Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 18.08.2018

Medij: Blic     Strana: 9

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Krivična prijava zbog objave izvoda Behramija i Šaćirija

PoVerenIk Pokrenuo PostuPak zbog lIčnIh Podataka fudbalera u medIjIma

Krivična prijava zbog objave izvoda Behramija i Šaćirija

poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rodoljub Šabić podneo je prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka fudbalera Šaćirija i Behramija.

Kako se navodi u saopštenju poverenika, ova institucija je ranije pokrenula postupak nadzora zbog toga što su se u pojedinim medijima pojavili izvod iz matične knjige rođenih za Džerdana Šaćirija izdat u Vranju, kao i izvod i uverenje o državljanstvu za Valjona Behramija, koji su izdati u Kraljevu, svi datirani na 21. jun 2018. godine.

Gradske uprave Vranja i Kraljeva obavestili su poverenika da su navedena dokumenta izdale PU Gnjilane izmeštena u Vranju i PU Kosovska Mitrovica izmeštena u Kraljevu, na osnovu njihovih službenih zahteva.

Poverenik, imajući u vidu obim ovlašćenja u odnosu na medije, kao i garancije tajnosti novinarskih izvora, nije sprovodio postupak prema medijima, ali je pokrenuo postupak nadzora prema MUP-u i zatražio izjašnjenje o tome da li je MUP dostavio medijima ta dokumenta.

- Ne ulazeći, do izjašnjenja MUP-a, u to da li je uopšte postojao i kakav osnov za obradu podataka u ovom slučaju, sasvim je izvesno da se redistribucija tih podataka radi obezbeđenja pikantnih tema tabloidnim ili drugim medijima nikako ne može dovesti u sklad sa zakonom, odnosno da predstavlja grubu zloupotrebu ovlašćenja, te da sve navedene okolnosti ukazuju na osnovanu sumnju da u radnjama jednog ili više N.N. službenih lica MUP-a postoje svi elementi krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, za koje delo je službenom licu u vršenju službe zaprećena kazna do tri godine zatvora - dodaje se u saopštenju poverenika.

I pored proteka roka i urgencije, poverenik nije primio odgovor MUP-a. E.B.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2018

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: D.D.

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Šabićeva krivična prijava zbog Šaćirija

Šabićeva krivična prijava zbog Šaćirija

D.D.

Beograd // Poverenik za informađje od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv jednog ili više NN službenika MUP-a da su neovlaščeno podatke o fudbalerima Švajcarske Đerdanu Šačiriju i Valjonu Behramiju dali Informeru.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 1,5

Rubrika: Društvo

Autori: I.Mićević

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Priznaje se hiljadu osporenih doktorata

Priznaje se hiljadu osporenih doktorata

MINISTARSTVO MENjA ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANjU

OSPORENI DOKTORATI BIĆE PRIZNATI

DOKTORATI stečeni na fakultetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali ispunjene sve formalne uslove - biće priznati. Neće se dovoditi u pitanje ni magistarske i master diplome, kao ni diplome osnovnih studija akademcija koji su ispite polagali kod profesora sa osporenim doktoratima.

Ovo, prema saznanjima "Novosti", predviđa predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji je pripremilo Ministarstvo prosvete i koji će se u drugoj polovini septembra naći pred poslanicima. Na ovaj način biće razrešen sukob između ranijeg sastava Komisije za akreditaciju (KAPK) i Ministarstva prosvete. KAPK je osporavao kvalifikacije profesora fakulteta i visokih škola koji imaju ove doktorate, a Ministarstvo prosvete zakonom namerava sve da ih učini nespornim. Procenjuje se da ovakvih doktorata ima oko hiljadu, a da je nekoliko desetina njihovih vlasnika zaposleno u visokom obrazovanju.

Izmene zakona predviđaju i produžetak roka starim studentima za godinu dana, ali i uvođenje menadžera na visokim školama i akademijama. Prvobitno je bilo predviđeno i uvođenje menadžera na fakultete, ali se od toga zasada odustalo. Nova rešenja napisana su daleko od očiju stručne javnosti. O izmenama je bilo reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Sve se odvija pod nekakvim velom tajne. Izmene zakona ubačene su kao tačka dnevnog reda u poslednji čas, a materijal smo dobili dan uoči sednice - kaže jedan od članova. - Očigledno se Ministarstvu žuri da legalizuje doktorate koje KAPK nije uvažavao, a i na Nacionalnom savetu rečeno je da određene ustanove nisu ispunile kriterijume da ih izdaju. Naravno, Ministarstvo prosvete ima poslednju reč i može to da uredi zakonom. I prof. dr Branko Kovačević, član Nacionalnog saveta, potvrđuje za "Novosti" da Ministarstvo sve radi u velikoj žurbi, sa objašnjenjem da zakon mora da se menja brzo, zbog starih studenata.

- Nije ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali - kaže prof. Kovačević. - I nije tačno da u grupi spornih ima i državnih fakulteta.

U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da će ovim zakonom biti ispravljena nepravda prema studentima, koji nisu krivi i nisu mogli da znaju da li visokoškolske ustanove imaju svu potrebnu dokumentaciju. Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje dr Bojan Tubić potvrđuje, za "Novosti", da zakon predviđa da je dovoljno da je ustanova imala dozvolu za rad i ispunjenost uslova, da bi diplome bile validne. - Studenti ne treba da trpe zbog bilo kakvih propusta ustanova - objašnjava Tubić. - Jedna od novina biće i to da rektor ili dekan neće moći da bude neko za je prethodno razrešen sa iste funkcije ili osoba za koju je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje.

  1. MIĆEVIĆ

MENADžERI U VISOKIM ŠKOLAMA

NOVINA će biti i menadžeri u akademijama strukovnih studija i visokim školama, koji će na dužnost stupiti tek školske 2019/2020. godine. - Zakon o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu oktobra 2017. godine i koji sada menjamo, predvideo je da svi univerziteti imaju menadžere - objašnjava Tubić. - Ostavljen im je rok od devet meseci da objave konkurs za izbor menadžera. Njihov posao biće da upravljaju finansijama i drugim operativnim poslovima. U pripremi je i poseban zakon koji će definisati njihove nadležnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 6

Rubrika: Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Stočarstvo temelj razvoja agrara

MINISTAR ZA REGIONALNI RAZVOJ MILAN KRKOBABIĆ U ZADRUZI „MODOŠ“ U BANATU

Stočarstvo temelj razvoja agrara

SRBIJA mora da obnovi stočarstvo jer bez njega nema razvijene poljoprivrede. U našoj zemlji stočarstvo čini svega 30 odsto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a u svetu čak 60 odsto, rekao je juče ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, tokom posete zemljoradničkoj zadr u z i "Modoš" u selu Ja-

ša Tomić u Banatu.

On je naglasio da Srbija mora da poveća i proizvodnju i tov junadi sa sadašnjih 12.000 na 100.000 grla da bi mogla da izvozi juneće meso. - Nekad smo izvozili godišnje 30.000 tona najkvalitetnijeg junećeg mesa - bebi bifa, a prošle godine ni 500 tona - rekao je Krkobabić.

Zadruga "Modoš" je iz prošlogodišnjeg Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije dobila bespovratnu pomoć od 10 miliona dinara za nabavku mehanizacije.

- Novcem koji smo dobili od države kupili smo sejalicu i utovarivač koji će nam olakšati posao jer su se stare mašine često kvarile - rekao je Milan Žebe-

ljan, direktor "Modoša " . Naša zadruga ima 94 člana i 400 kooperanata, a mehanizacija koju koristi stara je od 25 do 30 godina.

Obnova zadruga je prema

njegovim rečima prvi korak u oživljavanju sela, pa novoformirane zadruge mogu da dobiju bespovratnu pomoć od 7,5 miliona dinara, a postojeće po 15 miliona dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 18.08.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 7

Rubrika: Ekonomija

Autori: J.Su.

Teme: Korupcija

Naslov: Pod zakup 400.000 hektara

SAMO OPŠTINA PREŠEVO U 2017. NIJE DONELA PROGRAM IZDAVANjA ZEMLjIŠTA

Pod zakup 400.000 hektara

LEP profit su mnogi izvukli poslednjih decenija od "zakupa" državnog zemljišta. Naročito, jer su plodne oranice samo koristili, a naknadu nisu plaćali. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je tom periodu "odzvonilo", a ističu i da se i lokalne samouprave dovode u red po pitanju izdavanja državnih oranica, jer su u većini bili javašluk i korupcija. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u 2017. godini samo opština Preševo nije donela godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Sve ostale lokalne samouprave su dale u zakup po pravu prečeg zakupa i korišćenja bez naknade i bar jednom sprovele postupak davanja u zakup javnim nadmetanjem.

- Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje novčanu kaznu od 80.000 do 150.000 dinara, kojom će kazniti odgovorne ukoliko ne donesu godišnji program korišćenja državnog zemljišta - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Do sada, 123 jedinice lokalnih samouprava dobile su saglasnost na godišnji program za 2018. godinu, pa površina raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, u državnoj svojini za davanje u zakup, odnosno na korišćenje, iznosi 391.829 hektara. Preostalih 14 godišnjih programa su u postupku kontrole i otklanjanja nedostataka, a osam jedinica lokalnih samouprava, koje još nisu dostavile godišnji program za 2018/2019. godinu, pozvane su od strane Ministarstva. U resornom ministarstvu tvrde da se insistira da se isprave podaci o zemljištu koje se daje u zakup, kako bi se usvojili godišnji programi sa ispravnim informacijama, koje će sadržati sve državne parcele koje mogu biti predmet zakupa, bez izuzetka. Time se sprečava i bespravno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Tokom 2018. podnet je zahtev za utvrđivanje pravnog osnova za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na površini od 3.200 hektara zemljišta. A, od kada stočari u Srbiji imaju pravo prečeg zakupa državnih oranica, počeo je da vlada pravi mali rat između njih i ratara.

  1. Su.

BEZ PLANA - NI PARA

DOK se ne donese godišnji program izdavanja državnog zemljišta u zakup, zakonom je predviđeno da ministar finansija privremeno obustavi prenos sredstava iz republičkog budžeta ka lokalnoj samoupravi, tačnije, opštine i gradovi ostaju uskraćni za svoje parče udela u naplaćenim porezima na zarade.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: N1

Emisija: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Gost Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Voditelj: Da li su gradovi u nišavskom, pirotskom i topličkom okrugu izradili lokalne antikorupcijske planove, koji su problemi i mogućnosti da se unapredi sprovođenje akcionog plana za poglavlje 23 i kako se boriti protiv korupcije na lokalu, to su teme serije diskusija koje su počele prošlog utorka u Nišu a nastavile se i u Pirotu i u Prokuplju. Organizuje ih Nacionalna koalicija za decentralizaciju a o korupciji na lokalu u Srbiji ovog jutra za Novi dan govori Danijel Dašić iz ove organizacije. Dobro jutro Danijele dobrodošli Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Dobro jutro, hvala na pozivuVoditelj:Kakva je generalna slika na lokalu, šta je pokazalo vaše istraživanje? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Pa više-manje statistički je sve jednako, kao i u ostatku Srbije. Znači, otprilike polovina, nešto više od polovine u ova naša tri okruga lokalnih samouprava je usvojilo te lokalni antikorupcijske planove, ali dok je prosek recimo 15 od 150 na nivou cele zemlje u naša ova tri posmatrana regiona niti jedna jedina jedina lokalna samouprava nije formiralo možda i najvažniji organ a to je telo za praćenje lokalnog antikorupcijskog plana. Voditelj:I kakvi su ti planovi, da li su oni dobri, da li se primenjuju, da li postoje mehanizmi za njihovu primenu? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Da, to je ona najzanimljivija stvar. Znači, mi se bavimo korupcijom uglavnom na lokalu duže vremena i postoji ta jedna velika dilema, jedan problem da mi idemo ka Evropskoj uniji, da imamo sve moderne evrpske zakone, a da na tom indeksu korupcije Srbija tone, trenutno je na 77 mesto sa 41 poenom, i tu smo negde u divnom društvu ne evropske nego afričke unije. Tako da postavlja se pitanje kako je moguće ako imamo sve zakone koji ima jedna Nemačka, jedna, neke skandinavske zemlje, da je ta situacija kod nas toliko loša. Upravo je to što ste sad rekli srž problema, pro forme se ispunjavaju neki kriterijumi, znači, po toj strategije za borbu protiv korupcije, po akcionim planovima mi imamo obavezu donošenja i sad jedini indikator koji se šalje prema Evropi ili koji se beleži u tom napretku je broj usvojenih lokalnih antikorupcijskih planova. Ako, na nivou Srbije znamo recimo ako je do pre mesec dana istekla godina dana nakon roka za završetak svih planova, a mi i dalje imamo 50% opština koje su osvojile a od tih 50 procenata opština imamo 10 posto koji imaju neko telo za praćenje, vidimo da se tu javlja neki problem, i to je bila osnovna ideja da napravimo jedan pilot projekat, kako to sad vrlo lepo zvuči samo se priča, po prvi put u novijoj istoriji Srbije, koji će jednostavno pogledati koji su to problemi na lokalu koji njih sprečavaju da se aktivnije i bolje uključe u tu borbu protiv korupcije.Voditelj:I šta kaže pilot projekata? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Pa vrlo je zanimljivo, pilot-projekat, mi smo se bavili ne time koje koliko, da li su usvojili ili nisu, nego kako su ga usvajali, i tu sad ima toliko zanimljivih pričica da recimo prosečno vreme trajanje javne rasprave je bilo pet dana, što je apsolutno ispod svakog minimuma, poziv za javnu raspravu su u obično stavljani na sajt same lokalne samouprave ili negde na nekoj oglasnoj tabli, a mi svi dobro znamo koliko su sajtovi lokalnih samouprava omiljeno mesto gde recimo čim se probudim ujutru, odmah idemo da vidimo šta se to novo desilo i da li možemo nešto da uradimo. Kao rezultat svega niti jedan jedini lokalni antikorupcijski plan nije dobio niti jednu jedinu primedbu ili komentar tokom javne rasprave. Voditelj:Evo, na primer, Niš, u kome su počeli diskusije on nije ni usvojio Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Niš je posebna priča koja je, Niš nije bio deo naše, zato što smo razmatrali samo postupak donošenja onih 10 opština, to jest gradova, koje su bili, koji su usvojili. Niš je krenuo, ja sam deo te grupe i moram reći da je početak stvarno obećavao, da smo mi imali tu jednu odličnu radnu grupu u koju su bili za svaku oblast stručnjaci eksperti iz civilnog društva, i onog trenutka kada smo mi napravili taj nacrt onda je nastao problem jer iz nekog razloga grad nije bio uopšte spreman da usvoji ono što su predlagale te radne grupe koje su radile oblasti. Voditelj:Zašto? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Pa to može da se dovede u ono da nikad ne može kozi da se da da čuva kupus, ili vuku da čuva jaganjce. Jednostavno osetili su da je dam broj mera koji bi se tu pojavio bio vrlo bacio veoma jasno svetlo na neke radnje koje se svakodnevno dešavaju. I to je taj osnovni problem. Voditelj:Na šta mislite? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Pa mislim, na koje radnje ili, a pa jednostavno možda znate ili ne znate, ali recimo naša u Nišu ulice asfaltira ugostiteljska radnja, i sada po prvi put za godinu dana trebalo je da dođe da ta firma bude u blokadi i da ljudi masovno počnu da negoduju zbog stalnih rupa, udarnih rupa i čak i zakrpljenih rupa, koje nakon mesec dana idu, Južne vesti su o tome redovno izveštavale, možda i to jedan od razloga za probleme koje sada imaju, ali jednostavno mi imamo te neke stvari, imamo jednog direktora Direkcije za javni prevoz, koji čeka, koji je bio u pritvoru, zbog pronevere jer su opet kupili autobus koji je mnogo stariji nego što je napisano, mnogo više prešao, i pretplaćan jedno 3 - 4 puta, doduše nije, kao kod vas u Beogradu jelka, ali jedno tri puta pretplaćen nego što je trebalo da bude. I onda jednostavno to su te neke stvari koje su se desile zbog toga što niko nije bio uključen. Mi obično imamo taj problem u našoj državi, da kada se priča o korupciji možda namerno se forsiraju teme da eto korupcija je ako nekom date 100 grame kafe, i odnesete ne znam neku rakiju ili viski. Korupcija je mnogo ozbiljnija, mi okrećemo glavu od mnogo ozbiljnih stvari koje se recimo zovu javna nabavka sa samo jednim ponuđačem. To bi trebalo da bude, po mom mišljenju, kriminalno delo i koje bi trebalo odmah da se sankcioniše. Mi imamo nameštene tendere koji su toliko namešteni da to više stvarno ne znam kome nije jasno sem možda onima koji žive u ružičasto srećnom pravu da znaju sve. Znači, oni.... Voditelj:Imali ste konkurs za, imali smo i ovde konkurs za na primer novogodišnju rasvetu sa modelima koji su traže, koji su zapravo preslikani iz kataloga jedne firme Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Da, to su standardne stvari koje se dešavaju i koje bi trebale da se spreče. Možda eto, to je jedan, jedna zanimljivost za Beograd i Niš su jedina dva velika grada koji nemaju usvojene lokalne antikorupcijske planove. I sad postavlja se pitanje zašto? I osnovni problem je što bi to pitanje trebalo građani da postave jer Voditelj:A zašto ga ne postave? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: To je odlično pitanje, mi smo pokušali da dobijamo neki od tih odgovora Voditelj:Jel znaju građani šta je sve, evo vi ste razgovarali sa njima, različite ankete ste sprovodili, različite kako da kažem, male eksperimente, da li građani znaju šta je korupcija, ili je percipiraju da je to kada odneseš ne znam 100 grame kafe u dom zdravlja Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Uglavnom ima neka dva smera, jedan je, uglavnom se okreće glava od korupcije, paradoks je da je veća sramota ako pogledaš korupciju i prijaviš je nego onog čoveka što vrši samu korupciju. Mi smo pričali sa ljudima, uglavnom su bili vrlo zanimljivi odgovori Voditelj:Jesu li svesni da na primer, podmićivanje, takođe je deo korupcijeDanijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju:Da, u nekom delu jesu, ali jednostavno ima ta neka dva smera, jedni znaju, i protiv su korupcije, ali jednostavno postoji neka malodušnost da, kao tu ništa ne možemo da uradimo, postoji jedan drugi zanimljiviji deo građana koji kaže pa dobro i ja bih da sam na njegovom mestu, što je mnogo opasnije, to pokazuje na jednu promena ponašanja i načina razmišljanja da jednostavno se smatra normalnim da ako eto vi ne znam pobedite na izborima i dobijete mogućnost da upravljate nečim i da kontrolišete, vi jednostavno imate pravo, to je vaša bogom dano pravo jer ste dobili na izborima ili ne znam kako, i sad vi imate pravo. Meni je, najsmešnija bila jedna osoba, koja me podsetila malo kad smo u zadnjih 10 meseci tokom izrade ovog projekta pokušavali da komuniciramo sa predstavnicima lokalnih samouprava, predstavnicima centralne vlasti po pitanjima korupcija, i sad mi smo prišli, i ona nas je pitala a šta je to korupcija? U tom trenutku sam se osetio ako ja sad njoj treba da objasnim šta je korupcija, vrlo sličnu metodologiji i način određivanja, objašnjavanja očiglednog, često moramo da primenjujemo i prema onima ljudima koji bi trebali time aktivno da se bave. A ono što ste malopre rekli, vrlo bitna i ključna možda komponenta što ljudi nemaju osećaj da su to njihove pare, mi stalno ponavljamo, imamo jednu dobru pričicu koja se lepo prepričava, znači, vi i ja radimo i sad da bi primili 100 dinara, mi moramo da zaradimo ne 100 nego 160, 60 u startu ode državi, pa onda i tih 100 dinara sve srećno da hoćemo da kupimo jedan sok, i sada taj sok mi ne plaćamo 100 dinara nego 80 dinara on vredi, 20 dinara nam opet uzme država, znači, jednostavno na svaki dinar koji mi potrošimo od bureka ujutru, i jogurta, hleba mleka Voditelj:Ali kako da imaju svest o tome ako ih na primer, dakle, država, državni zvaničnici gotovo svakodnevno podsećaju na nešto što nije istina a to je da je zdravstvo besplatno, da je školstvo besplatno, da se leče besplatno kod lekara, pa i to su platili, i sad prilično dobro, sad gde su pare Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Kod nas u Nišu, zahvaljujući tim nekim stalnim akcijama i podsećanjima šta je, čije i di su naši novci, što bi se reklo u Vojvodini. Uspeli smo da malo proširimo tu grupu ljudi, ali je neophodan strašno rad i ogroman nivo edukacije jer ljudi jednostavno sa jedne strane ne žele da uđu, jer korupcija je opasna. Mi u Nišu znamo, imamo ne znam 15-ak automobila već koji su goreli i to nisu goreli automobili građana, za sada, koji su prijavljivali, nego su goreli automobili onih korupcionih elemenata koje su se oko neke, barem malo pobunili jer se bara smanjuje kako god bilo da bilo, a aligatori ostaju.Voditelj:Imamo još malo vremena, ali moram da vas pitam, sproveli ste isto jednu zanimljivu anketu šta sve možeš da kupiš u korupciji sa 100 evra, i šta kažu ljudi? Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju:Najveći broj odgovora je bilo skoro ništa, neko je reko ispit, neko je rekao može malo ne znam kod policije može neka potvrda, ali najveći broj odgovor je bio ma ništa, kaže malo je to, malo je 100 evra za korpciju. I, mi smo kao Nacionalna koalicija, istraživali izbore i mislim da tu leži glavni problem, jer ne znam da li smo podelili sa vama tu informaciju, ali kada je napravljen sastava Skupštine 2016 u taj sastav je ušlo 43 lica koja su bila kažnjavana po prekršajnim ili krivičnim prijavama agencije, i plus još od 138 njih koji su, 43 koja su osuđena, koja su bila kažnjavana i još 136 protiv kojih se vodi ili se vodio postupak, tako da imamo dvotrećinsku većinu koja ne voli baš mnogo korupciju. Voditelj:Dobro zaključak je da dva najveća grada u Srbiji nemaju lokalni antikorupcijski plan,i zaključak je da građani vrlo dobro znaju šta je korupcija, ali da baš nisu spremni da glasno kažu šta o tome misle.Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Izgleda da je tako, ali na svu sreću smo mi, tu ste vi, na svu sreću nadam se Južne vesti da će biti tu i ostati, tako da možemo zajedno malo da menjamo svet na bolje, jer, ipak, mi tu živimo i to je naše okruženje.Voditelj:Hvala vam što ste o ovoj temi govorili za Novi dan. A zanimljiva su vam istraživanja pa vas pozivamo da kada budete dobili novi formacije o ovome ili možda neki, u Nišu evo konkretno šta će se dešavati sa tim antikorupcijskim planom da nas obavestite, pa da i o tome radimo priču. Danijel Dašić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju: Hvala puno. U svako doba za N1. Voditelj:Hvala. Ostanite uz Novi dan.                                                            

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: vaseljenska.com

Link: https://www.vaseljenska.com/vesti/bahacenje-s-narodnim-parama-evo-koliko-je-skupstina-potrosila-na-televizore/

Autori: @VaseljenskaTV

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Bahaćenje s narodnim parama: Evo koliko je Skupština potrošila na televizore!

Beograd-Parlament se krajem jula častio novim TV uređajima, iako su zgradi odavno postavljeni monitori za praćenje sednica.U Skupštini Srbije vrše se izgleda ozbiljne pripreme za povratak parlamentaraca u poslaničke klupe. Rešili su, naime, da ih po povratku s odmora počaste novim televizorima, za šta su iz državne kase iskeširali 661.500 dinara (oko 5.500 evra).I dok narod jedva krpi kraj s krajem, parlament izgleda ima novca i za razonodu, pošto će poslanici, osim informativnog programa, moći na novim uređajima da prate i raznovrsni zabavni sadržaj.Bez objašnjenjaU zgradi Skupštine, inače, već su odavno postavljeni monitori. Skupština je, ipak, 26. jula ove godine zaključila ugovor s firmom "Skaj mjuzik korporejšen" za nabavku TV uređaja u vrednosti od 551.250 dinara (bez PDV).Ne navodi se u koje svrhe se kupuju televizori, niti koji su modeli i njihove karakteristike. Iz Skupštine nisu odgovorili na ta pitanja Kurira. Pod pretpostavkom da je cena prosečnog televizora oko 30.000 dinara, poslanici mogu da računaju na dvadesetak novih uređaja.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da na osnovu dostupnih podataka nije moguće jasno zaključiti da li je ova nabavka bila opravdana."Naime, planirana je nabavka 42 televizora, koja je bila predviđena planom javnih nabavki, ali nema dodatnih podataka o tome koje bi potrebe trebalo zadovoljiti tom nabavkom. Drugim rečima, trenutno nije vidljivo da li su postojeći TV uređaji zastareli, pa ih treba menjati, ili je reč o postavljanju aparata na mestima gde ih sada nema" - kaže on.Kriju dokumentaObrazloženje za to bi trebalo, kako navodi, da postoji u dokumentaciji na osnovu koje je Skupština pripremala plan javnih nabavki, ali ne postoji praksa i zakonska obaveza da se ti dokumenti objavljuju."Skupština bi trebalo da ima objavljene podatke o tome kojim sredstvima rada raspolaže, ali podaci o TV uređajima i njihovom upotrebnom stanju nisu navedeni u Informatoru o radu, što bi trebalo ispraviti" - ukazuje Nenadić.B,Bojić/Kurir             

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/politika/srbija-dobija-registar-lobista-17-08-2018

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Srbija dobija registar lobista

Kao što je nedavno i najavila ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, poslanici Skupštine Srbije će se već u oktobru izjašnjavati o Predlogu zakona o lobiranju.Vlada Srbije je na poslednjoj sednici utvrdila taj predlog kao deo Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji. Ministarka je i tada istakla da je suština tog zakonskog akta da Srbija dobije registar lobista, da njihovo delovanje bude javno, transparentno i da se zna kod kog funkcionera odlaze i za šta lobiraju, dodajući da lobiranje nije protivzakonito jer takav zakon imaju već mnoge zemlje, a u tome prednjače SAD.Obaveza Srbije da uredi pitanje lobiranja i pristupa javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti proističe i iz međunarodnih ugovora koje je naša država usvojila. Zakon o lobiranju, koji treba da stupi na snagu naredne godine, ujedno treba i da uspostavi normativni okvir u oblasti lobiranja i na taj način otkloni nedostatke u srpskom pravnom sistemu. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka.Lobirano lice može biti ministar, državni sekretar ili narodni poslanik, ali i državi službenik, posebni savetnik u ministarstvu, predsednik opštine ili njegov zamenik, kao i lice zaposleno u opštini. Jer, predlogom pomenutog zakonskog akta propisano je da lobiranje predstavlja aktivnost kojom se vrši uticaj na organe Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, a lobiranje se definiše polazeći od nacionalnih specifičnosti. Srbija će doboti zakon o lobiranju koji je antikorupcijski i preventivan. On će povećavati transparentnost u procedurama donošenja zakona, uredaba i drugih propisa jer lobiranje mora biti usklađeno s javnim interesom. Zakon prepoznaje dve vrste lobista: registrovane i neregistrovane. Registrovani su oni koji ispunjavaju opšte uslove, što podrazumeva da su državljani Srbije, da imaju fakultetsko obrazovanje, da nisu osuđivani ili da du prošli obuku Agencije za borbu protiv korupcije. Svi koji ispunjavaju te opšte uslove, a žele da budu lobisti, moraju biti upisani u Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje. Neregistrovani su oni koji lobiraju isključivo u svoje ime. To mogu biti građani, Privredna komora Srbije, NALED, Američka privredna komora u Srbiji, Savet stranih investitora, NIS, pravosudne asocijacije... Međutim, pravno lice koje obavlja lobiranje i neregistrovani lobisti ne mogu zastupati dva ili više korisnika lobiranja koji u konkretnom slučaju imaju suprotne interese.Bez obzira na to da li je reč o registrovanom ili neregistrovanom lobisti, obaveza funkcionera koji ih angažuje je da to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. U suprotnom, kazne se kreću od opomene do predloga o udaljenju s javne funkcije. Korisnici lobiranja mogu biti i privatne kompanije, NVO, grupe građana. One imaju obavezu da s registrovanim lobistom sklapaju ugovor.Direktor Agencije za borbu protiv korupcije donosi kodeks ponašanja učesnika u lobiranju koji će uspostaviti standarde i visoke etičke vrednosti za obavljanje lobiranja. Strano fizičko lice može obavljati lobiranje u Srbiji samo ukoliko je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju lobiranje u Srbiji. Upisom u tu posebnu evidenciju strano fizičko lice stiče ista prava, ali i dobija iste obaveze kao i lobista u Srbiji. Zabrana dve godine posle funkcijePredlogom pomenutog zakonskog akta propisana je zabrana obavljanja lobiranja licu izabranom, imenovanom, postavljenom, zaposlenom ili na drugi način radno angažovanom u organu vlasti, kao i licu na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost. Zabrana prestaje po isteku dve godine od dana prestanke funkcije. Drugim rečima, dve godine nakon obavljanja javne funkcije funkcioneri, visoki državni službenici ili lica koja su radno angažovana u organu vlasti ne mogu se zaposliti kao lobisti. Obuku za lobistu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije koja izdaje uverenje. Zahtev za upis u Registar lobista i Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje takođe se podnosi Agenciji. Kao što se upišu, lobisti se mogu i ispisati, odnosno izbrisati iz registra. Kao razlog za brisanje iz Registra lobista u zakonskom predlogu navodi se sam zahtev lobiste, ako je lobista osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja, ako mu je izrečena mera bezbednosti ili zaština mera zabrane obavljanja delatnosti, ukoliko je postupio suprotno načelu integriteta, gubitkom poslovne sposobnosti ili ukoliko lobista postane funkcioner ili se zaposli, odnosno radno angažuje u organu vlasti.Lobiranje se, shodno zakonskom predlogu, ne može započeti pre zaključenja ugovora o lobiranju. U ugovoru moraju biti navedene ugovorne strane, podaci o načinu i vremenu trajanja lobiranja, visina naknade za lobiranje, ali se njime lobisti ne mogu obavezati na određeni ishod lobiranja. Raskid ugovora o lobiranju može zahtevati svaka ugovorna strana u svakom trenutku. LJ. Malešević      

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: glasamerike.net

Link: https://www.glasamerike.net/a/poreski-pritisak-na-ju%C5%BEne-vesti---model-gu%C5%A1enja-preostalih-lokalnih-medija-/4532608.html

Autori: Veljko Popović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Poreski" pritisak na Južne vesti - model gušenja preostalih lokalnih medija?

17 avgust, 2018shareKomentariPrintJužne vesti, nezavisni informativni portal iz Niša, odnosno firma u čijem sklopu redakcija funkcioniše, šest meseci je bila izložena detaljnoj kontroli poreskih inspektora. Iako u radu firme nije utvrđen nijedan prekršaj, inspekcija je utvrdila da su prekršene odredbe pravilnika, koji inače važi samo za javna preduzeća, te da Južne vesti moraju da plate milion dinara. Nismo bitni mi, naglašavaju u Južnim vestima odbijajući da plate naloženu kaznu, već ako ovakvo tumačenje prođe, država će imati otvorena vrata da isti metod primeni i kod drugih, mnogo krhkijih neposlušnih medija.Južne vesti funkcionišu po uspešnom i za Srbiju dosta jedinstvenom poslovnom modelu - redakcija je deo uspešne firme, koja se bavi uslugama u informacionim tehnologijama i marketingu.Zbog toga, kako sami tvrde, redakcija je otporna na metode suptilnog pritiska kroz oglašivače, odnosno uskraćivanja para od reklama, što je prema čestim tvrdnjama profesionalne javnosti glavni i formalno teško dokazivi način vlasti i moćnika za ućutkivanje ili kroćenje nedovoljno poslušnih medija.Armija inspektora, šest meseci, milion dinara...U takvu redakciju i firmu u čijem sklopu ona funkcioniše, poreske vlasti poslale su ekipu inspektora, koja je detaljno "češljala" poslovanje firme poslednjih pola godine.To nije prošlo bez reakcija, pa je pre nekoliko meseci predstavnik OEBS-a Harlem Desir premijerki Srbije Ani Brnabić ukazao na problem ovog portala, posle čega je premijerka pozvala poresku upravu da okonča kontrolu, ukoliko nema razloga za njom. Međutim, umesto toga, kontrola je intenzivirana, tako da je u jednom trenutku, prema nezvaničnim informacijama koje prenose mediji, nju radilo čak 12 inspektora.Tim inspektora nije pronašao nikakvu nepravilnost u radu firme. U izveštaju o kontroli na 101 stranici, poreski inspektori naveli su da "Južne vesti" od svog osnivanja nisu načinile niti jednu grešku u svom poslovanju, ali su ipak, tumačeći nenavedeni član Zakona o informisanju, zaključili da glavni i odgovorni urednik mora da bude u radnom odnosu u mediju koji uređuje, što sa urednikom "Južnih vesti" Predragom Blagojevićem nije slučaj.Među brojnim reakcijama koje su usledile, oglasila se i Transparentnost Srbija, koja je saopštila da se grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju, kao i prethodna dugotrajna kontrola ovog medija, koji ima kritički odnos prema postupcima vlasti, ne mogu smatrati slučajnim, već da predstavljaju deo pritiska na medije. Ta organizacija tvrdi da su zaključci inspektora višestruko pogrešni.'Transparetnost Srbija'"Prvo, iz razloga što nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, što su poslovi glavnog urednika u rešenju PU utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije. Treći razlog jeste to što je Poreska uprava, apsurdno, svoj zaključak o tome da je Blagojević faktički bio u radnom odnosu zasnovala isključivo na formalnom elementu - da je on upisan kao glavni i odgovorni urednik u Registru i pored toga što je u rešenju konstatovala da je faktički te poslove obavljao njegov zamenik", saopštila je TS.Ne žele da plate pre sudske presude, Ministarstvo pokrenulo prinudnu naplatu"Besmisleno nam je da platimo 'dug' pre konačne sudske presude. Samo tražimo da se sa prinudnom naplatom sačeka pravno tumačenje nekog ko bi trebalo da je neutralan", kaže za Glas Amerike Vitomir Ognjanović, suosnivač Južnih vesti i direktor firme pod čijim krovom redakcija funkcioniše.Vitomir Ognjanović, suosnivač Južnih vesti (foto: Južne vesti)Pokušavajući da ospore tumačenja Ministarstva finansija i Poreske uprave Južne vesti su pokrenule poseban spor pred Upravnim sudom, a u slučaju potrebe, tvrdi Ognjanović, ići će i na više sudske instance."Aparat se koristi za obračun sa političkim neistomišljenicima, odnosno sa medijima koji žele da rade u javnom interesu, i to bi moglo da postane presedan (pravilo za naredne slučajeve). Ako sedimo i ćutimo i ako to tako prođe, imaće model da idu kod drugih. Neki će da se uplaše i samog stanja koje će nastupiti. To je smrt za veliki broj medija", kaže Ognjanović.Ministarstvo finansija je pokrenulo proceduru prinudne naplate, koja je, međutim, odložena. Ognjanović tumači da poreske vlasti sada zapravo ne znaju šta da rade i objašnjava da je jasno da inspektori nisu mogli da posle šest meseci izađu "praznih ruku"."Mi nemamo skladišta, ne bavimo se trgovinom, špedicijom,... šta ste radili šest meseci kontrolišući firmu od 20 zaposlenih, koja se bavi pružanjem usluga? Zašto ste toliko dugo proveravali finansije i našim poslovnim partnerima, zastrašivali ih i pretili?", upućuje Ognjanović pitanje poreznicima i kaže da su oni ovakvim nejasnim rešenjem skinuli odgovornsot sa sebe, u smislu da su "ispunili nečiju želju"."Neka se žale"Premijerka Ana Brnabić, upitana o slučaju Južnih vesti, rekla je da ima poverenje u državne organe i da Južne vesti mogu da se žale. Ona je rekla da nije ulazila u pojedine slučajeve, ali da "nije ništa čudno" što je kontrola trajala više meseci.Arhiva - Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić."Ili su našli nepravilnosti ili nisu našli. Ako su našli onda Poreska uprava mora da postupa u skladu sa zakonom, ako nisu našli, onda ništa ne mogu da urade. Ako vi mislite da ta nepravilnost koju su našli nije u skladu sa zakonom, onda možete da se žalite i da iskoristite sve pravne institucionalne mehanizme i da se borite protiv takve odluke", istakla je Brnabić.Druge lokalne medije čeka još gora sudbinaStrukovna udruženja, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije su protestovala zbog očiglednih političkih pritisaka na Južne vesti, koje, "vlast sprovodi zloupotrebljavajući poresku inspekciju", uz zahtev da se oni hitno zaustave.Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)'"Pritisci vlasti imaju jasan cilj - da se oteža ili čak onemogući rad nezavisnih medija i oni predstavljaju svojevrsnu osvetu za profesionalno i kritičko informisanje. Poreski inspektori su šest meseci proveravali poslovanje Južnih vesti i nisu pronašli niti jedan prekršaj u njihovom radu, a ipak su - apsurdno se pozivajući na uredbu Vlade Srbije koja definiše rad javnih službi - odredili milionski iznos kazne preduzeću, koji je osnivač portala", saopštili su NUNS i NDNV.Novinarka Tamara Skrozza ocenila je za Glas Amerike da je ovakva izjava premijerke samo "nastavak njenih ciničnih izjava kojima ona pokazuje, po ko zna koji put, da je aktivna promoterka bahatosti države prema medijima".Skrozza prognozira da je sudbina lokalnih medija mnogo gora od ovoga što proživljavaju Južne vesti, pošto ta niška redakcija u poziciji da "pravi galamu", da se o problemu čuje i da to izazove kakvu-takvu reakciju domaće i međunarodne javnosti."Ostali će nestajati u tišini bez ikakve pomoći", rekla je ona.Skroza, koja je donedavno bila aktivna u strukovnim i profesionalnim udruženjima iz kojih se povukla u znak protesta zbog saradnje tih udruženja sa vlastima u Srbiji u sklopu izrade Medijske strategije, rekla je da se nada da će udruženja o tome obavestiti premijeru i "ostale medijske egezkugore, kada se naredni putu budu sastali i razgovarali o saradnji".                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a412424/Biznis/Jacanje-EU-integracija.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Jačanje EU integracija

IstinomerBalkanski fond za demokratiju Maršalovog nemačkog fonda SAD i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu otvorili su poziv , u nameri da doprinesu procesu reforme i perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.Opšti cilj ovog poziva je da doprinese demokratskoj konsolidaciji, institucionalnim reformama i trajnom miru i stabilnosti u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, kroz podršku inicijativama OCD u pravcu procesa EU integracija sa fokusom na specifična pregovaračka poglavlja, TO: Poglavlje 5 - Javne nabavke, Poglavlje 8 - Politika konkurencije, Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost, Poglavlje 32 - Finansijski nadzor i Poglavlje 35 - Druga pitanja - normalizacija odnosa između Srbije i Kosova (samo za Srbiju).Kako je navedeno, u okviru ovog poziva biće dodeljeni pojedinačni grantovi u visini od 25.000 do 100.000 EUR, a mogu konkurisati organizacije civilnog društva iz Makedonije, Crne Gore i Srbije.Aktivnosti se moraju odvijati na teritoriji Makedonije i/ili Crne gore i/ili Srbije, uz izuzetak aktivnosti koje se odnose na poglavlje 35 - OCD, koje moraju biti registrovane u jednoj od pomenute tri zemlje ali se ograničen broj aktivnosti može odvijati na Kosovu - navedeno je.Period sprovođenja projekta je 12 meseci.Konkurs je, dodaje se, otvoren tokom cele godine.Za više informacija pogledajte portal eKapija .        

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Vesti/Poreski-pritisak-na-Juzne-vesti-model-gusenja-preostalih-lokalnih-medija.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "PORESKI" PRITISAK NA JUŽNE VESTI - MODEL GUŠENJA PREOSTALIH LOKALNIH MEDIJA?

Južne vesti, nezavisni informativni portal iz Niša, odnosno firma u čijem sklopu redakcija funkcioniše, šest meseci je bila izložena detaljnoj kontroli poreskih inspektora. Iako u radu firme nije utvrđen nijedan prekršaj, inspekcija je utvrdila da su prekršene odredbe pravilnika, koji inače važi samo za javna preduzeća, te da Južne vesti moraju da plate milion dinara. Nismo bitni mi, naglašavaju u Južnim vestima odbijajući da plate naloženu kaznu, već ako ovakvo tumačenje prođe, država će imati otvorena vrata da isti metod primeni i kod drugih, mnogo krhkijih neposlušnih medija. Južne vesti funkcionišu po uspešnom i za Srbiju dosta jedinstvenom poslovnom modelu - redakcija je deo uspešne firme, koja se bavi uslugama u informacionim tehnologijama i marketingu. Zbog toga, kako sami tvrde, redakcija je otporna na metode suptilnog pritiska kroz oglašivače, odnosno uskraćivanja para od reklama, što je prema čestim tvrdnjama profesionalne javnosti glavni i formalno teško dokazivi način vlasti i moćnika za ućutkivanje ili kroćenje nedovoljno poslušnih medija. Armija inspektora, šest meseci, milion dinara... U takvu redakciju i firmu u čijem sklopu ona funkcioniše, poreske vlasti poslale su ekipu inspektora, koja je detaljno "češljala" poslovanje firme poslednjih pola godine. To nije prošlo bez reakcija, pa je pre nekoliko meseci predstavnik OEBS-a Harlem Desir premijerki Srbije Ani Brnabić ukazao na problem ovog portala, posle čega je premijerka pozvala poresku upravu da okonča kontrolu, ukoliko nema razloga za njom. Međutim, umesto toga, kontrola je intenzivirana, tako da je u jednom trenutku, prema nezvaničnim informacijama koje prenose mediji, nju radilo čak 12 inspektora. Tim inspektora nije pronašao nikakvu nepravilnost u radu firme. U izveštaju o kontroli na 101 stranici, poreski inspektori naveli su da "Južne vesti" od svog osnivanja nisu načinile niti jednu grešku u svom poslovanju, ali su ipak, tumačeći nenavedeni član Zakona o informisanju, zaključili da glavni i odgovorni urednik mora da bude u radnom odnosu u mediju koji uređuje, što sa urednikom "Južnih vesti" Predragom Blagojevićem nije slučaj. Među brojnim reakcijama koje su usledile, oglasila se i Transparentnost Srbija, koja je saopštila da se grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju, kao i prethodna dugotrajna kontrola ovog medija, koji ima kritički odnos prema postupcima vlasti, ne mogu smatrati slučajnim, već da predstavljaju deo pritiska na medije. Ta organizacija tvrdi da su zaključci inspektora višestruko pogrešni.' '"Prvo, iz razloga što nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, što su poslovi glavnog urednika u rešenju PU utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije. Treći razlog jeste to što je Poreska uprava, apsurdno, svoj zaključak o tome da je Blagojević faktički bio u radnom odnosu zasnovala isključivo na formalnom elementu - da je on upisan kao glavni i odgovorni urednik u Registru i pored toga što je u rešenju konstatovala da je faktički te poslove obavljao njegov zamenik", saopštila je TS. Ne žele da plate pre sudske presude, Ministarstvo pokrenulo prinudnu naplatu "Besmisleno nam je da platimo 'dug' pre konačne sudske presude. Samo tražimo da se sa prinudnom naplatom sačeka pravno tumačenje nekog ko bi trebalo da je neutralan", kaže za Glas Amerike Vitomir Ognjanović, suosnivač Južnih vesti i direktor firme pod čijim krovom redakcija funkcioniše. Pokušavajući da ospore tumačenja Ministarstva finansija i Poreske uprave Južne vesti su pokrenule poseban spor pred Upravnim sudom, a u slučaju potrebe, tvrdi Ognjanović, ići će i na više sudske instance. "Aparat se koristi za obračun sa političkim neistomišljenicima, odnosno sa medijima koji žele da rade u javnom interesu, i to bi moglo da postane presedan (pravilo za naredne slučajeve). Ako sedimo i ćutimo i ako to tako prođe, imaće model da idu kod drugih. Neki će da se uplaše i samog stanja koje će nastupiti. To je smrt za veliki broj medija", kaže Ognjanović. Ministarstvo finansija je pokrenulo proceduru prinudne naplate, koja je, međutim, odložena. Ognjanović tumači da poreske vlasti sada zapravo ne znaju šta da rade i objašnjava da je jasno da inspektori nisu mogli da posle šest meseci izađu "praznih ruku". "Mi nemamo skladišta, ne bavimo se trgovinom, špedicijom,... šta ste radili šest meseci kontrolišući firmu od 20 zaposlenih, koja se bavi pružanjem usluga? Zašto ste toliko dugo proveravali finansije i našim poslovnim partnerima, zastrašivali ih i pretili?", upućuje Ognjanović pitanje poreznicima i kaže da su oni ovakvim nejasnim rešenjem skinuli odgovornsot sa sebe, u smislu da su "ispunili nečiju želju". "Neka se žale" Premijerka Ana Brnabić, upitana o slučaju Južnih vesti, rekla je da ima poverenje u državne organe i da Južne vesti mogu da se žale. Ona je rekla da nije ulazila u pojedine slučajeve, ali da "nije ništa čudno" što je kontrola trajala više meseci. "Ili su našli nepravilnosti ili nisu našli. Ako su našli onda Poreska uprava mora da postupa u skladu sa zakonom, ako nisu našli, onda ništa ne mogu da urade. Ako vi mislite da ta nepravilnost koju su našli nije u skladu sa zakonom, onda možete da se žalite i da iskoristite sve pravne institucionalne mehanizme i da se borite protiv takve odluke", istakla je Brnabić. Druge lokalne medije čeka još gora sudbina Strukovna udruženja, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije su protestovala zbog očiglednih političkih pritisaka na Južne vesti, koje, "vlast sprovodi zloupotrebljavajući poresku inspekciju", uz zahtev da se oni hitno zaustave. '"Pritisci vlasti imaju jasan cilj - da se oteža ili čak onemogući rad nezavisnih medija i oni predstavljaju svojevrsnu osvetu za profesionalno i kritičko informisanje. Poreski inspektori su šest meseci proveravali poslovanje Južnih vesti i nisu pronašli niti jedan prekršaj u njihovom radu, a ipak su - apsurdno se pozivajući na uredbu Vlade Srbije koja definiše rad javnih službi - odredili milionski iznos kazne preduzeću, koji je osnivač portala", saopštili su NUNS i NDNV. Novinarka Tamara Skrozza ocenila je za Glas Amerike da je ovakva izjava premijerke samo "nastavak njenih ciničnih izjava kojima ona pokazuje, po ko zna koji put, da je aktivna promoterka bahatosti države prema medijima". Skrozza prognozira da je sudbina lokalnih medija mnogo gora od ovoga što proživljavaju Južne vesti, pošto ta niška redakcija u poziciji da "pravi galamu", da se o problemu čuje i da to izazove kakvu-takvu reakciju domaće i međunarodne javnosti. "Ostali će nestajati u tišini bez ikakve pomoći", rekla je ona. Skroza, koja je donedavno bila aktivna u strukovnim i profesionalnim udruženjima iz kojih se povukla u znak protesta zbog saradnje tih udruženja sa vlastima u Srbiji u sklopu izrade Medijske strategije, rekla je da se nada da će udruženja o tome obavestiti premijeru i "ostale medijske egezkugore, kada se naredni putu budu sastali i razgovarali o saradnji".

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3104551/nova-stranka-predstavila-akcioni-plan-ovo-je-15-tacaka-politickog-delovanja-za-uspostavljanje-demokratskih-pravila

Autori: @KurirVesti

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: NOVA STRANKA PREDSTAVILA AKCIONI PLAN: Ovo je 15 tačaka političkog delovanja za uspostavljanje demokratskih pravila

BEOGRAD - Predsednik Nove stranke Zoran Živković i vršilac dužnosti predsednika Saveta Nove stranke Aris Movsesijan predstavili su danas na konferenciji za medije 15. tačaka akcionog plana na kojima će biti utemeljeno buduće političko delovanje ove organizacije. ...BEOGRAD - Predsednik Nove stranke Zoran Živković i vršilac dužnosti predsednika Saveta Nove stranke Aris Movsesijan predstavili su danas na konferenciji za medije 15. tačaka akcionog plana na kojima će biti utemeljeno buduće političko delovanje ove organizacije.   foto: Promo   Kako su na početku svog obraćanja naveli, "Srbija se nalazi na lošem putu i čitavo društvo kreće se u pogrešnom smeru", za šta, kako ocenjuju, aktuelni režim snosi najveću odgovornost. Funkcioneri Nove naglasili su i da su mnoge pozitivne promene koje su posle 5. oktobra 2000. godine dovele do uspostavljanja demokratskih pravila, danas poništene, te je "neophodna jasna i hitna akcija političkih subjekata".     Nova stranka, u akcionom planu pod nazivom "Šta da se radi?", predlaže pravce delovanja koji za cilj, kako su naveli na konferenciji za medije, imaju "izbornu mobilizaciju građana i suprotstavljanje nadirućem kriminalu i primitivizmu zasnovanom na populizmu".     OVO JE 15 TAČAKA AKCIONOG PLANA NOVE STRANKE   "1. Obezbediti slobodne, zakonite i demokratske izbore: izmena izbornog sistema koja omogućava direktnu odgovornost poslanika građanima koji ih biraju (kombinovani izborni sistem, prema kojem se 100 poslanika bira većinskim sistemom, a 50 proporcionalnim), transparentnost finansiranja, zabrana komercijalnog političkog marketinga, obaveznost duela kandidata na elektronskim medijima, sankcionisanje nasilja i pretnji tokom izbornog procesa i privođenje pravdi aktera kreiranja različitih nepravilnosti tokom izbornog procesa.   2. Vratiti Narodnoj skupštini Republike Srbije funkciju nadzora nad izvršnom vlašću. Smanjiti broj predloženih zakona po hitnom postupku i njihovog objedinjavanja u diskusiji bez ikakvog smisla i sadržajnih sličnosti. Sankcionisati zloupotrebe Poslovnika o radu sa ciljem veće otvorenosti i demokratičnosti u dijalogu između političkih partija. Donositi godišnji plan rada Skupštine.   3. Uspostaviti pravični i transparentni sistem izbora u pravosuđu radi obezbeđivanja nezavisnosti sudstva. Uvesti besplatnu pravnu pomoć za socijalno ugrožene građane. Skratiti rokove u rešavanju sudskih predmeta.   4. Donošenjem novog zakona reaktivirati proces lustracije svih onih koji su svojim javnim delovanjem, radom u državnim organima, institucijama lokalne samouprave i pokrajinske autonomije, kao i javnim preduzećima i medijima, naneli štetu našoj državi, imovini i legitimnim pravima i interesima građana Srbije.   5. Rešenje problema Kosova i Metohije nemoguće je postići tako što će Aleksandar Vučić, lažno i licemerno, zloupotrebiti ideje i retoriku Zorana Đinđića. Rešenje je još manje realno ako deo opozicije, suštinski i dosledno, preuzme retoriku Aleksandra Vučića iz devedesetih godina. Pregovore bi trebalo da vode ozbiljni i časni ljudi. Cilj pregovora mora biti miran, bezbedan i perspektivan život Srba i svih drugih na Kosovu i Metohiji. Rešenje koje garantuje te standarde treba da definiše status Kosova i Metohije, uz najviše garancije međunarodne zajednice. Dakle, zalažemo se da standardi definišu status, a ne status standarde. Rešavanje problema Kosova i Metohije takođe zahteva raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz predstavljanje svih prethodnih i eventualnih budućih segmenata pregovora, počevši od dokumenata kojima je Republika Srbija preuzela određene obaveze.   6. Kreirati i voditi spoljnu politiku uz jasnu opredeljenost ka pristupanju Evropskoj uniji, uz prethodno ostvarivanje njenih standarda u Srbiji. Kontinuirano i maksimalno unapređivati regionalnu saradnju.   7. Odrediti jasan put ka decentralizaciji Srbije sa težnjom ka neposrednijem odlučivanju na lokalnom nivou upravljanja. Uključiti građane u kreiranje i donošenje odluka na svim nivoima vlasti. Takođe, ostvariti maksimalnu saradnju sa kancelarijama Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Hitno doneti Zakon o finansiranju AP Vojvodine.   8. Obezbediti punu slobodu mišljenja i izražavanja, zaštitu prava manjina, ugroženih i ranjivih grupa ljudi. Doneti neophodne izmene propisa o radnom pravu, zaštiti i bezbednosti na radu, socijalnoj zaštiti i sprečavanju svih oblika diskriminacije. Posebna pažnja mora biti fokusirana na društveni položaj žena, mladih, ali i najstarijih sugrađana.   9. Unaprediti tržišnu privredu kroz reformu državne uprave, obezbeđivanje ravnopravnih uslova poslovanja i vladavine prava u svim segmentima. Neophodno je tako promeniti i dosadašnju besmislenu politiku subvencija i izgraditi sistem koji će obezbediti ubrzani tehnološki tržišni razvoj naše privrede. Ostvariti fleksibilnije uslove za zapošljavanje i sniziti poreze na rad kako bi se smanjila visoka nezaposlenost.   10. Sprovesti beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, na način i sa efektima postignutim u policijskoj akciji "Sablja" 2003. godine. Doneti neophodne propise koji će omogućiti efikasniju i profesionalniju organizaciju policije i uspostavljanje suštinske nezavisnosti sektora unutrašnje kontrole nad njenim radom.   11. Izraditi jasan i sprovodljiv Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi se omogućila njena potpuna nezavisnost od političkog režima. Doneti Zakon o poreklu imovine i aktivirati postojeće propise koji omogućavaju borbu protiv korupcije i kriminala u oblasti javnih nabavki.   12. Jasno definisati ciljeve zdravstvenog sistema zasnovanog na realnim potrebama građana i besplatnom osnovnom zdravstvenom osiguranju potpuno jednakom za sve. Sprovesti decentralizaciju zdravstva, suprotno sadašnjim trendovima, i uspostaviti ravnopravnost državnog i privatnog zdravstva, kako po pravima, tako i po obavezama.   13. Kontinuirano razvijati ekološku svest i unaprediti zaštitu životne sredine. Rešiti probleme upravljanja otpadom, kontrole zaštite voda i prirode, kao i industrijskog zagađenja i upravljanja hemikalijama.   14. Uvesti potpunu transparentnost zapošljavanja u javnoj upravi i javnom sektoru. Sprovesti reviziju broja zaposlenih u javnoj upravi i na osnovu toga izvršiti realnu sistematizaciju radnih mesta, kao i novčanih nadoknada zaposlenima.   15. Reforme u oblasti prosvete, nauke i kulture jesu esencija napretka društva i upravo zato moraju biti prioritet u političkom delovanju, što do sada nije bio slučaj. Udvostručiti finansijska sredstva za prosvetne, naučne i kulturne institucije koje svojim istraživanjima, programima i projektima obezbeđuju realan napredak Srbije u pomenutim oblastima. Izvršiti reviziju i poništavanje falsifikovanih diploma i uspostaviti akademsku čestitost kao primarni princip. Definisati jasne propise poštovanja autorskih prava", zaključuju iz Nove stranke.   (Kurir.rs/Foto: Promo) Kurir Autor:  Kurir Kliknite za sledeću vest  

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: KCS ce nakon obnove biti jedna od najvecih klinika u Evropi

BEOGRAD, 17. avgusta (Tanjug) - Uskoro pocinje izgradnja nove zgrade i rekonstrukcija postojece Klinickog centra Srbije u koji ce biti uloženo oko 110 miliona evra.Planirano je da radovi budu završeni u naredne tri godine, a nabavkom nove najsavremenije opreme Srbija ce dobiti jednu od najvecih i najmodernijih klinika u Evropi.Ministar zdravlja Zlatibor Loncar kaže da ce pocetak realizacije projekta obezbediti gradanima novu dimenziju zdravstva u zemlji."Došao je i taj dan. Sa ovim projektom gradani Srbije dobijaju novu dimenziju lecena i novo zdravstvo", porucio je Loncar pred pocetak radova na obnovi u prisustvu predsednika Srbije Aleksanadra Vucica.Loncar je zahvalio predsedniku Srbije na velikoj podršci i rekao da ocekuje da ce tako biti i u buduce kada je rec o zdravstvu."Svi cemo zajedno pratiti radove na KCS, a analize dokle se stiglo sa radovima praticemo na svaka tri meseca", naglasio je Loncar.Direktor KCS Milika Ašanin rekao je da je taj centar spreman za predstojecu rekonstrukciju i da radovi nece uticati na rad te zdravstvene ustanove.Ašanin kaže da su veoma dugo cekali na ovaj dan i da su u prethodnom periodu izgubili svaku nadu da ce poceti obnova.Naglasio je da je KCS veoma važna s obzirom na to da se tu realizuje 40 odsto zdravstvenih usluga u zemlji i da je svaki treci pacijent iz unutrašnjosti zemlje.Ašanin je podsetio da je prva odluka o izgradnji KCS doneta 1973. godine, da su radovi poceli 1976. godine, a da je zgrada Poliklinike otvorena 1987. godineAšanin je rekao da ce se projekat odvijati u dve faze, da ce prva faza trajati 36 meseci i da ce vec u toj fazi biti dobijena znacajna zdravstvemna infrastruktura dok ce u drugoj fazi biti napravljena ozbiljna infrastruktura u okviru koje ce biti dobijeno 1200 kreveta, od toga 200 za intenzivnu negu, 72 u dnevnoj bolnici.Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojevic rekao je da je pocetak projekta veliki dan za Srbiju i da posle 12 godina cekanja pocinje obnova.On je podsetio da je krajem prošle godine otvoren KC Niš koji je "remek delo u zdravstvu" i da ce takav biti i KC Srbije.Podseca da je obustavljena izgradnja Poliklinike pre 20 godina i da ce gradani dobiti sada završenih 30.000 kvadrata i da ce država u okviru prve faze uložiti 70 miliona evra.Podšetio je da Vlada Srbije vec realizuje projekat rekonstrukcije javnih objekata i da je do sada vec obuhvaceno 100 gradova i opština i da nece biti prekinut sve dok poslednja seoska škola i ambulanta ne budu obnovljeni.Direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za zapadni balkan Dubravka Negre je rekla da su se oni 2006. godine obavezali da ce finasirati izgradnju cetiri klinicka centra u Srbiji i da sada posle uspešne javne nabavke pocinju radovi u Beogradu."Kada budu završeni radovi, KCS biti jedan od najvecih bolnica u Evropi. To pokazuje da se u Srbiji realizuju i završavaju kapitalne investicije i projekti", zakljucila je ona.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/zdravstvo/klinicki-centar-srbije-za-3-godine_942892.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za izgradnju i obnovu Kliničkog centra Srbije 110 miliona evra

BEOGRAD - Uskoro počinje izgradnja nove zgrade i rekonstrukčija postojeće Kliničkog centra Srbije u koji će biti uloženo oko 110 miliona evra.Planirano je da radovi budu završeni u naredne tri godine, a nabavkom nove najsavremenije opreme Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih klinika u Evropi. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da će početak realizacije projekta obezbediti građanima novu dimenziju zdravstva u zemlji. "Došao je i taj dan. Sa ovim projektom građani Srbije dobijaju novu dimenziju lečenja i novo zdravstvo", poručio je Lončar pred početak radova na obnovi u prisustvu predsednika Srbije Aleksanadra Vučića. Lončar je zahvalio predsedniku Srbije na velikoj podršci i rekao da očekuje da će tako biti i u buduće kada je reč o zdravstvu. "Svi ćemo zajedno pratiti radove na KCS, a analize dokle se stiglo sa radovima pratićemo na svaka tri meseca", naglasio je Lončar. Direktor KCS Milika Ašanin rekao je da je taj centar spreman za predstojeću rekonstrukciju i da radovi neće uticati na rad te zdravstvene ustanove. Ašanin kaže da su veoma dugo čekali na ovaj dan i da su u prethodnom periodu izgubili svaku nadu da će početi obnova. Naglasio je da je KCS veoma važan s obzirom na to da se tu realizuje 40 odsto zdravstvenih usluga u zemlji i da je svaki treći pacijent iz unutrašnjosti zemlje. Ašanin je podsetio da je prva odluka o izgradnji KCS doneta 1973. godine, da su radovi počeli 1976. godine, a da je zgrada Poliklinike otvorena 1987. godine Ašanin je rekao da će se projekat odvijati u dve faze, da će prva faza trajati 36 meseci i da će već u toj fazi biti dobijena značajna zdravstvena infrastruktura dok će u drugoj fazi biti napravljena ozbiljna infrastruktura u okviru koje će biti dobijeno 1200 kreveta, od toga 200 za intenzivnu negu, 72 u dnevnoj bolnici. Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je da je početak projekta veliki dan za Srbiju i da posle 12 godina čekanja počinje obnova. On je podsetio da je krajem prošle godine otvoren KC Niš koji je "remek delo u zdravstvu" i da će takav biti i KC Srbije. Podseća da je obustavljena izgradnja Poliklinike pre 20 godina i da će građani dobiti sada završenih 30.000 kvadrata i da će država u okviru prve faze uložiti 70 miliona evra. Podsetio je da Vlada Srbije već realizuje projekat rekonstrukcije javnih objekata i da je do sada već obuhvaćeno 100 gradova i opština i da neće biti prekinut sve dok poslednja seoska škola i ambulanta ne budu obnovljeni. Direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre je rekla da su se oni 2006. godine obavezali da će finansirati izgradnju četiri klinička centra u Srbiji i da sada posle uspešne javne nabavke počinju radovi u Beogradu. "Kada budu završeni radovi, KCS će biti jedan od najvećih bolnica u Evropi. To pokazuje da se u Srbiji realizuju i završavaju kapitalne investicije i projekti", zaključila je ona. Vučić:Veliki dan za Srbiju Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u izgradnju nove kule i rekonstrukciju postojećeg objekta Kliničkog centra Srbije biti uloženo oko 110 miliona evra i da će pacijenti ubuduće da se leče u velelepnoj zgradi sa najboljom opremom a lečiće ih najstručniji lekari i medicinske sestre. On je pred početak građevinskih radova rekao da je početak obnove KCS veliki dan za Srbiju, jer se godišnje u toj zdravstvenoj ustanovi leči oko milion pacijenata. Zahvalio se Evropskoj investicionoj banci za povoljan kredit koji je Srbija dobila za rekonstrukciju KCS, ali i obnovu KC Niš, KC u Novom Sadu i KC u Kragujevcu. Podseća da je za izradu master plana, idejnog i glavnog projekta bilo potrebno 12 godina. "KCS je najveća i najozbiljnija bolnica u regionu. Kada se završi obnova on će imati 150 ležajeva u intenzivnoj nezi, sa preko 1.200 ležajeva", rekao je predsednik. Kako je rekao, zdravstvo predstavlja osnovni stub životnog standarda, jer svako od građana ima potrebu za lekarom. Osim kredita deo novca je obezbeđen i iz budžeta Srbije, a predsednik kaže da su to obezbedili građani Srbije jer su razumeli reforme u koje je država krenula. Uskoro kreće i rekonstrukcija KC Vojvodina Vučić je rekao da uskoro kreće i rekonstrukcija KC Vojvodina u Novom Sadu, da se kasni zbog projekta u KC Kragujevac. "Hoćemo da naši roditelji, naša deca imamo najbolju uslugu, a da lekari i sestre budu zadovoljni uslovima rada. Radovi će biti završeni pri kraju mog mandata tako da će na kraju mandata moći da se pohvalim nečim što je veličanstveno za našu zemlju. Mi se trudimo i uspevamo i više od obećanja koje smo davali", rekao je predsednik. On se zahvalio ministru Lončaru na predanom radu, što su liste čekanja na kojima je bilo 210.000 pacijenata, danas svedene na 73.000 ljudi koji čekaju na dijagnostiku i operacije i što je sve transparentno. Srbija je, kako je rekao, bila na začelju evropskog zdravstva, a danas je ispred nekih zemalja EU. Na listi čekanja 72.000,skoro prepolovljena u odnosu na 2017. U Srbiji danas prvi put postoji javna transparentna lista čekanja sa 72.000 pacijenata, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodao da niko ko je životno ugrožen ne čeka na lečenje. "Liste čekanja postoje svuda u svetu. U Engleskoj se na neke intervencije čeka po četiri i po godine. Čekaju ljudi koji nisu životno ugroženi", rekao je Lončar gostujući na TV Pink. Prema njegovim rečima, liste se ažuriraju svakog dana, danas su one kraće za 45 odsto u odnosu na prošlu godinu. "Imali smo 133.000 ljudi na tim listama, a sad je 72.000", rekao je Lončar i podsetio da su te liste ranije bile izvor korupcije, ali i da su mimo tih listi, na intervencije na koje su građani Srbije čekali, primani strani državljani. Lončar je dodao da se radi na popravljanju situacije u zdravstvu i kroz primanje novih mladih ljudi, te da će do kraja godine biti zaposleno još minimum 50 najboljih svršenih studenata.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/kcs-ce-nakon-obnove-biti-jedna-od-najvecih-klinika-u-evropi/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: KCS će nakon obnove biti jedna od najvećih klinika u Evropi

BEOGRAD - Uskoro počinje izgradnja nove zgrade i rekonstrukčija postojeće Kliničkog centra Srbije u koji će biti uloženo oko 110 miliona evra. PlaniranoFoto: TanjugPodeliBEOGRAD - Uskoro počinje izgradnja nove zgrade i rekonstrukčija postojeće Kliničkog centra Srbije u koji će biti uloženo oko 110 miliona evra.Planirano je da radovi budu završeni u naredne tri godine, a nabavkom nove najsavremenije opreme Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih klinika u Evropi.Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da će početak realizacije projekta obezbediti građanima novu dimenziju zdravstva u zemlji."Došao je i taj dan. Sa ovim projektom građani Srbije dobijaju novu dimenziju lečena i novo zdravstvo", poručio je Lončar pred početak radova na obnovi u prisustvu predsednika Srbije Aleksanadra Vučića.Lončar je zahvalio predsedniku Srbije na velikoj podršci i rekao da očekuje da će tako biti i u buduće kada je reč o zdravstvu."Svi ćemo zajedno pratiti radove na KCS, a analize dokle se stiglo sa radovima pratićemo na svaka tri meseca", naglasio je Lončar.Direktor KCS Milika Ašanin rekao je da je taj centar spreman za predstojeću rekonstrukciju i da radovi neće uticati na rad te zdravstvene ustanove.Ašanin kaže da su veoma dugo čekali na ovaj dan i da su u prethodnom periodu izgubili svaku nadu da će početi obnova.Naglasio je da je KCS veoma važna s obzirom na to da se tu realizuje 40 odsto zdravstvenih usluga u zemlji i da je svaki treći pacijent iz unutrašnjosti zemlje.Ašanin je podsetio da je prva odluka o izgradnji KCS doneta 1973. godine, da su radovi počeli 1976. godine, a da je zgrada Poliklinike otvorena 1987. godineAšanin je rekao da će se projekat odvijati u dve faze, da će prva faza trajati 36 meseci i da će već u toj fazi biti dobijena značajna zdravstvemna infrastruktura dok će u drugoj fazi biti napravljena ozbiljna infrastruktura u okviru koje će biti dobijeno 1200 kreveta, od toga 200 za intenzivnu negu, 72 u dnevnoj bolnici.Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je da je početak projekta veliki dan za Srbiju i da posle 12 godina čekanja počinje obnova.On je podsetio da je krajem prošle godine otvoren KC Niš koji je "remek delo u zdravstvu" i da će takav biti i KC Srbije.Podseća da je obustavljena izgradnja Poliklinike pre 20 godina i da će građani dobiti sada završenih 30.000 kvadrata i da će država u okviru prve faze uložiti 70 miliona evra.Podšetio je da Vlada Srbije već realizuje projekat rekonstrukcije javnih objekata i da je do sada već obuhvaćeno 100 gradova i opština i da neće biti prekinut sve dok poslednja seoska škola i ambulanta ne budu obnovljeni.Direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za zapadni balkan Dubravka Negre je rekla da su se oni 2006. godine obavezali da će finasirati izgradnju četiri klinička centra u Srbiji i da sada posle uspešne javne nabavke pocinju radovi u Beogradu."Kada budu završeni radovi, KCS biti jedan od najvećih bolnica u Evropi. To pokazuje da se u Srbiji realizuju i završavaju kapitalne investicije i projekti", zaključila je ona.(Tanjug)                    

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zdravstvo/klinicki-centar-srbije-za-3-godine_942891.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za izgradnju i obnovu Kliničkog centra Srbije 110 miliona evra

BEOGRAD - Uskoro počinje izgradnja nove zgrade i rekonstrukčija postojeće Kliničkog centra Srbije u koji će biti uloženo oko 110 miliona evra.Planirano je da radovi budu završeni u naredne tri godine, a nabavkom nove najsavremenije opreme Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih klinika u Evropi. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da će početak realizacije projekta obezbediti građanima novu dimenziju zdravstva u zemlji. "Došao je i taj dan. Sa ovim projektom građani Srbije dobijaju novu dimenziju lečenja i novo zdravstvo", poručio je Lončar pred početak radova na obnovi u prisustvu predsednika Srbije Aleksanadra Vučića. Lončar je zahvalio predsedniku Srbije na velikoj podršci i rekao da očekuje da će tako biti i u buduće kada je reč o zdravstvu. "Svi ćemo zajedno pratiti radove na KCS, a analize dokle se stiglo sa radovima pratićemo na svaka tri meseca", naglasio je Lončar. Direktor KCS Milika Ašanin rekao je da je taj centar spreman za predstojeću rekonstrukciju i da radovi neće uticati na rad te zdravstvene ustanove. Ašanin kaže da su veoma dugo čekali na ovaj dan i da su u prethodnom periodu izgubili svaku nadu da će početi obnova. Naglasio je da je KCS veoma važan s obzirom na to da se tu realizuje 40 odsto zdravstvenih usluga u zemlji i da je svaki treći pacijent iz unutrašnjosti zemlje. Ašanin je podsetio da je prva odluka o izgradnji KCS doneta 1973. godine, da su radovi počeli 1976. godine, a da je zgrada Poliklinike otvorena 1987. godine Ašanin je rekao da će se projekat odvijati u dve faze, da će prva faza trajati 36 meseci i da će već u toj fazi biti dobijena značajna zdravstvena infrastruktura dok će u drugoj fazi biti napravljena ozbiljna infrastruktura u okviru koje će biti dobijeno 1200 kreveta, od toga 200 za intenzivnu negu, 72 u dnevnoj bolnici. Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je da je početak projekta veliki dan za Srbiju i da posle 12 godina čekanja počinje obnova. On je podsetio da je krajem prošle godine otvoren KC Niš koji je "remek delo u zdravstvu" i da će takav biti i KC Srbije. Podseća da je obustavljena izgradnja Poliklinike pre 20 godina i da će građani dobiti sada završenih 30.000 kvadrata i da će država u okviru prve faze uložiti 70 miliona evra. Podsetio je da Vlada Srbije već realizuje projekat rekonstrukcije javnih objekata i da je do sada već obuhvaćeno 100 gradova i opština i da neće biti prekinut sve dok poslednja seoska škola i ambulanta ne budu obnovljeni. Direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre je rekla da su se oni 2006. godine obavezali da će finansirati izgradnju četiri klinička centra u Srbiji i da sada posle uspešne javne nabavke počinju radovi u Beogradu. "Kada budu završeni radovi, KCS će biti jedan od najvećih bolnica u Evropi. To pokazuje da se u Srbiji realizuju i završavaju kapitalne investicije i projekti", zaključila je ona. Vučić:Veliki dan za Srbiju Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će u izgradnju nove kule i rekonstrukciju postojećeg objekta Kliničkog centra Srbije biti uloženo oko 110 miliona evra i da će pacijenti ubuduće da se leče u velelepnoj zgradi sa najboljom opremom a lečiće ih najstručniji lekari i medicinske sestre. On je pred početak građevinskih radova rekao da je početak obnove KCS veliki dan za Srbiju, jer se godišnje u toj zdravstvenoj ustanovi leči oko milion pacijenata. Zahvalio se Evropskoj investicionoj banci za povoljan kredit koji je Srbija dobila za rekonstrukciju KCS, ali i obnovu KC Niš, KC u Novom Sadu i KC u Kragujevcu. Podseća da je za izradu master plana, idejnog i glavnog projekta bilo potrebno 12 godina. "KCS je najveća i najozbiljnija bolnica u regionu. Kada se završi obnova on će imati 150 ležajeva u intenzivnoj nezi, sa preko 1.200 ležajeva", rekao je predsednik. Kako je rekao, zdravstvo predstavlja osnovni stub životnog standarda, jer svako od građana ima potrebu za lekarom. Osim kredita deo novca je obezbeđen i iz budžeta Srbije, a predsednik kaže da su to obezbedili građani Srbije jer su razumeli reforme u koje je država krenula. Uskoro kreće i rekonstrukcija KC Vojvodina Vučić je rekao da uskoro kreće i rekonstrukcija KC Vojvodina u Novom Sadu, da se kasni zbog projekta u KC Kragujevac. "Hoćemo da naši roditelji, naša deca imamo najbolju uslugu, a da lekari i sestre budu zadovoljni uslovima rada. Radovi će biti završeni pri kraju mog mandata tako da će na kraju mandata moći da se pohvalim nečim što je veličanstveno za našu zemlju. Mi se trudimo i uspevamo i više od obećanja koje smo davali", rekao je predsednik. On se zahvalio ministru Lončaru na predanom radu, što su liste čekanja na kojima je bilo 210.000 pacijenata, danas svedene na 73.000 ljudi koji čekaju na dijagnostiku i operacije i što je sve transparentno. Srbija je, kako je rekao, bila na začelju evropskog zdravstva, a danas je ispred nekih zemalja EU. Na listi čekanja 72.000,skoro prepolovljena u odnosu na 2017. U Srbiji danas prvi put postoji javna transparentna lista čekanja sa 72.000 pacijenata, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodao da niko ko je životno ugrožen ne čeka na lečenje. "Liste čekanja postoje svuda u svetu. U Engleskoj se na neke intervencije čeka po četiri i po godine. Čekaju ljudi koji nisu životno ugroženi", rekao je Lončar gostujući na TV Pink. Prema njegovim rečima, liste se ažuriraju svakog dana, danas su one kraće za 45 odsto u odnosu na prošlu godinu. "Imali smo 133.000 ljudi na tim listama, a sad je 72.000", rekao je Lončar i podsetio da su te liste ranije bile izvor korupcije, ali i da su mimo tih listi, na intervencije na koje su građani Srbije čekali, primani strani državljani. Lončar je dodao da se radi na popravljanju situacije u zdravstvu i kroz primanje novih mladih ljudi, te da će do kraja godine biti zaposleno još minimum 50 najboljih svršenih studenata.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3231866/vucic-obisao-kcs-pred-pocetak-rekonstrukcije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vučić: Za obnovu KCS 110 miliona evra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u izgradnju nove kule i rekonstrukciju postojećeg objekta Kliničkog centra Srbije biti uloženo oko 110 miliona evra, te da će pacijenti ubuduće da se leče u velelepnoj zgradi sa najboljom opremom a lečiće ih najstručniji lekari i medicinske sestre. Direktor KCS Milika Ašanin ističe da radovi neće uticati na pacijente. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u izgradnju nove kule i rekonstrukciju postojećeg objekta Kliničkog centra Srbije biti uloženo oko 110 miliona evra, te da će pacijenti ubuduće da se leče u velelepnoj zgradi sa najboljom opremom a lečiće ih najstručniji lekari i medicinske sestre. Direktor KCS Milika Ašanin ističe da radovi neće uticati na pacijente.Aleksandar Vučić je, pred početak građevinskih radova, rekao da je početak obnove KCS veliki dan za Srbiju, jer se godišnje u toj zdravstvenoj ustanovi leči oko milion pacijenata. Zahvalio se Evropskoj investicionoj banci za povoljan kredit koji je Srbija dobila za rekonstrukciju KCS, ali i obnovu KC Niš, KC u Novom Sadu i KC u Kragujevcu. Podseća da je za izradu master plana, idejnog i glavnog projekta bilo potrebno 12 godina. "KCS je najveća i najozbiljnija bolnica u regionu. Kada se završi obnova on će imati 150 ležajeva u intenzivnoj nezi, sa preko 1.200 ležajeva", rekao je predsednik. Kako je rekao, zdravstvo predstavlja osnovni stub životnog standarda, jer svako od građana ima potrebu za lekarom. Osim kredita deo novca je obezbeđen i iz budžeta Srbije, a predsednik kaže da su to obezbedili građani Srbije jer su razumeli reforme u koje je država krenula. Vučić je rekao da uskoro kreće i rekonstrukcija KC Vojvodina u Novom Sadu, da se kasni zbog projekta u KC Kragujevac. "Hoćemo da naši roditelji, naša deca imamo najbolju uslugu, a da lekari i sestre budu zadovoljni uslovima rada. Radovi će biti završeni pri kraju mog mandata tako da će na kraju mandata moći da se pohvalim nečim što je veličanstveno za našu zemlju. Mi se trudimo i uspevamo i više od obećanja koje smo davali", rekao je predsednik. Zahvalio se ministru Lončaru na predanom radu, i tome što su liste čekanja na kojima je bilo 210.000 pacijenata, danas svedene na 73.000 ljudi koji čekaju na dijagnostiku i operacije i što je, kako kaže, sve transparentno. Srbija je, kako je rekao, bila na začelju evropskog zdravstva, a danas je ispred nekih zemalja EU. Pred početak obraćanja novinarima Vučić je u šali lkarima poručio: "Moraćete da pregledate koliko mi je visok šećer, mnogo vode pijem". "KCS će biti jedna od najvećih klinika u Evropi" Planirano je da radovi budu završeni u naredne tri godine, a nabavkom nove najsavremenije opreme Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih klinika u Evropi. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da će početak realizacije projekta obezbediti građanima novu dimenziju zdravstva u zemlji. "Došao je i taj dan. Sa ovim projektom građani Srbije dobijaju novu dimenziju lečenja i novo zdravstvo", poručio je Lončar. Zahvalio je predsedniku Srbije na velikoj podršci i rekao da očekuje da će tako biti i u buduće kada je reč o zdravstvu. "Svi ćemo zajedno pratiti radove na KCS, a analize dokle se stiglo sa radovima pratićemo na svaka tri meseca", naglasio je Lončar. Direktor KCS Milika Ašanin kaže da je taj centar spreman za predstojeću rekonstrukciju i da radovi neće uticati na rad te zdravstvene ustanove.  Ističe da su dugo čekali na ovaj dan i da su u prethodnom periodu izgubili svaku nadu da će početi obnova. Naglasio je da je KCS veoma važan, s obzirom na to da se tu realizuje 40 odsto zdravstvenih usluga u zemlji i da je svaki treći pacijent iz unutrašnjosti zemlje. Ašanin je podsetio da je prva odluka o izgradnji KCS doneta 1973. godine, da su radovi počeli 1976. godine, a da je zgrada Poliklinike otvorena 1987. godine. Ovaj projekat će se, kako kaže, odvijati u dve faze. Prva faza trajaće 36 meseci i u toj fazi će već biti dobijena značajna zdravstvena infrastruktura, dok će u drugoj fazi biti napravljena ozbiljna infrastruktura u okviru koje će biti dobijeno 1.200 kreveta, od toga 200 za intenzivnu negu, a 72 za dnevnu bolnicu. Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je da je početak projekta veliki dan za Srbiju i da posle 12 godina čekanja počinje obnova.  Podsetio je da je krajem prošle godine otvoren KC Niš koji je "remek delo u zdravstvu" i da će takav biti i KC Srbije. Podseća da je obustavljena izgradnja Poliklinike pre 20 godina i da će građani dobiti sada završenih 30.000 kvadrata i da će država u okviru prve faze uložiti 70 miliona evra. Naveo je da Vlada Srbije već realizuje projekat rekonstrukcije javnih objekata i da je do sada već obuhvaćeno 100 gradova i opština i da neće biti prekinut sve dok poslednja seoska škola i ambulanta ne budu obnovljeni. Direktorka regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za zapadni balkan Dubravka Negre je rekla da su se oni 2006. godine obavezali da će finasirati izgradnju četiri klinička centra u Srbiji i da sada posle uspešne javne nabavke počinju radovi u Beogradu. "Kada budu završeni radovi, KCS biti jedan od najvećih bolnica u Evropi. To pokazuje da se u Srbiji realizuju i završavaju kapitalne investicije i projekti", zaključila je Negre. Građevinski radovi, kako je najavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, počeće u septembru. Ugovor je potpisan, a izvođači imaju obavezu da do 24. avgusta dostave bankarsku garanciju Evropskoj investicionoj banci koja finansira projekat. Izvođač radova biće konzorcijum koji čine GH Holding i Delta inženjering, a planirano je da radovi budu završeni do 2022. godine.  

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Curdic-preuzima-kruznu-liniju-losiji-autobusi-ali-niza-cena.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: "Ćurdić" preuzima "kružnu" liniju - lošiji autobusi, ali niža cena

Premda su na tenderu Direkcije za javni prevoz ponudili lošije autobuse od "Niš ekspresa", zahvaljujući nižoj ceni, firma "Ćurdić" će od 1. septembra prevoziti građane na linijama 7, 12 i 34, a Nišlije će za godinu dana prevoza platiti oko 900.000 evra. Inače, dosadašnju saradnju Direkcije i "Ćurdića" obeležili su brojni problemi, malvertazije, optužbe i tužbe, kao i potencijalno raskidanje dosadašnjeg ugovora.Premda su na tenderu Direkcije za javni prevoz ponudili lošije autobuse od Niš ekspresa, zahvaljujući nižoj ceni, firma Ćurdić će od 1. septembra prevoziti građane na linijama 7, 12 i 34, a Nišlije će za godinu dana prevoza platiti oko 900.000 evra. Inače, dosadašnju saradnju Direkcije i Ćurdića obeležili su brojni problemi, malvertazije, optužbe i tužbe, kao i potencijalno raskidanje dosadašnjeg ugovora. Bez klime i sa ponekim oštećenjem, autobusi stari više od 10 godina i jedan proizveden čak 1988. godine, kako se navodi u odluci o dodeli ugovora Direkcije, prevoziće građane na "kružnoj", Sarajevskoj i Njegoševoj liniji i tako narednih godinu dana, do novog tendera. Nišlije će ovo koštati nešto više od 105 miliona dinara, odnosno 132 dinara po pređenom kilometru. Inače, odluka o dodeli ugovora je na Portalu javnih nabavki okačena nakon Zakonom propisanog roka, a potpisao je sam direktor Saša Petronijević, koji je nedavno izašao iz pritvora, nakon hapšenja zbog sumnje da je umešan u korupciju oko nabavke "ekološkog" autobusa. Iako je sam gradonačelnik Niša Darko Bulatović nedavno rekao da "svi moraju da odgovoraju na novinarska pitanja", komentar u vezi sa nabavkom ovih usluga novinari Južnih vesti nisu dobili od Petronijevića, jer se, nakon što je rekao da je "na sastanku" više nije javljao na telefon. Podsetimo, kružnom linijom, kao i linijama Kalač brdo-Sarajevska i Njegoševa-Donji Komren od jula, kako je odlučila gradska valst, neće voziti autobusi Direkcije za javni prevoz, jer ova služba gasi sektor saobraćaja. Gradski većnik Igor Vojinović je govorio da je ovako odlučeno zbog toga što je isplativije, jer bi u autobuse gradske službe trebalo da bude uloženo mnogo više para, nego što će koštati da to radi neki drugi prevoznik. Mnogi autobusi na kružnoj liniji bili su isključeni iz saobraćaja u martu, jer nisu prošli tehnički pregled, a jedan od njih je zbog neispravnih kočnica uleteo u bivšu kasarnu "Bubanjski heroji". O tome da se građani voze nebezbednim autobusima, rukovodstvo Direkcije - direktor Saša Petronijević i njegov zamenik Nenad Stanković nisu hteli da govore. Na pregovaračkom postupku Direkcije za javni prevoz Niša za preuzimanje linija 7, 12 i 34, nadmetale su se firme Niš ekspres i Ariva iz Požarevca, koja je naposletku i ponudila nižu cenu. Međutim, iako su hteli da naplate manje, Ariva je ponudila autobuse koji su se na dan nadmetanja koristili u gradskom prevozu u Kragujevcu, što je bilo u suprotnosti sa zahtevima navedenim u tenderskoj dokumentaciji, pa je posao ipak poveren Niš ekspresu. Bili pred raskidom ugovora, sad opet sarađuju Saradnja između Direkcije za javni prevoz Niš i prevoznika Ćurdić iz Beograda datira nekoliko godina unazad, a obeležile su je brojne malverzacije i problemi. Istraživanje Južnih vesti pokazalo je da svega nekoliko meseci nakon što je niška Direkcija na spornom tenderu 2014. angažovala 26 novih autobusa od Ćurdića, čak 10 njih je poslato beogradskom GSP-u, a umesto njih su za iste pare u Niš poslati stari autobusi koji nisu bili deo tenderske dokumentacije. Nakon pisanja novinara, većnik Igor Vojinović je rekao da je moguće da će biti raskinut ugovor između Direkcije i Ćurdića, iako je ovaj prevoznik, prema već potpisanom ugovoru, trebalo da "drži" gradske i prigradske linije do kraja 2019. godine. On je rekao i da je zbog načinjene štete starim autobosima, Direkcija prestala da plaća Ćurdiću. Ipak, samo dan kasnije, Vojinović je rekao da bi voleo da ugovor ostane, jer kaže da je reč o "korektnijem prevozniku". Postoje zaštitni mehanizam Grada u ovom slučaju, ukoliko dođe do nekog većeg poremećaja funkcionisanja, a ja se zaista nadam da neće, jer ako izuzmemo ovu situaciju to je jedan od korektnijih prevoznika koji su redovni na svojim linijama. Grad ima predviđeni otkazni rok od 90 dana, znači da je prevoznik u obavezi da vozi toliko ukoliko najavi raskid ugovora. To je neki period u kome može da se izabere novi prevoznik - rekao je tada Vojinović. Međutim, da li će biti raskinut ugovor i kakvi su u ovom trenutku poslovni odnosi između Direkcije i Ćurdića, novinari zasad nisu uspeli da saznaju od Vojinovića, jer još nije odgovorio na pitanja poslata mejlom. Inače, ovaj prevoznik vozi na linijama do Duvaništa i Skopske ulice, kao i onu od Trga kralja Aleksandra koja vozi Bulevarom Nemanjića do Ćele-kule i Delijskog visa. Osim ovih, Ćurdić saobraća i na 12 prigradskih linija.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751670-obavestenje-o-zakljucenom-ugovoru-za-javnu-nabavku-broj-31-18/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom ugovoru za javnu nabavku broj 31/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za opšte pos?petak, 17. avgust 2018.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751689-obavestenje-o-zakljucenom-ugovoru-za-javnu-nabavku-broj-24-18/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom ugovoru za javnu nabavku broj 24/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za socijalnupetak, 17. avgust 2018.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751673-obavestenje-o-zakljucenom-ugovoru-za-javnu-nabavku-broj-27-18/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom ugovoru za javnu nabavku broj 27/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za opšte pos?petak, 17. avgust 2018.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751672-odluka-o-zakljucenju-okvirnog-sporazuma-za-javnu-nabavku-broj-1-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odluka o zaključenju okvirnog sporazuma za javnu nabavku broj 1/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za inspekcijpetak, 17. avgust 2018.GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAobjavljujeODLUKA O ZAKLJUČENJU OKVIRNOG SPORAZUMAza javnu nabavku broj 1/18 - Izvođenje radova na uklanjanju bespravno izgrađenih objekata i delova objekata i na obezbeđenju započetih i obustavljenih građevinskih radova na teritoriji grada Beograda

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751671-obavestenje-o-zakljucenom-ugovoru-za-javnu-nabavku-broj-36-18/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom ugovoru za javnu nabavku broj 36/18

Na osnovu čl.116. Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 124/12 ipetak, 17. avgust 2018.Sekretarijat za opšte posloveNa osnovu čl.116. Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 124/12 i 14/15 i 68/15)GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAobjavljujeOBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM UGOVORUza javnu nabavku broj 36/18- Radovi na usklađivanju poslovnih objekata Gradske uprave sa odobrenim Planovima zaštite od požara        

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: alo.rs

Link: http://www.alo.rs/vesti/drustvo/direktorka-zaposlila-pola-familije/181316/vest

Autori: Alo!

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Direktorka zaposlila pola familije

Snežana Popović, direktorka Osnovne škole "Grabovac" iz istoimenog naselja kod Obrenovca, pretvorila je tu školu u privatnu prćiju.OŠ Grabovac, Foto: Promo Bez imalo blama u osmoletki kojom rukovodi zaposlila je pola familije, između ostalih uhlebila je sina, snaju, rođenog brat i njegovu ženu. POZADINA UBISTVA POZNATOG BEOGRADSKOG ADVOKATA Miši Ognjanoviću je 15 dana pre ubistva potpisana smrtna presuda i to zbog ovih poruka! Njen sin Đorđe Popović zaposlen je kao nastavnik fizičkog vaspitanja, a kako tvrdi izvor "Alo!" zaposlena je i snaja Ljiljana Bogdanović Popović kao učitelj, kao i direktorkin rođeni brat Milisav Ilić za koga upućeni tvrde da ni ne dolazi na posao. Ni Milisavljeva žena Slavica Ilić nije bez posla i u osmoletki radi kao radnica na održavanju čistoće. - Snežana Popović je direktor škole skoro 20 godina, a za sve to vreme u školi zapošljava samo svoje rođake i prijatelje, i to gotovo sve bez odgovarajuće stručne spreme za posao koji obavljaju… Gotovo svi su primljeni u radni odnos bez raspisanog konkursa. U selu se škola u šali zove porodična firma, jer se bez rođačke veze ne dobija posao - navodi se u jednoj od pritužbi protiv Snežane Popović dostavljenih Agenciji za borbu protiv korupcije i prosvetnoj inspekciji. "A, JE*I GA, BEZ TOGA NE IDE DA..." Ibro iz Amerike poslao pismo zašto se ne vraća u rodnu Bosnu - plakaćete od smeha! Tim povodom kontaktirali smo Snežanu Popović koja je potvrdila da su članovi njene najbliže familije zaposleni u školi u kojoj je direktror - Đorđe Popović angažovan 60 procenata, između ostalog i u OŠ "Grabovac". Ljiljana Bogdanović, današnja supruga drugog sina, dugogodišnji je radnik škole i u trenutku zasnivanja radnog odnosa nije bila ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa mnom. Milisav Ilić radi kao ložac u školi u Ljubiniću i ima platu oko 10 hiljada dinara, a njegova supruga Slavica Ilić radi kao radnik na održavanju čistoće - navodi Popovićeva. OPSADNO STANJE U MALOM MOKROM LUGU Otmica u Beogradu, policija na nogama! Osnovna škola "Grabovac" nalazi se na teritoriji opštine Obrenovac i nju pohađaju učenici sela Grabovac, Dren, Orašac, Vukićevicu, Ljubinić kao i nekih sela sa teritorije opštine Ub. Školu pohađa oko 480 đaka. Nastava se izvodi u matičnoj školi u Grabovcu, koja je osmogodišnja škola i pet područnih odeljenja.  PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE!

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Novinarska-udruzenja-Kontrola-Juznih-vesti-nije-bila-u-skladu-sa-zakonom-kako-je-saopstila-Vlada.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Novinarska udruženja: Kontrola "Južnih vesti" nije bila u skladu sa zakonom, kako je saopštila Vlada

Iako je Vlada Srbije, nakon jučerašnjeg sastanka sa medijskim udruženjima saopštila da je poreska kontrola u "Južnim vestima" sprovedena u skladu sa zakonom, novinarska udruženja ne slažu se sa ovom ocenom što su, kako kažu, naglasili i na samom sastanku, i zahtevaju da odgovaraju direktor Poreske uprave u Nišu i inspektori. Traže i da se slučaj kažnjavanja "Južnih vesti" hitno reši, jer može biti korišćen kao presedan za dalje gušenje medija.Iako je Vlada Srbije, nakon jučerašnjeg sastanka sa medijskim udruženjima saopštila da je poreska kontrola u Južnim vestima sprovedena u skladu sa zakonom, novinarska udruženja ne slažu se sa ovom ocenom što su, kako kažu, naglasili i na samom sastanku, i zahtevaju da odgovaraju direktor Poreske uprave u Nišu i inspektori. Traže i da se slučaj kažnjavanja Južnih vesti hitno reši, jer može biti korišćen kao presedan za dalje gušenje medija. Dan posle sastanka u Nemanjinoj, Vlada Srbije saopštila je da je dosta razgovarano o aktuelnom slučaju milionske kazne portalu Južne vesti, da su medijska udruženja "tražila informacije" o "nakačenom" dugu ovom portalu, a da im je Vlada objasnila da je sve bilo po zakonu. Predstavnici Vladinog tela izneli su činjenice da su poreski inspektori tokom kontrole rada tog portala postupali isključivo u skladu sa poreskom regulativom i važećim zakonskim propisima. Razgovori o ovoj temi biće nastavljeni - saopštava Vlada. Međutim, predstavnici 6 medijskih udruženja objašnjavaju da nisu tražili informacije nego odgovornost za zloupotrebe u postupku kontrole i kažnjavanja Južnih vesti, kao i hitno rešavanje problema, a da je Vlada to "prećutala". Udruženja i asocijacije se ne slažu da je kontrola sprovedena u skladu sa zakonom, kako tvrde predstavnici Koordinacionog tela, već su zahtevali, na osnovu jakih argumenata, da odgovornost snose direktor Poreske uprave u Nišu i postupajući poreski inspektori - piše u saopštenju. Novinarska i medijska udruženja naglašavaju ida su oštro reagovali na zloupotrebe Poreske službe u slučaju kontrole preduzeća koje je osnivač Južnih vesti. Iako je, prema nezvaničnim informacijama, dogovor bio da Koordinacioni tim izda zajedničko saopštenje, Vlada je izašla sa svojim viđenjem jučerašnjeg sastanka sa udruženjima i pored toga što im je o slučaju Južnih vesti dostavljena i dodatna dokumentacija. Zbog opasnosti da kažnjavanje najčitanijeg portala na jugu Srbije bude model za atak na ostale medije, novinari traže hitno rešenje. Novinarska i medijska udruženja će u nastavku dijaloga sa Vladom insistirati na razrešenju slučaja Južne vesti, s obzirom na činjenicu da ovaj presedan može da bude korišćen za dalje gušenje medija i medijskih sloboda - navode udruženja. Iza reakcije na Vladino saopštenje stoje Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Lokal pres i Asocijacija onlajn medija. Podsetimo, iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju Južnih vesti pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da Južne vesti navodno duguju milionski iznos. Transparentnost Srbija tvrdi da su poreski inspektori načinili grube propuste, da su propise namenjene za javni sektor primenile na privatno preduzeće i da nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Udruženja su pisala i međunarodnim organizacijama, a premijerka Ana Brnabić pozvala je Južne vesti da se žale na inspekciju, ako misle da ne radi dobro.

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/uredjenje-ergele-ljubicevo-pomazu-i-grad-i-drzava/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uređenje ergele "Ljubičevo" pomažu i grad i država

U ergeli "Ljubičevo" ovih dana odvijaju se brojni radovi na više lokacija, kako bi se što spremnije dočekale predstojeće "Ljubičevske konjičke igre". Kako nam je rekao Mirko Stojanović, direktor JP "Ljubičevo", trenutno se radi na obnavljanju štala i manježa, kao i uređenja šetačke zone.-Prva štala za smeštaj konja već je 60 odsto gotova, a do kraja godine, pored nje, biće završena i druga štala kao i manjež za konje. Takođe, rekonstruišemo pešačku zonu i javnu rasvetu, na površini od oko 2.000 kvadrata. U ove radove ulaže se 70 milion, od čega država daje 40, a 30 grad iz budžeta - kazao je Stojanović.Ergela je iz godine u godinu sve uređenija, o čemu svedoči i veliki broj posetilaca svih generacija. Prošle godine obnovljena je trofejna sala, a završen je i "Avantura park" za decu od 6 do 12 godina, kao i trim staza sa teretanom. "Posećenost "Avantura parka" nadmašila je sva naša očekivanja. Svakodnevno dolaze deca iz grada i okoline, a posećuju nas i u okviru školskih ekskurzija. I na trim stazu i teretanu svakog dana dolaze rekreativci, jer ovde imaju odlične uslove za trčanje i vežbanje  - rekao je Stojanović.Osim navedenog, gosti mogu da uživaju i u vožnji fijakerom koji vuku dva lipicanera, ukoliko ranije najave svoj dolazak.Ergela ima i svoju ekonomiju, jer sama uzgaja stočnu hranu za konje. Trenutno imaju zalihe za oko 2,5 godine, tako da su konji unapred obezbeđeni. "Semensku pšenicu smo posejali na 80 hektara i imali smo odličan prinos, šest tona po hektaru. Imali smo i odličan prinos ovsa sa oko 40 hektara, a nadamo se i odličnom rodu kukuruza, koji smo zasejali na 130 hektara", rekao je Stojanović. Imaju i 25 hektara lucerišta formiranog prošle godine, kao i ovogodišnje lucerište na 10 hektara, dok je ostalo zemljište pod pašnjacima i livadama sa kojih kose travu za ishranu konja.Stojanović se na čelu "Ljubičeva" nalazi oko 3,5 godina. Za to vreme, uz veliku pomoć grada, uspeo je da izvuče preduzeće iz krize i postigne pozitivno poslovanje. "Prošle godine imali smo dobit od 9 miliona dinara, iako je ta godina bila sušna i usevi su slabo rodili. Usevi su sada odlični i očekujemo još veću dobit do kraja godine", rekao je Stojanović. Sve radove oko useva sami obavljaju, a ove godine grad im je obezbedio kupovinu traktora, kako se ne bi više plaćalo trećim licima za takve usluge. "Mehanizacija je prilično stara, najmanje 35 godina i često se kvari. Ipak, uspevamo da sve sami odradimo, čime ostvarujemo znatnu uštedu", rekao je direktor.Velika ušteda postignuta je i smanjivanjem broja zaposlenih, sa zatečenih 41, koliko ih je bilo pre tri i po godine, kada je Stojanović došao na čelo "Ljubičeva", na 17, koliko ih sada ima. "Optimalno bi bilo da imamo još pet štalskih radnika i jednog traktoristu. Međutim, njih možemo da agažujemo samo na određeno, dok traje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Fale nam i jahači, ali oni hronični nedostaju u Srbiji, jer zbog malog broja trka odlaze u inostranstvo", rekao je Stojanović.Turističku ponudu "Ljubičeva" upotpuniće i veliki lavirint, kakvog nema na našim prostorima, jer će se prostirati na površini od 2,5 hektara. Javna nabavka za lavirint je gotova i njegovo formiranje počeće tokom jeseni, jer je to pogodno vreme za sadnju sadnica. Postaviće se i sistem za zalivanje i sve zajedno, ti radovi koštaće oko šest miliona dinara, koje obezbeđuje grad Požarevac. "Zahvalni smo gradonačelniku Banetu Spasoviću, jer napretka ergele i vraćanja njenog starog sjaja ne bi bilo da nije njegove podrške i pomoći. Zahvalni smo i Republici Srbiji I predsedniku Vučiću jer nam mnogo pomažu oko investicija, kako bi ergela imala što bogatiju turističku ponudu I što pre vratila stari sjaj najstarije srpske ergele", rekao je Stojanović.         

----------------------------------------------------------

Datum: 17.08.2018

Medij: pink.rs

Link: http://www.pink.rs/politika/84645/bosko-obradovic-da-objasni-koliko-je-para-uzeo-za-pozivanje-na-drzavni-udar

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Boško Obradović da objasni koliko je PARA uzeo za pozivanje na DRŽAVNI UDAR!

vestiSavet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost je pokrenuo zakonski postupak pred nadležnim tužiocem protiv Boška Obradovića, lidera jedne političke partije, kako bi bila rasvetljena sumnja da je Boško Obradović iz stranih obaveštajnih izvora dobio 500.000 evra gde je zauzvrat pozivao na državni udar.Izvor: Republika, Foto: Tanjug- Postoji osnovana sumnja da je Boško Obradović od strane agenture primio pola miliona evra kako bi kreirao atmosferu neophodnu za državni udar. Pozivanje na nasilno svrgavanje predsednika Republike jeste skandalozan nastavak atmosfere koja se kreira u javnom mnjenju gde je konačni cilj rušenje jakog ustavnog poretka Republike Srbije i ulazak strane obaveštajne agenture u državni sistem. Nadležnog tužioca smo pozvali da ispita motive Boška Obradovića i da proveri njegove finansijske tokove, sa zahtevom da se Obradović optuži za krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka uz pomoć iz inostranstva, za šta je zaprećena kazna zatvora do osam godina - rekao je Mario Spasić, generalni sekretar.Vesti Minut dva    

----------------------------------------------------------