roku od nekih 60 dana dobijemo izvođača radova i da do kraja godine, ukoliko nam to vremenske prilike dozvole, završimo prvu fazu projekta izgradnje biciklističe staze", rekao je za Ozon načelnik Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove i imovinu Miroslav Jokić.On je objasnio da radovi predviđaju pre svega pripremu terena, uklanjanje šiblja, rastinja i svega onog što se nalazi na trasi, a zatim izgradnju same staze od asfalta sa pripadajućim ivičnjacima, postavljanje signalizacije i javne rasvete kako bi staza mogla da se koristi u bilo koje doba dana, odnosno noći.Ukupna dužina staze koja će biti izgrađena u prvoj fazi iznosi 5,6 km. Vrednost radova prve faze iznosi 23 miliona dinara od čega je lokalna samouprava obezbedila 5 miliona, Švajcarski fond 6,5 miliona, Ministarstvo turizma, telekomunikacija i trgovine 5 miliona, a Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam 6,5 miliona dinara.  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: pink.rs

Link: http://www.pink.rs/politika/84308/katastrofalan-ilasov-poduhvat-velelepna-kapela-ne-radi-8-godina-jer-su-zaboravili-prikljucak-za-gas-vesic-i-na-groblju-su-morali-da-imaju-interes

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: KATASTROFALAN ĐILASOV PODUHVAT: Velelepna kapela ne radi 8 godina jer su ZABORAVILI PRIKLJUČAK ZA GAS, Vesić: I na groblju su morali da imaju interes!

ZABAVAAKTUELNOvestiVelelepno zdanje sa 7.700 kvadrata unutra i 10.000 spolja, od završetka gradnje 2010. godine do danas nema upotrebnu dozvolu. Zamenik gradonačelnika poručuje da je reč o još jednom "genijalnom" Đilasovom poduhvatu.Izvor: Pink.rs/Tanjug; Foto: YouTube/JKP Pogrebne usluge BeogradBivša vlast je u izgradnju Sabirne kapele na Novom bežanijskom groblju uložila oko 25,5 miliona evra, a taj objekat još nije u funkciji, pišu "Večernje novosti".Velelepno zdanje sa 7.700 kvadrata unutra i 10.000 spolja, od završetka gradnje 2010. godine do danas nema upotrebnu dozvolu, a razlog zašto su kapela i mrtvačnica osam godina prazne je što objekat ne može da bude tehnički primljen, jer nije imao gasni priključak, piše taj list.Grad je, međutim, sada rešio da obnovi ovaj projekat, a prema najavama, kapela u koju će biti uloženo dodatnih 200.000 evra, mogla bi da proradi već 1. januara 2019. godine.- Kako bismo objekat pustili u rad, potrebno je da obezbedimo priključak za gasne instalacije i da noveliramo tehničku dokumentaciji u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji - objasnila je Dušica Anđelković, izvrsna direktorka Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju.Vesić: I na groblju su morali da imaju interes! Zamenik gradonačelnika Goran Vesić poručio je da je reč o još jednom genijalnom poduhvatu iz vremena kada je Beogradom vladao bivši gradonačelnik Dragan Đilas. - 25.5 miliona evra za kapelu koja ne radi osam godina jer su zaboravili da je priključe na gas. I na groblju su morali da imaju interes. I sada nam genijalac Đilas soli pamet i priča kako sve u državi treba da se podržavi. Izuzez njegovih firmi, naravno - rekao je Vesić.Javna nabavka za noveliranje dokumentacije je raspisana, a otvaranje ponuda je već u četvrtak, navela je ona, dodajući da je prošle sedmice zaključen ugovor o izvođenju radova za gasovod za potrebe mrtvačnice sa JP "Srbijagas".Gradnja objekta sa ogromnim kancelarijskim prostorom, kapelom, mrtvačnicom i svečanom salom za ispraćaje, počela je 2004. godine, a posle mnogobrojnih zastoja sagrađena je šest godina kasnije.Opremljen najmodernijom tehnologijom, objekat treći po veličini ove vrste u Evropi, propadao je jer nije imao priključak za gas.Tehnički pregled obavljen je 2011. godine, dobijen je pozitivan nalaz komisije, ali upotrebnu dozvolu nije bilo moguće dobiti, pišu "Novosti".Vesti Minut dva                

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: informer.rs

Link: http://informer.rs/vesti/drustvo/393364/vlada-srbije-pomaze-sjenici-stize-15-miliona-dinara-za-sanaciju-recnog-korita

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: VLADA SRBIJE POMAŽE SJENICI: Stiže 15 miliona dinara za sanaciju rečnog korita!

Vlada Srbije opredelila je 15 miliona dinara za sanaciju korita reke Grabovica u Sjenici koje je oštećeno tokom poplava prošle godineJavno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" pokrenuće i sprovesti postupak javne nabavke i zaključiti ugovor sa izvođačem radova.  Nakon toga počeće sanacija korita ove reke, a krajnji rok za završetak radova je u decembru sledeće godine. Prethodno su rekonstruisana korita reka na teritoriji grada Novog Pazara, čime je sprečeno izlivanje reka tokom jakih kiša.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: novisad.rs

Link: http://www.novisad.rs/lat/javna-nabavka-dobara-namestaj-za-opremanje-kulturne-stanice-1-jnmv-122018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: JAVNA NABAVKA DOBARA-NAMEŠTAJ ZA OPREMANJE KULTURNE STANICE 1 JNMV -12/2018

Početna stranica > JAVNA NABAVKA DOBARA-NAMEŠTAJ ZA OPREMANJE KULTURNE STANICE 1 JNMV-12/2018JAVNA NABAVKA DOBARA-NAMEŠTAJ ZA OPREMANJE KULTURNE STANICE 1 JNMV-12/201815.08.2018.  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Firma-koja-krpi-niske-ulice-u-blokadi-a-ugovore-sa-Gradom-zalozila-kod-privatnika.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Firma koja "krpi" niške ulice u blokadi, a ugovore sa Gradom založila kod privatnika

Jedna od najvećih muka Nišlija su udarne rupe, a firma "M univerzal tim" koja ih od 2017. sanira ima višemilionsku blokadu računa, dok je ugovore potpisane sa Direkcijom za izgradnju Niša založila kod drugih. Direktor Direkcije nezadovoljan je njima, a stručnjaci ocenjuju da zalozima blokirani "M univerzal" zaobilazi isplatu dužnicima i pare preusmerava na svoje ili firme sa kojima sarađuje. Inače, takva praksa traje godinama.Jedna od najvećih muka Nišlija su udarne rupe, a firma M univerzal tim koja ih od 2017. sanira ima višemilionsku blokadu računa, dok je ugovore potpisane sa Direkcijom za izgradnju Niša založila kod drugih. Direktor Direkcije nezadovoljan je njima, a stručnjaci ocenjuju da zalozima blokirani M univerzal zaobilazi isplatu dužnicima i pare preusmerava na svoje ili firme sa kojima sarađuje. Inače, takva praksa traje godinama. Vožnju Nišom, a naročito okolinom, građani nazivaju "ubistvom za felne" i često je upoređuju sa video-igrama zbog nadljudske koncentracije koja je potrebna da bi se izbegle udarne rupe. Ugovor založen za 10 miliona dinaraRadovi na sanaciji ulica teku sporo, stručnjaci ocenjuju da se radi nekvalitetno, novi krateri "niču" skoro svakodnevno, a poslovanje građevinske, koja je do kraja 2016. bila ugostiteljske firma - M univerzal tim, i koja skoro 2 godine održava gradske i seoske puteve, je problematično. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, firma je već 65 dana u blokadi od preko 120.000 evra, a svoj dvogodišnji ugovor za održavanje niških ulica od aprila 2017, vredan 119 miliona dinara je krajem juna 2018. založila kod trgovinske radnje za hranu, piće i duvan Mahherc iz Niša. Od 11. juna "M univerzal" je u blokadiSada umesto M univerzal timu, kako piše u dokumentaciji u koju su novinari Južnih vesti imali uvid, pare građana koje je Direkcija za izgradnju Niša nemenila za "krpljenje" niških ulica odlaze "u ruke" vlasnika trgovinske radnje Branislava Šarića. Na osnovu toga, M univerzal je od Mahherca pozjamio 10 miliona dinara, koje sada vraća kroz saradnju sa Direkcijom. Pravo kao predmet zaloga - Pravo potraživanja - Pravo potraživanja čiji je osnov ugovor. Dan zaključenja ugovora: 08.06.2018. Napomene: Ugovor o izvođenju radova na redovnom i urgentnom održavanju puteva na gradskom području grada Niša, zaključen između JP Direkcije za izgrdnju grada Niša kao naručioca i zalogodavca M UNIVERZAL TIM d.o.o. Niš, kao izvođača - navodi se u ugovoru o založnom pravu. Inače, vlasnik Mahherca je suvlasnik firme SIB invest, koji je i ranijih godina sarađivao sa rukovodstvom M univerzal tima dok su bili na čelu Niskogradnje, kada su protiv zaposlenih u ove dve firme zbog sumnje na korupciju pri izgradnji kružnog toka u Nišu podignute krivične prijave. Sličnu sudbinu Ugovora za redovno i urgentno održavanje ulica u gradu imao je i onaj ugovor koji se odnosi na seoske puteve, jer je i on 30. maja 2017. godine, samo mesec dana nakon potpisivanja, založen kod AIK banke. Pravnik Marko Krstić kaže da na taj način, umesto dužnicima zbog kojih je blokiran račun M univerzala, pare idu direktno drugoj firmi. Na primer, Direkcija ili Grad umesto da plate M univerzalu koji je u blokadi, pa bi te pare otišle poveriocima, oni će da plate onome kome je M univerzal založio ugovor. On nije u blokadi, uzima te pare i to je to - kaže Krstić. Krstić dodaje i da je prema Zakonu, Direkcija morala da dobije pisano obaveštenje da više ne ispunjava svoje obaveze prema firmi koja je dobila posao "krpljenja" rupa, nego prema Mahhercu, odnosno AIK banci. Odgovor na pitanje koliko ovakav način poslovanja utiče na dinamiku sanacije gradskih i seoskih ulica i kakvu eventualnu štetu mogu da osete građani, novinari nisu uspeli da dobiju ni od koga iz firme M univerzal tim, jer su rukovodioci, prema izjavama zaposlenih, već mesecima ili na odmorima ili na sastancima. Podsetimo, M univerzal tim se do raspisivanja javne nabavke za održavanje niških ulica 2016. godine bavio ugostiteljstvom pod imenom MD univerzal turs. Tada je gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio da ne vidi ništa sporno u tome i da je bitno da posao bude odrađen po najjeftinijoj ceni. Direktor Direkcije: Osećaju se posledice lošeg poslovanja, ali se raskid ugovora ne isplati Lović saradnju sa "M univerzalom" nazvao mukom; printskrin/grad NišPrvi čovek Direkcije za izgradnju Niša Nebojša Lović bio je zbunjen činjenicom da je ugovor za popravku niških ulica založen kod trgovinske radnje, iako bi, prema Zakonu, kako kaže pravnik Krstić, dopisom trebalo da bude obavešten o tome. Ipak, Lović ne sakriva nezadovoljstvo radom M univerzala i kaže da je primetio da su radnici te firme nešto sporiji, ali smatra da je bolje da se "muči" dok ne istekne ugovor. Oni i dalje rade. Doduše, nešto su usporeniji. Imao sam i informacije da su tokom 2017. oni radili sasvim solidno. Ipak od nove godine, njihov način rada se na neki način promenio. Mi možda i imamo uslove da raskinemo ugovor sa njima, ali se to ne isplati, jer ćemo izgubiti građevinsku sezonu, dok se sprovede nova javna nabavka. Mislim da je bolje da se mučimo još koji mesec do isteka ugovora i da to iznesemo na mišiće - rekao je Lović. Lović smatra i da je javna nabavka na kojoj je M univerzal dobio posao mogla da bude napisana bolje i obećava da će naredni put, kriterijumi za dodelu ovakvih poslova biti stroži i neće zavisiti samo od najniže cene. M univerzal tim radi na gradnji Bulevara heroja sa Košara, kroz koji je trebalo kola da prolaze još prošle godine, a koji će prema najavama, posle probijenih rokova, biti završen tek za dvadesetak dana. Pored toga, ova firma radila je i na postavljanju behaton ploča u Voždovoj ulici, a radovi su se i tada odužili. M univerzal trebalo je da sredi i "talasasti" asfalt u samom centru Niša, ali se to, ni nakon godinu dana od obećanja gradske vlasti nije dogodilo. Gradonačelnik obećao da će da ispita, pa "nestao" Bulatović ne odgovara na novinarska pitanja; foto: S. M.Slegnuvši ramenima nakon novinarskog pitanja, gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da ne zna ništa o založenim ugovorima, uz obećanje da će stvar ispitati. Ja ne znam ništa o tome. Dozvolite da pogledam pa da dam odgovor - rekao je Bulatović. Međutim, od tada su proše dve nedelje, novinari su gradonačelnika podsetili još jednom na ovo, ali odgovora nema. Dugogodišnja praksa niških građevinara Niskogradnja Niš, MD Gradnja i transport, M univerzal tim su niške firme koje ne povezuje samo to što mnogo godina unazad dobijaju poslove na gradskim tenderima za održavanje niških ulica, propadaju nakon ogromnog zaduženja i prate ih brojne afere, već i to što su sve registrovane na istoj adresi u Nišu i vode ih isti ljudi. Naime, prema podacima sa APR-a, formalni vlasnik M univerzala je Saša Peličić, koji je u MD GIT-u bio prokurista, direktor Dragan Janković sedeo je u direktorskoj fotelji MD GIT-a, dok je u Niskogradnji bio član Upravnog odbora, a Irena Đorđević je u sve 3 firme obavljala funkciju zastupnika. Povezanost svih preduzeća sa istim rukovodstvom i sedištemIpak, iza M univerzal tursa, kako su novinari Južnih vesti otkrili još prošle godine, stoji Dragan Milenković, nekadašnji direktor državne Niskogradnje i vlasnik MD GIT-a, a čija je ćerka Dragana Milenković bila i formalni vlasnik M univerzala do 2017. Pored toga, svaka od ovih firmi je i ranijih godina ugovore sa Direkcijom zalagala kod banaka i privatnika, ali najčešće kod svojih firmi, izbegavajući na taj način da im pare "pojedu" zbog dugova blokirani računi. Primera radi, MD GIT je 2015. ugovor za izgradnju trotoara na Vizantijskom bulevaru založio kod "sestre" firme Niskogradnje, samo 2 meseca nakon potpisivanja sa Direkcijom. 2016. godine MD GIT je kod M univerzal tima založio ugovor za održavanje pantelejskih ulica, a par meseci kasnije i ugovor o zimskom održavanju puteva u niškim selima. To su samo neki od mnogobrojnih zaloga, koji vlasnici ovih firmi praktikuju bar od 2013. godine. Podsetimo, do blokade računa, skoro sve tendere vezane za izgradnju Niša dobijala je firma MD GIT, a među tim poslovima je izgradnja hale "Čair". Inače, u vlasništvu te firme je i nekada državna firma Niskogradnja. Ministarstvo finansija ocenilo da je ovakvo poslovanje sporno, Direkcija nastavila saradnju Nakon žalbe jedne firme kod koje je bio založen ugovor na to što im Direkcija nije uplatila pare, Direkcija se jula 2016. obratila Ministarstvu finansija za mišljenje, koje je ocenilo da takvo poslovanja pogoduje upravo firmi koja se žalila. Mišljenja smo da plaćanje koje bi se izvršilo u korist založnog poverioca faktički predstavlja izmirenje novčane obaveze koju založni dužnik ima prema založnom poveriocu i to u situaciji kada su računi založnog dužnika blokirani radi izvršenja prinudne naplate, čime bi založni dužnik naneo štetu svojim poveriocima u prinudnoj naplati, a pogodovao založnom poveriocu - navodi se u mišljenju Ministarstva. Ipak, rukovodstvo Direkcije ni to do danas nije pokolebalo da sa istilm ljudima sklapaju ugovore, samo zato što na javnim nabavkama nude najnižu cenu, a direktor Lović kaže da nije bio upoznat sa tim, jer se to dešavalo pre nego što je postavljen u direktorsku fotelju.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751616-odluka-o-izmeni-ugovora-za-javnu-nabavku-broj-3-17_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odluka o izmeni ugovora za javnu nabavku broj 3/17

sreda, 15. avgust 2018.Sekretarijat za investicijeNa osnovu člana 115. Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 124/12, 14/15 i 68/15),GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA    

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751622-obavestenje-o-zakljucenom-okvirnom-sporazumu-za-javnu-nabavku-6-18/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za javnu nabavku 6/18

 Na osnovu čl.116. Zakona o javnim nabavkama ("Sl.glasnik RS", broj 124/12, 14/15 ?sreda, 15. avgust 2018. Na osnovu čl.116. Zakona o javnim nabavkama ("Sl.glasnik RS", broj 124/12, 14/15 i 68/15)GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAobjavljujeOBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMUza  javnu nabavku 6/18 - Usluga tehničkog održavanja zgrada i opreme Gradske uprave grada Beograda, na period od dve godine, oblikovano po partijama        

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: republika.rs

Link: http://www.republika.rs/svet/region/81228/herceg-novi-ukuda-latinicu-sve-turisticke-table-bice-ispisane-cirilicom

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: HERCEG NOVI UKUDA LATINICU: Sve turističke table biće ispisane ĆIRILICOM

Početkom ove sedmice u Herceg Novom počela je zamena postojećih i postavljanje novih tabli turističke signalizacije. Nove table su ispisane ćirilicom i na engleskom jeziku, saopšteno je iz Opštine Herceg Novi, javlja RTCG.pixabay.com Projektno rešenje je izradila Agencija za izgradnju i razvoj Herceg Novog, a zasniva se na postavljanju turističke signalizacije na značajnim ulaznim pravcima u grad, kao i na mestima pogodnim za pružanje informacija o turističkim lokacijama. Kako navodi direktor Agencije za izgradnju i razvoj grada Boro Lučić, ovaj projekat će se izvoditi u dve faze. U prvoj fazi biće postavljena 441 tabla, od Sutorine do Kružnog toka u Meljinama i na Luštici, a završetak prve faze predviđa se u toku ove sedmice. U drugoj fazi biće postavljene table od Meljina do Kamenara, i u zaleđu Herceg Novog. U ovoj fazi biće postavljena 281 tabla. - Turistička signalizacija biće dvojezična, na našem i engleskom jeziku i u skladu sa svim važećim domaćim i međunarodnim propisima - kažu nadležni. Investitor ovog projekta je Turistička organizacija Herceg Novog, koja je i raspisala tender za javnu nabavku za izradu i postavljanje turističke signalizacije grada. CRNA GORA RAZORENA: Pogledajte šta je ostalo posle stravičnog nevremena!

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2018-08-15/pirotske-vesti/predstavljeni-rezultati-analize-o-problemima-i-mogucnostima-za-bolje-sprovodjenje-procesa-pristupanja-eu/22103078

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Predstavljeni rezultati analize o problemima i mogućnostima za bolje sprovođenje procesa pristupanja EU

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) organizuje tri diskusiona foruma u Nišu, Pirotu i Prokuplju od 14. do 16. avgusta gde će predstaviti rezultate... Pirotske vesti pre 5 minuta | PV Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) organizuje tri diskusiona foruma u Nišu, Pirotu i Prokuplju od 14. do 16. avgusta gde će predstaviti rezultate analize i razgovarati o uočenim problemima i mogućnostima za unapređenje sprovođenja Akcionog plana za poglavlje 23. Danas je održan forum u Pirotu. Predavači su bili Zlata Đorđević - predstavnica organizacije Transparentnost Srbija, Mirko Popović - autor Analize ispunjavanja Akcionog... Kliknite ovde da biste pročitali vest u celini na sajtu pirotskevesti.rs " Pogledajte još vesti iz kategorije Regioni "

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: mc.rs

Link: http://www.mc.rs/zaustavite-administrativno-uznemiravanje-medija.6.html?eventId=72361&eventDate=2018/8/15

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Zaustavite administrativno uznemiravanje medija"

Press kliping tekstova koje mediji objavljuju jedni o drugima Nezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijom lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres", Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, uputilo je pismo Evropskoj federaciji novinara, Evropskoj komisiji i Delegaciji EU u Republici Srbiji, Misiji OEBS, Savetu Evrope, brojnim drugim međunarodnim organizacijama i stranim ambasadama pismo u kome se skreće pažnja na selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane Poreske uprave Republike Srbije. U pismu se posebno apostrofira "slučaj portala Južne vesti" iz Niša i administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Novinarska i medijska udruženja podsećaju da su poreski inspektori u ovom slučaju preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata te da su, iako nisu pronađene nepravilnosti izdali nalog da Južne vesti plate skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije. Dodaje se i da reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru i konstatuje da uprkos javnom obećanju Vlade Srbije da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Naprotiv, zaključuje se u pismu, govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, čak i od strane državnih službenika, se nastavlja, a analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a, pokazuje da je u 2018. godini do sada bilo 34 incidenata (18 od strane predstavnika države). U pismu se od brojnih međunarodnih institucija traži da iskoriste svoj autoritet i moć i izvrše pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da spreči primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni. "Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja - a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života" kaže se na kraju pisma novinarskih i medijskih udruženja. Pismo zabrinutosti u vezi sa administrativnim uznemiravanjem portala Južne vesti Nezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijaom lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres", Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, ponovo skreće pažnju na selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane srpske Poreske uprave u cilju sprečavanja rada medija i nanošenja finansijske i reputacione štete medijima koja ih potencijalno može zatvoriti. Tokom 2017. godine niz inspekcijskih kontrola nedeljnika Vranjske i sve veći politički pritisci, koji su zbog štrajka glađu vlasnika Vukašina Obradovića izazvali međunarodnu pažnju, doveli su do zatvaranja jedinog nezavisnog nedeljnika na jugu Srbije. Nakon zatvaranja Vranjskih, objavljeno je da inspekcija nije našla nepravilnosti u radu medija. Slučaj portala Južne vesti iz Niša još jednom potvrđuje administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Kao što smo vas ranije obavestili, Južne vesti su bile podvrgnute različitim poreskim inspekcijama u poslednjih pet godina. Poslednja je trajala 6 meseci i bila je neuobičajena po mnogim standardima: uključivala je aktiviranje 14 inspektora koji su pokazali jaku odlučnost i proveli radne dane i vikende u prostorijama medija. Posetili su komercijalne klijente Južnih vesti i osnivača medija Simplicity d.o.o. kako bi proverili zakonitost njihovog poslovanja samo zbog povezanosti sa Južnim vestima. Kako su Južne vesti objavile, poreski inspektori su preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata - uzimali su kopije potpisanih ugovora između Južnih vesti i Delegacije EU u Srbiji, UN-om, OEBS-om i drugim donatorima i pokazivali ih klijentima i članovima porodice, objašnjavajući da je to dokaz da Južne vesti rade za strane službe. Kao rezultat, ovaj medij je prijavio gubitak komercijalnih klijenata i da su zaposlenih bili pod dodatnim pritiskom članova porodica zbog svog rada. Po završetku inspekcije, u radu Južnih vesti nisu pronađene nepravilnosti. To, međutim, nije sprečilo inspektore da izdaju nalog koji obavezuje Južne vesti da plati skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije. Južne vesti su pokrenule postupak pred Upravnim sudom, a potom se obratili Poreskoj upravi sa zahtevom za odlaganje isplate do donošenja sudske odluke. Zahtev je odbijen u neuobičajeno efikasnosnom maniru u roku od jednog dana i ubrzo je usledilo pokretanje postupka Ministarstva finansija za prinudnu naplatu pre konačne odluke suda. Uredba koja se navodi u spornoj odluci Poreske uprave zasnovana je na Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru koji definiše obaveze glavnog i odgovornog urednika u javnim medijima , a koji se ne primenjuje na privatni sektor. Posle analize, Transparentnost Srbija je ovo potvrdila i osporila zaključak inspektora da glavni urednik medija mora da bude u stalnom radnom odnosu u mediju jer nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. U odluci Poreske uprave se nalazi još nelogičnih zaključaka o kojima vas, na zahtev, možemo obavestiti, ali poruka je jasna: Južne vesti moraju da plate znatan iznos novca sada, uprkos očiglednim zakonskim propustima u donošenju odluke Poreske uprave koje će verovatno biti poništena na sudu. Pitanje je, međutim, da li će Južne vesti uopšte postojati kada sud donose odluku. Pored toga što je nezakonita, implementacija Kataloga rada u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru na rad privatnih medijima otvara vrata mešanju države u rad medija. Ona bi regulisala obavezne uslove koje glavni i odgovorni urednici i novinari u privatnim medijima moraju da ispune, kao i da glavni i odgovorni urednik mora da mora da bude u stalnom radnom odnosu. Ovo bi dovelo do finansijskog kažnjavanja velikog broja malih nezavisnih medija, što bi moglo dovesti do njihovog zatvaranja. Sve ovo daje osnov za novi alarm i bojazan da takvo tumačenje propisa namenjenog javnom sektoru otvara još jedan mehanizam za kontrolu i kažnjavanje privatnih medija koji su kritični prema vlasti. Mediji koji ne bi bili zatvoreni ili finansijski strogo kažnjeni, bili bi svesni da ih država može zatvoriti ako to želi. U takvim uslovima, sloboda izražavanja i nezavisno novinarstvo ne mogu postojati. Pored toga, reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru - Brnabić je rekla da sve Južne vesti mogu da urade je da podnesu žalbu i sud će odlučiti. Brnabić se nije osvrnula na pitanje korišćenja propisa namennjenih javnom sektoru u slučaju privatnih medijima ili činjenicu da poreska inspekcija nije našla nepravilnosti u radu Južnih vesti. Ona je pohvalila efikasnost Poreske uprave i nije komentarisala pokretanje prinudne naplate koja bi mogla da zatvor medij pre konačne odluke suda, niti skandaloznog ponašanja poreskih inspektora. Brnabić se nije osvrnula ni na činjenicu da su najveći poreski dužnici u privatnim medijima, poput Pink international company, čiji je dug u 2014. godini iznosio skoro 10,5 miliona evra, nisu podvrgnute poreskim inspekcijama niti prinudnoj naplati. Naprotiv, država ih podržava sa nezakonitim kreditima. Imajući sve navedeno na umu, tražimo od vas da iskoristite svoj autoritet i moć i izvršite pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da sprečite primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni. Država mora da preispita odgovornost državnih službenika i menadžera Poreske uprave koji su doveli do ovog problema i time pokaže svoju posvećenost obezbeđivanju okruženja u kojem mediji i novinari mogu slobodno delovati. Iako je Vlada Srbije, pod pritiskom međunarodne zajednice, objavila da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, uključujući i od strane državnih službenika se nastavlja. Analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a pokazuje da je u 2017. godini registrovano 62 slučajeva zastrašivanja i pritisaka, 30 od strane državnih službenika, dok je 2018. godine do sada bilo 34 incidenata, 18 od strane predstavnika države. Sudska praksa je i dalje u u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, sistem državne pomoći se zloupotrebljava i broj malih nezavisnih medija koji su administrativno uznemiravani raste. Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja - a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života. Zahvaljujemo na pažnji i nadamo se da ćete se reagovati. U Beogradu, 14.08.2018. Slaviša Lekić Predsednik Nezavisno udruženje novinara Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: cenzolovka.rs

Link: https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/zaustavite-administrativno-uznemiravanje-medija/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Zaustavite administrativno uznemiravanje medija"

U pismu se posebno apostrofira "slučaj portala Južne vesti" iz Niša i administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Novinarska i medijska udruženja podsećaju da su poreski inspektori u ovom slučaju preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata te da su, iako nisu pronađene nepravilnosti izdali nalog da Južne vesti plate skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije.Dodaje se i da reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru i konstatuje da uprkos javnom obećanju Vlade Srbije da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Naprotiv, zaključuje se u pismu, govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, čak i od strane državnih službenika, se nastavlja, a analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a, pokazuje da je u 2018. godini do sada bilo 34 incidenata (18 od strane predstavnika države).U pismu se od brojnih međunarodnih institucija traži da iskoriste svoj autoritet i moć i izvrše pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da spreči primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni. "Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja - a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života" kaže se na kraju pisma novinarskih i medijskih udruženja. Pismo zabrinutosti u vezi sa administrativnim uznemiravanjem portala Južne vestiNezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijaom lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres", Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, ponovo skreće pažnju na selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane srpske Poreske uprave u cilju sprečavanja rada medija i nanošenja finansijske i reputacione štete medijima koja ih potencijalno može zatvoriti.Tokom 2017. godine niz inspekcijskih kontrola nedeljnika Vranjske i sve veći politički pritisci, koji su zbog štrajka glađu vlasnika Vukašina Obradovića izazvali međunarodnu pažnju, doveli su do zatvaranja jedinog nezavisnog nedeljnika na jugu Srbije. Nakon zatvaranja Vranjskih, objavljeno je da inspekcija nije našla nepravilnosti u radu medija.Slučaj portala Južne vesti iz Niša još jednom potvrđuje administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Kao što smo vas ranije obavestili, Južne vesti su bile podvrgnute različitim poreskim inspekcijama u poslednjih pet godina. Poslednja je trajala 6 meseci i bila je neuobičajena po mnogim standardima: uključivala je aktiviranje 14 inspektora koji su pokazali jaku odlučnost i proveli radne dane i vikende u prostorijama medija. Posetili su komercijalne klijente Južnih vesti i osnivača medija Simplicity d.o.o. kako bi proverili zakonitost njihovog poslovanja samo zbog povezanosti sa Južnim vestima.Kako su Južne vesti objavile, poreski inspektori su preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata - uzimali su kopije potpisanih ugovora između Južnih vesti i Delegacije EU u Srbiji, UN-om, OEBS-om i drugim donatorima i pokazivali ih klijentima i članovima porodice, objašnjavajući da je to dokaz da Južne vesti rade za strane službe. Kao rezultat, ovaj medij je prijavio gubitak komercijalnih klijenata i da su zaposlenih bili pod dodatnim pritiskom članova porodica zbog svog rada.Po završetku inspekcije, u radu Južnih vesti nisu pronađene nepravilnosti. To, međutim, nije sprečilo inspektore da izdaju nalog koji obavezuje Južne vesti da plati skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije. Južne vesti su pokrenule postupak pred Upravnim sudom, a potom se obratili Poreskoj upravi sa zahtevom za odlaganje isplate do donošenja sudske odluke. Zahtev je odbijen u neuobičajeno efikasnosnom maniru u roku od jednog dana i ubrzo je usledilo pokretanje postupka Ministarstva finansija za prinudnu naplatu pre konačne odluke suda.Uredba koja se navodi u spornoj odluci Poreske uprave zasnovana je na Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru koji definiše obaveze glavnog i odgovornog urednika u javnim medijima , a koji se ne primenjuje na privatni sektor. Posle analize, Transparentnost Srbija je ovo potvrdila i osporila zaključak inspektora da glavni urednik medija mora da bude u stalnom radnom odnosu u mediju jer nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom.U odluci Poreske uprave se nalazi još nelogičnih zaključaka o kojima vas, na zahtev, možemo obavestiti, ali poruka je jasna: Južne vesti moraju da plate znatan iznos novca sada, uprkos očiglednim zakonskim propustima u donošenju odluke Poreske uprave koje će verovatno biti poništena na sudu. Pitanje je, međutim, da li će Južne vesti uopšte postojati kada sud donose odluku.Pored toga što je nezakonita, implementacija Kataloga rada u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru na rad privatnih medijima otvara vrata mešanju države u rad medija. Ona bi regulisala obavezne uslove koje glavni i odgovorni urednici i novinari u privatnim medijima moraju da ispune, kao i da glavni i odgovorni urednik mora da mora da bude u stalnom radnom odnosu. Ovo bi dovelo do finansijskog kažnjavanja velikog broja malih nezavisnih medija, što bi moglo dovesti do njihovog zatvaranja.Sve ovo daje osnov za novi alarm i bojazan da takvo tumačenje propisa namenjenog javnom sektoru otvara još jedan mehanizam za kontrolu i kažnjavanje privatnih medija koji su kritični prema vlasti. Mediji koji ne bi bili zatvoreni ili finansijski strogo kažnjeni, bili bi svesni da ih država može zatvoriti ako to želi. U takvim uslovima, sloboda izražavanja i nezavisno novinarstvo ne mogu postojati. Pored toga, reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru - Brnabić je rekla da sve Južne vesti mogu da urade je da podnesu žalbu i sud će odlučiti. Brnabić se nije osvrnula na pitanje korišćenja propisa namennjenih javnom sektoru u slučaju privatnih medijima ili činjenicu da poreska inspekcija nije našla nepravilnosti u radu Južnih vesti. Ona je pohvalila efikasnost Poreske uprave i nije komentarisala pokretanje prinudne naplate koja bi mogla da zatvor medij pre konačne odluke suda, niti skandaloznog ponašanja poreskih inspektora. Brnabić se nije osvrnula ni na činjenicu da su najveći poreski dužnici u privatnim medijima, poput Pink international company, čiji je dug u 2014. godini iznosio skoro 10,5 miliona evra, nisu podvrgnute poreskim inspekcijama niti prinudnoj naplati.Naprotiv, država ih podržava sa nezakonitim kreditima.Imajući sve navedeno na umu, tražimo od vas da iskoristite svoj autoritet i moć i izvršite pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da sprečite primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni. Država mora da preispita odgovornost državnih službenika i menadžera Poreske uprave koji su doveli do ovog problema i time pokaže svoju posvećenost obezbeđivanju okruženja u kojem mediji i novinari mogu slobodno delovati.Iako je Vlada Srbije, pod pritiskom međunarodne zajednice, objavila da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, uključujući i od strane državnih službenika se nastavlja. Analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a pokazuje da je u 2017. godini registrovano 62 slučajeva zastrašivanja i pritisaka, 30 od strane državnih službenika, dok je 2018. godine do sada bilo 34 incidenata, 18 od strane predstavnika države. Sudska praksa je i dalje u u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, sistem državne pomoći se zloupotrebljava i broj malih nezavisnih medija koji su administrativno uznemiravani raste.Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja - a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života.Zahvaljujemo na pažnji i nadamo se da ćete se reagovati.U Beogradu, 14.08.2018.Slaviša Lekić PredsednikNezavisno udruženje novinara Srbije                  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: openunsubotica.rs

Link: http://www.openunsubotica.rs/vesti/dogadjaji/konkursna-dokumentacija-za-javnu-nabavku-organizacija-pozorisnih-predstava-i-lutkarskih-izlozbi-u-okviru-projekta-theatro-husrb-1602-32-0106-td4.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: vesti - Konkursna dokumentacija za javnu nabavku - Organizacija pozorišnih predstava i lutkarskih izložbi u okviru projekta THEATRO - HUSRB/1602/32/0106 -...

Otvoreni univerzitet Subotica je lider u oblastima (ne)formalnog obrazovanja i manifestacione kulture u Srbiji, koji već preko pola veka, sa velikim uspehom, promoviše i razvija koncept doživotnog učenja i unapređuje kvalitet kulturnog života u gradu i regionu.,Konkursna dokumentacija za javnu nabavku - Organizacija pozorišnih predstava i lutkarskih izložbi u okviru projekta THEATRO - HUSRB/1602/32/0106 - TD4Otvoreni univerzitet Subotica je za potrebe projekta THEATRO, koji realizuje u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, (Referentni broj: HUSRB/1602/32/0106 - TD4), dana 14.08.2018. raspisao javnu nabavku male vrednosti za Organizaciju pozorišnih predstava i lutkarskih izložbi u okviru gore navedenog projekta.Dokumentaciju možete preuzeti OVDE  

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Novinarska-udruzenja-pisala-medjunarodnim-organizacijama-zbog-pritisaka-na-Juzne-vesti.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novinarska udruženja pisala međunarodnim organizacijama zbog pritisaka na "Južne vesti"

U pismu novinarska udruženja pozivaju brojne međunarodne organizacije da osude "tekuće sistematsko utišavanje kritičkih medija u Srbiji", a posebno naglašavaju nedavni slučaj administrativnog uznemiravanja portala "Južne vesti", koji "bije novu bitku" sa Poreskom upravom, koja pozivajući se na propise koji važe za javni sektor i pre konačne odluke suda želi da naplati milionski iznos.U pismu novinarska udruženja pozivaju brojne međunarodne organizacije da osude "tekuće sistematsko utišavanje kritičkih medija u Srbiji", a posebno naglašavaju nedavni slučaj administrativnog uznemiravanja portala Južne vesti, koji "bije novu bitku" sa Poreskom upravom, koja pozivajući se na propise koji važe za javni sektor i pre konačne odluke suda želi da naplati milionski iznos. Nezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijom lokalnih i nezavisnih medija "Lokal pres", Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, kako saopštavaju, uputili su pismo Evropskoj federaciji novinara, Evropskoj komisiji i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, kao i Misiji OEBS, Savetu Evrope i brojnim drugim međunarodnim organizacijama i stranim ambasadama. U pismu traže da se zaustave administrativna uznemiravanja medija i skreću pažnju na, kako kažu, selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane Poreske uprave. Posebno su naglasili slučaj portala Južne vesti, dodaju, kao i administrativno uznemiravanje kao model kojim se vrši pritisak na kritički nastrojene medije. Novinarska i medijska udruženja podsećaju da su poreski inspektori u ovom slučaju preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata te da su, iako nisu pronađene nepravilnosti izdali nalog da Južne vesti plate skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije - ističu u pismu. Novinarska udruženja navode i da nedavna reakcija premijerke Ane Brnabić "nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru". Iako je Vlada Srbije na čijem je čelu javno obećala da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, kažu u pismu, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Od međunarodnih organizacija kojima su uputili pismo, kako kažu, traže da iskoriste svoj autoritet i moć i "pritisnu" srpsku Vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druga "administrativna uznemiravanja" Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice, ali i da spreči da se za privatne medije primenjuju propisi koji važe za javni sektor. Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja - a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života - piše na kraju pisma novinarskih i medijskih udruženja. Podsetimo, iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju Južnih vesti pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da ovaj portal navodno duguje milionski iznos. Novinarska udruženja su potom zahtevala da se zaustave politički pritisci na ovaj portal, Koalicija za nadzor javnih finansija je pozvala Upravni sud "da hitno reaguje i poništi pritivzakonitu, besmislenu i sramnu odluku Poreske uprave", a i Transparentnosti Srbija su saopštili da "naplata izmišljenog poreskog dugovanja ugrožava opstanak medija".

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: nin.co.rs

Link: http://nin.co.rs/pages/article.php?id=115861

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Lu Salome i Niče

POSTEKOLOGIJAIli: ako je Dačić vodio Zaharovu u Guču, a ambasador Skot bio na Nišvilu, zašto onda niko iz vlasti nije gostovao na Banicijadi u Beloj Palanci i da li vašarska kultura ima uporište u visokoj, takođe, vašarskoj državnoj politiciSvake godine, na Mokranskom vrelu, obožavateljke mi ukradu bar jedne kupaće gaćice! Dobro, razumem ih potpuno, uradio bih isto! Hoću reći, ukrao bih rado tange Šeron Stoun, a ona me, bajdvej, podseća na moju Bilju. Nego u petak, u Beloj Palanci, doznajem lično od Kaćuše lepotice da njenom Putinu u Niš dolazi na noge američki ambasador Kajl Skot, na Nišvil. Mada je to, u poređenju sa Gučom, jedna dekadentna zabava i to u gradu koji je ostao bez svog aerodroma. I čudi me da vlast iz Beograda i Niš nije ponudila za razgraničenje sa Kosovom. Kud ide Preševska dolina, neka ide i prestonica cara Konstantina! Naravno, pod uslovom da u Srbiji ostane Bela Palanka, u kojoj će i dalje lokalni šerif da šeta slobodno bez "nanogice", iako je Agencija za borbu protiv korupcije, još 4. maja, donela rešenje o razrešenju predsednika pomenute nesrećne varoši.Da biste videli ovaj tekst morate biti aktivni član i prijavljeni na sistem.Pretplatom na elektronsko izdanje NIN-a imate mogućnost da pratite sve naše tekstove na sajtu. Kupovinom elektronske pretplate obezbeđujete korisničko ime i lozinku kojim se prijavljujete na sajt, nakon čega Vam sav sadržaj postaje dostupan.Za korisnike iz inostranstva:jednomesečna elektronska pretplata na NIN iznosi 5 €tromesečna elektronska pretplata na NIN iznosi 12 €šestomesečna elektronska pretplata na NIN iznosi 14 €godišnja pretplata iznosi 24 €          

----------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: Prva televizija

Emisija: Jutro sa Natašom

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gost-Milan Dinić,Lekarska komora Srbije

Voditelj Koji su najčešći propusti u radu lekara? Koliko je licenci oduzeto? Šta doktori i pacijenti zameraju jedni drugima? Kako se u zdravstvu suzbija korupcija? Šta je mito a šta je poklon? To su pitanja za dr Milana Dinića, direktora Lekarske komore Srbije. Dobro jutro, dobro nam došli. Vi ste pre jedno meseci, u junu, jel tako, reizabrani na mesto direktora Lekarske komore. Jel to prvi reizbor?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeNije, nije. Prethodno, dr Tanja Radosavljević je u dva mandata bila direktor Lekarske komore Srbije. VoditeljE pa dobro, i tada ste rekli da je između ostalog, jedan od Vaših prioriteta rad na odnosu pacijenata i lekara. Kakav je taj odnos?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijePa mislim da je to nešto što je važilo kao zajednički rad svih nas i društva sveukupno. Nažalost, danas smo svedoci situacija da je to 10, 20 godina posle nekog vremena gde je postojala teska i bliska i da kažem, jako dobra saradnja između lekara i pacijenata. Imamo situaciju da na neki čudan način lekari i pacijenti ne stoje na istoj strani. Mislim da je to jako važno, da povratimo poverenje pacijenata, sa druge strane, oni da povrate poverenje u nas kao lekare i da rehabilitujemo, na neki način, dobar odnos. Jer, praktično, govoreći, lekari i pacijenti imaju isti cilj, isti zadatak i ne postoji način i razlog zašto bi stajali na nekim suprotnim stranama i eventualno postojalo neko nerazumevanje. VoditeljDa. Kako se to vraća? Imali smo pre nekoliko dana objavljena vest da je konačno posle devet godina, doneta presuda, kako su mediji pisali o pedijatru koji je devojčici rekao da je razmažena, poslao je kući i ona je usled toga, preminula sutradan. Imala je komplikacije sa crevima. Taj čovek je dobio godinu dana zatvora. Kakav je njegov status kod vas, u Lekarskoj komori?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijePa, pazite, uvek je nezgodno i neprijatno govoriti kada imamo neki konkretan slučaj ili kada je neki povod da ovakva situacija i mnogo je lakše i bolje govoriti o svim tim situacijama, hladne glave, nego kada imate, da kažem, eto, neki takav, nesrećan slučaj koji se desio. Nažalost, greške u lekarskoj profesiji su neminovnost i one se dešavaju svaki dan. Vi imate 30.000 lekara u Srbiji, koji dnevno ako pruže 10 usluga dnevno, prosečno iamte 300.000 dnevno pruženih usluga, i jednostavno, nemoguće je ne pogrešiti i ne učiniti neku grešku. E sada, ono što je stav Lekarske komore to jeste da lekarima ne treba suditi u smislu krivične odgovornosti, kada je u pitanju lekarska greška, to je nešto što, ja verujem, naše pravosuđe, treba da doživi transformaciju, jer, vi, nemate elemente, da kažem, klasično, zakonski gledano o krivici ili eventualno o nekoj, mogu da kažem, * ubistva, kako sudite, sada trenutno kada je lekarska greška u pitanju. Nego, jednostavno, imate neku želju nekoge da pomogne, ali neke stvari ne pođu uvek kako treba. Nažalost, u medicini, ono što svi znamo, 1 i 1 nisu 2, i ne možete svaki put očekivati isti ishod lečenja. VoditeljDa, ali možemo da očekujemo pažnju, da nam se neko posveti. Da neko shvati da mi želimo da nas neko ozbiljno shvati, kad nam nije dobro, pogotovu, kada detetu nije dobro. dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeNaravno, i to su stvari o kojima ne treba, da kažem, ni diskutovati, jer se podrazumeva da neka određena pažnja je nešto što krasi svakog lekara. Ponavljam još jedanputa, 30.000 lekara ima u Srbiji, koji svaki dan obavljaju svoj posao, sporadično se dešavaju ovakvi slučajevi. VoditeljDa li ovaj pedijatar, da li postoji postupak kod vas protiv njega? Da li on radi?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeLekarska komora uvek poštuje odluke Civilnog suda, odnosno, Lekarska komora će poštovati odluku Civilnog suda u konkretnom slučaju. Mislim da slučaj još nije gotov. Da postoji mogućnost žalbe apelaciji kada ta presuda postane, da kažem, finalna bez daljeg prava žalbe. Lekarska komora će postupiti u skladu sa odlukom Civilnog suda, odnosno, ako ona bude zabrana obavljanja profesionalne delatnosti ili tako nešto, Lekarska komora će u skladu sa time oduzeti lekaru licencu. VoditeljVi morate trajno da mu oduzmete, u tom slučaju licencu?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeAko bude osuđen po, da kažem, ovoj tačci teško delo protiv zdravlja ljudi, bez obzira na koliko će biti osuđen, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, neki član 198. lekar trajno gubi pravo na obavljanje lekarske delatnosti i trajno mu se oduzima licenca. VoditeljDake, čak iako bude kazna samo godinu dana, kao što je sada, ako bude godinu dana, on neće moći da bude lekar nikad. dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeTo je ono što sam Vam malopre rekao. Jedino nije jedino. Ali mali broj zemalja, lekara ima za lekarsku grešku sudi po Krivičnom zakoniku. To je nešto što treba promenit. Jer lekarska greška i teško delo protiv zdravlja ljudi nisu ista stvar. Teško delo protiv zdravlja ljudi podrazumeva umišljaj, da ste vi sa namerom počinili i želeli da uradite, i zato je Zakon o zdravstvenoj zaštiti rekao da čovek koji bude osuđen za delo da je namerno nešto želeo da uradi, više ne može da bude lekar. A danas imamo situaciju da, nažalost, lekarsku grešku sudite na takav način. VoditeljDa li zato ti procesi protiv lekara u ovim slučajevima traju predugo? Imali smo slučaj Decedra, kada je 2016. godine zaključeno da je slučaj zastareo još 2010. godine. Da li iz tog razloga slučajevi toliko dugo traju?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijePa znate šta, ne bih sebi dao slobodu da tumačim sad, da kažem, pravosudni sistem i zašto nešto traje toliko koliko traje. Ono što je stav Lekarske komore Srbije da definitivno sudski procesi moraju i trebalo bi da se završavaju mnogo brže, kako bi jednostavno, sa jedne strane oštećena strana dobila neko zadovoljenje ili sa druge strane lekari skinuli sa sebe krst koji nose po 10, 15 godina koliko traju ti procesi. VoditeljProšle godine, Sud časti Lekarske komore pokrenuo je 94 predmeta. U tom trenutku je bilo 60 završeno, kad sam ja ovaj podatak našla. Oduzeto je 10 licenci. Kakva je sad situacija?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijePa pazite, ja nemam, to je zvanični podatak koji je usvojila Skupština vezano za rad sudova časti. U ovom trenutku, verujem da je taj broj približno sličan. Jer obično se iz godinu u godinu ne menja značajnije. Lekarska komora dobija, svakodnevno, da kažem, različite primedbe, ali sudski epilog evo dobio je taj broj procesa koji ste Vi sad pročitali. Voditelj 10. dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeZnači, 90 je bilo na sudu, od tih 90...VoditeljKoliko je trajno bilo oduzeto licenci?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeU ovoj godini ja mislim da su dve licence trajno oduzete, u 2018. godini. Ali trajno mogu biti oduzeto samo po odluci Suda civilnog, ne Suda časti Lekarske komore Srbije. Ako Civilni sud osudi lekara za teško delo protiv zdravlja ljudi tada Lekarska komora, jeste. Komora može samo do pet godina da oduzme licencu. VoditeljAli, recimo, ortopedu, onom ortopedu koji je, koji je, ortopedu Bojaniću, njemu ste oduzeli licencu na dve godine, jel tako? A da sudska presdua još nije bila doneta. dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeSud časti Lekarske komore Srbije sudi po etičkom kodeksu. On ne sudi, znači, po Krivičnom zakoniku, niti analizira i bavi se krivicom u smislu smrti pacijenta. Nego povredom etike i etičkog kodeksa, odnosno, nekih odredba etičkog kodeksa. U konkretnom slučaju, sudije su većale i da kažem procenili da nedvosmisleno postoji povreda etičkog kodeksa u nekim elementima i zbog toga doneli presudu kako su doneli. VoditeljŠta je ono, mi znamo šta zameramo lekarima jer smo svi pacijenti, ali šta lekari zameraju pacijentima?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeLekari ne zameraju, da kažem, pacijentima puno toga, zato što, pre svega,imaju veoma mnogo razumevanja za specifično, psihičko stanje koje imaju pacijetni kada dolaze kod lekara. Jer čovek kada je bolestan on je, da kažem, izmenjenog psihičkog stanja, zabrinut i tako dalje. Ali, ono što, na šta apelujemo to jeste da se pacijenti upoznaju, da kažem, malo sa zdravstvenim sistemom i sa pravima i obavezama mogućnostima koje imaju u zdravstvenom sistemu. Urađena je neka anketa prošle godine. 3.000 lekara je učestvovalo u njoj i naveli su da je najčešći razlog konflikt između lekara i pacijenata upravo nerealna očekivanja, odnosno, nepoznavanje procedure iz sistema za dobijanje određene usluge. Naravno, da svi mi, kada smo bolesni, prvo pitanje koje postavimo, ko je za to najbolji u zemlji, ovaj, i onda na taj način dobijemo neka uska grla ili dobijemo nerazumevanje jer, nažalost, ne možemo svi da dođemo i da se lečimo kod dvoje, troje ljudi koji su eksperti iz neke oblasti, a to nekada često budu zahtevi pacijenata na koje lekari ne mogu da odgovore. Mislim da treba da se malo bolje upoznaju sa pravima i obavezama vezano za samo zdravstveno osiguranje i ono što mogu da ostvare kroz zdravstveno osiguranje kao svoja prava. Tada će biti mnogo manje nesuglasica. RFZO pred lekare postavlja uslove, na primer, koje lekove možete za koje dijagnoze da propišete i tako dalje. Pacijenti su imali neku drugu terapiju, možda, neposredno pre toga, tada dolazi do neke promene terapije, često dolazi do nesuglsica, za što se to dešava u ordinaciji. Nažalost, lekari moraju to da sprovode jer su to pravila po kojima su, da kažem, i zasnovali radni odnos i po kojima rade. VoditeljI moram još nešto da Vas pitam. Videli ste u Hrvatskoj se desio slučaj smrti čoveka na ulici, Hitna pomoć je stigla kasno, stigao je tehničar, ali nije to sad tema. Tema je reakcija ministra, tamošnjeg, koji je rekao, krive su bogate zemlje, zato što nam uzimaju najbolje lekare. Da li je u nekom scenariju to moguće i kod nas, s obzirom da odliv lekara i kako ih zadržati?dr Milan Dinić, direktor

Lekarske komore SrbijePa pazite, verovatno, kada pričamo o najeminentnijim i najkvalitetnijim ljudima da oni sigurno dobijaju ponude iz inostranstvo koje je jako teško, ovaj, odbiti. Ono što je dobra, da kažem, vest, za naše građane, jeste da naši lekari su jako rado prihvaćeni, viđeni svuda u svetu što definitivno potvrđuje neki kvalitet, da kažem, nekog našeg medicinskog fakulteta, i neke škole i prakse koju mi stičemo. VoditeljTo je sjajno za lekare. A mi?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijeNe, sjajno je i za pacijente, zato što, mislim, Srbija u ovom trenutku ima dovoljan broj lekara i u principu imamo, zaista, kvalitetne lekare. Vi kada pogledate neke statistike pošto, nažalost, i kada je bolest u pitanju i neka neželjena dejstva, moramo gledati statistiku, ona ne odstupa značajno od nekih evropskih zemalja, razumete? Što pokazuje da naš neki kvalitet postoji. Ali, definitivno, moramo raditi malo više na organizaciji, da se poprave organizacija. VoditeljDa su svi u Beogradu, da se svi leče u Beogradu?dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore SrbijePa vi imate, da kažem, jednostavno, problem sa unutrašnjim migracijama unutar zemlje. Najveći broj lekara je, ovaj, u Beogradu, nakon toga, naravno, Novi Sad, Kragujevac, Niš. I koncentrisani su lekari tu gde su klinički centri, gde su velike zdravstvene ustanove. To jeste problem, sada, distibucije unutar same Srbije, ali mislim da ukupno gledano kao broj i odnos broja stanovnika itd. mi imamo dovoljan broj lekara. Moramo da se trudimo da definitivno, sa jedne strane, popravimo, kako socio-ekonomske uslove, tako i ovo što smo pričali na početku, jer lekari,zaista, u ovom trenutku su pod velikim pritiskom kada znaju da im prete zatvorske kazne i ostalo, radeći svoj posao, najčešće na najbolji mogući način. VoditeljNajlepše Vam hvala, što ste bili naš gost ovog jutra.                                                                  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 15.08.2018

Medij: Radio 021

Emisija: Život grada

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Protest ispred suda

Voditelj: Život grada počinjemo pričom o privredniku iz Novog Sada koji se zove Stanko Krstin, on je protestovao danas ispred zgrade novosadskog suda zbog korupcije u pravosuđu, a više o ovome reći će vam Zoran Strika. Reporter: Stanko Krstin novosadski privrednik i predsednik Unije poslodavaca Vojvodine protestvovao je jutros ispred zgrade novosadskog suda držeći u rukama transparent na kojem je pisalo protesti protiv korupcije. Na transparentu su se nalazile dve fotografije jedna sa masovnih protesta u Rumuniji a druga fotografija je pokazivala njega kako stoji sam i protestuje protiv korupcije u pravosuđe u Srbiji. Na ovaj način je želeo da skrene pažnju na činjenicu da se u Srbiji praktično niko ne buni protiv korupcije iako je ona na svakom koraku. Krstin već godinama protestuje na sličan način ispred zgrada sudova i tužilaštva u Novom Sadu i Beogradu. Jednom prilikom je rekao da je rešen da do kraja života protestuje ispred različitih sudova u Srbiji zbog brojnih sudskih postupaka koji se vode protiv njega, zbog kampanje u kojoj ga, bez dokaza optužuju, da svojom proizvodnjom truje građane, kao i zbog nacionalne diskriminacije i uvreda da je ustaša. Protiv Krstina su tužbe podneli komandirka jedne policijske stanice u Novom Sadu, njen zamenik, ali i jedan sudija. Sa druge strane on je za korupciju optužio i pojedine pripadnike Bezbednosno-informativne agencije, kao i pokrajinske i republičke inspektore za zaštitu životne sredine. Opširnije o ovom slučaju čitajte na našem portalu 021.rs.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------