Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 17.08.2018

Medij: Alo     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Direktorka zaposlila pola familije

Direktorka zaposlila pola familije

Snežana Popović, direktorka Osnovne škole “Grabovac” iz istoimenog naselja kod Obrenovca, pretvorila je tu školu u privatnu prćiju. Bez imalo blama u osmoletki kojom rukovodi zaposlila je pola familije, između ostalih uhlebila je sina, snaju, rođenog brat i njegovu ženu.

Njen sin Đorđe Popović zaposlen je kao nastavnik fizičkog vaspitanja, a kako tvrdi izvor “Alo!” zaposlena je i snaja Ljiljana Bogdanović Popović kao učitelj, kao i direktorkin rođeni brat Milisav Ilić, za kojeg upućeni tvrde da ni ne dolazi na posao. Ni Milisavljeva žena Slavica Ilić nije bez posla i u osmoletki radi kao radnica na održavanju čistoće.

- Snežana Popović je direktor škole skoro 20 godina, a za sve to vreme u školi zapošljava samo svoje rođake i prijatelje, i to gotovo sve bez odgovarajuće stručne spreme za posao koji obavljaju... Gotovo svi su primljeni u radni odnos bez raspisanog konkursa. U selu se škola u šali zove porodična firma, jer se bez rođačke veze ne dobija posao - navodi se u jednoj od pritužbi protiv Snežane Popović dostavljenih Agenciji za borbu protiv korupcije i prosvetnoj inspekciji.

Tim povodom kontaktirali smo Snežanu Popović koja je potvrdila da su članovi njene najbliže familije zaposleni u školi u kojoj je direktror

- Đorđe Popović angažovan 60 procenata, između ostalog i u OŠ „Grabovac“. Ljiljana Bogdanović, današnja supruga drugog sina, dugogodišnji je radnik škole i u trenutku zasnivanja radnog odnosa nije bila ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa mnom. Milisav Ilić radi kao ložac u školi u Ljubiniću i ima platu oko 10 hiljada dinara, a njegova supruga Slavica Ilić radi kao radnik na održavanju ćistoće - navodi Popovićeva.

Osnovna škola „Grabovac“ nalazi se na teritoriji opštine Obreno-

vac i nju pohađaju učenici sela Grabovac, Dren, Orašac, Vukićevicu, Ljubinić kao i nekih sela sa teritorije opštine Ub. Školu pohađa oko 480 đaka. Nastava se izvodi u matičnoj školi u Grabovcu, koja je osmogodišnja škola i pet područnih odeljenja

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Blic     Strana: 14,15

Rubrika: Ekonomija

Autori: Suzana Lakić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Banatski Dvor pune kreditom od 30 miliona €

Banatski Dvor pune kreditom od 30 miliona€

suZana lakiĆ

“srbijagas” nema dovoljno para za nabavku gasa za predstojeću zimsku sezonu i zbog toga će u banci uzeti kratkoročni kredit od 30 miliona evra, saznaje “blic”.

U javnoj nabavci koju je direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović raspisao pre desetak dana, navodi se da je kredit potreban da bi kompanija obezbedila tekuću likvidnost. Pravi razlog za zaduživanje u vreme kada se nabavljaju energenti jeste obezbeđivanje novca za kupovinu gasa i punjenje rezervoara u Banatskom Dvoru za p r e d stojeću zimsku sezonu.

Koliko je važno da kompanija dobije novac što pre govori i činjenica da zajam mora da

se obezbedi brzo i da Bajatović očekuje povlačenje kredita do kraja septembra ove godine.

- Kredit je kratkoročan.

Kompanija se obavezala da će ga vratiti u roku od godinu dana, a od banke je u otplati tražila i grejs period od mesec dana. Takvi krediti obično jesu najskuplji, ali su trenutno i jedini način da „Srbijagas“ obezbedi dovoljne količine gasa za redovne i vanredne okolnosti i da napuni rezervoare u Banat-

bEz proVizija i naknada bankE

Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, “Srbijagas” od banaka traži fiksnu kamatu koja se sastoji od nepro-

menljive marže i euribora. Jedan od zahteva je i fiksna jednokratna naknada za puštanje kredita od 0,25 odsto, ali i da drugi troškovi, provizije i naknade ne postoje.

skom Dvoru. U suprotnom može doći do problema i poremećaja u snabdevanju grejanjem i domaćinstava i kompanija - kaže izvor “Blica” iz “Srbijagasa”.

Naš sagovornik dodaje i da je u celoj ovoj priči dobro to što kredit ne obezbeđuje država već “Srbijagas” svojim menicama.

D ir ek t or

“Srbijagasa” Dušan Bajatović potvrdio je saznanja “Blica” da je raspisan tender za kredit od 30 miliona evra, ali i ocenio da kompanija još nije toliko finansijski jaka da bez pozajmica obezbeđuje potrebne količine energenata.

- Kredit uzimamo za punjenje Banatskog Dvora. Gas koji kupimo realizovaćemo u toku grejne sezone i istovremeno ćemo vraćati kredit. Iako nikome ne

dugujemo ništa, pa ni za gas, i imamo dobre poslovne rezultate, još uvek nemamo tekuću likvidnost na nivou da bez pozajmice napunimo podzemno skladište gasa Banatskog Dvora - kaže Bajatović.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da Bajatoviću ne bi bili potrebni ovakvi krediti da u “Srbijagasu” postoji bolja finansijska disciplina. - Sigurno ne bi došli u situaciju da gas kupuju kreditima kada bi bolje naplaćivali svoja potraživanja - ocenio je Vučković.

Prema podacima Fiskalnog saveta, za samo osam meseci u 2017. godini državna preduzeća ostala su dužna „Srbijagasu“ 2,6 milijardi dinara za isporučeni gas. Najveći dužnici su Azotara i Srpska fabrika stakla u Paraćinu.

Problem dugovanja za isporučeni gas nije, međutim, od juče. Stručnjaci su više puta pominjali da mnoga državna preduzeća gas ne plaćaju godinama i da bi njihova egzistencija bila ugrožena kada bi država insistirala da odmah izmire svoja dugovanja prema “Srbijagasu”.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Danas     Strana: 3

Rubrika: Sandžak

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za sanaciju Grabovice 15 miliona

Za sanaciju Grabovice 15 miliona

Sjenica - Vlada Srbije opredelila je 15 miliona dinara za sanaciju korita reke Grabovica u Sjenici koje je oštećeno tokom poplava prošle godine. Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode" pokrenuće i sprovesti postupak javne nabavke i zakljućiti ugovorsa izvođaćem radova. Nakon toga poćeće sanacija korita ove reke, a krajnji rok za završetak radova je decembar sledeće godine. Sjenica je, inaće razlićitim manifestacijama, 14. avgusta, obeležila Dan opštine, 765. godinu postojanja. Sjenica je prvi put pomenuta u pisanom dokumentu 1253. godine. S.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Danas     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Bojana Bačić

Teme: Korupcija

Naslov: Tviterlend

Tviterlend

Veljko Pajović icsveljkoveseljko

Reporter RTS-a na licu mesta, neprekidno izveštava o mostu koji se urušio u Đenovi. Tako su izveštavali i o noćnom rušenju u Savamali, kada se urušila država. Goran Ješić @gjesic

Rusi zabranili uvoz nektarine iz Srbije, pre nekoliko meseci se isto desilo sa mesom, pretoga sajabukom... korupcija je srednje imezaposlenih u ministarstvu poljoprivrede koje zapravo vodi Rističević i ekipa... Bojana Lekić @BojanaLekic9

Jel ovo pismo „gradonačelnika" na ćirilici? Eondaje u redu. fđno

: Bojana Bačić i

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 8

Rubrika: Sudska

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšeni krijumčari gela za nargile, među njima i policajac

Uhapšeni krijumčari gela za nargile, među njima i policajac

Kraljevačka policija, u saradnji s Tužilaštvom specijalizovanim za suzbijanjem korupcije zaplenila je 1,1 tonu gela za nargile i uhapsila četiri osumnjičena, među kojima je i jedan policijac iz Prijepolja.

Osumnjičeni se terete da su, izbegavajući granični prelaz, pokušali da prokrijumčare gel za nargile iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu.

Uhapšeni su R. B.(44), N. ć. (20) i B. B. (35) iz Priboja, koji se terete za krivično delo krijumčarenja, i policijski službenik iz Prijepolja A. S. (32) zbog sumnje da je počinio krivično delo trgovine uticajem.

  1. S., koji je bio van dužnosti, tereti se da je došao na lice mesta i pokušao da utiče na pripadnike Granične policije da puste osumnjičene bez kažnjavanja.

Svima je određeno zadržavanje do 48 časova, u kojem roku će uz krivičnu prijavu biti privedeni Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu koje se bavi suzbijanjem korupcije.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 8

Rubrika: Sudska

Autori: Lj. Malešević

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Registrovani i neregistrovani lobisti

Registrovani i

neregistrovani lobisti

Kao što je nedavno i najavila ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, poslanici Skupštine Srbije će se već u oktobru izjašnjavati o Predlogu zakona o lobiranju. Vlada Srbije je na poslednjoj sednici utvrdila taj predlog kao deo Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji. Ministarka je i tada istakla da je suština tog zakonskog akta da Srbija dobije registar lobista, da njihovo delovanje bude javno, transparentno i da se zna kod kog funkcionera odlaze i za šta lobiraju, dodajući da lobiranje nije protivzakonito jer takav zakon imaju već mnoge zemlje, a u tome prednjače SAD.

Obaveza Srbije da uredi pitanje lobiranja i pristupa javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti proističe i iz međunarodnih ugovora koje je naša država usvojila. Zakon o lobiranju, koji treba da stupi na snagu naredne godine, ujedno treba i da uspostavi normativni okvir u oblasti lobiranja i na taj način otkloni nedostatke u srpskom pravnom sistemu. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka.

Lobirano lice može biti ministar, državni sekretar ili narodni poslanik, ali i državi službenik, posebni savetnik u ministarstvu, predsednik opštine ili njegov zamenik, kao i lice zaposleno u opštini. Jer, predlogom pomenutog zakonskog akta propisano je da lobiranje predstavlja aktivnost kojom se vrši uticaj na organe Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, a lobiranje se definiše polazeći od nacionalnih specifičnosti. Srbija će doboti zakon o lobiranju koji je antikorupcijski i preventivan. On će povećavati transparentnost u procedurama donošenja zakona, uredaba i drugih propisa jer lobiranje mora biti usklađeno s javnim interesom.

Zakon prepoznaje dve vrste lobista: registrovane i nergistrovane. Registrovani su oni koji ispunjavaju opšte uslove, što podrazumeva da su državljani Srbije, da imaju fakultetsko obrazovanje, da nisu osuđivani ili da du prošli obuku Agencije za borbu protiv korupcije. Svi koji ispunjavaju te opšte uslove, a žele da budu lobisti, moraju biti upisani u Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje. Neregistrovani su oni koji lobiraju isključivo u svoje ime. To mogu biti građani, Privredna komora Srbije, NALED, Američka privredna komora u Srbiji, Savet stranih investitora, NIS, pravosudne asocijacije... Međutim, pravno lice koje obavlja lobiranje i neregistrovani lobisti ne mogu zastupati dva ili više korisnika lobiranja koji u konkretnom slučaju imaju suprotne interese.

Bez obzira na to da li je reč o registrovanom ili neregistrovanom lobisti, obaveza funkcionera koji ih angažuje je da to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije.

U suprotnom, kazne se kreću od opomene do predloga o udaljenju s javne funkcije. Korisnici lobiranja mogu biti i privatne kompanije, NVO, grupe građana. One imaju obavezu da s registrovanim lobistom sklapaju ugovor.

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije donosi kodeks ponašanja učesnika u lobiranju koji će uspostaviti standarde i visoke etičke vrednosti za obavljanje lobiranja. Strano fizičko lice može obavljati lobiranje u Srbiji samo ukoliko je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju lobiranje u Srbiji. Upisom u tu posebnu evidenciju strano fizičko lice stiče ista prava, ali i dobija iste obaveze kao i lobistau Srbiji.

Obuku za lobistu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije koja izdaje uverenje. Zahtev za upis u Registar lobista i Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje takođe se podnosi Agenciji. Kao što se upišu, lobisti se mogu i ispisati, odnosno izbrisati iz registra. Kao razlog za brisanje iz Registra lobista u zakonskom predlogu navodi se sam zahtev lobiste, ako je lobista osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja, ako mu je izrečena mera bezbednosti ili zaština mera zabrane obavljanja delatnosti, ukoliko je postupio suprotno načelu integriteta, gubitkom poslovne sposobnosti ili ukoliko lobista postane funkcioner ili se zaposli, odnosno radno angažuje u organu vlasti.

Lobiranje se, shodno zakonskom predlogu, ne može započeti pre zaključenja ugovora o lobiranju. U ugovoru moraju biti navedene ugovorne strane, podaci o načinu i vremenu trajanja lobiranja, visina naknade za lobiranje, ali se njime lobisti ne mogu obavezati na određeni ishod lobiranja. Raskid ugovora o lobiranju može zahtevati svaka ugovorna strana u svakom trenutku.

Lj. Malešević

Zabrana dve godine posle funkcije Predlogom pomenutog zakonskog akta propisana je zabrana obavljanja lobiranja licu izabranom, imenovanom, postavljenom, zaposlenom ili na drugi način radno angažovanom u organu vlasti, kao i licu na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost. Zabrana prestaje po isteku dve godine od dana prestanke funkcije. Drugim rečima, dve godine nakon obavljanja javne funkcije funkcioneri, visoki državni službenici ili lica koja su radno angažovana u organu vlasti ne mogu se zaposliti kao lobisti.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Kurir     Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić/Javne nabavke

Naslov: Skupština za televizore pukla 660.000 DINARA

Skupština za televizore pukla 660.000 DINARA

Parlament se krajem jula častio novim TV uređajima, iako su u zgradi odavno postavljeni monitori za praćenje sednica

U Skupštini Srbije vrše se izgleda ozbiljne pripreme za povratak parlamentaraca u poslaničke klupe. Rešili su, naime, da ih po povratku s odmora počaste novim televizorima, za šta su iz državne kase iskeširali 661.500 dinara (oko 5.500 evra).

I đoknarodjedvakrpikraj s krajem, parlament izgleda ima novca i za razonodu, pošto će poslanici, osiminformativnog programa, moći na novim uređajima da prate i raznovrsni zabavni sadržaj. Bezobjašnjenja

U zgradi Skupštine, inače, već su odavno postavljeni monitori. Skupštinaje, ipak, 26. jula ove godine zaključila ugovor s firmom „Skaj mjuzik korporejšen“ za nabavku TV uređaja u vrednosti od 551.250 dinara (bez PDV).

Ne navodi se u koje svrhe se kupuju televizori, niti koji su modeli i njihove karakteristike. Iz Skupštine nisu odgovorili na ta pitanja Kurira. Pod pretpostavkom da je cena prosečnog televizora oko 30.000 dinara, poslanici mogu da računaju na dvadesetak novih uređaja. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da na osnovu dostupnih podataka nije moguće jasno zaključiti da li je ova nabavka bila opravdana.

- Naime, planirana je nabavka 42 televizora, kojajebilapredviđena planom javnih nabavki, ali nema dodatnih podataka o tome koje bi potrebe trebalo zadovoljiti tom nabavkom. Drugim rečima, trenutno nije vidljivo da li su postojeći TV uređaji zastareli, pa ih treba menjati, ffi je reč o postavljanju aparata na mestima gde ih sada nema - kaže on. Krijudokumenta

Obrazloženje za to bi trebalo, kako navodi, da postoji u dokumentaciji na osnovu koje je Skupština pripremala plan javnih nabavki, ali ne posto-

ji praksa i zakonska obaveza da se ti dokumenti objavljuju:

- Skupština bi trebalo da ima objavljene podatke o tome kojim sredstvima rada raspolaže, ali podaci o TV uređajima i njihovom upotrebnom stanju nisu navedeni u Informatoru o radu, što bi trebalo ispraviti. B. B.

Nabavke

KAMERE I SVINJSKE GLAVE

U ovoj godini Skupština Srbije trošila je novac u razne svrhe. Vode računa o bezbednosti i dobiće, podsetimo, nove kamere i program za njihovu kontrolu, a ta javna nabavka koštaće parlament do četiri miliona dinara. Brinu i o ishrani u skupštinskom restoranu, gde su poslovično niske cene, te će im stići i deo od 30.150 kilograma svinjskog mesa, koliko je naručeno za državne organe, od čega 50 kilograma svinjskih glava i 200 kilograma papaka.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 8

Rubrika: Vesti

Autori: M.L-D.S.

Teme: Korupcija

Naslov: IZ ŠKOLE IZVUKLI 931 MILION DINARA ĐUROVIĆA SMENILI JER JE ZAUSTAVIO MULJANJE

IZ ŠKOLE IZVUKLI 931 MILION DINARA ĐUROVIĆA SMENILI JER JE ZAUSTAVIO MULJANJE

M.L-D.S.

Ministar prosvete Mladen Šarčević ukinuo je Beogradsku poslovnu školu (BPS) iako je njen direktor prof. dr Đura Đurović uspeo da protera korupciju iz ove ustanove i činio sve da je izbavi iz višemiiionskih dugova, koje muje u amanet ostavilo prethodno rukovodstvo! DELILI ŠAKOM I KAPOM Po već uhodanoj šemi Šja Samardžić, posle kogaje Đurović stupio na mesto direktora, iz škole je izvukao 931 milion dinara, dajući pozajmice propalim preduzećima, za koja se znalo da ne mogu da ih vrate. Ovo je konstatovano i u izveštaju budžetske inspekcije, u koji je Srpskitelegraf imao uvid. Milionske pozajmice neosnovano su date tu rističkoj agenciji „Kontiki travel“, zatim „Simpu“, VK Radničkom iz Kragujevca i „Nov-

ostima“ AD, kao i deponovana štednja kod Univerzal banke, koja je takođe u stečaju. Da je reč o muljanju, vidi se na primeru „Kontikija“, s kojimje BPS od b. avgusta do 18. novembra2ol3. sastavio čak 13 ugovora o pozajmicama, čija je vrednost 186 miliona dinara. Iz toga jasno prozilazi, tvrdi naš izvor, da su ugovori koji su se pravili u tako kratkom roku služili da se novac zapravo podeli s onima kojimaje pozajmljen.

Po istom principu „Simpu“ je pozajmljeno 540 miliona dinara, Radničkom pet, a„Novostima“

50 miliona.

- Vrloje izvesno daje šemaizvlačenja para iz škole bila ista, da su u tim aktivnostima učestvovala ista Isa i daje naplata ogromnih dugova od„Simpa“, „Kontikija“iVKßadničkog krajnje neizvesna, posebno u pogledu „Kontikija“, nadkojimje u međuviemenu otvoren namemi stečaj - navodiseuizveštajubudžetske inspekcije od 8. juna 2015. Po dolasku na čelo BPS, Đurović je pokušao da naplati pozajmice koje je napravio njegov prethodnik i podneo krivičnu prijavu za organizovani kriminal protiv Samaidžića, N. N. izvršilacaißoraMilačića, koji je bio u upravi „ Simpa“ i povezano Ise u vlasništvu „Kontikija“. Po toj prijavi do danas nema rezultata. On se izborio i da se na zemljište na kojem je „ Simpo“ imao pravo trajnog korišćenja stavi zalog i tako obezbedi neka vrsta naplate. Pro tiv VK Radničkog je dobio spor po kojem škoU mora da se vrati novac, aI presuda ne može da se uruči jer se vraća s oznakom da je primalac nepoznat. S druge strane, s „Novostima“ su pregovori o vraćanju uspešno pokrenuti. * PROTERAO KORUPCIJU lako je otpustio čak više od4o nekvalitetnih profesora i zaposlenih, škola za vreme njegovog mandata nijeizgubilanijedanspor. Nito, međutim, nije bilo dovoljno da se pravo i zakonitost u tim otkazima prepo znaju. Dakle, oni koje je otpustio urotffi su se protiv njega, a besomučna kampanja prepoznaje isanajvišegvrha prosvete iako on tvrdi da nema nirečioličnom sukobu,barnes njegove strane,

- Moje gledanje na ovu situaciju jeste potpuno jasna slika razvoja škole u svim segmentima i na tome sam sa svojim timom i studentima radio. Dokazi o tome su neoborivi i neporecivi, za razliku od drugih interesa koji su verovatno lični i privatni i iza kojih stoji dimna zavesa o tobože nekom kriminalu Đurovića - kaže on.

Samardžić: Menice su pokriće!

Ilija Samardžić, bivši direktor BPŠ, odgovara da su optužbe na njegov račun čista laž jer su za pozajmice postojale menice kao pokriće i da nijedna nije data neosnovano. - Da sam išta uradio mimo zakona, valjda bih do sada za to odgovarao. Škola je za vreme mog mandata poslovala odLično, a profesori koji sada imaju pLate po 50.000 kod mene su imali 400.000 - rekao je Samardžić.

MINISTRE PINOKIO, DOŠLO JE VREME ZA OSTAVKU!

Ministar prosvete, koji je još pre sedam dana lažno optužio Srpski telegraf da je objavljivao plaćene tekstove o radu BPS i javno obećao da će izneti dokaze o tome (što ne može da učini jer nikakvih para nije bilo), i dalje ćuti. Umesto da snosi odgovornost za svoje

izmišljotine, Šarčević se obrušio na Srpski telegraf, a sve da bi prikrio svoje nezakonite odluke o gašenju uspešne škole i nelegalnom formiranju nove

akademije, koja nema akreditaciju i dozvolu za rad. Pošto smatramo dajavnost ima pravo da zna istinu, apelujemo na ministra da konačno izađe sa dokazima ili da, u suprotnom, podnese ostavku.

PITANJA NA KOJA MINISTAR NE ODGOVARA

RekLi ste da ćete obavestiti javnost o tome koliko je Srpskom telegrafu plaćeno za pisanje o BPŠ. Kada ćete to učiniti? Zbog čega to odmah ne uradite?

Jeste li spremni da podnesete ostavku ako nemate dokaze za svoje neistinite tvrdnje?

Da li je tačno da ste pritiskali f inansijsku službu BPŠ da vam dostavi navodna dokumenta o uplatama na račun Srpskog te-Legrafa, što oni nisu mogli da učine jer takvi papiri ne postoje?

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Piše BOJAN LjUBENOVIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: TAKO REĆI NEZVANIČNO

Piše BOJAN LjUBENOVIĆ

TAKO REĆI NEZVANIČNO

SLIČNOST

I ove godine u Srbiji cvetaju korupcija i ambrozija.

Pojedinci su na njih alergični, vlast obećava da će da ih iskoreni, a većina ne veruje ni jednima ni drugima... OBIČAJ

Kad ne možemo da nađemo protivnika, podelimo se između sebe pa se nadmećemo.

Kako u sportu, tako i u ratu...

SIMBIOZA

Svet je nekad živeo u robovlasništvu, a danas živi u demokratiji. Jedino u Srbiji ta dva sistema egzistiraju paralelno.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Prva televizija

Emisija: Jutro sa Natašom

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Prelistavanje

Politika:Najviše novca za najmanje penzije.

Sreto Tanasković,naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU:Latinica nije srpsko pismo.

Za specijalno tužilaštvo biće podignuta nova zgrada.

Večernje novosti:

Država udara na kafanske diplome.

Milena Ivanović:Sigurna sam da snimci mogu da dovedu do ubica.

Uhapšen užički ginekolog.Uzeo 570 evra za abortusginekolog abortus

Blic:

Deda me je izvukao iz vira,a onda je potonuo.

Javna preduzeća duguju 22 milijardi za struju.Samo RTB 7,5 milijardi.

Zvezda krči put u Evropu.

Kurir:

Hrvatski ministar spasao oca i ćerku.

Dačić:Vučića branim više nego njegovi iz SNS.

Danas:

Oliver nije slučajna žrtva,reč je o političkom ubistvu.

Hašim Tači priželjkuje Nobela za mir.

Povećanje penzija od 9 osto iskače iz aranžmana sa MMF-om.

Srpski telegraf:

Dačić:Deo SNS ruši Vučića

Alo:

Rat službi u Zvezdi i Partizanu.

Novi Beogra i Rakovica sve bliži.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: nin.co.rs

Link: http://nin.co.rs/pages/article.php?id=115861

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Lu Salome i Niče

Lu Salome i NičeIli: ako je Dačić vodio Zaharovu u Guču, a ambasador Skot bio na Nišvilu, zašto onda niko iz vlasti nije gostovao na Banicijadi u Beloj Palanci i da li vašarska kultura ima uporište u visokoj, takođe, vašarskoj državnoj politiciSvake godine, na Mokranskom vrelu, obožavateljke mi ukradu bar jedne kupaće gaćice! Dobro, razumem ih potpuno, uradio bih isto! Hoću reći, ukrao bih rado tange Šeron Stoun, a ona me, bajdvej, podseća na moju Bilju. Nego u petak, u Beloj Palanci, doznajem lično od Kaćuše lepotice da njenom Putinu u Niš dolazi na noge američki ambasador Kajl Skot, na Nišvil. Mada je to, u poređenju sa Gučom, jedna dekadentna zabava i to u gradu koji je ostao bez svog aerodroma. I čudi me da vlast iz Beograda i Niš nije ponudila za razgraničenje sa Kosovom. Kud ide Preševska dolina, neka ide i prestonica cara Konstantina! Naravno, pod uslovom da u Srbiji ostane Bela Palanka, u kojoj će i dalje lokalni šerif da šeta slobodno bez „nanogice“, iako je Agencija za borbu protiv korupcije, još 4. maja, donela rešenje o razrešenju predsednika pomenute nesrećne varoši.A Banicijada je, i ove godine, bila jeftina vašarska zabava koja je, pak, skupo koštala ovu najsiromašniju opštinu u Srbiji. Samo za Cakanu, Anu Bekutu, Nedu Ukraden i trubače Dejana Petrovića isplaćeno je, zvanično, 22.000 evra, a ukupni troškovi daleko su veći. Valjda će i tu Agencija za borbu protiv korupcije nešto reći. Dobro, sve to nije od juče. Sve to počelo je, svojevremeno, od Guče. A danas bi svaka selendra preko noći da postane Guča.Vašarska kultura širi se Srbijom kao požari u Grčkoj i tu, izgleda, nema spasa. Jer, evo, sada će i leskovačka Roštiljijada na kojoj će se krem estrade, opet, „osladiti“. Ne toliko pljeskavicama koliko masnim honorarima.Vašarska kultura ima uporište u visokoj, takođe, vašarskoj državnoj politici. Ne samo zato što Dačić peva na uvce stranim državnicima. Vašarska politika vidi se i u tome što se, recimo, moj Alek pre podne zalaže za razgraničenje dajući Tačiju, kao bakšiš, jug Srbije, a onda Dačić, istog dana, popodne spominje Pandorinu kutiju iz koje su, kao na pravom vašaru, iskočile nepostojeće granice između Kosova i Srbije. I da li onda, po toj vašarskoj logici, i Boško Obradović traži „nanogice“ za Vučića?!Pokušavajući da se odmaknem od vašarskog ludila, na mokranskom vrelu, čitam neki tekst o ljubavnom trouglu između Lu Salome, Ničea i Rilkea. Ona je bila „zver od žene“, zbog nje su se muškarci ubijali, a uspela je da zavede i jednog Fridriha Ničea! A kada je shvatila da je Niče zaljubljen u svoju sestru, Lu Salome je poludela. Nije mogla da shvati da ju je Niče iskoristio i to „samo jednom“ kao „običnu salvetu“. Počela je, u besu, Ničeu da pravi ljubomorne scene sa pesnikom Rilkeom sa kojim je legala u postelju, a Niče je to ravnodušno posmatrao. Na kraju ceh je platio Rilke koji je poludeo, a Lu Salome je postala histerična i lečila se kod Frojda na kauču. Kada, pak, nisu pomogli „intervjui“, pribeglo se „grubom snošaju“ pri čemu je ona izigravala „inferiornu ženku“ i tražila od Frojda da je bičuje, da je „zaskače otpozadi“... Pritom je tvrdila da su žene „jači pol“ i da poseduju nekakvu „žensku metafiziku“?!K. G. Jung, moj guru iz Švice, inače, nesuđeni Frojdov naslednik, kaže: „Da, sećam se, takva je bila Lu Salome! Ali, ne zaboravi, moj dečače, da je napisala roman o Isusu u kome nudi tezu da je Isus bio neizlečivi narcis! A kako i ne bi bio kada mu je mati bila Kleopatra, a otac Aleksandar Veliki! Hoću reći, Isus je bio na velikim mukama: kako izaći iz senke tako slavnih roditelja“?Ovog puta moja Crna se potpuno slaže sa Jungom: „I neki iz vrha srpske vlasti su, izgleda, neizlečivi narcisi u tragičnoj potrazi za identitetom. Samo da ne uvrte sebi u glavu da im je otac Niče, a mati, ne daj bože, Lu Salome!“Dragan Jovanović

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: alo.rs

Link: http://www.alo.rs/beograd/mostovi-u-beogradu-sigurni/181123/vest

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mostovi u Beogradu sigurni

Nakon tragične nesreće u italijanskom gradu u Đenovi, gde je zbog rušenja mosta poginulo čak 39 osoba, u javnosti se povela polemika o bezbednosti naših mostova. U "Alo!" anketi više od polovine učesnika izjavilo je da se plaši za bezbednost.Stari železnički most, Foto: Alo / Nenad Vujanović "Alo!" je od nadležnih potražio odgovor na pitanje koliko su bezbedni beogradski mostovi. ĐILAS, JEREMIĆ I OBRADOVIĆ DOBIJAJU KONKURENCIJU Velja pravi ekipu da ruši Vučića! U JP "Putevi Beograda", u čijoj je nadležnosti i održavanje mostova prestonice, saznali smo da nema razloga za brigu. NACIONALNI KRIZNI ŠTAB Činimo sve da virus ne uđe u Srbiju, za ovu bolest nema ni leka ni vakcina! - Mostovi u Beogradu su bezbedni za upotrebu i saobraćaj. U toku godine vrši se redovno održavanje putnih objekata - mostovskih konstrukcija. Poslove redovnog održavanja mostovskih konstrukcija obavlja JKP "Beograd put", uz stručni nadzor Instituta za puteve. Za pojedine specifične vrste radova po potrebi angažuju izvođači, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Ove godine JP "Putevi Beograda" su planirali i sproveli postupak javne nabavke "Redovni pregled stanja mostova na teritoriji 17 gradskih opština", koji je još u toku. Planiran je pregled 105 mostovskih konstrukcija - kažu u ovom javnom preduzeću. Komšija me je silovao sa 10 godina, a onda ponovo sa 14, godinama sam sanjala o svim užasima koji su me zadesili i budila se vrišteći... Vanredna kontrola mostova Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović naložila je juče vanredni inspekcijski nadzor nad svim mostovima u Srbiji dužim od 100 metara. Vanredni nadzor će izvršiti tim koji će biti sastavljen od stručnjaka iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i preduzeća iz drumskog i železničkog saobraćaja. Predmet kontrole i provere biće mostovi na putevima i prugama u Srbiji koji su građeni pre više decenija, a koji su u međuvremenu sanirani i rekonstruisani, saopšteno je iz resornog ministarstva. Inače, Beograd ima deset mostova. Dva povezuju obale Dunava, a čak osam obale Save. * Najstariji most je Stari železnički most izgrađen 1884. i dva puta je rušen, u Prvom i u Dugom svetskom ratu. * Najnoviji most je Pupinov most, koji je pušten u rad u 2014. * Najduži most na Dunavu je Pančevački most, koji je dugačak 1.526,24 metra, a preko Save je Ostružnički, dug 1.785 metara. * Najprometniji most je Gazela. Procenjuje se da dnevno ovim mostom prođe više od 165.000 automobila. Odmah nakon njega je Brankov most, koji je i najkraći i dug je 261 metar. * Najviši most je Most na Adi, a njegov pilon visok je čak 200 metara. Njegova propusna moć je 12.000 automobila na sat. PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE!

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/194781/Uskoro-izgradnja-kruznog-toka-u-Sremskoj-Kamenici-vrednog-90-miliona-dinara.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uskoro izgradnja kružnog toka u Sremskoj Kamenici vrednog 90 miliona dinara

Više od 90 miliona dinara sa PDV-om biće izdvojeno iz budžeta Novog Sada za gradnju kružnog toka na uglu Puta doktora Goldmana, ulica Moše Pijade i Branislava Bukurova u Sremskoj Kamenici, saznaje 021.Taj iznos je više miliona dinara veći od prvobitno planiranog. Posao je pripao preduzećima "Put invest" iz Sremske Kamenice i "Tehnika" iz Vršca sa podizvođačima "AB & CO Geosystems" i "Invest-inženjering" iz Novog Sada. Ovi ponuđači su bili jedini koji su se javili na tender Uprave za građevinsko zemljište i investicije (UGZI), a postignuta cena je tek malo niža od procenjene vrednosti, odnosno ove firme su tražile za radove tek oko 50.000 dinara manje od procene. Zanimljivo je da je UGZI pre dva meseca poništio javnu nabavku za ove radove, gde je ista grupa bila ponuđač. Tender je poništen jer su firme tražile 13 miliona dinara više od procenjenog. UGZI je zatim promenio procenjenu vrednost odnosno povećao je, ponovo raspisao tender i sada prihvatio ponudu istog ponuđača, tako da na kraju budžet grada nije uštedeo ni dinar. Ova raskrsnica koja se nalazi neposredno pred saobraćajnicom koja vodi do ulaza na Institut u Sremskoj Kamenici, osim kružnog toka dobiće i novu rasvetu, a  biće uređene i pešačke i biciklističke staze, kako bi se olakšalo kretanje pešaka, a biciklisti premestili sa kolovoza i tako se povećala njihova bezbednost. Početak radova se može očekivati narednih nedelja, odnosno po pribavljanju potrebnih dozvola i saglasnosti, a rok za završetak je 210 kalendarskih dana. Autor: Žarko Bogosavljević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: republika.rs

Link: http://www.republika.rs/vesti/beograd/81361/mostovi-beogradu-bezbedni

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: DA LI SU MOSTOVI U BEOGRADU BEZBEDNI?

Nakon tragične nesreće u italijanskom gradu u Đenovi, gde je zbog rušenja mosta poginulo čak 39 osoba, u javnosti se povela polemika o bezbednosti naših mostova.Tanjug Brankov most U JP "Putevi Beograda", u čijoj je nadležnosti i održavanje mostova prestonice, Alo saznaje da nema razloga za brigu. - Mostovi u Beogradu su bezbedni za upotrebu i saobraćaj. U toku godine vrši se redovno održavanje putnih objekata - mostovskih konstrukcija. Poslove redovnog održavanja mostovskih konstrukcija obavlja JKP "Beograd put", uz stručni nadzor Instituta za puteve. Za pojedine specifične vrste radova po potrebi angažuju izvođači, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Ove godine JP "Putevi Beograda" su planirali i sproveli postupak javne nabavke "Redovni pregled stanja mostova na teritoriji 17 gradskih opština", koji je još u toku. Planiran je pregled 105 mostovskih konstrukcija - kažu u ovom javnom preduzeću. Evo kada počinje uklanjanje Savskog mosta Vanredna kontrola mostova Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović naložila je juče vanredni inspekcijski nadzor nad svim mostovima u Srbiji dužim od 100 metara. Vanredni nadzor će izvršiti tim koji će biti sastavljen od stručnjaka iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i preduzeća iz drumskog i železničkog saobraćaja. Predmet kontrole i provere biće mostovi na putevima i prugama u Srbiji koji su građeni pre više decenija, a koji su u međuvremenu sanirani i rekonstruisani, saopšteno je iz resornog ministarstva. Inače, Beograd ima deset mostova. Dva povezuju obale Dunava, a čak osam obale Save. * Najstariji most je Stari železnički most izgrađen 1884. i dva puta je rušen, u Prvom i u Dugom svetskom ratu. * Najnoviji most je Pupinov most, koji je pušten u rad u 2014. * Najduži most na Dunavu je Pančevački most, koji je dugačak 1.526,24 metra, a preko Save je Ostružnički, dug 1.785 metara. * Najprometniji most je Gazela. Procenjuje se da dnevno ovim mostom prođe više od 165.000 automobila. Odmah nakon njega je Brankov most, koji je i najkraći i dug je 261 metar. * Najviši most je Most na Adi, a njegov pilon visok je čak 200 metara. Njegova propusna moć je 12.000 automobila na sat.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3103579/alavi-direktor-djurovic-pojeo-vise-od-7-miliona-evra-davao-novac-kome-je-hteo-zaposljavao-i-otpustao-nelegalno-sledi-preko-50-sudskih-sporova

Autori: @KurirVesti

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ALAVI DIREKTOR ĐUROVIĆ "POJEO" VIŠE OD 7 MILIONA EVRA: Davao novac kome je hteo, zapošljavao i otpuštao nelegalno, sledi preko 50 sudskih sporova!

Doskorašnji direktor Beogradske poslovne škole (BPŠ) Đuro Đurović, o čijim je aferama danima pisao Kurir, malverzacijama i neregularnim poslovanjem oštetio je državu za više od sedam miliona evra, saznaje Kurir. Naime, odlukom Vlade Srbije Đurović je smenjen ...Doskorašnji direktor Beogradske poslovne škole (BPŠ) Đuro Đurović, o čijim je aferama danima pisao Kurir, malverzacijama i neregularnim poslovanjem oštetio je državu za više od sedam miliona evra, saznaje Kurir.   Naime, odlukom Vlade Srbije Đurović je smenjen s te funkcije, a spajanjem BPŠ i Visoke škole u Blacu, na čijem je čelu bio Ljubiša Milačić, osnovana je Akademija poslovnih strukovnih studija. Formiran je i novi Savet škole, koji je preuzeo privremeno upravljanje Akademijom, s profesorom Sašom Bovanom na čelu.   - Đurović je novcem škole, čiji je osnivač država, raspolagao kao da mu je to ostavio otac! Šakom i kapom je davao milione onima kojima je on smatrao da treba, firmama koje su bile gubitaši ili koje su učestvovale u njegovim malverzacijama. Sad prema BPŠ postoje ogromna potraživanja! Prema računovodstvenim podacima jasno se vidi da je oštetio državu za sedam miliona evra, a ima tu još štošta sakriveno... Ne samo to već se protiv BPŠ i škole u Blacu vodi preko 50 sudskih sporova jer su nezakonito davali ljudima otkaze i zapošljavali kog su hteli. Pitanje je i još koliko će novca država izgubiti na tim sudskim sporovima! Postoje tačni podaci kome je i koliko novca dao, crno na belo, istraga je tek počela i videćemo šta će još isplivati - otkriva dobro upućeni izvor Kurira.   NE PROPUSTITE MINISTAR ŠARČEVIĆ O ALAVOM DIREKTORU ĐUROVIĆU: Gde je tužilaštvo? Celu priču ispratiću do kraja!   Prema njegovim rečima, otkriveno da je BPŠ imao čak 27 isturenih odeljenja, od kojih čak 24 nelegalna odeljenja po Srbiji, koja nisu imala akreditaciju! - Ta odeljenja će se zatvoriti jer je to zakonom zabranjeno. Međutim, studenti ne treba da brinu jer ih zakon štiti i nastaviće školovanje u akreditovanim jedinicama. Takođe, svi koji studiraju ili su završili BPŠ ili Visoku školu u Blacu zaštićeni su, ništa se ne menja, niko im neće poništavati diplome, niti će studenti snositi bilo kakve sankcije, samo će nastaviti studiranje po kvalitetnom programu, bez kupovine diploma! Studenti će iz ove priče samo profitirati - objašnjava naš izvor. foto: Fonet Aleksandar Levajković Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak protiv Đurovića nakon niza tekstova u Kuriru u kojima smo otkrili da je Đura sam sebi dodelio mesečna primanja od 1.300.000 dinara, ali i da je zaposlio na mestu asistenta, a zatim i profesora, svog sina Slobodana s platom od 375.000 dinara. Upravo je zbog tog sukoba interesa Agencija za borbu protiv korupcije još u decembru 2017. objavila zvaničnu preporuku da se Đurović razreši s ove javne funkcije. Ni to nije sve, jer je Đurović hteo sam sebe da nagradi sa 32.000.000 dinara ili 264.000 evra.   Đura dao PR agenciji 6.000 evra   U istrazi poslovanja otkriveno je da je Đurović unajmio medijsku agenciju da ga brani i da je njene usluge plaćao s računa škole! - Toj agenciji je samo tokom jednog meseca isplaćeno 6.000 evra, naglašavam da to nisu njegove privatne pare, već državne! Zatim je ta agencija novac prosleđivala nekim izabranim medijima, koji su ga zatim zdušno branili i promovisali. Kad je klupko počelo da se odmotava, Đuri je bila potrebna agencija da mu malo ulepšava stvarnost, za sve to postoje ugovori - kaže dobro obavešteni izvor Kurira.   Podaci prezentovani ministru Savet istražuje stanje u BPŠ   Savet koji je preuzeo privremeno upravljanje Akademijom održao je juče sastanak na kome je predstavljen zapisnik o zatečenom stanju u BPŠ i školi u Blacu. Vršilac dužnosti direktora Akademije Saša Bovan informisao je Savet, kao i ministra prosvete Mladena Šarčevića, državnog sekretara Viktora Nedovića i pomoćnika ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojana Tubića o finansijskom stanju u tim ustanovama.   Brojke 7.000.000 evra suma za koju je oštećena država poslovanjem Đurovića 50 sudskih sporova vodi se protiv Đurovića i BPŠ 1.300.000 dinara iznosila mesečna plata direktora   NE PROPUSTITE VELIKA POBEDA KURIRA: Smenjen alavi direktor Đuro Đurović koji je sebi dodelio platu 1.300.000 dinara, a sinu 375.000! KAKO JE ĐURO ĐUROVIĆ RASIPAO NOVAC: Dao vojsci 2.300.000 za "rej ban" naočare! AFERA ALAVI DIREKTOR: Đuro ?urović zaposlio decu i rođake moćnika da bi imao zaštitu AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE Direktor Beogradske poslovne škole u sukobu interesa i mora biti razrešen: Glasao za sebe i zaposlio svog sina!   Kurir.rs/Jelena Pronić   Kurir Autor:  Kurir Kliknite za sledeću vest  

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: nin.co.rs

Link: http://nin.co.rs/pages/article.php?id=115846

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Veselinovićev vrh, brate

Veselinovićev vrh, brateŠta povezuje Snežanu Mitković iz Smedereva i Zvonka Veselinovića iz Kosovske Mitrovice? Kakve poslove biznismen blizak vrhu SNS-a ima sa državom? Da li je ministarka Zorana Mihajlović iznenadno otkazala obilazak Koridora 11 zato što baš taj deo auto-puta, kao jedan od podizvođača, gradi i firma čiji je formalni vlasnik sestra Zvonka Veselinovića Biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci, poreklom sa severa Kosova, Zvonko Veselinović, po svemu sudeći ima veze sa gradnjom nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika. Do tog zaključka NIN je došao ukrštanjem više javnih podataka u javnim registrima Srbije.Protekle nedelje još jednom se pokazalo da se zakon u Srbiji primenjuje samo kada na njegovom udaru nisu moćnici sa jakim političkim vezama. Nelegalni kafić na najvišoj tački Srbije, u zoni Nacionalnog parka Kopaonik, nije srušen, uprkos pravosnažnom rešenju, kojim je država trebalo da pokaže da radi u okvirima zakona.Nelegalni objekat u kojem se danas nalazi restoran pod nazivom Vrh 2017. podignut je na državnom zemljištu, čiji je nosilac prava Ministarstvo poljoprivrede. Postojala je dozvola za izgradnju montažnog objekta ski-bifea od 150 kvadrata, da bi na kraju tu nikao trajni objekat od oko 1.000 kvadrata, otkrio je BIRN. Kasnije istraživanje Insajdera pokazalo je da se bespravna gradnja odvijala naočigled i uz pomoć više državnih institucija. To su pre svega Skijališta Srbije, Opština Brus, ali i Ministarstvo odbrane, koje je potpuno ignorisalo to što se gradi u blizini vojnih objekata, na strateški važnoj tački u blizini administrativne tačke razdvajanja sa Kosovom. Posle višemesečnih peripetija, konačno rušenje je bilo zakazano za prošli utorak, 7. avgusta. A nije se desilo zbog policije, upravo one institucije poslovično ustrojene da sprovodi zakon.Ispostavilo se da Ministarstvu građevine fali jedan papir, pa je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova naređeno - a oni su istrenirani tako da isključivo izvršavaju naređenja - da se tog jutra ne popnu na vrh Kopaonika, iako je bilo potrebe za tim. Novinari koji su se u vreme zakazano za rušenje zatekli na Kopaoniku posvedočili su da su tu zatekli nekoliko automobila sa registarskim oznakama Smedereva i Kosovske Mitrovice (kasnije iz teksta videće se još neke veze između ta dva grada). Valjda su ljudi koji su došli tim automobilima imali nameru da se usprotive pokušaju rušenja.U javnosti se kao investitor ovog objekta spominje Snežana Mitković, potpuno nepoznata žena iz Smedereva. Svrstavanje državnih institucija u odbranu nelegalnog objekta opravdano je budilo sumnju da je Snežana Mitković samo paravan za nekog daleko moćnijeg investitora. Kako je NIN došao do zaključka da bi Zvonko Veselinović mogao da stoji iza nelegalne kafane na vrhu Srbije?Snežana Mitković je većinski vlasnik firme Top-renome integral. Sedište ove firme nalazi se u beogradskom naselju Krnjača, na adresi Zrenjaninski put 82e. Prvi komšija ove firme na adresi Zrenjaninski put 84d jeste firma Ramid, koja prodaje ekskluzivne stanove u naselju Denkova bašta u Beogradu. Suvlasnik ove firme je Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića. Ranija firma iz Smedereva, koja je koristila adresu Zrenjaninski put 82e, oglašavala je da im se magacin nalazi u istoj ulici, samo u zgradi broj 84.Čitaocu se to što su Mitkovićeva i Veselinović prve komšije u Krnjači može učiniti kao tanka veza, ali sumnju pojačava činjenica da njih dvoje imaju biznis praktično jedno pored drugog i na 290 kilometara udaljenosti od Krnjače - baš na Kopaoniku. Veselinovićev hotel Grej, u kojem je odgovorno lice upravo njegova supruga Ljiljana Božović, nalazi se blizu početka staze žičare na Kopaoniku, dok se Mitkovićina „investicija“ nalazi na Pančićevom vrhu.Kolika je verovatnoća da dve osobe, jedna iz Smedereva, a druga iz Kosovske Mitrovice, budu komšije u Krnjači i na Kopaoniku, potpuno slučajno, odnosno da ne postoji nikakva veza između njih? NIN je konsultovao jednog od vodećih srpskih ekonomista, eksperta za računanje verovatnoće. On je izračunao da je šansa za to skoro jedan prema tri miliona, jer toliko otprilike ima adresa u Srbiji. Dakle, verovatnoća da dve osobe, iz različitih krajeva Srbije, budu poslovne komšije na dve potpuno geografski drugačije lokacije je toliko mala da se, matematički, praktično isključuje mogućnost da su firme otvorili jednu pored druge potpuno slučajno.I poslanik SNS-a Vladimir Đukanović indirektno je doveo u vezu Zvonka Veselinovića sa objektom na Pančićevom vrhu. Đukanović je prošle nedelje prenosio svoje obraćanje na Fejsbuku i rekao sledeće: „...Vi ste hapsili sve one ljude koji su hteli da spasavaju da ne bude granica na Jarinju i Brnjaku, pa koji su čak jednom i zapalili tu granicu. Vi ste ih hapsili ovde po Srbiji. Vi vodite danas razne kampanje da se ruše neki objekti, baš uz administrativnu liniju, baš zato što vam smeta da neko ima kontrolu nad tom administrativnom linijom. I vodite preko svojih medija razne hajke i harange...“.Još jedna „komšijska“ veza mogla bi da ide u prilog tvrdnji o povezanosti Veselinovića i Snežane Mitković. BIRN je ranije doveo u vezu Mitkovićevu sa Goranom Janićijevićem Čedom, trgovcem otpada iz Braničevskog i Podunavskog okruga. Mitkovićeva je zapravo bila naslednik Janićijevića u sada ugašenoj firmi Đurđev grad iz Smedereva. Dodatno, kao formalni vlasnik kafića na vrhu Kopaonika navodi se žena koja je, po svemu sudeći, konobarica u jednom požarevačkom restoranu, u kome Janićijevića oslovljavaju kao šefa. Janićijević je hapšen 2013. pod sumnjom da je sa grupom osoba oštetio budžet Srbije za šest miliona evra, kao odgovorno lice firme Ema. NIN je utvrdio da je danas sedište ove firme promenjeno i više se ne nalazi u Požarevcu. Nova adresa firme je u Zubinom Potoku, u Ulici Arsenija Čarnojevića bb, u blizini pumpe - Zvonka Veselinovića. Verovatnoća da postoje slučajne poslovne komšije na čak tri različite lokacije uvećava se u ovom slučaju na jedan prema devet miliona.Ovde bi valjalo osvetliti veze Zvonka Veselinovića sa državom i njenim visokim predstavnicima. Veselinović u Srbiji nema zvanično nikakvih poslova na svoje ime, iako se o njemu kao moćniku, šapatom, govori pre svega u Novom Sadu, ali i u Beogradu. U poslovnom registru se jedino može pronaći kao zastupnik predstavništva firme MG sport iz Nikšića. Ta firma je u vlasništvu izvesne braće Predraga i Nenada Magovčević za koje je zabeleženo da su 2006. u Nikšiću ranili izvesnu braću Vicković, navodno zbog duga od 20 evra.Veselinović je široj javnosti postao poznat 2011, u vreme nereda na severu Kosova. Na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije označen je „kolovođom“ protesta i paljenja prelaza Jarinje. Isplivalo je na površinu da se Veselinović smatra sivom eminencijom na severu Kosova, sa dugačkim pipcima u sferi politike, biznisa i kriminala. On je u beogradskoj štampi energično demantovao nelegalne poslove. Smatrao se vođom barikada i čovekom koji gradi alternativne prelaze između administrativne linije.Tada opozicioni SNS odlučno ga je branio od svih napada koji su ga dovodili u vezu sa organizovanim kriminalom. Veselinović je kasnije u intervjuu Pečatu rekao: „Iznenadio me je poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene“.Posle nereda na Jarinju, Veselinović je uhapšen i optužen 2012. zbog nelegalnog prisvajanja kamiona, ali je nekoliko godina kasnije oslobođen. Promena vlasti između hapšenja i oslobađanja je, verovatno, slučajnost.Za Veselinovića se posle toga čulo još svega nekoliko puta. List Alo je 2013. objavio da je viđen uoči lokalnih izbora u Vrbasu gde je navodno pretio i zastrašivao glasače. Poslovično obavešteni Blic je nekoliko dana kasnije objavio da se Vučić naljutio na tadašnjeg premijera Ivicu Dačića i da nije došao na sednicu Vlade zato što je verovao da su „ljudi iz policije i SPS namerno podmetnuli informaciju o navodnom odlasku Veselinovića u Vrbas“.Sam Veselinović nije krio da je blizak SNS-u i to je javno izjavio u par navrata. I danas se recimo na sajtu SNS Kruševac mogu pronaći fotografije sa sednice Pokrajinskog odbora SNS-a u Leposaviću, na kojima se u prvom redu mogu videti Bratislav Gašić, sadašnji direktor BIA, kao i Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u društvu Veselinovića.Vučić je jednom bio upitan za Veselinovića. U intervjuu za KRIK rekao je da je Veselinovića podržavao dok nije bio na vlasti i to samo u vreme dok su postojali problemi na prelazu Jarinje. „Ja sam mu pružao političku podršku tada dok sam bio u opoziciji. Podrška se tiče barikada, ne biznisa. Zvonka Veselinovića video sam jedanput u životu. Video sam ga na Kosovu, to je bilo 2009. Čuo sam i da je jednom u Ledinama na Novom Beogradu bio na nekoj velikoj svadbi na kojoj sam bio i ja. Ali ga nisam video“, rekao je Vučić. On je tada naglasio da je Veselinović razvio biznis još za vreme vlasti Demokratske stranke, te da Veselinović ne finansira, niti danas ima podršku SNS-a. Nije isključio mogućnost da neko iz njegovog okruženja sarađuje s Veselinovićem.NIN je u proteklom periodu utvrdio nekoliko poslovnih veza Veselinovića sa državom i njenim predstavnicima. Primera radi, njegov hotel Grej posluje u sastavu kompanije Doli bel, čije je sedište na adresi Birčaninova 27, u Beogradu. Uvidom u katastar, NIN je utvrdio da zgrada na toj adresi pripada državnom preduzeću za izdavanje nekretnina DIPOS, iz čega proizlazi da je Veselinović jedan od zakupaca ove zgrade u kojoj se nekad nalazila ambasada Švajcarske. NIN je na istoj adresi našao i firmu Goldman kapital partners, u kojoj je suvlasnik glavni urbanista Beograda Milutin Folić. Ova firma je spominjana u javnosti kada je 2015. gradila zgradu na Vračaru, u Sredačkoj ulici i slučajno srušila zid susednog prostora u kojem se nalazi Udruženje slabih i slabovidih. Kasnije su nadoknadili štetu koja se procenjivala na 15.000 evra.Najpoznatija Veselinovićeva firma u Srbiji je Inkop iz Ćuprije. Kao vlasnik te firme upisana je njegova sestra Dušica Maksimović. Direktor Inkopa je izvesni Milan Miletić iz Ćuprije. NIN je osobu pod istim imenom i prezimenom iz istog grada pronašao na spisku od 2.283 donatora SNS-a za izbore 2012. koji se nalazi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.Inkop je korisnik čak dva kredita, koja je, uslovno rečeno, dobio od države. Jedan im je dala Poštanska štedionica i to u iznosu od 1,4 miliona evra, dok je drugi kredit zapravo neplaćeni dug. Firma, naime, nije plaćala porez, pa joj je Ministarstvo finansija – Poreska uprava u Ćupriji odobrilo poreski kredit u iznosu od 46 miliona dinara.U finansijskom izveštaju Inkopa vidi se još jedan Veselinovićev posao sa državom. To je izgradnja auto-puta na Koridoru 11. Pojedini krediti obezbeđeni su podizvođačkim ugovorom koji je Inkop potpisao sa firmom Energoprojekt-niskogradnja za izvođenje građevinskih radova na projektu izgradnje deonice 5, Lajkovac - Ljig u dužini od 24 kilometra. Ugovor je zaključen 27. maja 2014, u vreme kada je u firmi Energoprojekt-niskogradnja država bila pojedinačno najveći vlasnik.Saznanje da njegova firma ima ugovor za izgradnju te deonice auto-puta je veoma važno u čudnom nizu slučajnosti koje se dovode u vezu sa Veselinovićem. Samo dan pre zakazanog rušenja na Kopaoniku, ministarka građevine Zorana Mihajlović otkazala je ranije najavljeni obilazak baš te deonice auto-puta između Lajkovca i Ljiga. To što je ministarstvo za koje je nadležna Mihajlovićeva najagilnije u pokušaju rušenja objekta na Pančićevom vrhu i otkazivanje posete deonici koju gradi baš firma Zvonka Veselinovića, možda i nemaju veze jedno sa drugim. Ali, samo ako verujemo u slučajnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: netokracija.rs

Link: http://www.netokracija.rs/euprava-srbija-2018-148494

Autori: @netokracijars

Teme: Javne nabavke

Naslov: Naši e-servisi zabeležili su pad na svetskom nivou - razvoj novih može nam povećati globalni indeks

Nismo razvijali nove e-servise u protekloj godini i to nas je koštalo nekoliko mesta na globalnoj E-Goverment listi. Šta su naredni koraci?MessengerSvi koji su ikada radili bilo šta što ima veze sa elektronskom upravom, znaju da svakog drugog avgusta od strane UN kancelarije dolazi dvogodišnje istraživanje koje postavlja praktično jedinu merodavnu listu kada je ova tema u pitanju i to na svetskom nivou. Za razliku od ranijih godina kada mi i nije bilo tako lagodno da čekam rezultate koje priprema preko 300 eksperata i volontera punih 6 meseci, ove godine sam se radovao dokumentu koji osim pregleda ko je i zašto trendsetter u eUpravi, daje i smernice i pravce razvoja na globalnom nivou i sa prilično širokim pogledom u svetlu.Za nas, koji smo uhlebljenje našli u konsultantskom radu u regionu jugoistočne Evrope, ovo je kao jelovnik u nekoj dobroj kafani gde se vrca od ideja i potencijalnih projekata. No, ove godine reših po prvi put da malo pogledam i rezultate Srbije, kako u odnosu na period od prethodne četiri godine, tako i u odnosu na naše najbliže susede. Nisam izdržao da ne dodam i Estoniju, kao etalon koji svi biraju, ali i Austriju - koja je po mom mišljenju mnogo uporediva i bliža nama.Pozicija Srbije na osnovu indeksa razvoje eUpraveu odnosu na region Balkana+Ono što mi je prvo upalo u oko je da smo pali na listi za 10 mesta i da smo po ukupnom indeksu razvoja eUprave (EGDI - eGovernment Development Index) sada na 49. mestu. Ali imajući u vidu da se ovaj globalni indeks sastoji od nekoliko parametara, nisam se u startu zabrinuo, jer kao i svaka lista, ona vas gleda u odnosu na to i šta drugi rade, pa sam pretpostavio da su ostali dodali malo gasa. Ako izuzmemo HCI (Human Capital Index) po kome smo mi generalno uvek visoko pozicionirani zbog obrazovnog sistema i istorije ulaganja u pismenost i znanje na prostorima bivše SFRJ, ostale podkomponente su me malo više zabrinule.EGDI indeks u periodu 2008.-2018.Pre svega, važno je razumeti da je dobro pogledati kako stoji svet i svi ostali, ali da je najvažnije pogledati svoje okruženje - što je za nas Balkan i generalno Evropa. Brojni su razlozi za to, a kreću od istorijskog nasleđa, kulture i generalno vaspitanja, pa tek onda obrazovanja i BDP-a. Zato sam obratio pažnju upravo na ova dva regiona i značajnije komponente za nas: OSI - Online Services Index, EPI - eParticipation Index i TII - Telecommunicaton Infrastructure Index.Važno je i razumeti da je metodologija takva da se svi parametri, pa samim tim i lista, prave u odnosu na najboljeg i najgoreg u svakoj kategoriji. Ako se uzme ta činjenica, kao i podatak da su se ovaj put, prvi put u 17 godina koliko postoji ovo istraživanje, sve 193 zemlje pojavile na listi, jasno je da će svi oni koji su "bili dobri" zadnjih godina izgubiti po neki poen ili mesto. Ako je eUprava bila inovacija pre 10 godina, gledajući podatak da je preko 140 zemalja imalo bar jednu online transakciju u 2017. godini, možemo zaključiti da je eUprava postala potreba svake države na svetu.Komponente EGDI indeksa / 2016. nasuprot 2018.Gledano iz ugla eUprave i njenih korisnika (dakle građana), najveći značaj ima OSI indeks jer on pokazuje kolika je zrelost i kvalitet eServisa. Srbija je 2014. godine bila na svetskom proseku. Nakon dve dobre godine, učinjen je ozbiljan pomak koji je i bilo vidljiv kroz prizmu rada ostalih država, gde je Srbija napravila najveći skok u Evropi od 30 mesta i hrabro zauzela 14. mesto u Evropi i 24. u svetu (od 193 zemlje). Iako sam ja bio optimista, možda i najviše zbog činjenice da sada organizaciono eUprava pripada premijerskom kabinetu, neprijatno me je iznenadio pad od čak 15 mesta ukoliko pogledamo samo evropske zemlje. Pad na globalnoj listi je još veći i tu smo sada na 64. mestu.Nedostaje nam par značajnih servisaOno što više zabrinjava jeste vrednost OSI indeksa (0.7361) koja nas sada svrstava u kategoriju zemalja sa visoko razvijenim eServisima, za razliku od pre dve godine kada smo bili u klubu onih koji imaju najvišu kategoriju - veoma razvijene eServise. Pri tome, osetan pad je upravo u najvažnijim eServisima III i IV kategorije koji su suštinski eUprava i ono što građanima stvarno treba. Da se razumemo, govorimo o eServisima koji podrazumevaju online podnošenje zahteva i eventualno online dostavu usluge.OSI indeks u periodu 2014. - 2018.Ako govorimo o najsofisticiranijim eServisima, Srbija je bila u dobroj poziciji kada je početkom 2017. godine pustila u produkciju projekat eZUP koji je po prvi put u državnoj upravi omogućio pravu interoperabilnost i realnu povezanost velikih IT sistema. Ali na žalost, tu se i stalo, iako je plan bio da u drugoj fazi projekta eZUP zažive i sve usluge lokalnih samouprava kao eServisi na Portalu eUprava. Zamislite samo, kao građanin, 200 servisa dostupnih za sve i iz bilo kog dela Srbije, sa jednakim kvalitetom i načinom usluge.Ako tome dodamo i plaćanje karticama za sve usluge, koje je u međuvremenu realizovano , mislim da bi OSI indeks sigurno prešao magičnu cifru od 0.75, potrebnu za "veoma razvijene eServise" i svrstao Srbiju na mesto gde i realno pripada. Ne smem ni da zamislim kako bi to izgledalo u paraleli sa Portalom eUprava koji ima funkcionalnost prediktivnog dizajna, pa momentalno prepoznaje da prilazite sa mobilnog uređaja - što ako pogledate procenat penetracije mobilnih telefona u Srbiji od 130% jedino i ima smisla.Struktura TII indeksa 2016. vs. 2018.Postoji i dodatni momenat a to je da veliki broj aplikacija koje treba da zažive sa centralnog nivoa još nisu završene ili nisu u planu. Gledano po metodologiji ili po onome što UN kategorizuje, tu najviše nedostaju eProcurement (eJavne nabavke), eServisi Republičkog geodetskog zavoda i eServisi Poreske uprave. Izuzev javnih nabavki, ovde smo više žrtva trenutka kada se vrše merenja, jer je Poreska uprava uglavnom sve servise završila. Republički geodetski zavod izbacuje u 2018. godini jedan servis mesečno i preti da postane najagilniji sistem gledano iz ugla eUprave. Tako da verujem da nam se smeši veliki pomak na listi za dve godine.Skok na polju telekomunikacijaKada pogledamo ostale komponente EGDI indeksa, onda moramo prvo primetiti jedinu zelenu tačku u svemu, a to je telekomunikaciona infrastruktura. Koliko god nas je ova komponenta unazadila u merenju iz 2016. godine i verovatno bila presudna što nismo ušli u top 20 zemalja na svetu, sada moramo istaći da je tim IT državne sekretarke Tatjane Matić očito na pravom putu. Osim stagnacije u razvoju fiksne telefonije, što verujem da nikome ne smeta, na svim poljima se dobro radilo, što je vidljivo i po skoku od čitavih 6 mesta. Važniji je parametar da smo sada značajno bliži oceni "veoma razvijena telekomunikaciona infrastruktura" i verujem da ako se konačno završi projekat državne broadband mreže za srpske telekomunikacije nema "zime" - bar kada je u pitanju UN benchmarking.Što se tiče eParticipacije, tu se na žalost ništa nije dogodilo. Mi smo jednako dobri kao i pre dve godine, sa još uvek vodećom ulogom kada se pogledaju IT sistemi. Ali na žalost, najteži deo u ovom segmentu je za nas i dalje misaona imenica, a tu pre svega mislim na eGlasanje (eVoting) i generalno uključivanje građana u sam proces odlučivanja. Platili smo ceh činjenici da drugi nisu sedeli skrštenih ruku i odatle pad od preko 30 mesta. No, tu držimo, još uvek solidno, mesto broj 48. koje možemo očuvati samo ako krenemo da radimo na realizaciji servisa kao što su ePeticija koji će pokazati stvarnu volju izvršne vlasti da pita narod za mišljenje.EPART indeks u periodu 2008. - 2018.Šta na kraju možemo zaključiti nakon čitanja ovako sveobuhvatne analize koja sagledava stanje u eUpravi u 193 zemlje? Verujem da je najbolje reći da smo baš tamo kakvo je i realno stanje u našoj eUpravi. Imamo dobre polazne osnove, odličnu organizacionu poziciju i veliki potencijal u kadrovima. Čak i finansije više nisu problem. Ali nam nedostaje pre svega vizija i strategija razvoja na duže staze, a onda i akcioni plan koji će mudro zaokružiti veliki broj započetih stvari. Dok druge države prave strategije godinu dana unapred, mi više i ne sprovodimo naše postojeće. Verovatno bi najveći pomak došao kada bi celokupna javna uprava stavila ispred sebe zajednički cilj da tu postoji isključivo zbog građana i da je ona zapravo njihov servis. A onda da svi u tom sistemu počnu stvarno tako da se ponašaju i rade. Onda ćemo stvarno skočiti na ovakvim listama, ali će nam istovremeno postati i svejedno što je tako.Dušan StojanovićDušan Stojanović je diplomirani inženjer elektrotehnike koji već 15 godina radi u srpskoj IT zajednici. Ističe da mu je velika ljubav upravljanje projektima sa kojima se pored redovnog posla bavi i kao član srpskog PMI udruženja. Nakon 9 godina rada za Vladu Republiku Srbije, prvo kao konsultant Svetske banke, a zatim kao direktor Direkcije za eUpravu, posvetio se konsultantskom radu i srpskoj IT startup sceni. U svakodnevnom životu je ponosni otac troje dece.Odgovori                          

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: autonomija.info

Link: http://www.autonomija.info/novinarska-i-medijska-udruzenja-necemo-dati-legitimitet-medijskoj-strategiji-ako-se-ne-obustave-pritisci-na-nezavisne-medije.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novinarska i medijska udruženja: Nećemo dati legitimitet medijskoj strategiji ako se ne obustave pritisci na nezavisne medije

16 Aug 2018 "Neophodno da vlast u Srbiji brzim i efikasnim merama na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi" Novinarska i medijska udruženja izneli su danas zahteve Koordinacionom telu Vlade Srbije za saradnju sa medijima za rešavanje gorućih problema na medijskoj sceni poručivši da u protivnom neće dati legitimitet novoj medijskoj strategiji.U zahtevima se od predstavnika vlasti, između ostalog, traži da hitno prestanu sa diskriminacijom novinara i ugrožavanjem njihove bezbednosti proglašavajući ih za izdajnike, da se obustave aktivnosti poreskih i drugih inspekcija i sudske kampanje usmerene na gušenje nezavisnih medija, da se rasvetle svi napadi na novinare, ali i da se obustavi politička i finansijska podrška medijima koji svakodnevno krše zakonske propise i profesionlane standarde, šire nacionalnu i drugu mržnju i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu.Udruženja ukazuju da se uprkos izričitom stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša situacija na medijskoj sceni, to od početka dijaloga sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije u praksi još nije dogodilo."Stanje je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani. Zato je neophodno da vlast u Srbiji brzim i efikasnim rešavanjem zahteva predstavnika Tima za dijalog i na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi", ocenjuju udruženja.Podsećaju da su u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom ušli u nadi da će odista moći da doprinesu unapređenju medijske scene, "a ne da bi bili deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili stvari bile još gore"."Nismo krili da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, pogotovo što je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi. Izražavamo punu spremnost da u ove procese uložimo sve svoje stručne kapacitete, ukoliko je Vlada zaista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje", poručuju udruženja.Od Koordinacionog tela očekuju snažan angažman i proaktivan pristup, ne samo prema zahtevima Tima za dijalog, već i da, kako se navodi, samokonstatuje probleme i nudi rešenja, kao i da na septembarskom sastanku obavesti Tim za dijalog o tome šta je preduzelo na ispunjavanju iznetih zahteva.Zahteve, koje su Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija Lokal pres i Asocijacija onlajn medija (AOM) izneli danas na sastanku Tima za dijlaog i Kordinacionog tela Vlade, prenosimo u celini:1. Predstavnici vlasti hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, "strane agente" i "izdajnike". Predstavnici vlasti neprestano da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, i da ih podržavaju;2. Poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti idrugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora u slučaju kršenja zakona;3. Da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, kao što je to nedavno bio slučaj sa kontroverznom presudom Višeg suda u Beogradu izrečenoj portalu Peščanik, po tužbi ministra Nebojše Stefanovića za povredu časti i ugleda, koja može da ugrozi opstanak ovog medija. Iako je u pitanju prvostepena presuda, važno je da predstavnici vlasti imaju u vidu da praksa Evropskog suda za ljudska prava kazuje da osobe koje obavljaju javne funkcije treba da trpe viši nivo javne kritike, kao i da je sloboda izražavanja mnogo šira u odnosu na nosioce političkih funkcija. Takođe, i Zakon o javnom informisanju i medijima jasno navodi da je "izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja".Da Ministarstvo pravde, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, organizuje seminare za sudije koji sude medijske sporove, radi usklađivanja sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti;4. Da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca. Da se predstavnici državnih organa (RJT i MUP) u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara prema predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja u ovom telu i njihovim zahtevima odnose sa dužnim poštovanjem i poštuju odredbe Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. To je i preduslov da se deblokira rad ovog tela, za koje smatramo da ima veliki značaj. Posebno je važno da se do kraja rasvetle i javnosti saopšte podaci vezani za slučajeve napada na novinare koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao što je to slučaj napada 31. maja 2017. godine. Nedopustivo da slučajevi ubijenih novinara nisu do sada sudski razrešeni;5. Da vlast hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije,koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu. Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja iz Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje;6. Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom. Ministar je nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi. Očekujemo da se ubrzano utvrdi odgovornost ministra i državnog sekretara i za ovogodišnje konkurse za medijske sadržaje, koji su u sprovođenju obilovali nepravilnostima, uz osnovane sumnje da su izvršena i ozbiljna krivična dela. Potrebno je utvrditi i odgovornost ministra i državnog sekretara zbog brojnih problema koji su onemogućili prvi pokušaj izrade medijske strategije;7. Država hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika. Smatramo da je potrebno da se Tanjug i njegovi servisi, u skladu sa zakonom i Vladinom uredbom, hitno brišu iz Registra medija;8. Vlast na svim nivoima hitno da prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja.U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva trebalo bi da se dodeljuju uz uvažavajunje mišljenja stručnih komisija, sastavljenih od predstavnika relevatnih novinarskih i medijskih udruženja, stručnih i nekompromitovanih osoba. Ovaj proces mora da bude potpuno transparentan i otvoren, da za primarni cilj ima javni interes i i kvalitet ponuđenih medijskih projekata, a ne politička podobnost. Koordinaciono telo i nadležni državni organtrebalo bi, u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima, da upute dopis lokalnim samoupravama i podsete ih na njihove zakonske obaveze i smisao konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja. Neophodno je i jasno utvrditi koji je državni organ nadležan za zakonitost sprovođenja konkursnog sufinansiranja na lokalnom nivou, s obzirom na dosadašnju praksu međusobnog prebacivanja odgovornosti. Ostala davanja trebalo bi da prate potpuna transparentnost procesa, jasni kriterijumi i merljivi efekti, u potpunosti u skladu sa zakonom;9. Koordinaciono telo u najkraćem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas. To se odnosi na izdvajanja po Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i po drugim osnovama, bilo da su u pitanju javne nabavke ili ugovaranje usluga (promocije, oglašavanje, sponzorstva, istraživanje javnosti, poslovno-tehnička saradnja, produkcija…). Tražimo da ovim izveštajem budu obuhvaćeni najviši državni organi, ministarstva, samostalne organizacije i fondovi u državnom sistemu, državne agencije, organi državne uprave, ustanove sa javnim ovlašćenjima, državna javna preduzeća i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom. U narednom periodu će biti neophodno izraditi i izveštaje o dodeljivanji javnih sredstava medijima na lokalnom nivou;10. Koordinaciono telo hitno da pokrene postupak izmene podzakonskih akata, prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima,koje će- u sadašnjim zakonskim okvirima - unaprediti sistem konkursnog sufinansiranja,funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi. Prema preporukama koje vam dostavljamo u prilogu, potrebno je izvršiti, u skladu sa zakonima, izmenu pravilnika o konkursnom sufinansiranju, doneti uputstvo(nadležno ministarstvo) za bliže definisanje kategorije novčanih davanja koja javni sektor dodeljuje medijima, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u registru medija, kao imišljenje kojim će lokalne samouprave podsetiti na obavezu dostavljanja podataka registru;11. Da se Koordinaciono telo hitno izjasni o lošem radu Saveta REM i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom, kao i da se odblokira proces izbora nedostajućih članova REM. Očekujemo da će promenama zakona uloga i položaj ovog tela biti u potpunosti redefinisani, kao i da će se ostvariti diskontinuitet u njegovom radu;12. Potrebno je da Koordinaciono telo hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hitno se mora zaustaviti trend da se organi javne vlasti sve više oglušuju o zahteve novinara i građana, kao i da diskriminišu pojedine medije i novinare, odbijajući bilo kakvu komunikaciju sa njima;13. Hitno je potrebno u javnu sferu vratiti dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, kao i da, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti.(Autonomija)Podelite ovu stranicu!                    

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/tim-za-dijalog-vlast-da-prestane-sa-etiketiranjem-medija/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tim za dijalog: Vlast da prestane sa etiketiranjem medija

Nezadovoljni stanjem medijske scene u Srbiji, predstavnici medijskih i novinarskih tela uputili su Koordinacionom telu za saradnju sa medijima trinaest konkretnih zahteva kojima je neophodno pozabaviti se. Informacije o preduzetim merama Tim za dijalog očekuje u septembru.Nezadovoljni stanjem medijske scene u Srbiji, predstavnici medijskih i novinarskih tela uputili su Koordinacionom telu za saradnju sa medijima trinaest konkretnih zahteva kojima je neophodno pozabaviti se. Informacije o preduzetim merama Tim za dijalog očekuje u septembru.Novinarska i medijska udruženja su ušla u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će odista moći da doprinesu unapređenju medijske scene, a ne da bi bila deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili stvari bile još gore.Nismo krili da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, pogotovo što je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi. Izražavamo punu spremnost da u ove procese uložimo sve svoje stručne kapacitete, ukoliko je Vlada odista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje. Od Koordinacionog tela zato ubuduće očekujemo snažan angažman i proaktivan pristup, ne samo prema zahtevima Tima za dijalog, već i da i samo konstatuje probleme i nudi rešenja, saopšteno je Danasu.1. Predstavnici vlasti hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, "strane agente" i "izdajnike". Predstavnici vlasti neprestano da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, i da ih podržavaju;2. Poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora u slučaju kršenja zakona;3. Da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, kao što je to nedavno bio slučaj sa kontroverznom presudom Višeg suda u Beogradu izrečenoj portalu Peščanik, po tužbi ministra Nebojše Stefanovića za povredu časti i ugleda, koja može da ugrozi opstanak ovog medija. Iako je u pitanju prvostepena presuda, važno je da predstavnici vlasti imaju u vidu da praksa Evropskog suda za ljudska prava kazuje da osobe koje obavljaju javne funkcije treba da trpe viši nivo javne kritike, kao i da je sloboda izražavanja mnogo šira u odnosu na nosioce političkih funkcija. Takođe, i Zakon o javnom informisanju i medijima jasno navodi da je "izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja". Da Ministarstvo pravde, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, organizuje seminare za sudije koji sude medijske sporove, radi usklađivanja sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti;4. Da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca. Da se predstavnici državnih organa (RJT i MUP) u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara prema predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja u ovom telu i njihovim zahtevima odnose sa dužnim poštovanjem i poštuju odredbe Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. To je i preduslov da se deblokira rad ovog tela, za koje smatramo da ima veliki značaj. Posebno je važno da se do kraja rasvetle i javnosti saopšte podaci vezani za slučajeve napada na novinare koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao što je to slučaj napada 31. maja 2017. godine. Nedopustivo da slučajevi ubijenih novinara nisu do sada sudski razrešeni;5. Da vlast hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu. Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja iz Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje.6. Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom. Ministar je nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi. Očekujemo da se ubrzano utvrdi odgovornost ministra i državnog sekretara i za ovogodišnje konkurse za medijske sadržaje, koji su u sprovođenju obilovali nepravilnostima, uz osnovane sumnje da su izvršena i ozbiljna krivična dela. Potrebno je utvrditi i odgovornost ministra i državnog sekretara zbog brojnih problema koji su onemogućili prvi pokušaj izrade medijske strategije7. Država hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika. Smatramo da je potrebno da se Tanjug i njegovi servisi, u skladu sa zakonom i Vladinom uredbom, hitno brišu iz Registra medija;8. Vlast na svim nivoima hitno da prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva trebalo bi da se dodeljuju uz uvažavajunje mišljenja stručnih komisija, sastavljenih od predstavnika relevatnih novinarskih i medijskih udruženja, stručnih i nekompromitovanih osoba. Ovaj proces mora da bude potpuno transparentan i otvoren, da za primarni cilj ima javni interes i i kvalitet ponuđenih medijskih projekata, a ne politička podobnost. Koordinaciono telo i nadležni državni organ trebalo bi, u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima, da upute dopis lokalnim samoupravama i podsete ih na njihove zakonske obaveze i smisao konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja. Neophodno je i jasno utvrditi koji je državni organ nadležan za zakonitost sprovođenja konkursnog sufinansiranja na lokalnom nivou, s obzirom na dosadašnju praksu međusobnog prebacivanja odgovornosti. Ostala davanja trebalo bi da prate potpuna transparentnost procesa, jasni kriterijumi i merljivi efekti, u potpunosti u skladu sa zakonom.9. Koordinaciono telo u najkraćem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas. To se odnosi na izdvajanja po Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i po drugim osnovama, bilo da su u pitanju javne nabavke ili ugovaranje usluga (promocije, oglašavanje, sponzorstva, istraživanje javnosti, poslovno-tehnička saradnja, produkcija…). Tražimo da ovim izveštajem budu obuhvaćeni najviši državni organi, ministarstva, samostalne organizacije i fondovi u državnom sistemu, državne agencije, organi državne uprave, ustanove sa javnim ovlašćenjima, državna javna preduzeća i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom. U narednom periodu će biti neophodno izraditi i izveštaje o dodeljivanji javnih sredstava medijima na lokalnom nivou;10. Koordinaciono telo hitno da pokrene postupak izmene podzakonskih akata, prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima, koje će - u sadašnjim zakonskim okvirima - unaprediti sistem konkursnog sufinansiranja, funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi. Prema preporukama koje vam dostavljamo u prilogu, potrebno je izvršiti, u skladu sa zakonima, izmenu pravilnika o konkursnom sufinansiranju, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) za bliže definisanje kategorije novčanih davanja koja javni sektor dodeljuje medijima, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u registru medija, kao i mišljenje kojim će lokalne samouprave podsetiti na obavezu dostavljanja podataka registru;11. Da se Koordinaciono telo hitno izjasni o lošem radu Saveta REM i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom, kao i da se odblokira proces izbora nedostajućih članova REM. Očekujemo da će promenama zakona uloga i položaj ovog tela biti u potpunosti redefinisani, kao i da će se ostvariti diskontinuitet u njegovom radu;12. Potrebno je da Koordinaciono telo hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hitno se mora zaustaviti trend da se organi javne vlasti sve više oglušuju o zahteve novinara i građana, kao i da diskriminišu pojedine medije i novinare, odbijajući bilo kakvu komunikaciju sa njima;13. Hitno je potrebno u javnu sferu vratiti dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, kao i da, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti.Nezavisno udruženje novinara Srbije Nezavisno društvo novinara Vojvodine Asocijacija medija Asocijacija nezavisnih elektronskih medijaAsocijacija Lokal pres Asocijacija onlajn medija                  

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kuburović: "E aukcija" za prinudnu prodaju nepokretnosti

Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede "e aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO.Kuburović je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da “e aukcija" osigura trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti.Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite se interesi poverilaca.Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature.Kuburović je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama.Zadatak radne drupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudovaKuburović kaže da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci.Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, Kuburović najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštine nekoliko dugo očekivanih zakona.Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju.“Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije”, ukazala je Kuburović.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/409423/Kuburovic-E-aukcija-za-prinudnu-prodaju-nepokretnosti

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kuburović: "E aukcija" za prinudnu prodaju nepokretnosti

Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede "e aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO. Kuburović je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da "e aukcija" osigura transparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti. Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite se interesi poverilaca. Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature. Kuburović je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama. Zadatak radne grupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudova Kuburović kaže da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci. Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, Kuburović najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštine nekoliko dugo očekivanih zakona. Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju. "Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije", ukazala je Kuburović. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/kuburovic-e-aukcija-za-prinudnu-prodaju-nepokretnosti/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kuburović: "E aukcija" za prinudnu prodaju nepokretnosti

BEOGRAD - Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede "e aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o16. avgusta 2018. 14:38PodeliBEOGRAD - Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede "e aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO.Kuburović je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da "e aukcija" osigura trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti.Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite se interesi poverilaca.Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature.Kuburović je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama.Zadatak radne drupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudovaKuburović kaže da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci.Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, Kuburović najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštine nekoliko dugo očekivanih zakona.Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju."Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije", ukazala je Kuburović.(Tanjug)              

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Bulatovic-zaboravio-da-za-sporne-firme-koje-krpe-ulice-zna-vec-vise-od-godinu-dana.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Bulatović "zaboravio" da za sporne firme koje "krpe" ulice zna već više od godinu dana

Dok je gradonačelnik Niša Darko Bulatović pre dve nedelje tvrdio da nije upoznat sa time da firma "M univerzal tim" koja "krpi" niške ulice ugovore koje ima sa Gradom zalaže kod privatnika, dokumentacija u koju su novinari imali uvid, pokazuje da se Bulatović ovim problemom bavio još 2016. godine. Pored toga, većnik Miloš Milošević kaže da je "sve po zakonu", jer "firma u vreme zaloga nije bila u blokadi", iako je u to vreme račun "M univerzala" već 16 dana bio blokiran.Dok je gradonačelnik Niša Darko Bulatović pre dve nedelje tvrdio da nije upoznat sa time da firma M univerzal tim koja "krpi" niške ulice ugovore koje ima sa Gradom zalaže kod privatnika, dokumentacija u koju su novinari imali uvid, pokazuje da se Bulatović ovim problemom bavio još 2016. godine. Pored toga, većnik Miloš Milošević kaže da je "sve po zakonu", jer "firma u vreme zaloga nije bila u blokadi", iako je u to vreme račun M univerzala već 16 dana bio blokiran. Rečima "ja ne znam ništa o tome, dozvolite da pogledam pa da dam odgovor", prvi čovek Niša Bulatović, odgovorio je na pitanje novinara Južnih vesti u vezi sa ugovorima o održavanju gradskih i seoskih ulica na teritoriji Niša, koje je firma M univerzal tim založila kod trgovinske radnje i banke. Dokumentaciju tada nije želeo da uzme od novinara, a dve nedelje nakon toga, ponovo je progovorio o ovome, rekavši da to nije u njegovom domenu. To pitanje je iz domena poslovanja privatnih preduzeća - rekao je Bulatović. Gradonačelnik Niša je početkom januara 2017. prosledio Pravobranilaštvu dopis javnog izvršitelja; danas se Bulatović ne seća ovog problemaMeđutim, gradonačelnik Niša morao je biti upoznat sa ovakvim spornim načinom poslovanja firme koja sanira niške ulice i koju za taj posao plaćaju svi građani Niša, jer su decembra 2016. godine javni izvršitelj Nebojša Spasojević i Pravobranilaštvo zahtevali od njega da utiče na to da se prestane sa ovakvom "sumnjivom" praksom. Konkretan povod bio je raniji ugovor o "krpljenju" niških ulica, koji je blokirani MD GIT založio kod firme M univerzal tim, iste vlasničke strukture, čime su izbegli da im pare završe kod njihovih dužnika. Spasojević je u svom dopisu Bulatovića upozorio da je na taj način omogućeno rukvodstvu firme MD GIT da "izbegne plaćanje svojih dospelih obaveza prema drugim poveriocima". Dodao je i da se zbog toga stiče utisak u javnosti da država pomaže privatnim preduzećima u nezakonitom poslovanju. U javnosti se stiče utisak da javna preduzeća, odnosno država kao njihov vlasnik, ovakvim sumnjivim transakcijama pomažu privatnim preduzećima u njihovom nesavesnom i nezakonitom poslovanju i dodatno urušavaju poverenje građana u njihove institucije - naveo je javni izvršitelj Spasojević. Pravobranilaštvo Niša je, kako su naveli u obaveštenju iz januara 2017, dopis javnog izvršitelja Spasojevića dobilo upravo od gradonačelnika Niša, nakon što se ovaj upoznao sa slučajem. Ova institucija je nakon toga dopis prosledila dalje Direkciji za izgradnju. Odgovor na pitanje da li je eventualno čitav ovaj slučaj pod istragom tužilaštva, novinari Južnih vesti zasad nisu dobili od izvršitelja Spasojevića, jer je na odmoru. Podsetimo, firma M univerzal tim koja ih od 2017. sanira ima višemilionsku blokadu računa, dok je ugovore potpisane sa Direkcijom za izgradnju Niša založila kod drugih. Direktor Direkcije Nebojša Lović nezadovoljan je njima, a stručnjaci ocenjuju da zalozima blokirani M univerzal zaobilazi isplatu dužnicima i pare preusmerava na svoje ili firme sa kojima sarađuje. Inače, takva praksa traje godinama. Inače, M univerzal tim se do raspisivanja javne nabavke za održavanje niških ulica 2016. godine bavio ugostiteljstvom pod imenom MD univerzal turs. Tada je gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio da ne vidi ništa sporno u tome i da je bitno da posao bude odrađen po najjeftinijoj ceni. Milenković, Bulatović i SNS funkcioner Sekulić u kafanskom druženju; printskrin: Facebook/Milos Sekulic Bulatović i vlasnik "M univerzal tima" - stari saradnici Bulatović je juna 2017. tvrdio da M univerzal tim ne vodi rukvodstvo problematičnog MD GIT-a, i iako možda nije upućen u poslovanje ovih firmi, gradonačelnik Niša je sa njihovim vlasnikom Draganom Milenkovićem sarađivao godinama unazad. Bulatović dodeljuje opštinsku nagradu Milenkoviću; printsktin: Facebook/Darko Bulatović O tome svedoči i to što je Bulatović 2013. kao predsednik Opštine Crveni Krst Milenkoviću dodelio opštinsku nagradu. Pored toga, u vreme predsedavanja Radničkim, Bulatović je upravo Milenkovića imenovao za člana Upravnog odbora ovog niškog fudbalskog kluba. Milenković je u Upravnom odboru Radničkog ostao i nakon što je Bulatović podneo ostavku na mesto predsednika. Većnik kaže jedno, dokumentacija drugo "M univerzal tim" je od 11. 6. u blokadi, založili ugovor tek 11 dana nakon togaZa razliku od Bulatovića koji je odbio da uzme dokumenta u vezi sa založenim ugovorima, većnik u ostavci Miloš Milošević, u čijem su resoru i niške ulice, poneo ih je sa sobom i protumačio. Kaže da je dobio informaciju da bi bio problem da je M unuverzal u trenutku zalaganja ugovora kod trgovinske radnje Mahherc bio u blokadi. Oni imaju pravo da daju ugovor u zalog, ako nisu u blokodi. U trenutku kada su oni založili ugovor, nisu bili u blokadi, tako da nije prekršen zakon. To sam ja interno saznao. Mi ne možemo neka preduzeća da isključimo, iako bismo ih rado isključili. Ko je jeftiniji taj dobije posao i to je Zakon o javnim nabavkama. Tu smo nemoćni - rekao je Milošević. Ipak, podaci iz Narodne banke Srbije i APR-a pokazuju nešto drugo - u vreme kada je M univerzal tim založio ugovor o održavanju gradskih ulica u Nišu, već je bio 16 dana blokiran.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:744284-Kuburovic-E-aukcija-za-prinudnu-prodaju-nepokretnosti

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kuburović: "E-aukcija" za prinudnu prodaju nepokretnosti

BEOGRAD - Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede "e-aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO. Kuburović je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da "e-aukcija" osigura trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti. PROČITAJTE JOŠ - Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite se interesi poverilaca. Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature. Kuburović je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama. Zadatak radne drupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudova. Kuburović kaže da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci. Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, Kuburović najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštine nekoliko dugo očekivanih zakona. Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju. "Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije", ukazala je Kuburović.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751647-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-centralizovanu-javnu-nabavku-broj-9-18-partije-1-i-4/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za centralizovanu javnu nabavku broj 9/18, partije 1 i 4

Poziv za podnošenje ponuda za centralizovanu javnu nabavku broj 9/18, partije 1 i 4četvrtak, 16. avgust 2018.Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiPoziv za podnošenje ponuda za centralizovanu javnu nabavku broj 9/18, partije 1 i 4Na osnovu člana 55, 57. i 60. Zakona o javnim nabavkama (''Službeni glasnik RS'', br.124/12, 14/15 i 68/15)GRAD BEOGRAD Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiul. Kraljice Marije br. 1objavljujeza podnošenje ponuda u otvorenom postupku za centralizovanu javnu nabavku dobara broj 9/18 - Kancelarijski materijal, oblikovan u 12 partija, za partije 1 i 4          

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751643-obavestenje-o-zakljucenom-okvirnom-sporazumu-za-centralizovanu-javnu-nabavku-1-18-partija-2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za centralizovanu javnu nabavku 1/18, partija 2

četvrtak, 16. avgust 2018. Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavki Na osnovu člana 116. stav 1. Zakona o javnim nabavkama (''Sl.glasnik RS'' br. 124/12, 14/15 i 68/15) GRAD BEOGRAD Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavki ul. Kraljice Marije br. 1/7 objavljuje OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMU u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda za centralizovanu javnu nabavku broj 1/18, dobra - Sredstva za održavanje higijene, za partiju 2 - Sredstva za održavanje radnih i kuhinjskih površina, podova i sanitarija Obaveštenje Dokumentacija vezana za javnu nabavku

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: happytv.rs

Link: http://happytv.rs/vesti/drustvo/102785/kuburovic-e-aukcija-osigurava-trasparentniji-i-pravicniji-postupak-prodaje-nepokretnosti

Autori: Nacionalna Televizija Happy

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KUBUROVIĆ: "E aukcija" osigurava trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti!

Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede "e aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović, najavljujući i druge izmene ZIO. Kuburović je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da "e aukcija" osigura trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti. Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite se interesi poverilaca. Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature. Kuburović je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama. Zadatak radne drupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudova Kuburović kaže da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci. Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, Kuburović najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštine nekoliko dugo očekivanih zakona. Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju. "Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije", ukazala je Kuburović.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: radiocity.rs

Link: http://radiocity.rs/vesti/nis/7911/zbog-kaznjavanja-%22juznih-vesti%22-reaguju-udruzenja-kolege-gradjani.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zbog kažnjavanja "Južnih vesti" reaguju udruženja, kolege, građani

  1. 08. 2018. Niš Autor: I.P. Izvor: City radio Nakon poslednje u nizu maratonske poreske kontrole portala "Južne vesti", koja je trajala celih šest meseci, iako nije nađena nijedna jedina nepravilnost u njihovom poslovanju a što su u izveštaju od preko 100 strana i konstatovale poreske inspektorke, poreske vlasti su rešile da ipak kazne drakonskom milionskom novčanom kaznom ovaj privatni medij, na osnovu nejasnog tumačenja propisa koji važe za javni sektor. Foto: Južne vesti "Južne vesti" su kažnjene na osnovu tumačenja Zakona o informisanju bez preciziranja člana na koji su se inspektorke pozvale kada su zaključile da glavni i odgovorni urednik mora da bude u radnom odnosu u mediju koji uređuje, a što sa Predragom Blagojevićem nije slučaj. Blagojević je naime zaposlen u sopstvenoj firmi i plaća uredno poreze i doprinose predviđene zakonom.Inspektorke Poreske uprave, Vulićević i Antonijević, obrazlažući odluku da kazne "Južne", pozvale su se na Uredbu Vlade Srbije "Katalogizacija radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru". Inspektorke su zaključile da je na osnovu spiska obaveza glavnog urednika državnog medija glavnom i odgovornom uredniku potrebno puno radno vreme te da mora da bude u radnom odnosu. To bi bilo logično da je kontrolisan RTS ali zaista ostaje enigma kako je to primenjivo na privatne medije. Foto: Predrag Blagojević Bilo kako bilo, inspektorke su naložile "Južnim vestima" da za Blagojevića isplate sve poreze i doprinose od osnivanja medija 2010. do danas što je milionski iznos. S obzirom da su u tom istom periodu za njega isplaćeni svi porezi i doprinosi preko njegove firme može se zaključiti da je njegovo puno radno vreme iznosilo 16 sati dnevno, što je apsurd. Menadžment "Južnih", odnosno firme Simplicity d.o.o. koja im je osnivač, u više navrata je podvlačio da protiv poreskih kontrola nemaju ništa jer je to normalno u poslovnom svetu ali da su ipak zbunjeni načinom na koji se te kontrole kada je o njima reč sprovode. Čak 12 inspektora je proveravalo njihovo poslovanje čak i vikendom, a neki od njih su kontaktirali i zastrašivali i klijente koji posluju sa njima.Ono što je, međutim, posebno sporno jeste činjenica da je Ministarstvo finansija pustilo na prinudnu naplatu milionski iznos i pre konačne odluke suda, što dovodi u pitanje fizički opstanak najuticajnijeg medija na jugu Srbije. Dolazimo do glavnih pitanja u ovoj čitavoj priči koja traje bezmalo godinu dana, a o čemu smo i pisali pre. To su pitanja: Da li na ovaj način država zapravo svesno ide ka zatvaranju jednog nezavisnog medija, neposlušnog, koji izveštava o stvarima o kojima drugi ćute? Drugo pitanje je: Ukoliko ovaj eksperiment prođe, da li će se administrativno ubijanje medija preslikati i na sve ostale, prema mišljenju režima, neposlušne kritičke medije? Ta pitanja, poslednjih nekoliko dana, javno postavljaju reprezentativna medijska udruženja NUNS,NDNV, ANEM, AOM, Local Press obraćajući se međunarodnim instancama. Ta pitanja je postavila i Koalicija za nadzor javnih finansija, Transparentnost Srbija ali i brojna udruženja građana koja se zalažu za medijska prava i slobode. Oglašavaju se i kolege i koleginice, novinari i novinarke, ukazujući na moguću zloupotrebu institucija za dalje urušavanje ionako krhke medijske scene i represiju slobodnih medija. foto: City radio (arhiva) Ta pitanja, ali i zahtev da se sa pritiscima na "Južne" prestane, postavljaju i građani na društvenim mrežama. Izgleda da je posebno iritantno na sve delovala izjava Premijerke Brnabić da "ako imaju primedbe na račun Poreske uprave Južne vesti mogu da se žale!"Na odbranu "Južnih vesti" pozvali su i niški "stanari", koji u subotu ispred Gradske kuće u Nišu u 18 sati organizuju javnu dodelu nagrade "Nišlija/ka" a prvi dobitnik su upravo "Južne vesti". U proglasu i pozivu na javno okupljanje UPSS navodi da je to znak priznanja ovom mediju "za objektivno, nestranačko, hrabro, pravovremeno informisanje"."Južne vesti" su, u poslednje vreme, predmet represije vlasti u njihovoj nameri da cenzurišu informativne sadržaje i ovog medija.Pozivamo sve građane Niša da dolaskom na dodelu priznanja Južnim vestima iskažemo poštovanje za njihov rad i pružimo otpor zloupotrebi institucija sistema. Niš je uvek bio na strani slobode! Pozvali smo i relevantna medijska udruženja, novinare i udruženja građana. Pozivamo sve ljude dobre volje. Srbija u Nišu - zajedno u odbranu slobode!" - navodi se u proglasu Udruženog pokreta slobodnih stanara. Južne vesti City radio izražava potpunu kolegijalnu i prijateljsku podršku koleginicama i kolegama iz "Južnih vesti" i ujedno pozivamo nadležne da prestanu sa pritiscima na njihov rad (političkim, finansijskim i administrativnim), kao i na rad ostalih nezavisnih medija, jer bez slobodnog, profesionalnog i nezavisnog informisanja, nema slobodnog i demokratskog društva. Ujedno pozivamo, kao i mnogo puta do sada, da se prestane sa obesmišljavanjem primene seta medijskih zakona kao okvira za slobodno delovanje medija, već da se radi na njihovom unapređenju i striktnoj primeni u javnom interesu. Gašenje i nestajanje pre svega lokalnih medija to svakako nije.    

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Novinarska-udruzenja-traze-od-Vlade-Srbije-reviziju-postupka-protiv-Juznih-vesti.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novinarska udruženja traže od Vlade Srbije reviziju postupka protiv "Južnih vesti"

Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti, da se utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu Miće Jeremića i da se ispita da li su inspektori u slučaju Južnih vesti kršili zakon, zahtevi su novinarskih i medijskih udruženja koji su danas predati Koordinacionom telu Vlade Srbije za saradnju sa medijima.Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti, da se utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu Miće Jeremića i da se ispita da li su inspektori u "slučaju Južnih vesti" kršili zakon, zahtevi su novinarskih i medijskih udruženja koji su danas predati Koordinacionom telu Vlade Srbije za saradnju sa medijima. Stanje u medijima je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani, kažu udruženja, a kao jedan od primera navode i slučaj izmišljenog duga Južnim vestima. Zato 6 novinarskih udruženja u okviru 13 zahteva za "bolje medijsko sutra" traže da poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora u slučaju kršenja zakona - saopštavaju udruženja. Zahtev su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih i elektronskih medija, Asocijacija Lokal pres i Asocijacija onlajn medija. Podsetimo, iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju Južnih vesti pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da Južne vesti navodno duguju milionski iznos. Transparentnost Srbija navodi da se ovakvim izmišljenim dugovima ugrožava opstanak medija, udruženja su pisala i međunarodnim organizacijama, a premijerka Ana Brnabić pozvala je Južne vesti da se žale na inspekciju, ako misle da ne radi dobro.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2983744-e-aukcija-olaksava-prinudnu-prodaju-nekretnina-koja-ce-biti-dostupnija-svima

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "E aukcija" olakšava prinudnu prodaju nekretnina, koja će biti dostupnija svima

Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju u tom postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju u tom postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIOFoto: TelegrafMinistarstvo pravde Srbije planira da uvede "e aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).Agenti za prodaju nekretnina u Srbiji pod lupom novog zakona: Proveravaće se saradnja s kriminalcima i finansiranje teroristaPutem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju u tom postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO.Kuburović je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da "e aukcija" osigura trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti. Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite interesi poverilaca.Foto: PromoRadna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature.Nela Kuburović je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama. Zadatak radne grupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudova.Osim apelacionog suda u Beogradu, odlučivaće isti taj sud u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu; Printskrin: Google Street ViewMinistarka pravde za Tanjug je rekla da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci. Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, ona najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštini nađe nekoliko dugo očekivanih zakona.Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju.- Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije - ukazala je Kuburović.(Telegraf.rs/Tanjug)                

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3231375/kuburovic-e-aukcija-za-prinudnu-prodaju-nepokretnosti.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Uskoro e-Aukcija za prinudnu prodaju nepokretnosti

Ministarstvo pravde Srbije planira da uvede e-Aukciju u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaMinistarstvo pravde Srbije planira da uvede e-Aukciju u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).Putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju tom u postupku, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug, najavljujući i druge izmene ZIO. Kuburovićeva je ukazala da upravo prinudna prodaja nepokretnosti izaziva veliki broj pritužbi građana, tako da očekuje da e-Aukcija osigura trasparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti. Elektronskom prodajom se takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite se interesi poverilaca. Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature. Kuburovićeva je napomenula da u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama. Zadatak radne drupe je da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudova. Kuburovićeva kaže da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni određeni nedostaci. Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, Kuburovićeva najavljuje bogatu jesen, jer je u planu da se na dnevnom redu u Narodnoj skupštine nekoliko dugo očekivanih zakona. Pre svega, to je Zakon o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o lobiranju. "Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo tiču jačanja prevencije u borbi protiv korupcije", ukazala je Nela Kuburović.  

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=113981

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: E-aukcija za transparentniju prinudnu prodaju nepokretnosti

"""Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Nela Kuburović najavila je danas da to ministarstvo planira da uvede "e-aukciju" u postupak prinudne prodaje nepokretnosti kroz predstojeće izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).Kuburović je u izjavi za agenciju Tanjug objasnila da bi se putem elektronske aukcije osigurao transparentan i pravičan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacija svima koji žele da učestvuju tom u postupku. Ona je ukazala na to da se elektronskom prodajom takođe izbegava mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije, a na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovine, čime se istovremeno štite interesi poverilaca. Radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine već je formirana i u njen rad su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, Saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature, precizirala je Kuburović. Prema njenim rečima, u radnoj grupi učestvuju predstavnici izvršitelja sa područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji - Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, jer se u praksi pokazalo da izvršitelji različito postupaju po različitim apelacijama. Zadatak radne drupe je, kako je objasnila, da otkloni sve zakonske nejasnoće uočene tokom primene zakona i ujednači postupanje izvršitelja i sudova. Kuburović je napomenula da je ZIO iz 2016. godine uspeo da poveća efikasnost izvršenja i da doprinese smanjenju velikog broja starih izvršnih predmeta, ali i da su uočeni i određeni nedostaci. Ona je, kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti Ministarstva pravde, najavila donošenje zakona o sprečavanju korupcije, koji se odnosi na rad Agencije za borbu protiv korupcije, zakona o lobiranju, kao i izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Na ovaj način ispunjavamo naše obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i antikoruptivne mere, koje se upravo odnose na jačanje prevencije u borbi protiv korupcije, zaključila je Kuburović.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a412282/Vesti/Sarcevic-o-tehnoloskim-viskovima-i-platnim-razredima.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Šarčević: Ja sam veći sindikalac od svih prosvetara

Ako se sa sindikatima sve uredi kako treba, najkvalitetniji nastavnici ne moraju da brinu za svoj posao, izjavio je za N1 ministar prosvete Mladen Šarčević. Kazao je i da učenici neće trpeti zbog racionalizacije mreže škola, već da će samo pojedini direktori postati tehnološki višak. Ministar Šarčević je u Danu uživo TV N1 rekao da je sa sindikatima u "odličnom savezu" i da vodee brigu o ljudima koji ostaju bez posla, pre svega, zbog malog nataliteta. Višak u prosveti se, kako kaže, u velikoj meri podudara sa brojem nastavnika koji odlaze u penziju.Odmah posle pitanja da li će postati tehnološki višak, prosvetne radnike najviše interesuje kolika će im biti plata. Šarćević je istakao da mu je cilj ono što je obećao na početku mandata - da se uvede sistem kvaliteta rada.Za početak postoji lakši metod da se razvrsta ko radi bolje, a ko lošije, a to su prosvetna zvanja, rekao je Šarčević i dodao da se radi na tome da prosvetari od jeseni ulaze u prvo zvanje koje, prema njegovoj proceni, sigurno može da dostigne 20 do 25 odsto ljudi, koji bi samim tim išli u bolji platni razred.Druga i kompeksnija mera kvaliteta rada prosvetnih radnika je ishodno znanje, odnosno eksterno ocenjivanje. Naime, ministar je objasnio da će se kroz ishode učenika znati da li je nastavnik dobro radio, tj. uzimaće se obzir eksterne ocene sa ocenama koje je učenicima dao profesor. Ti rezultati mogli bi da budu vidljivi za dve godine, najavio je ministar.Nastavnici bi na taj način, legalnim putem, vremenom mogli da dođu i do četvrte kategorije u okviru svoje platne grupe, što je plata redovnog univerzitetskog profesora, istakao je Šarčević.Komentarišući zahteve prosvetnih radnika, ministar je ponovio da se za njihova prava "bori kao lav" i da je sve ovo vreme bio "veći sindikalac od svih njih".Učenici i nastavnici neće trpeti zbog racionalizacijeGovoreći o racionalizaciji mreže škola, ministar je objasnio da ona ima zadatak da odražava potrebe stvarnosti. Kaže da Beograd danas ne može da ima 11 mašinskih škola, kao u vreme kada je mašinska industrija u glavnom gradu zapošljavala 29.000 mašinskih radnika."Ako imate u Apatinu srednju tehničku školu sa 700 đaka, i drugu tehničku školu sa 40 đaka, kakav je problem da oni pređu u veću školu. Pitanje je samo da li treba dva direktora, ja mislim da ne treba", naveo je Šarčević.Ističe i da racionalizacija neće pogoditi nastavnike, jer cela odeljenja sa punim fondom časova formalno prelaze pod novi krov. Na primedbu da će učenici iipak morati da idu u drugi objekat, Šarčević je rekao da je reč o školama koje se su udaljene dve ulice peške.S druge strane, kako kaže, dobijaju se prazne zgrade koje sada mogu da se koriste npr. kao predškolske ustanove kako bi se nadomestio nedostatak mesta u vrtićima. Podsetio je i na slučaj škole na Novom Beogradu gde su se roditelji pobunili protiv spajanja sa drugom školom, iako su im deca išla u objekat gde je 3.000 kvadrata bilo potpuno neiskorišćeno."Sedam miliona evra nam treba za izgradnju nove škole, a ovde treba da plaćamo prazan prostor", istakao je ministar i dodao da je u izradi novi softver kojim će biti umrežen svaki kvadrat školskih objekata, te da će se manjim adaptacijama u nekoliko velikih gradskih škola doći do cilja - jednosmenskog rada.Drastičan primer Beogradske poslovne školeŠarčević je rekao i da Ministarstvo radi na projektu eCenus - koji će omogućiti potpuni elektronski uvid u svakog zaposlenog u prosvetnom sistemu i njegov fond časova."Procena je da minimum 12 odsto curi. Ne može neko da radi na 150 mesta, ne može da se prijavi da radi na 16 fakulteta. Biće kažnjeni tamo gde nađu da su proneverili pare. Ako imate lažne zaposlene, vi ste budžet oštetili", istakao je ministar.Šarčević se posebno osvrnuo na slučaj Beogradske poslovne škole i podsetio da je ta visokoškolska ustanova imala čak 24 neakreditovana isturena odeljenja, koja su radila po kafanama i planinskim domovima.Otkad je Ministarstvo ušlo u Beogradsku poslovnu školu, otkrivena su potraživanja u iznosu od 850 miliona dinara, i tu je, kako ističe, reč o "belim parama" koje se mogu videti kroz računovodstvo, dok se tokovi novca "na crno" još utvrđuju.Šarčević priznaje da se o pomenutim malverzacijama govori godinama, ali dodaje da su za konkretne korake potrebni dokazi. Ministarstvo je išlo na reorganizaciju kao jedini legalni model da uđe u Beogradsku poslovnu školu, a sada njeno poslovanje proveravaju i Tužilaštvo, Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije.Kaže i da su za reforme potrebne godine i da se ne može tako lako ići na autonomiju univerziteta.

----------------------------------------------------------

Datum: 16.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751645-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-33-18/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 33/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za opšte pos?četvrtak, 16. avgust 2018.GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAobjavljujePOZIV

----------------------------------------------------------