Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 20.08.2018

Medij: Politika     Strana: 1,8

Rubrika: Društvo

Autori: Branislav Radivojša

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: S lobistima samo javno

S lobistima samojavno

str. 8

S lobistima samo javno

Neki zakonski projekti godinama čekaju na usvajanje, ali za-

kon o lobiranju očigledno je dospeo na brži kolosek. Vlada Srbije je prošle nedelje usvojila predlog ovog pravnog akta koji će na jesen biti upućen skupštini, pa je obećanje od pre nekoliko meseci o njegovom usvajanju do kraja 2018. godine više nego realno.

Za neke je ova brzina neočekivana, a za neke je i samo donošenje zakona („koji legalizuje korupciju”) problematično, ali zakonodavac očigledno ima u vidu preporuke Saveta Evrope i drugih evropskih institucija da pomenuti propis treba, u stvari, da doprinese suzbijanju korupcije. Jer funkcioneri će, u skladu sa zakonom, morati da prijave Agenciji za borbu protiv korupcije svaki kontakt sa lobistom, a lobisti će morati da se registruju u agenciji koja će imati njihov spisak. Agencija će doneti i kodeks lobiranja, što znači da je cilj donošenja ovog zakona da uticaj na nosioce javnih funkcija bude vidljiv i omeđen određenim pravilima, za razliku od dosadašnjeg lobiranja, koje postoji, ali se obavlja po nepisanim pravilima.

Predsednik Društva lobisga Srbije Nenad Vuković zato ističe da je samo donošenje zakona značajna činjenica za lobiste i lobiranje, mada ostaje dilema da li će Agencija za borbu protiv korupcije moći da preuzme toliki deo obaveza u vezi sa vođenjem registra lobista, njihovom edukacijom, popisom kontakata lobiranih i lobista.

- Društvo lobista Srbije smatra da predlog zakona nepotrebno deli lobiste na registrovane i neregistrovane. Neregistrovani će moći da se bave lobiranjem iako svoju aktivnost ne moraju da prijave, dok će registrovani lobisti morati da se registruju, edukuju i podnose odgovarajuće izvepggaje Agenciji za borbu protiv korupcije.

Na primedbu da će neregistrovani lobisti, prema tekstu zakona, delovati samo kao predstavnici svojih udruženja ili privrednih drupggava, a registrovani će moći da zastupaju bilo koju organizaciju, Nenad Vuković odgovara da će neregistrovani moći da zastupaju veoma široko shvaćena privredna drupggva, što znači da će i oni, fakgički, delovati kao registrovani lobisti, ali bez obaveze prijavljivanja i sastavljanja izveštaja. Jedini pisani trag o kontaktu nosioca javne funkcije i neregistrovanog lobiste biće, tako, samo obavezni izveštaj funkcionera o svakom njegovom razgovoru sa (neregistrovanim ili registrovanim) lobistom.

I advokat dr Duško Krsmanović, koji je doktorirao na temi lobiranja, ukazuje na ovu razliku u zakonskom tretmanu registrovanih i neregistrovanih lobista, ali ističe i da je ona potrebna da bi Agencija za borbu protiv korupcije uopšte mogla da se bavi ovim poslovima. Jer, kada bi svaki neregistrovani lobista, kao i registrovani, imao obavezu da svaku svoju aktivnost prijavljuje Agenciji za borbu protiv korupcije, pretpostavlja se da rad agencije u tim uslovima ne bi bio moguć.

Krsmanović smatra da lobisti ne bi trebalo da imaju visoku stručnu spremu, kao što je navedeno u predlogu zakona, jer će to, kaže, stvoriti poteškoće u zastupanju pojedinih profesija i delatnosti.

Pitanje je i kako će u praksi biti prihvaćena obaveza svakog funkcionera da u roku od 15 dana izvesti Agenciju za borbu protiv korupcije o kontaktu sa lobistom. Funkcioneri institucija za koje se pretpostavlja da mogu biti pod velikim naletom lobista (Ministarstvo finansija Ministarstvo trgovine...) verovatno će teško uspevati da sastave sve te izvepggaje, a pogotovo se nameće pitanje kako će lobirano lice odgovorigi na zakonsku obavezu da lobisti u „blagovremenom roku” pruži podatke „u vezi sa predmetom lobiranja”.

Ovakva rešenja upozoravaju na to da bi zakon mogao da bude „mrtvo slovo na papiru”, na šta upozorava Krsmanović pominjući takva mađarska, crnogorska i makedonska iskustva. U ovim državama pomenuti propis je doživeo fijasko, ali se, s druge strane, u Sloveniji „solidno primenjuje”.

Da li Nenad Vuković očekuje da će u Srbiji posle donošenja zakona biti registrovan veliki broj lobista? Kaže da ih je u Sloveniji osamdesetak, ali da je u Crnoj Gori registrovan samo jedan. Nadam se da će ih kod nas biti onoliko koliko nam je potrebno, i na ekonomskom i na političkom planu, kaže Vuković, dok Duško Krsmanović naglašava da je zakon o lobiranju, po pravilu, samo nadgradnja čitavom sistemu propisa od značaja za borbu protiv korupcije. Ako osnovni zakoni iz ove oblasti ne funkcionišu, onda to teško možemo očekivati od zakona o lobiranju kao leks specijalisa u oblasti borbe protiv korupcije, rekao nam je Krsmanović. Branislav Radivojša

Branislav Radivojša

Vlada Srbije je prihvatila Predlog zakona o lobiranju koji obavezuje svakog funkcionera da izvesti Agenciju za borbu protiv korupcije o kontaktu s lobistom

----------------------------------------------------------

Datum: 20.08.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 6

Rubrika: Vesti

Autori: Ivana Žigić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: KRIVIČNA ZA BOŠKA

PRIJAVA PROTIV OBRADOVIĆA I SARADNIKA

KRIVIČNA ZA BOŠKA

IVANA ŽIGIĆ

Lider Dveri Boško Obradović i još 12 njegovih najbližih stranačkih saradnika počinili su nekoliko krivičnih dela, između ostalog i proneveru više od 30 mihona dinara dobijenih iz repubhčkog budžeta, navodi se u prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. Prijavu je podnela osoba (Š više njih) koja već izvesno vreme na internetu objavljuje originalne i autentične dokumente o radu Dveri, kao i zapisnike sa sastanaka tog pokreta, paje jasno da se radi o nekom ko je bio iU je i dalje bUzak saradnik Obradoviča. Agenciji je dostavljena i mnogobrojna dokumentacija kojom se potkrepljuju navodi krivične prijave. FIKTIVNE USLUGE

Kako se, između ostalog, navodiuprijavipodnetoj 13. avgusta, čelnici Dveri su tokom 2016,2017. i2OlB. u nekoliko navrata prekršili Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, utajili porez i i zloupotrebiK položaj odgovornog Kca.

- Tokom izbora, aK i van izbornih ciklusa, u Dverima su finansiranjem fiktivnih političkih aktivnosti izvlačih novac koji su kao stranka dobiH iz budžeta. Ceo sistem osmislili su Obradović i direktor Dveri Slobodan Dimović, koji su u svemu postupali sa namerom da steknu protivpravnu imovinsku korist. Ostali osumnjičeni su učestvovali

u fiktivnim transakcijama preko svojih preduzetničkih firmi, koje su prethodno osnovali samo radi izvlačenja novca iz budžeta - navodi se u prijavi kojaje objavljena

na Tviter nalogu Hejtujem

izdajnike.

Dodaje se da su Dveri kao parlamentarna stranka iz budžeta dobijale tri miliona dinara mesečno, od čega su čelnici pokreta najveći deo preko fiktivnih troškova prisvajali za sebe lično.

-PreduzetničkefirmesuDve- ' rima fakturisale robu i usluge koje u stvarnosti nisu ni preduzete, a potom su isplaćene iznose podizah u gotovini i novac davali Obradoviću i Dimoviću. Tako je tokom izbornih kampanja za parlamentarne izbore 2016. i predsedničke 2017. izbegnuta obaveza vraćanja u budžet neutrošenih para. Po tom osnovu je napravljen ukupan fiktivni pro met, odnosno oštećen je državni budžet za 30,47 miliona dinara - stoji uprijavi.

Kako tvrde podnosioci, glavne firme preko kojih su Dveri izvlačile novac su preduzetnička agencija „Element studio“, odbornice Dveri Nevene Tomić, preduzetničkaradnjaVerice Cvijanović za popravku IT i komunikacione opreme „Mintel“, te preduzetnička radnja njenog sina „Fluks kom“. DVERI: SVE ČISTO

U odgovoru na pitanja Srpskog telegrafa iz Dveri su nam juče kratko poručili da je njihovo finansiranje svake godine predmet analize Agencije za borbu protiv korupcije.

- Do sada nikada nije nađeno ništa sporno, a napominjemo da su u njihove izveštaje uvrštene i sve fakture koje se sada tendenciozno plasiraju javnosti - objašnjavaju u Dverima.

Poslanik SNS:Rade kao privatna firma

Poslanik SNS iz Čačka Marko Parezanović ističe da je

izuzetno važno da nadležni organi ispitaju sve okolnosti u vezi sa trošenjem budžetskog novca.

- Ako je neko spreman da opere novac namenjen za izbornu kampanju, možemo samo da zamislimo na šta bi bio spreman kada bi imao kontrolu nad budžetom makar u jednoj opštini. Dveri su postale privatna firma Boška Obradovića, koja služi za pranje novca iz budžeta, različitih donacija i dijaspore - tvrdi Parezanović u izjavi za naš list.

----------------------------------------------------------

Datum: 20.08.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: S.S.R.

Teme: Finansiranje političkih stranaka

Naslov: I Tomin zakon još u fioci

I Tomin zakon još u fioci

POSLANICI ranijih saziva Skupštine Srbije odavno su završili mandate, deo njih otišao je u političku penziju, a zakoni koje su predlagali i pre deset godina još stoje u skupštinskoj proceduri. Ovakva 132 akta najverovatnije će zauvek ostati u parlamentarnim fiokama, jer u Skupštini više nema njihovih pisaca koji bi zvanično mogli da ih povuku. Kako nam je objašnjeno u parlamentu, dokumenta su ušla u proceduru, zavedena su i ne mogu biti sklonjena, dok neko ne bude formalno podneo zahtev za njihovo povlačenje.

Da stigne na dnevni red još čeka i zakon o finansiranju političkih stranaka koji je u decembru 2009. godine podneo tadašnji poslanik Tomislav Nikolić. On je u međuvremenu završio i mandat predsednika republike i retko se pojavljuje u javnosti.

Pisali su ih poslanici Demokratske stranke Srbije dok je njihov predsednik bio Vojislav Koštunica, a šef kluba Miloš Aligrudić, koji odavno nisu na političkoj sceni. Tu su i predlozi G17 plus Mlađana Dinkića, a ova partija više i ne postoji. Među zakonima koji čame u arhivama su i predlozi poslanika koji nisu među živima. Tu su i predlozi o finansijskoj podršci porodicama sa decom, radu i vanparničnom postuku, zaštitnika građana iz 2013. godine. Na ovoj funkciji je tada bio Saša Janković, sadašnji predsednik Pokreta slobodnih građana. U proceduri je i zakon koji je, pre pet godina kao poslanik PUPS, predložila Mira Petrović, sadašnja direktorka "Pošte Srbije". Tu je i jedan zakon ministra policije Nebojše Stefanovića iz vremena dok je sedeo u poslaničkim klupama.

Profesor Vladimir Pavićević odlučio je da postane deo političkog života Crne Gore, a u proceduri su ostali njegovi predlozi dok je bio deo Nove stranke Zorana Živkovića. Još iz saziva koji se uselio u zakonodavni dom 2007. godine ostala su dva zakona koja se bave informacijama od javnog značaja i koja su potpisima podržali građani, njih 35.870. S. S. R.

VLADA ODLUČUJE

U SLUČAJU promene Vlade, svi zakoni koje su njeni članovi poslali Skupštini, a nisu usvojeni, do izbora novih ministara vraćaju se u Nemanjinu 11. Tek po izboru novog tima, donosi se odluka da li će neki biti ponovo vraćeni poslanicima ili će se pisati novi propisi.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/srbija/49956/priznaje-se-hiljadu-osporenih-doktorata---ministarstvo-menja-zakon-o-visokom-obrazovanju.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Priznaje se hiljadu osporenih doktorata - Ministarstvo menja Zakon o visokom obrazovanju

  1. 08. 2018. Izvor: Večernje novosti Doktorati stečeni na fakultetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali ispunjene sve formalne uslove - biće priznati. Neće se dovoditi u pitanje ni magistarske i master diplome, kao ni diplome osnovnih studija akademcima koji su ispite polagali kod profesora sa osporenim doktoratima. Ilustracija Ovo, prema saznanjima Novosti, predviđa predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji je pripremilo Ministarstvo prosvete i koji će se u drugoj polovini septembra naći pred poslanicima. Na ovaj način biće razrešen sukob između ranijeg sastava Komisije za akreditaciju (KAPK) i Ministarstva prosvete. KAPK je osporavao kvalifikacije profesora fakulteta i visokih škola koji imaju ove doktorate, a Ministarstvo prosvete zakonom namerava sve da ih učini nespornim. Procenjuje se da ovakvih doktorata ima oko hiljadu, a da je nekoliko desetina njihovih vlasnika zaposleno u visokom obrazovanju.Izmene zakona predviđaju i produžetak roka starim studentima za godinu dana, ali i uvođenje menadžera na visokim školama i akademijama. Prvobitno je bilo predviđeno i uvođenje menadžera na fakultete, ali se od toga zasada odustalo. Nova rešenja napisana su daleko od očiju stručne javnosti. O izmenama je bilo reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.- Sve se odvija pod nekakvim velom tajne. Izmene zakona ubačene su kao tačka dnevnog reda u poslednji čas, a materijal smo dobili dan uoči sednice - kaže jedan od članova.- Očigledno se Ministarstvu žuri da legalizuje doktorate koje KAPK nije uvažavao, a i na Nacionalnom savetu rečeno je da određene ustanove nisu ispunile kriterijume da ih izdaju. Naravno, Ministarstvo prosvete ima poslednju reč i može to da uredi zakonom.I prof. dr Branko Kovačević, član Nacionalnog saveta, potvrđuje za Novosti da Ministarstvo sve radi u velikoj žurbi, sa objašnjenjem da zakon mora da se menja brzo, zbog starih studenata.- Nije ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali - kaže prof. Kovačević.- I nije tačno da u grupi spornih ima i državnih fakulteta.U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da će ovim zakonom biti ispravljena nepravda prema studentima, koji nisu krivi i nisu mogli da znaju da li visokoškolske ustanove imaju svu potrebnu dokumentaciju.Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje dr Bojan Tubić potvrđuje, za Novosti, da zakon predviđa da je dovoljno da je ustanova imala dozvolu za rad i ispunjenost uslova, da bi diplome bile validne.- Studenti ne treba da trpe zbog bilo kakvih propusta ustanova - objašnjava Tubić.- Jedna od novina biće i to da rektor ili dekan neće moći da bude neko za je prethodno razrešen sa iste funkcije ili osoba za koju je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje.Menadžeri u visokim školamaNovina će biti i menadžeri u akademijama strukovnih studija i visokim školama, koji će na dužnost stupiti tek školske 2019/2020. godine.- Zakon o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu oktobra 2017. godine i koji sada menjamo, predvideo je da svi univerziteti imaju menadžere - objašnjava Tubić.- Ostavljen im je rok od devet meseci da objave konkurs za izbor menadžera. Njihov posao biće da upravljaju finansijama i drugim operativnim poslovima. U pripremi je i poseban zakon koji će definisati njihove nadležnosti.            

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2018

Medij: nadlanu.com

Link: https://nadlanu.com/413506/ministarstvo-menja-zakon-o-visokom-obrazovanju-priznaje-se-hiljadu-osporenih-doktorata/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MINISTARSTVO MENJA ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Priznaje se hiljadu osporenih doktorata

Društvo Izmenjeno 19. avg 2018. / 14:49:47 Podeli Doktorati stečeni na fakultetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali ispunjene sve formalne uslove - biće priznati. Neće se dovoditi u pitanje ni magistarske i master diplome, kao ni diplome osnovnih studija akademcija koji su ispite polagali kod profesora sa osporenim doktoratima. Ovo predviđa predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji je pripremilo Ministarstvo prosvete i koji će se u drugoj polovini septembra naći pred poslanicima. Na ovaj način biće razrešen sukob između ranijeg sastava Komisije za akreditaciju (KAPK) i Ministarstva prosvete. KAPK je osporavao kvalifikacije profesora fakulteta i visokih škola koji imaju ove doktorate, a Ministarstvo prosvete zakonom namerava sve da ih učini nespornim. Procenjuje se da ovakvih doktorata ima oko hiljadu, a da je nekoliko desetina njihovih vlasnika zaposleno u visokom obrazovanju. Izmene zakona predviđaju i produžetak roka starim studentima za godinu dana, ali i uvođenje menadžera na visokim školama i akademijama. Prvobitno je bilo predviđeno i uvođenje menadžera na fakultete, ali se od toga zasada odustalo. Nova rešenja napisana su daleko od očiju stručne javnosti. O izmenama je bilo reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Sve se odvija pod nekakvim velom tajne. Izmene zakona ubačene su kao tačka dnevnog reda u poslednji čas, a materijal smo dobili dan uoči sednice - kaže jedan od članova. - Očigledno se Ministarstvu žuri da legalizuje doktorate koje KAPK nije uvažavao, a i na Nacionalnom savetu rečeno je da određene ustanove nisu ispunile kriterijume da ih izdaju. Naravno, Ministarstvo prosvete ima poslednju reč i može to da uredi zakonom. I prof. dr Branko Kovačević, član Nacionalnog saveta, potvrđuje da Ministarstvo sve radi u velikoj žurbi, sa objašnjenjem da zakon mora da se menja brzo, zbog starih studenata. - Nije ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali - kaže prof. Kovačević. - I nije tačno da u grupi spornih ima i državnih fakulteta. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da će ovim zakonom biti ispravljena nepravda prema studentima, koji nisu krivi i nisu mogli da znaju da li visokoškolske ustanove imaju svu potrebnu dokumentaciju. Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje dr Bojan Tubić potvrđuje da zakon predviđa da je dovoljno da je ustanova imala dozvolu za rad i ispunjenost uslova, da bi diplome bile validne. - Studenti ne treba da trpe zbog bilo kakvih propusta ustanova - objašnjava Tubić. - Jedna od novina biće i to da rektor ili dekan neće moći da bude neko za je prethodno razrešen sa iste funkcije ili osoba za koju je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje. Novina će biti i menadžeri u akademijama strukovnih studija i visokim školama, koji će na dužnost stupiti tek školske 2019/2020. godine. - Zakon o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu oktobra 2017. godine i koji sada menjamo, predvideo je da svi univerziteti imaju menadžere - objašnjava Tubić. - Ostavljen im je rok od devet meseci da objave konkurs za izbor menadžera. Njihov posao biće da upravljaju finansijama i drugim operativnim poslovima. U pripremi je i poseban zakon koji će definisati njihove nadležnosti. Izvor: Novosti Foto: Ilustracija/Pexels.com izmenavisoko obrazovanjezakon Podeli

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2018

Medij: alo.rs

Link: http://www.alo.rs/vesti/drustvo/ministarstvo-prosvete-resilo-problem-svi-sporni-doktorati-bice-priznati-a-evo-koliko-ih-ima/181871/vest

Autori: Alo!

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MINISTARSTVO PROSVETE REŠILO PROBLEM Svi sporni doktorati biće priznati, a evo koliko ih ima

O izmenama je bilo reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.Ilustracija: Profimedia.rs Doktorati stečeni na fakultetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali ispunjene sve formalne uslove, biće priznati. Kako se navodi, sporni doktorati će biti priznati, jer je to predviđeno izmenama Zakona o visokom obrazovanju koje je pripremilo Ministarstvo prosvete i koji će u se u drugoj polovini septembra naći pred poslanicima. TERORISTIČKI NAPAD U SRBIJI Oteli Lauševića, Mišu Janketića, Marka Nikolića i još 103 putnika! Prema saznanjima, neće se dovoditi u pitanje magistarske i master diplome, kao i diplome osnovnih studija akademaca koji su ispite polagali kod profesora s osporenim doktoratima. Na ovaj način biće razrešen sukob između ranijeg stava Komisije za akreditaciju i Ministarstva prosvete, napominje list, budući da je Komisija osporavala kvalifikacije profesora fakulteta i visokih škola. Procenjuje se da spornih doktorata ima oko hiljadu, a da je nekoliko desetina njihovih vlasnika zaposleno u visokom obrazovanju. Novosti pišu i da je izmenama Zakona predviđen produžetak roka starijim studentima za godinu dana, kao i uvođenje menadžera na visokim školama i akademijama. O izmenama je bilo reči na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. PRESTONICA ĆE IZGLEDATI MODERNIJE Evo kada će biti izmeštena Beogradska autobuska stanica Profesor Branko Kovačević, član savete rekao je da Ministarstvo radi u velikoj žurbi, sa objašnjenjem da zakon mora brzo da se menja, zbog starih studenata. "Nije ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali", kaže Kovačević. STRAHOTA Neverovatne poplave u Kerali, kuće se urušavale, mostovi padali, čak 350 mrtvih, 800.000 evakuisano Dodaje da nije tačno da u grupi spornih ima i državnih fakulteta. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da će ovim zakonom biti ispravljena nepravda prema studentima, koji nisu krivi i nisu mogli da znaju da li visokoškolske ustanove imaju svu potrebnu dokumentaciju. Jedna od novina biće i to da rektor ili dekan neće moći da bude neko ko je prethodno razrešen sa iste funkcije ili osoba za koji Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje. PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2018

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=114043

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šest fabrika za 7.000 Nišlija

""""Niš je stao na noge", sa zadovoljstvom konstatuje gradonačelnik Darko Bulatović. Kada krajem meseca fabrike Cumtobela i IMI-ja otvore svoja vrata i pokrenu proizvodne trake, to će značiti da je Niš u poslednje dve godine dobio šest fabrika u kojima na posao može da računa 7.000 Nišlija. On za Tanjug ističe da se aktuelna gradska vlast rešila dugovanja grada u visini od 2,6 milijarde dinara. Finansije grada su sada stabilne, a to je, kaže Bulatović, preduslov novog privrednog ambijenta i boljih uslova za život svih građana Niša. Niš je od grada u dugovima, s velikim brojem komunalnih problema i nezavršenih projekata, u samo dve godine uspeo da se podigne i postaje moćan regionalni centar jugoistočne Srbije, privlačno mesto za život i investicije, uz podršku vlade, ali, ističe Bulatović. To su: dve fabrike Džonsona elektrika, Aster tekstil, Leoni, te Cumtobel i IMI, koje "startuju" krajem meseca. Otvorene su i tri nove radne zone: Donje Međurovo, Vinogradarski institut i Lozni Kalem, u čije opremanje je uloženo više od 450 miliona dinara. Radna zona Donje Međurovo nalazi se preko puta KP doma i u njoj se već nalazi fabrika Leoni koja je otvorila svoje pogone, gde će raditi oko 2.200 radnika. "Potpuno smo je opremili, kada je reč o izgradnji kolektorske, kanalizacione i vodovodne mreže, ulica i svega drugog. Obezbedili smo gas i dovoljnu snagu struje", kaže gradonačelnik. Druga je radna zona Vinogradarski institut, gde je već fabrika Cumtobel, a ostatak tog prostora je potpuno opremljen za nove investicije "Imamo i novu zonu Lozni Kalem, koja je jedna od najvećih radnih zona veličine 30 hektara, takođe potpuno opremljena, sa više od tri kilometra asfaltiranih puteva i trotoara, vodovodne i kanalizacione mreže, sa gasom, strujom i rasvetom", objašnjava Bulatović i dodaje da se radi i na novim radnim zonama. Naglasio je da grad Niš nikada nije imao veću podršku države, kako finansijsku iz republičkog budžeta, "na stotine miliona", tako i podršku kroz projekte. "Prethodne dve godine su karaktaristične po velikoj podršci vlade, predsednika Vučića i želje da stvore moćan, veliki regionalni centar jugoistoka Srbije. To potvrđuje i činjenica da je predsednik Srbije 16 dana boravio u Nišu, radeći na budućnosti ovog grada i celog juga Srbije", navodi gradonačelnik. Takođe, poslednjih godina je smanjena nezaposlenost za oko 16.000 ljudi, naglasio je Bulatović, koji je pre dve godine izabran na mesto gradonačelnika. Zaposleni u Nišu sada, ističe, primaju veće plate nego u prethodnom periodu, kada je na vlasti bila sadašnja opozicija koja kritikuje postignute rezultate, iako su "aktuelni" parametri ubedljivo bolji. U pitanju su velika ulaganja, od kupovine zemljišta za investicije i projekte od strane države, subvencije po radnom mestu i dovođenje investitora. Gradonačelnik je najavio da će u Nišu za nepuna dva meseca početi i realizacija velikog projekta stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti. U prvoj fazi biće izgrađeno 200 stanova u naselju Stevan Sinđelić, a u drugoj fazu, za koju se sada priprema lokacija, gradiće se još stanova, čiji će broj zavisiti od interesovanja pripadnika snaga bezbednosti. "Obezbedićemo sve preduslove da već koliko sledeće godine nastavimo i sa drugom fazom". Gradske vlasti rade i na najskupljem projektu u oblasti životne sredine u Srbiji, vrednom 54 miliona evra, izgradnji fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i nedostajuće kolektorske mreže i rekonstrukciji dela postojeće kolektorske i kanalizacione mreže. U toku je postupak eksproprijacija zemljišta. Podsetio je da je krajem prošle godine završena izgradnja Kliničkog centra Niš, vrednog više od 55 miliona evra i naglasio da je KCN sada jedan od najmodernijih u Jugoistočnoj Evropi i da su građani Niša i tog dela zemlje dobili vrhunsku zdravstvenu ustanovu. Bulatović kaže da se grade i nove škole i vrtići, kao i da je već realizovana prva faza izgradnje naučno - tehnološkog parka, vednog 1,85 milijardi dinara, koji će biti jedan od najsavremenijih na Balkanu, a zahvaljujući kojem će, nada se, biti zadržani visokoobrazovani mladi ljudi. Bulatović među brojnim projektima navodi gradnju škla i vrtića, rekonstrukciju i izgradnju novih bulevara u Nisu, pravljenje pešačkih zona, izgradnju zaobilazne pruge i rekonstrukciju pruge od Niša do Dimitrovgrada u vrednosti većoj od 280 milona evra, a do proleća 2019. biće završen proces eksproprijacije zemljišta. "Zahvaljujući podršci Vlade Srbije, niški aerodrom Konstantin Veliki je podigao svoje kapacitete, povećao broj putnika i linija, ali je zbog daljih ulaganja radi ispunjavanje svih standarda država preuzela obaveze i najavila već od sledeće godine nove investicije u aerodorm", rekao je Bulatović i dodao da će tako niška avioluka postati konkuretnija za avio saobraćaj putnika i privredu, rekao je gradonačelnik. U Nišu će uskoro biti izgrađen i akva park, a Bulatović navodi da je gradska vlast uradila sve što je neophodno za taj projekat, a dobijena je i saglasnost Vlade Srbije za predloženi projekat da se ustupa zemljište bez naknade, uz investiciju vrednu devet miliona evra i otvaranje 120 novih radnih mesta. "Kao grad smo završili sve i spremni smo koliko sutra da raspišemo javnu nabavku", dodao je on. Javne finansije grada su, kaže gradonačelnik, od 2000. neprestano, godinama bile u veoma lošem stanju, dok sada grad ima stabilno finansiranje, bez zaduživanja za tekuću likvidnost ili ulaženja u dozvoljeni minus. "Povećavamo prihode bez povećavanja nameta građanima. Imamo realno povećanje prihoda u prvih sedam meseci ove godine za 281 milion dinara u odnosu na 2017. Imamo uravnotežen budžet i servisiramo svoje obaveze bez podizanja kredita i to je primećeno i od strane Fiskalnog saveta, koji je dao svoj sud - da grad Niš staje na ''zdravu granu'' po pitanju javnih finansija". Bulatović ističe da je 2,6 milijardi dinara, koliki je bio dug grada, ogroman novac, za koji je moglo da se napravi 50 vrtića, 547 km vodovodne i 447 km kanalizacione mreže, kao i da za ovaj novac ste mogli da rešite sve probleme, za koje ste čuli od građana po pitanju vodovodne i kanalizacione mreže i putne infrasturkture. Sa druge stane, kaže Bulatović, oni koji danas kritikuju aktuelnu vlast - za 18 godina vladavine su uspeli da naprave samo sedam vrtića. Bultović je ponovio koliko je predsednik Vučić učinio za Niš, i, u tom kontekstu, a povodom kritika opozicije, pretnji i pozivanja na vojni puč, istakao da politici predsednika, i državnoj i politici razvoja zemlje, posebno Niša i juga Srbije, daje punu podršku. Tim pre što, kako kaže, kritike i pretnje dolaze od onih koji su imali nekoliko godina, dok su bili na vlasti, da nešto urade za svoj grad i zemlju, a - nisu: "Njihovi dolasci u Niš svodili su se samo na organizovanje političkih mitinga i ništa više od toga", kaže gradonačelnik Niša i primećuje da je predsednik Srbije u poslednje dve godine u tom gradu boravio 16 dana, "više nego bilo koji srpski lider u istoriji". To, prema njegovim rečima, govori upravo o tome šta predsednik i državna politika misle sa jugom Srbije, gradom na Nišavi, Srbijom uopšte - a to su velike investicije, smanjenje broja nezaposlenih, otvaranje velikog broja fabrika, završetak kapitalnih objekata i najava velikih projekata. "Kao i mir, kao preduslov ekonomskog razvoja naše zemlje. Sve su to razlozi zašto mi u potpunosti podržavamo državnu politiku i predsednika Srbije Aleksandra Vučića", poručio je Bulatović.

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2018

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/274893/pitali-smo-opoziciju-zasto-30-tacaka-iz-svog-programa-nisu-ostvarili-dok-su-bili-na-vlasti-ovo-su-njihovi-odgovori

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: PITALI SMO OPOZICIJU ZAŠTO 30 TAČAKA IZ SVOG PROGRAMA NISU OSTVARILI DOK SU BILI NA VLASTI: Ovo su njihovi odgovori

GlossykomentariFormiranje Saveza za Srbiju ušlo je u završnu fazu, a odnedavno je poznato 30 tačaka, odnosno strateških pravaca delovanja ovog opozicionog blokaObjavljeno: 19.08.2018. 19:00hNovinarka rubrike Politikafoto: Zorana Jevtić/Marina LopičićFormiranje Saveza za Srbiju ušlo je u završnu fazu, a odnedavno je poznato 30 tačaka, odnosno strateških pravaca delovanja ovog opozicionog bloka, sa kojim će izaći pred birače. Ovim povodom kontaktirali smo sa Borkom Stefanovićem (LS), Majom Gazdić (SNS), ali i Tamarom Tripić (DS), kao i Sandom Rašković Ivić (NS) i Đorđem Milićevićem (SPS) kako bi nam prokomentarisali da li je išta od onoga što je navedeno u ovih 30 tačaka ispunjeno za vreme vladavine demokratskog bloka (2001.-2012.).NE PROPUSTITE foto: Fonet- Njihova pljačkaška, diktatorska i kleptomanska vlast se u značajnom delu sprovodi već punih šest godina i to često od ljudi koji su nekad bili u DS a sada su perjanice SNS. Tako da svaki razgovor o greškama "onog" režima najčešće služi sakrivanju grešaka ovog, pa tako i vaše pitanje, osim ako se ne slažete sa činjenicom da je većina ljudi iz one vlasti završila u SNS i nikad niko nije odgovarao za bilo šta, osim što su ljudi bez osnove proganjani i uništavani im životi, samo da bi sadašnji pljačkaši i prevaranti iz režima bili anđeli i sveci. Ako vas zanimaju loši potezi one vlasti prema medijima, znam da vam neće biti problem da o tome pitate Nebojšu Krstića ili Jelenu Trivan? Nije urađeno dovoljno, ali je stepen sloboda bio mnogo viši. Postojalo je niz debatnih emisija na RTS - u, B92... Ali, Vučić je recimo bio gost u dnevniku 2 RTS - a.  Danas je pravosuđe u takvom stanju da se kriminalci puštaju redovno na slobodu, ubijaju se po ulicama usred bela dana, dokazi se nameštaju i daju lake kazne. To u ono vreme nije bio slučaj. Zato se dve trećine građana po istraživanjima ne oseća sigurno u Srbiji - rekao je Stefanović za "Espreso". Maja Gazdić iz Srpske napredne stranke, naglasila je kako bi Srbija danas bila članica EU da je za 11 godina vladavine demokratskog bloka učinjeno sve navedeno u pitanjima.  foto: Espreso- Mi i danas radimo na ispunjavanju uslova iz svih oblasti koje ste apostrofirali u vašem pitanju a koje potpisnici tzv. programa nisu ispunili dok su bili na vlasti pa se ovaj program Saveza za promene pre može nazvati "Naša neispunjena obećanja" nego bilo kakav program - rekla je Gazdić za "Espreso".  Dodala je još i kako se kao inženjer, što je po struci, vodi statistikom, a ne opozicionom demagogijom. - Statistika EU kaže da su slobode veće u Srbiji nego u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Kolike su danas medijske slobode u prilog vam govori to što u medijima svakom predstavniku vlade možete bez posledica da vređate porodicu i upućujete različite pretnje što za posledicu ima urušavanje ugleda države. Ako tome dodamo i da je za vreme vladavine jednog od činilaca Saveza rađeno sve na štetu slobode medija, a u korist njegovog monopola onda Vam je jasno o kojim i kolikim slobodama medija je bilo reč nekada i danas. U Francuskoj npr. postoji zakon koji ne dopušta urušavanje ugleda i ćasti najviših državnih funkcionera ukoliko su zasnovani isključivo na kleveti - nastavila je Gazdić. Ona se osvrnula i na pitanje Kosova. U svom odgovoru navela je kako je Kosovo "uvek bilo mesto sakupljanja jeftinih političkih poena i glasova", te kako je lakše bilo teoretisati i govoriti "Ne damo Kosovo" a u praksi ne raditi ništa da se Kosovo odbrani. - Oni ni danas ne nude nikakva rešenja već zlurado uživaju u problemima koje su u nasleđe ostavili predsedniku Aleksandru Vučiću, i na svaki njegov pokušaj da nađe kakvo-takvo ali realno ostvarivo rešenje odgovaraju običnim frazama, kao što je i ova u tzv. programu koji zastupaju. Podsetiću vas samo da se ne zaboravi koliko je krivih odluka doneto za vreme njihovog režima kao što su to da je Kosovo postalo samoproklamovana država, da je dijalog sa Prištinom izmešten iz UN i da je na Kosovo dovedena misija Euleksa. Nemoguće je ispraviti sve krive Drine, ali je odgovorno raditi na njihovom "finom" ispravljanju koliko je moguće u skladu sa prilikama što predsednik i radi - obrazložila je Maja Gazdić za "Espreso". Na pitanje "da li je za vreme vlasti demokratskog bloka sprovedena ekonomska politika koja se bazira na većim javnim investicijama, podršci domaćim preduzetnicima i eliminisanju partokratije iz javnog sektora" Maja Gazdić rekla je kako je njen odgovor nedvosmisleno ne jer je, kako je rekla,  reč o "ožalosćenoj porodici" za vreme čije vladavine su postavljeni temelji partokratskog, a ne demokratskog načela i uređenja.NE PROPUSTITETRAŽIM OD ZAPADA DA SRBIJA POSTANE EVROPA: Đilas iskreno o svom programu - Politika i principi kamuflirane opozicije su isti, samo se menja forma delovanja. Reč je o istim glumcima koji su promenili uloge kako bi se ponovo na nedemokratski nacin domogli vlasti. Najbolje što trenutno mogu da urade za Srbiju je da se sklone sa političke scene u zaborav, a priliku dobiju ljudi čiji identite i kredibilitet nisu potroseni u prazno - naglasila je Gazdić za "Espreso". Kada je u pitanju ispitivanje porekla imovine, Gazdić je rekla kako su uzročno - posledične relacije jasne, te kako bi Srbija "da je bilo neke volje da se ispita poreklo imovine" danas imala Zakon o poreklu imovine. - Prema tome mišljenja sam da je većina lidera za "promene" i ušla u politiku da bi dobila neku vrstu "imuniteta" i sakrila poreklo svoje stečene imovine. Najpre im je politika donela enormne zarade dok su bili vlast, a danas su opet tu jer se pare brzo troše a da zarade bez političkih veza nisu u stanju, zato danas imamo povratnike u politiku. Nije njima do države i naroda već da sačuvaju stečeno - objasnila je Maja Gazdić.  Ona je naglasila i kako struka uvek treba da bude ispred politike, a politika u službi struke. - Takva logika je bila zastarela, ali se vratila na velika vrata. Primeri takve logike su brojne stručne i nestranačke ličnosti u Vladi Srbije. Zdrave javne finansije za razliku od prethodnog stanja države, omogućile su stvaranje i poboljšanje privrednih i tržišnih uslova. U prilog tome govore podaci o uspehu sadašnje vlasti u povećanju investicija i ravnomernom razvoju koji su doprineli većoj transparentnosti i javnim konkursima za zaposlenje, pri cemu je npr. u Beogradu zabeležena rekordno niska nezaposlenost u poslednjih deset godina i to čak ispod 80 000. Konkretni podaci i statistika su vam uvek najbolja merila i pokazatelji koliko se i šta uradilo, ukoliko se radilo - zaključila je Maja Gazdić za "Espreso". Tamara Tripić , odbornica i potpredsednica Demokratske stranke, najpre je naglasila kako Demokratska stranka nikada nije imala potpunu vlast i kako je morala da se o svemu dogovara i pregovara sa koalicionim partnerima, te kako je i pored takve znatno komplikovanije situacije "nego što je već sedam godina položaj SNS", Srbija ponovo primljena u Savet Evrope. foto: Marina Lopičić - I pored takve, znatno komplikovanije situacije nego što je već 7 godina položaj SNS, Srbija je ponovo primljena u savet Evrope, priznata kao savremena evropska demokratija koja se polako kobelja iz diktature i pustoši koju je za sobom ostavila vlast Slobodana Miloševića. Vraćene su zaostale devizne štednje, dečiji dodaci, zaostale plate i penzije, gorivo i cigarete su sklonjeni sa ulica i vraćeni su u belu zonu poslovanja. Institucije su uspostavljane (Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana...) - rekla je Tripić za "Espreso". Ona je naglasila kako je danas sasvim jasno da sve to nije dovoljno, te kako "im to nije obezbedilo nezavisnost, jer snaga institucija i dalje zavisi od karaktera najmoćnijeg čoveka u državi". - Ono što će Srbija morati da uradi u narednom periodu je svakako uspostavljanje novog društvenog ugovora sa građanima kako bi izgradili temelje drzave koji su za ovih 7 godina urušeni - objasnila je Tamara Tripić za "Espreso". Ona se osvrnula i na pitanje slobode medija, naglašavajući kako je dovoljno da se pogleda analiza nezavisnih institucija "koje iz godine u godinu beleže da Aleksandar Vučić ima pristup u medijima 30 do 40 puta veću od svih drugih opozicionih stranaka, lidera i pokreta zajedno". - Te iste analize kažu da je za vreme vlasti Demokratske stranke procenat prisutnosti predsednika vladajuće stranke, mislim, bio oko 12 odsto više od prvog sledećeg (Tomislava Nikolića) što je u skladu sa evropskim standardima. Na nacionalnim frekvencijama danas imamo govor mržnje protiv svakog ko misli drugačije, vašim kolegama upadaju u stanove ili ih lišavaju slobode. Danas je najviše obezvređen upravo poziv novinara jer je ova vlast vas pretvorila u svoju jeftinu radnu snagu. Podsećam vas da Demokratska stranka već sedmu godinu ne učestvuje u vlasti i prilično je neobično da mi tražite komentar za politički period koji se davno završio, ali naravno da su građani 2012. godine uskratili poverenje opozicionom bloku jer je sa druge strane išlo ozbiljno obećanje o 100 milijardi investicija, hlebu za 3 dinara, stanovima u centru Beograda za 350 evra. Mi nažalost nismo imali kalkulaciju da ponudimo takva obećanja, delovala su neosnovano a na građanima je da procene da li su ispunjena ili im je poverenje iznevereno - zaključila je Tamara Tripić za "Espreso". Đorđe Milićević , šef poslaničke grupe SPS -a, rekao je kako nema nameru da se "bavi političkim pamfletima DOS-a", te kako programa Saveza za Srbiju "ima samo jednu tačku, a to je mržnja prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i ministru Ivici Dačiću i celokupnoj vladajućoj koaliciji i kritika za sve ono što čini i radi vladajuća koalicija". foto: FonetNa pitanje da li je za vreme vladavine demokratskog bloka ostvareno sve ono što sada stoji u 30 tačaka Saveza za Srbiju i ako nije zašto nije, Đorđe Milićević, rekao je kako je cilj udruživanja opozicionog bloka da politički prežive.  - Froncle ili ostaci DOSa nisu sfera mog interesovanja i nemam nameru da se bavi njihovim političkim pamfletima. Taj nazovite program ima samo jednu tačku, a to je mržnja prema Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću i celokupnoj vladajućoj koaliciji i kritika za sve ono što čini i radi vladajuća koalicija. Kritika zarad kritike da bi bili po svaku cenu prisutni u javnosti i da bi na taj način pokušali da dođu do jeftinih političkih poena. Dakle, taj nazovite politički program je jasan, sadrži samo mržnju, a cilj koji se želi postići nije pobeda na nekim narednim izborima, jer jasno je, nema alternative politici vladajuće koalicije i to potvrđuje niz izbornih ciklusa iza nas, cilj je da se politički preživi i zato se udružuju. Nova vizija je zapravo iluzija, DOS je prošlost i tako će i ostati, pokazali su šta su imali i narod ih je oduvao sa političke scene - rekao je Milićević za "Espreso". On se osvrnu i na događaje od 5. oktobra 2000. godine. - Neko ko je 5. oktobra nasilnim putem došao na vlast ne može biti kako vi kažete predstavnik demokratskog bloka. Taj 5. oktobar je simbol izneverenih obećanja, propuštenih šansi i neuspeha. Nažalost i danas najveći broj građana oseća negativne posledice politike koja je vođena nakon 5. oktobra - naglasio je Đorđe Milićević.  Rekao je i kako su u periodu od 2001. - 2012. godine Ivica Dačić i SPS odigrali nekoliko ključnih uloga za Srbiju.   - Inače kroz pitanja vrlo često govorite o periodu 2001. - 2012. godina. U tom periodu Ivica Dačić i SPS su odigrali nekoliko ključnih uloga za državu. I kada smo 2004. godine podržali Koštunicu i 2008. godine kada smo bili deo vladajuće koalicije. Ta odluka 2008. godine je bila politička realnost i odraz aktuelnog političkog trenutka. Izabrali smo ono što je u datom trenutku bilo bolje za narod i državu. Važno je bilo da Srbija ostane na evropskom putu idrugačija Vlada ne bi mogla da opstane. Uvek smo bili spremni da položimo račune za ono za šta smo tada preuzeli odgovornost. Na kraju građani su te 2012. godine rekli i ocenili kako je ko radio. I reko bih da je na pravi način prepoznat i vrednovan rad SPS - objasnio je Milićević za "Espreso". Prema njegovom mišljenju naziv "demokratski blok" neprihvatljiv je nakon, kako je naglasio petooktobarskih promena, a pogotovo nakon 2003. godine i ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Objašnjavajući neprihvatljivost naziva "demokratski blok" Milićević se osvrnuo i na naše pitanje koje se ticalo nezavisnosti i samostalnosti sudstva i tužilaštva.  - Kao što sam rekao naziv demokratski blok je neprihvatljiv jer je nakon petooktobarskih promena, a naročito nakon 2003. godine i ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića uspostavljen sistem partokratije i despotizma. Umesto obećanja da će imati demokratsku vlast i državu u kojoj će građani Srbije imati pravnu sigurnost, dostupnost pravdi i nezavisno sudstvo i tužilaštvo, izborna volja građana je grubo zloupotrebljena, Ustavna prava i slobode bukvalno zgaženi a politički neistomišljenici linčovani i medijski žigosani. U ozloglašenoj akciji "sablja" nezakonito je uhapšeno oko 12 hiljada građana. Zbog protivpravnog lišavanja slobode, veliki broj njih je podneo tužbe protiv države radi naknade nematerijalne štete što je ozbiljno ugrozilobudžet Srbije sa posledicama koje ni danas nisu sanirane. U pravosuđu je sprovedena lustracija tako što su iz sudova i tužilaštava izbačeni stručni i visoko profesionalni nosioci pravosudnih funkcija a na njihova mesta postavljeni partijski poslušnici. Tako je taj kvazidemokratski establišment, a ne demokratski blok, stavio pravosuđe pod potpunu kontrolu. Pošteni, stručni i nezavisni sudije i tužioci postaju taoci kriminalne i neustavne reforme sudstva 2009/2010 godine kada je bez jasnih kriterijuma, netransparetno i po isključivoj volji izvršne vlasti tadašnjeg kvazidemokrtaskog bloka iz sudova isterano 700 sudija. Pripadnost političkoj stranci kvazidemokrtaskog bloka i kumovsko-prijateljske veze sa njihovim stranačkim liderima, bili su jedini kriterijum za izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Takva lakrdija nije zapamćena u istoriji srpskog pravosuđa što je potvrdio i Ustavni sud Srbije odlukom o neustavnosti reforme pravosuđa i vraćanjem na sudijska i tužilačka mesta svih 700 nereizabranih nosilaca pravosudnih funkcija. Ovakav eksperiment na živim ljudima koji su uzgred sudije i tužioci, nije zabeležen ni u jednoj demokratskoj državi na svetu - nastavio je šef poslaničke grupe SPS-a za "Espreso".  Đorđe Milićević naglasio je kako Srbija i danas trpi nesagledive štetne posledice reforme sudstva iz 2009./10. godine. - Država Srbija i danas trpi nesagledive štetne posledice te reforme, iz budžeta se isplaćuju velike sume novca na ime štete koju su tom nazovi reformom pretrpeli sudije i tužioci. To je osnovni razlog što je ozdravljenje pravosuđa dug i težak proces.Od dolaska na vlast SNS i SPS čine se veliki napori da se ruinirano pravosuđe stabilizuje i zaživi vladavina prava a sudovi i pravda uvek budu dostpuni građanima - nastavio je Milićević za "Espreso". On se osvrnuo i na slobodu medija za vreme vlasti demokratskog bloka, naglašavajući  kako je upravo taj period obeležen "najvećim medijskim mrakom".  - Najveći medijski mrak obeležila je vladavina demokrata. Gde je to moglo da se čuje drugačije mišljenje, a danas je veoma prisutna kritika aktuelne vlasti. Želimo slobodne medije, medije koji će biti garant istine u Srbiji, da budu oslobođeni kada je reč o bilo kojoj vrsti pritisaka, a ne da kroz Zakon sačuvaju svoj lik i delo i sve medije u Srbiji staviti u stranačku funkciju. SPS nije podržala takav Zakon 2009. godine iako smo bili deo vladajuće koalicije, jer je bio na štetu nezavisnog i objektivnog novinarstva. Kako ostaci DOSa danas vide slobodu medija: tako što angažuju batinaše da napadaju novinare koji im nisu po volji i izbacuju ih sa svojih konferencija za štampu, tako što će dolaziti ispred javnog servisa kako bi se bavili uređivačkom politikom ili neće odgovarati na pitanja novinara jer im se ne sviđaju - rekao je Milićević za "Espreso".  Šef poslaničke grupe SPS - a, rekao je  kako pitanje Kosova za SPS  "nije dnevno političko pitanje, već pitanje koje se tiče budućnosti Srbije."   - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije pokazuju spremnost da pruže odgovore ne teška pitanja. Dijalog nema alternativu, to je jedini način da se dođe do kompromisnog, pravičnog i prihvatljivog rešenja. Razgovor ne sukob, razgovor da bi imali budućnost. I to je odgovoran i ozbiljan odnos državnog rukovodstva prema generacijama koje dolaze. Da je bilo malo više odgovornosti kod onih koji danas kritikuju ne bi bilo ovoliko propuštenih šansi. Opozicija danas nema predlog, nema rešenje, jedino znaju da su protiv apsolutno svega. Nema više skrivanja iza političkih parola, ne može se tako rešiti pitanje KiM. Ako budemo držali glavu u pesku vreme će prolaziti, pitanje će postajati sve teže i na kraju nećemo imati o čemu da razgovaramo. Za političke stranke i ovakve političare ima vremena, ali za Srbiju je izgubljeno dragoceno vreme. Potpuno sam ubeđen da će državno rukovodstvo na najbolji mogući način odbraniti nacionalne i državne interese, zaštititi narod na prostoru KiM i sačuvati dostojanstvo, integritet i međunarodni ugled. Srbija danas nastavlja snažan ekonomski napredak. Veliki trud, rad, energija, posvećenost donose dobre rezultate. Reformski kurs Vlade čiji su pozitivni rezultati u kontinuitetu vidljivi, čak uvek iznad ciljeva koji su definisani jasno potvrđuje da nema alternativu - rekao je Đorđe Milićević za "Espreso".  Naglasio je i kako su javne finansije stabilne i sigurne, te kako je "najteži deo posla obavljen", te kako su dva cilja u potpunosti realizovana - trajnosmanjenje budžetskog deficita i smanjenje javnog duga u bruto društvenom proizvodu. - Javne finansije su sigurne i stabilne. Najteži deo posla je obavljen, sada je veoma važno na pravi način izvlačiti iz toga korist u budućnosti, odnosno sačuvati pre svega teško stečena fiskalna dostignuća uz punu podršku svim inicijativama koje podstiču rast. Dva cilja su u potpunosti realizovana: trajnosmanjenje budžetskog deficita i smanjenje javnog duga u bruto društvenom proizvodu. Srbija je prošlu godinu završila sa suficitom, deficit ove godine ako ga bude biće ispod 1% na nivo najrazvijenijih zemalja sveta. Srbija je na 43 mestu na svetskoj Duing biznis listi i mislim da je u top 10 zemalja po uspešnosti sprovedenih reformskih procesa u oblasti ekonomije i finansija. Zahvaljujući hrabrim i odlučnim merama, ali nepopularnim mi danas imamo zdrav sistem zasnovan na zdravim osnovama, ne na politikanstvu i spisku lepih želja, već na životu i ekonomiji. Danas je potpuno jasno da smo bili u pravu kada smo rekli da su to mere za spas srpske ekonomije, mere koje se tiču budućnosti - objasnio je  Milićević za "Espreso". Dodao je još i kako "nijedna skupštinska rasprava nije od strane opozicije dala konkretan odgovor na pitanje postoji li neki drugi put i pravac kojim Srbija trebada ide u narednom vremenskom periodu." -  Departizacija i depolitizacija, večita tema ostatka DOSa. Dobro zvuči tokom kampanje, ali ovakav način interpretiranja godinama unazad je dezavuisao jednu jako dobru ideju. Danas su na njihovu veliku žalost definisani temelji koji vode ka sistemskom pristupu. Stručnost, profesionalnost, transparentnost i efikasnost, ali nismo za to da se diskriminišu sposobni i kompetentni ljudi, čiji su rezultati vidljivi i prepoznatljivi , a dolaze iz političkih stranaka. Suština je u tome da se danas u Srbiji vrednuju rezultati rada - rekao je Đorđe Milićević.  Svoj komentar na 30 tačaka Saveza za Srbiju zaključio je, sa kako je rekao nekoliko jako važnih podataka:  - Pod jedan, broj zaposlenih na neodređeno vreme u opštoj državi i javnim lokalnim preduzećima (bez republičkih JP) je smanjen u periodu decembar 2013 - mart 2018 za 42919/8,33%. A ako uključimo sva JP za ovaj period važenja zabrane zapošljavanja smanjen je broj zaposlenih za 89506/12,91%. Novo zapošljavanje je pod kontrolom i ostvaruje se na osnovu saglasnoti Vladine komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava, a saglasnost se može realizovati pod uslovom da korisnici javnih sredstava imaju obezbeđena sredstva kao i da broj zaposlenih na neodređeno vreme kod korisnika javnih sredstava ne prelazi broj zaposlenih na neodređeno vreme utvrđen u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Pod dva, na osnovu ovog procesa možemo reći da smo broj zaposlenih u javnom sektoru na neodređeno vreme, posmatrajući u odnosu na broj stanovnika doveli na aktuelne standarde EU, a da se kroz pripremanje nacrta Zakona koji će biti na Dnevnom redu do kraja septembra 2018. godine uvodi još veće jačanje principa depolitizacije i uspostavljanje službeničkog sistema zasnovanog na kompetencijama i na načelima transparentnosti, konkurentnosti i prijema i napredovanja u službi na osnovu zasluga - navodi Đorđe Milićević.  Sanda Rašković Ivić , nekadašnja predsednica DSS-a i aktuelna potpredsednica Narodne stranke, rekla je kako jedanaest godina nije dovoljno dug period da se izgradi čvrsto demokratsko društvo "nakon višedecenijske diktature". Naglasila je još i kako su za vreme vladavine demokratskog bloka mediji bili slobodniji.   foto: Dragana Udovičić- Jedanaest godina nije dovoljno da se čvrsto izgradi demokratsko društvo nakon višedecenijskih diktatura. Nije tekao med i mleko u vreme demokratske vlasti. Stoji da su mediji bili slobodniji,da je bilo debate o čemu svedoče TV emisije. Ja sam recimo ukrštala stavove sa Tomom Nikolićem, Ivicom Dačićem, Đilas sa Vučićem, Tadić sa Nikolićem... Danas toga nema - rekao je Rašković Ivić za "Espreso". Dodala je još i kako je "davanje  prednosti domaćim investicijama korekcija pogrešne politike isključivog oslanjanja na strance". - To treba pozdraviti, jer režim je nastavio da primenjuje pogrešnu ekonomsku politiku iz tog vremena i ne želi da je menja. Dug zemlje je tada 2012. bio manji za 10 milijardi €, a u odnosu na 2008. 15 milijardi - naglasila je Sanda Rašković Ivić.  Kada je u pitanju samostalnost i nezavisnos sudstva i tužilaštva u pitanju, Rašković Ivić rekla je kako je "loša reforma sudstva urađena 2010. godine, još produbljena", te kako je potrebna snaga da se greške iz prošlosti isprave.  - Današnji režim se baca kamenjem na bivši, a ponavljaju sve greške uveravajući nas da je to zato što oni to rade, genijalno i istorijsko - objasnila je potpredsednica Narodne stranke.  Ona se osvrnula i na pitanje Kosova, naglašavajući kako za vreme vladavine demokratskog bloka "nisu potpisivani štetni sporazumi", te kako je u to vreme Srbija u punom kapacitetu bila prisutana na severu Kosova i Metohije. - Što se tiče Kosova i Metohije nisu potpisivani štetni sporazumi koji su Kosovu dali pozivni državni broj, imovinu. Srbija je bila u punom kapacitetu prisutna na severu KiM, a njene institucije i u drugim delovima Kosova. Danas je ovaj režim iselio Srbiju s KiM. I čemu žurba oko postizanja rešenja za nešto što je viševekovni problem - rekla je Sanda Rašković Ivić za "Espreso". Dodala je još i kako je zapošljavanje preko veze i partije uvek bilo prisutno, ali kako to sada nije samo pojava, već obaveza.  - Na žalost, uvek je bilo zapošljavanja preko veze i preko partije, ali danas je članstvo u vladajućoj stranci obavezna stavka u biografiji, ako hoćete da se zaposlite. Dakle nešto što je bilo pojava, danas je obavezno. Uveravam vas da kad bih se ja, kao doktor nauka pokušala, zaposliti kao odeljenski lekar u nekoj od psihijatrijskih bolnica, ne bi bila primljena, jer nisam član SNS - zaključila je Rašković Ivić za "Espreso".                                                                                                                           

----------------------------------------------------------

Datum: 19.08.2018

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/409615/S-lobistima-samo-javno

Autori: Branislav Radivojša

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: S lobistima samo javno

Vlada Srbije je prihvatila predlog zakona o lobiranju koji bi do kraja godine trebalo da stupi na snagu i obaveže, recimo, svakog funkcionera da izvesti Agenciju za borbu protiv korupcije o kontaktu s lobistomNeki zakonski projekti godinama čekaju na usvajanje, ali zakon o lobiranju očigledno je dospeo na brži kolosek. Vlada Srbije je prošle nedelje usvojila predlog ovog pravnog akta koji će na jesen biti upućen skupštini, pa je obećanje od pre nekoliko meseci o njegovom usvajanju do kraja 2018. godine - više nego realno. Za neke je ova brzina neočekivana, a za neke je i samo donošenje zakona ("koji legalizuje korupciju") problematično, ali zakonodavac očigledno ima u vidu preporuke Saveta Evrope i drugih evropskih institucija da pomenuti propis treba, u stvari, da doprinese suzbijanju korupcije. Jer funkcioneri će, u skladu sa zakonom, morati da prijave Agenciji za borbu protiv korupcije svaki kontakt sa lobistom, a lobisti će morati da se registruju u agenciji koja će imati njihov spisak. Agencija će doneti i kodeks lobiranja, što znači da je cilj donošenja ovog zakona da uticaj na nosioce javnih funkcija bude vidljiv i omeđen određenim pravilima, za razliku od dosadašnjeg lobiranja, koje postoji, ali se obavlja po nepisanim pravilima. Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković zato ističe da je samo donošenje zakona značajna činjenica za lobiste i lobiranje, mada ostaje dilema da li će Agencija za borbu protiv korupcije moći da preuzme toliki deo obaveza u vezi sa vođenjem registra lobista, njihovom edukacijom, popisom kontakata lobiranih i lobista. OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

----------------------------------------------------------