Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 28.08.2018

Medij: Blic     Strana: 4

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Podrška ulasku Srbije u EU na 55 odsto

VEĆINA GRAĐANA SEIZJASNILA ZA EVROINTEGRACIJE

Podrška ulasku Srbije u EU na 55 odsto

Prema najnovijem istraživanju, koje

Ministarstvo za evropske integracije sprovodi na svakih šest meseci, 55 odsto građana Srbije podržava članstvo zemlje u EU, što je za tri procenta više u odnosu na drugu polovinu 2017. godine.

Istovremeno, procenat građana koji se protive ulasku u Uniju je smanjen i sada iznosi 21 odsto, objavila ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Joksimovićeva je rekla da je unazad sedam-osam godina podrška građana članstvu u EU dosta varirala i da su promene i amplitude raspoloženja bile velike, u skladu sa promenama i u samoj EU i u poziciji Srbije. Za ministarku je rezultat poslednjeg istraživanja vrlo značajna promena, s obzirom na to da se taj procenat u prethodne dve godine kretao između 42, 45 i 47 odsto.

- Najnoviji rezultati su jako do-

bri jer pokazuju, pre svega, zrelost naših građana, kao i to da razumeju proces evropskih integracija, iako je to nesumjivo politički proces. Građani, bez obzira na

probleme koji realno postoje, ipak sagledavaju da je vreme lamentiranja nad sudbinom i nepravdom prošlo i da zajedno kao društvo treba da se dogovorimo i da idemo pravcem koji svakako daje bolju perspektivu. Da li će sve biti

najuspešnije, onako kako želimo, to niko ne može da garantuje, ali mislim da je važna odluka da idemo u pravcu koji nam daje više mogućnosti, više obaveza, više rada, ali i više šansi, rekla je Joksimovićeva.

Kao najveće koristi koje građani vide od potencijalnog članstva u EU su, pre svega put ka boljoj budućnosti za mlade, zatim mogućnost za nova radna mesta i slobodno kretanje unutar EU.

- Možete da putujete i da kada postanete članica eventualno radite u nekoj zemlji, ali s druge strane i da u svojoj zemlji, gde ostajete, imate više šansi, jer dolaze novi standardi, nove investicije, novi poslovi, rekla je ministarka i dodala da građani pridaju veliki značaj borbi protiv korupcije, reformi zdravstvenog sistema, vladavini prava, poljoprivredi i zaštiti životne sredine.

- Sve su to vrlo važne oblasti, za koje oni misle da će svakako biti bolje uređene ukoliko Srbija postane članica EU ili u ovom periodu, dok pregovaramo o članstvu, da ćemo uređivati zemlju u tom smislu, navodi Joksimovićeva.

IZ FONDOVA UNIJE 200 MILIONA EVRA GODIŠNJE BESPOVRATNO Joksimović je podsetila da je u februaru predstavljena kredibilna strategija proširenja, da Srbija godišnje dobija bespovratno 200 miliona evra iz fondova EU, zatim na projekte prekogranične saradnje, kao i na obnavljanje lokalne infrastrukture - puteva, bolnica, škola i reformu državne uprave. Ministarka je istakla i važnost dobrih odnosa sa članicama EU, i u tom smislu navela da su i predsednik Vučić i Vlada nastavili taj trend i sa Nemačkom i Francuskom, sa kojom se odnosi intenziviraju, kao i sa brojnim drugim zemljama članicama EU.

Podrška za članstvo u EU u jednom trenutku bila je pala na 42%

----------------------------------------------------------

Datum: 28.08.2018

Medij: Danas     Strana: 1,5

Rubrika: Društvo

Autori: K. Živanović

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Nemanja Nenadić

Naslov: Ristovski nenamerno optužio Vučića za zloupotrebu

Ristovski

nenamerno optužio Vučića za zloupotrebu

Ne jenjavaju polemike ofilmu „Čarape kralja Petra“, na reakciju pozvano i tužilaštvo

Ristovski nenamerno optužio Vučića za zloupotrebu položaja

Beograd - Da li istinu nije govorio glumac Lazar Ristovski, kada je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primorao RTS da finansira njegov film „Čarape kralja Petra“, ili to ne čini direktor RTS-a Dragan Bujošević, kada negira navode Ristovskog, trebalo bi da utvrdi tužilaštvo. Jer, verovatno nenamerno, Ristovski je predsednika Vučića optužio za zloupotrebu službenog položaja, nezakonitom intervencijom o dodeli sredstava.

Sam Vučić nije želeo da odgovori na pitanje Danasa da li je pritisaka bilo, a Bujošević je naveo da je način fmansiranja filma bio dogovoren „rge nego što je Vučić došao na vlast, a on u fotelju generalnog direktora javnog servisa".

Zbog različitih interpretacija, ali pre svega zbog mogućnosti daje predsednik zloupotrebio položaj, organizacija Transparentnost Srbija se obratila Višem javnom i Tužilaštvu za organizovani kriminal, tražeći informacije o tome da li su istražili izjavu Ristovskog. Odgovor još nisu dobili, a prema rečima programskog direktora TS Nemanje Nenadića, verovatno će glasiti da tužilaštvo do sada nije ispitivalo ovaj slučaj.

- Svrha našeg obraćanja tužilaštvu jeste da oni nešto urade, ako nisu do sada. Šire gledano, cilj je da se ne prelazi olako preko ovako otvorenih priznanja ili optužbi o vaninstitucionalnim uticajima na donošenje odluka o finansiranju - ističe Nenadić za Danas. On dodaje da, imajući u vidu intervju Ristovskog, izjava direktora RTS Bujoševića da je ftnansiranje bilo planirano pre nego što je Vučić postao član Vlade, mogla bi da se tumači na razne načine.

- Na primer, da je reditelj doveden u zabludu oko toga da je predsednik intervenisao u njegovu korist Š da je intervencija bila usmerena na to da se brže realizuje nešto što je već ranije ugovoreno između RTS i Ristovskog. Ne bih ulazio u to ko je u izjavama za medije govorio istinu ni da li je nešto prećutano - imamo činjenicu da je Ristovski u intervjuu rekao nešto što, ako je istina, predstavlja optužbu za moguće krivično delo državnog funkcionera i na tužiocu je da prikupi dokaze i saopšti javnosti kako stoje stvari - ukazuje Nenadić.

Film Lazara Ristovskog dobio je određena sredstva na konkursu, ali ona nisu bila dovoljna za realizaciju ambicioznog projekta. Za to su mu pomogle lokalne samouprave, kupujući karte u pretprodaji iako film još nije bio gotov, ali najveću pomoć, prema rečima samog Ristovskog, pružio je upravo predsednik Srbije.

- Kad kažem „podrška gospodina Vučića“ - nije on sad došao pa mi dao pare, dva miliona da snimim fflm, nego je u razgovorima s RTS-om došlo dotle da RTS mora da stane iza toga. Dakle, kada je RTS stao iza toga, kao državna kuća koja ima budžet za to, onda je taj projekat počeo da biva izvestan“, rekao je Ristovski. Međutim, Dragan Bujošević je za N1 demantovao Ristovskog, navodeći da je dogovor u vezi sa filmom i serijom postignut još pre nego što je Vučić došao na vlast, a on u fotelju generalnog direktora javnog servisa.

„Zatekao sam scenario koji je RTS otkupio i dogovore scenariste Milovana Vitezovića i Lazara Ristovskog, koji su imali i poseban ugovor za film. Logično je da serija bude emitovana u 2018. godini i da time obeležimo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Preporučujem vam da pitate Ristovskog štaje želeo dakaže. Znate, neki glumci su bolji kada izgovaraju tuđe tekstove“, rekao je Bujošević.

Nakon što je Grad Čačak izdvojio blizu milion dinara za kupovinu 4.300 karata u pretprodaji za film koji još nije bio gotov, list Danas je došao do informacije da je mnogim opštinama i gradovima iz vrha SNS-a naloženo da to isto učine. Međutim, Ristovski je negirao da je pomoć stizala zbog njegove otvorene podrške Aleksandru Vučiću.

  1. Živanović

„Projekat od nacionalnogznačaja" Na pitanje zbog čega je grad kupio karte za film „Čarape kralja Petra" pre nego što je snimanje završeno, gradonačelnik Čačka Milun Todorovič nedavno je rekao za Danas da je reč o ostvarenju od nacionalnog značaja, u kom se obeležava veliki jubilej. „Tema filma se odnosi baš na događaje koji govore o učešču, stradanjima i pobedi srpskog naroda u Velikom ratu. Ovajfilm če biti jošjedan svedoksrpskog herojstva i rodoljublja, koje iz pijeteta prema žrtvama rata nikada ne smemo da zaboravimo i na šta stalnotreba da podsečamo mlade generacije", rekao jeTodorovič.

Transparentnost Srbija se obratila

tužilaštvu tražeći informacije o torne da li su istražili izjavu poznatog glumca: Lazar Ristovski sa generalom Ljubišom Dikovićem

iekipomfilma

Nejenjavajupolemike ofilmu „Čarape kralja Petra“, očekuje se i reakcija tužilaštva

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: N1

Emisija: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Kako se dobija novac za snimanje filma

Voditelj:Kako se dobija novac za snimanje filma u Srbiji? U javnosti je buru podigla izjava glumca Lazara Ristovskog, koji je rekao da je predsednik države primorao javni servis da finansira njegovog "Kralja Petra". Da li je po sredi zloupotreba službenog položaja, vraćanje duga iz predizborne kampanje ili - nešto treće? Za direktora RTS to pitanje se ne postavlja - pritisaka, kaže, nije bilo, a sve je dogovoreno mnogo ranije.Reporter:To što se reditelj ljudima na setu obraća sa "vojsko", nije čudno, jer su, umesto statista, na snimanju filma "Kralj Petar Prvi" bili angažovani profesionalni vojnici. Država je, kaže autor projekta Lazar Ristovski, u potpunosti stala iza njegovog ostvarenja - do mere da su pojedine opštine unapred kupovale karte za nedovršeni film, a da je za ostatak od 2,3 miliona evra, koliko je snimanje koštalo, sam predsednik morao da pritisne javni servis.Lazar Ristovski, glumac:Prve pare koje je ovaj projekat dobio, dobio je na konkursu - legalno. Male pare. S tim parama se nije mogao završiti ovaj projekat. Kad kažem podrška gospodina Vučića u tome nije on sad došao pa mi dao pare, dva miliona da snimim film, nego je u razgovorima s RTS-om se došlo dotle da RTS mora da stane iza toga. Dakle, kada je RTS stao iza toga, kao državna kuća koja ima budžet za to, onda je taj projekat počeo da biva izvestan.Reporter:Lazar Ristovski odbacuje navode da je novac dobio jer je prošle godine javno podržao Vučića u kampanji za predsedničke izbore. Međutim, da li je svog političkog ljubimca poslednjom izjavom zapravo optužio za zloupotrebu službenog položaja? Upravo to smatraju u Transparentnosti, zbog čega su se obratili Višem javnom i Tužilaštvu za organizovani kriminal. Transparentnost Srbija zatražila je od tužilaštva informacije da li su nešto preduzeli povodom izjave Lazara Ristovskog, jer smatraju da se iz nje može razumeti da RTS ne donosi odluke na osnovu umetničkih i drugih kriterijuma, već pod uticajem predsednika države, koji za to nije nadležan. Iz RTS-a odlučan demanti. Dragan Bujošević za N1 kaže da je dogovor u vezi sa filmom i serijom postignut još pre nego što je Vučić došao na vlast, a on u fotelju generalnog direktora javnog servisa.Dragan Bujošević, generalni direktor RTS:Zatekao sam scenario koji je RTS otkupio i dogovore scenariste Milovana Vitezovića i Lazara Ristovskog, koji su imali i poseban ugovor za film. Logično je da serija bude emitovana u 2018 godini i da time obeležimo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Preporučujem vam da pitate Ristovskog šta je želeo da kaže. Znate, neki glumci su bolji kada izgovaraju tuđe tekstove.Reporter:Ristovskog, pak, nismo mogli da pitamo za pojašnjenje, jer se trenutno nalazi na Krfu. Pre nego što je otišao na odmor, najavio je da će mu uloga kralja Petra biti poslednja u karijeri, jer planira povlačenje sa scene.          

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: Happy

Emisija: Telemaster

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Stav Srba prema EU

Spiker:Prema najnovijim istraživanju koje ministarstvo za Ervropske integracije sprovodi na svakih šest meseci 55 odsto naših građana podržava članstvo Srbije u EU. Što je za tri procenta više u odnosu na drugu polovinu 2017 godine. Procenat građana koji se protive istovremeno je smanjen i sada iznosi 21 odsto, kaže ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović. Za ministarku je rezultat poslednjih istraživanja vrlo značajna promena s obzirom na to da se taj procenat u prethodne dve godine kretao između 42, 45 i 47 odsto. Jadranka Joksimović, ministarka za Evropske integracije:U ovom istraživanju na pitanje, šta su to najveće koristi koje vi vidite od tog članstva u EU, potencijalno dakle za nekoliko godina pre svega to je: put ka boljoj budućnosti, za mlade zatim, mogućnost za nova radna mesta, slobodno kretanje unutar EU. Dakle, da možete da putujete a kad postanete članica i da radite eventulno u nekoj zemlji ali s druge starne i da u svojoj zemlji gde ostajete imate više šanse jer dolaze novi standardi, nove investicije, novi poslovi tako da , naravno građani vrlo pridaju značaj borbe protiv korupcije, reformi zdrastvenog sistema i naravno uopšte vladavini prava u pravnoj državi, poljoprivredi , zaštiti životne sredine, sve su to građani naveli kao vrlo važne oblasti koje oni misle da će svakako biti bolje uređene ukoliko Srbija postane članica EU ili dok dakle u ovom periodu dok pregovaramo članstvo da ćemo uređivati zemlju u tom smislu.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/bujosevic-odgovorio-ristovskom-neki-glumci-su-bolji-kad-izgovaraju-tudje-tekstove.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Bujošević odgovorio Ristovskom: Neki glumci su bolji kad izgovaraju tuđe tekstove

Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević izjavio je da je serija o kralju Petru Prvom bila na planu 'proizvodnje RTS-a i pre nego što je Aleksandar Vučić postao prvi potpredsednik Vlade Srbije' i da je on kao direktorHronika ponedeljak, 27. avgust 2018. Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević izjavio je da je serija o kralju Petru Prvom bila na planu "proizvodnje RTS-a i pre nego što je Aleksandar Vučić postao prvi potpredsednik Vlade Srbije" i da je on kao direktor "zatekao takve dogovore" sa Milovanom Vitezovićem i Lazarom Ristovskim. "Serija 'Čarape kralja Petra', nisam siguran da joj je ovo konačni naziv, bila je na planu proizvodnje RTS-a i pre nego što je Aleksandar Vučić postao prvi potpredsednik Vlade i pre nego što sam ja postao generalni direktor RTS-a. Zatekao sam scenario koji je RTS otkupio i dogovore scenariste Milovana Vitezovića i Lazara Ristovskog koji su imali i poseban ugovor za film", izjavio je Bujošević za N1. Kako je rekao, logično je da serija bude emitovana u 2018. godini i da se time obeleži 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Lazar Ristovski izjavio je nedavno u jednom intervjuu da se uz podršku Vučića "u razgovoru" sa RTS-om "došlo dotle da RTS mora da" finansijski podrži njegov film. "Preporučujem vam da pitate Ristovskog šta je želeo da kaže. Znate, neki glumci su bolji kada izgovaraju tuđe tekstove", rekao je Bujošević. Transparentnost Srbija (TS) zatražila je od Višeg javnog tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal informacije u vezi sa "optužbama koje je na račun predsednika Srbije" Aleksandra Vučića izneo glumac, reditelj i producent Lazar Ristovski, saopštila je TS. TS je od tužilaštava zatražila informacije da li im je podneta krivična prijava u vezi sa navodima iz intervjua koji je Ristovski dao 13. avgusta 2018. u Jutarnjem programu TV Prva i šta su preduzeli povodom tih navoda - da li su zatražili dodatne informacije od Ristovskog, Vučića i odgovornih u RTS-u. (N1) Videti još: Transparentnost Srbija: Tužilaštvo da dostavi informacije o navodima Lazara Ristovskog "da nije bilo Vučića, film 'Čarape Kralja Petra' se ne bi ni realizovao" - što je krivično delo zloupotrebe službenog položaja  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/aktuelno/vesti-dana/uvodi-se-redovno-sluzenje-rijaliti-programa/

Autori: @bizlifeportal

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Uvodi se obavezno služenje rijaliti programa"

Bizlife.rs - Prođe i poslednji vikend u avgustu, leto se batrga, a početak školske godine lupa na vrata, hoće da ih razvali. Još nedelju dana do početka, još nedelju - Vesti dana Prođe i poslednji vikend u avgustu, leto se batrga, a početak školske godine lupa na vrata, hoće da ih razvali. Još nedelju dana do početka, još nedelju dana za pripreme. Knjige, školski pribor, garderoba… mnogi kućni budžeti biće urušeni, baš kao potporni zid na Koridoru 10. Samo polako, dišite duboko i budite strpljivi, očekuje se dugo najavljivano povećanje penzija (od novembra), pa bake i deke će popunjavati vaše finansijske rupe. Posle svega, roditelji i njihovi novčanici će se osećati kao voćni sok - isceđeno. Proteklog vikenda pisalo se i komentarisalo o posledicama najavljivanog vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, kao i o pripremama za početak novih sezona rijaliti programa. Govoreći o "Zadruzi 2" Mitrović kao da je opisao Srbiju. Čule su se reči i sintagme poput "imaginarijum", "sociološki eksperiment" i "najveći televizijski projekat". Kada se sve sabere, postavlja se legitimno pitanje, hoće li "septembarce" dočekati ovakva sudbina: Srbija priprema uvođenje obaveznog služenja rijaliti programa u trajanju od tri meseca ili pola godine. Rijaliti regruti će moći da odaberu da li će osnovnu obuku pohađati u "Parovima", "Zadruzi" ili "Farmi".Kada smo već kod kamera i spektakularnih istorijskih projekata, proteklog vikenda ponovo je u centru pažnje bio nadaleko čuven iako još nije prikazan) film Lazara Ristovskog "Kralj Petar Prvi". Ristovski je pre dve nedelje objasnio šta je mislio kada je rekao da je film snimljen zahvaljujući podršci predsednika Vučića. "Mi smo dobili pare na konkursu. Legalno. Ali to su male pare, nismo mogli sa tim da snimimo film. Podrška države se ogleda u tome da je predsednik Vučić razgovarao sa RTS-om i onda je RTS morao da učestvuje u projektu". Čini se da bi Ristovskom bilo bolje da više ne objašnjava i ne brani predsednika, pošto je organizacija Transparentnost Srbija zbog njegove izjave potegla i pitanje zloupotrebe položaja. Usledio je i odgovor direktora RTS-a Dragana Bujoševića. Posle svega, ostaje nam da se nadamo da se kralj Petar Prvi od muke neće povampiriti i ući u "Zadrugu 2". Srećan ponedeljak, svima koji slave. Izvor: BIZLifeFoto: pink screeenshotPiše: Bojana Milovanović  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/novi-pancevacki-zatvor-pocine-sa-radom-od-1-oktobra-27-08-2018

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Novi pančevački zatvor počinje sa radom od 1. oktobra

Naslovna strana Hronika 27.08.2018 • 08:49 08:52Izvor: Dnevnik.rsMinistarka pravde Nela Kuburović veruje da će u Palatu pravde u Beogradu u septembru naredne godine biti useljeni Prvi osnovni sud, Prvo osnovno tužilaštvo, Viši sud i Više tužilaštvo, odnosno da će se nakon rekonstrukcije zgrade vratiti na staru adresu.Foto: Tanjug (N. Milošević)U intervjuu za "Telegraf" Nela Kuburović kaže i da je zatvor u Pančevu završen, te da će 1. oktobra biti otvoreno blizu 20.000 kvadrata u tom objektu. Objašnjava da će to biti moderan zatvor, možda i najmoderniji u regionu, zatvorenog tipa, s najsavremenijim bezbednosnim sistemom, a da je predviđeno da u njemu bude 500 osuđenika, odnosno 300 osuđenika i 200 pritvorenika.Ona je najavila i početak izgradnje palate pravde u Kragujevcu, navodeći da je ugovor o gradnji potpisan nedavno, te da je za naredne dane planirano polaganje kamena temeljca.- To je možda i najveći projekat, zato što je reč o izgradnji potpuno nove zgrade, u kojoj će biti smešteno 11 pravosudnih organa koji su raštrkani po celom Kragujevcu i rade u potpuno neodgovarajućim uslovima - navela je ministarka.Ona je za "Telegraf" ponovila da će do kraja avgusta biti završen nacrt ustavnih amandmana i da će biti upućen Vladi, te da je tekst usklađen s mišljenjem Venecijanske komisije. Kako je navela, Vlada najpre treba Skupštini da uputi predlog da se uopšte uđe u razmatranje promene Ustava, i to treba da odobre dve trećine poslanika, a nakon toga može se govoriti o konkretnom predlogu ustavnih amnadmana.Do kraja avgusta biće završen nacrt ustavnih amandmana koji će biti upućen Vladi, a tekst je usklađen s mišljenjem Venecijanske komisijePodsetila je i na to da je cilj promene Ustava pre svega da se dođe do dobre osnove za donošenje brojnih zakona, navodeći da će se menjati zakoni o sudijama, o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova, o Pravosudnoj akademiji...Na pitanje kako će se birati tužioci, a kako Visoki savet sudstva, odnosno tužilaštva, Nela Kuburović je kazala da će se ispoštovati preporuka Venecijanske komisije da se samo republički javni tužilac bira u Skupštini, a da će sve javne tužioce birati Visoki savet tužilaštva.Podsetila je na to da je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o lobiranju i da je on upućen u Skupštinu, te dodala da je Zakon o korupciji novi naziv za Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da je on trenutno na ekspertizi u Briselu. To su, kako je rekla, dva zakona kojima se ispunjavaju obaveze Srbije iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i preporuke organizacije GRECO.Ministarka veruje da će izmenom Ustava sudstvo biti nezavisnije u smislu postupka izbora, mada, kako je navela, kad se govori o nezavisnosti sudstva, važno je napomenuti da li se o nezavisnosti govori u vezi s izborom sudija ili u vezi s postupanjem sudova.- Kada je reč o pojedinačnom postupanju, i sudije i tužioci imaju dovoljno integriteta da donose odluke isključivo samostalno na osnovu Ustava i zakona - navela je Nela Kuburović.              

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751962-obavestenje-o-zakljucenom-okvirnom-sporazumu-za-centralizovanu-javnu-nabavku-10-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za centralizovanu javnu nabavku 10/18

ponedeljak, 27. avgust 2018.Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiNa osnovu člana 116. stav 1. Zakona o javnim nabavkama ("Sl.glasnik RS" br. 124/12, 14/15 i 68/15)GRAD BEOGRADSlužba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiul. Kraljice Marije br. 1/7objavljujeOBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMUu otvorenom postupku za centralizovanu javnu nabavku broj 10/18, dobra - Računari          

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Politika/Odbornik-SNS-Opstine-Medijana-slagao-Agenciju-da-ne-obavlja-tu-funkciju.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Odbornik SNS u Opštini Medijana slagao Agenciju da ne obavlja tu funkciju

Doskorašnji v. d. direktora Pozorišta lutaka u Nišu Miljan Milenković, koji je podneo ostavku na tu funkciju i odustao od kandidature nakon tekstova "Južnih vesti", dok je još bio u direktorskoj fotelji, obavestio je Agenciju za borbu protiv korupcije da ne obavlja i funkciju odbornika u Skupštini Opštine Medijana iako to nije istina, jer je i danas odbornik. Milenković je novinarima rekao da na tu temu "nema šta da kaže".Doskorašnji v. d. direktora Pozorišta lutaka u Nišu Miljan Milenković, koji je podneo ostavku na tu funkciju i odustao od kandidature nakon tekstova Južnih vesti, dok je još bio u direktorskoj fotelji, obavestio je Agenciju za borbu protiv korupcije da ne obavlja i funkciju odbornika u Skupštini Opštine Medijana iako to nije istina, jer je i danas odbornik. Milenković je, navode u Agenciji, decembra 2017. podneo zahtev za davanje saglasnosti za obavljavanje funkcije v. d. direktora Lutkarskog pozorišta i funkcije odbornika u Skupštini Medijana u odborničkoj grupi "Srpska napredna stranka Medijana - Aleksandar Vučić". Međutim, Agencija je odbacila njegov zahtev jer ga nije podneo u roku, na šta se žalio, ali je Agencija odbila i žalbu. On je zatim poslao dopis u kome obaveštava Agenciju da je dao ostavku na mesto odbornika. Rešenjem Odbora Agencije od 7.2.2018. godine odbijena je žalba kao neosnovana, nakon čega je Milenković obavestio Agenciju o tome da je podneo ostavku na javnu funkciju odbornika. U toku je postupak prikupaljanja dokaza o prestanku javne funkcije odbornika Miljanu Milenkoviću - navode u Agenciji. Odbornici Skupštine opštine Medijana, a među njima i Milenković; printskrin Opština MedijanaMeđutim, njegovo ime je i dalje među odborničkim kolegama na sajtu Opštine Medijana, a i sam potpredsednik Skupštine opštine Medijana Žarko Ranković (SPS), potvrdio je novinarima Južnih vesti da Milenković i dalje obavlja ovu funkciju. Sam Milenković, pak, nije imao komentar na to što je slagao Agenciju za borbu protiv korupcije. Ne mogu ništa vam kažem - bio je kratak Milenković. Podsetimo, novembra 2017. na predlog SNS, Odbor za imenovanja profesora fizičkog i odbornika Opštine Medijana Miljana Milenkovića imenovao je na mesto v.d. direktora Lutkarskog pozorišta. Njegova sporna biografija izazvala je kontraverze u javnosti, a u Odboru su tada govorili da je on samo "privremeno rešenje". Na prethodnom konkursu za direktora Pozorišta lutaka, Milenković se nije kandidovao. Jedini kandidat bio je Miladin Milanović, koji nije "prošao" Skupštinu grada, jer je, kako je tada rekao predsednik Odbora za imenovanja, imao spornu dokumentaciju. Nakon toga konkurs je poništen i raspisan novi, a odbijeni Milanović je najavio tužbe protiv svih zbog kojih njegova kandidatura nije prošla. Na ponovljenom konkursu Milenković se kandidovao i na sednici Odbora za imenovanja, od 7 kandidata, on je ocenjen kao najbolji. Ipak, samo nekoliko sati nakon toga, odustao je od kandidature i podneo je ostavku na mesto v. d. direktora. Milenković je nedavno dospeo u žižu javnosti kada su glumce Pozorišta lutaka u Nišu, kako sami kažu, preko noći dočekale kamere ugrađene svuda po ovoj kulturnoj ustanovi, čak i tamo gde se oni presvlače i šetaju goli. U obezbeđenju kažu da se oko postavljanja kamera sa njima niko nije ni konsultovao, niti znaju ko ih kontroliše, a direktor nije želeo da odgovara na novinarska pitanja. Još veću osudu javnosti izazvali su lascivni komentari koje je maloletnim devojčicama upućivao na Fejsbuku. "Lutka za moje pozorište!", to je samo jedan u nizu sličnih neprimerenih komentara koje je v. d. direktora Lutkarskog pozorišta, nekadašnji prosvetni radnik i odbornik SNS upućivao 16-godišnjakinji. Ni na ova pisanja Milenković nije imao komentar.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/kostolcani-udisu-pepeo-dok-eps-nize-propuste

Autori: cins.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kostolčani udišu pepeo, dok EPS niže propuste

Elektroprivreda Srbije (EPS) duže od 10 godina ne rešava problem sa pepelom koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama Kostolac, uprkos brojnim propustima na koje su ukazivali inspektori Odlagališta pepela u blizini termoelektrana Kostolac, kod Požarevca, godinama stvaraju velike probleme stanovnicima okolnih naselja. Oni kažu da im zbog pepela propadaju usevi te da imaju zdravstvene i druge probleme. Pepeo nastaje tokom sagorevanja uglja u termoelektranama, a iako može da ima komercijalnu primenu, na primer u građevinarstvu i putogradnji, u Kostolcu se najveći deo pepela odlaže na dve okolne deponije koje dugo vremena nisu ispunjavale sve uslove. Nisu poštovani ni standardi po kojima pepelišta ne bi smela da zagađuju vazduh, zemljište i vode. Gordana Petrov iz mesta Drmno objašnjava kako izgleda kada duva vetar iz pravca pepelišta: "Kao magla u vazduhu. Uvek brišemo sto, terasu... I cveće i voće, sve pocrni". Dodaje da su njene unuke često imale respiratorne tegobe zbog kojih su ih vodili na inhalaciju i do tri puta dnevno, da bi na kraju kupili inhalator. U oktobru 2017, dve godine i tri meseca od planiranog zatvaranja starijeg pepelišta - Srednjeg kostolačkog ostrva - inspektor za zaštitu životne sredine utvrdio je da su dve od tri kasete tog pepelišta još aktivne, da je nivo pepela veći od dozvoljenog, kao i da sistem za prskanje, koji smanjuje razvejavanje pepela, nije u funkciji. Na ovom pepelištu više puta je dolazilo do havarija, toksičan pepeo je u dva navrata završio u reci Dunav, a inspektori su ranije konstatovali da njegovim podizanjem dolazi do zagađenja. Negativan uticaj Srednjeg kostolačkog ostrva trebalo je da bude smanjen otvaranjem nove deponije na koju bi se preusmerio pepeo iz kostolačkih termoelektrana. Međutim, doskora je korišćena samo jedna polovina tog novog pepelišta u starom kopu uglja Ćirikovac, čije prepunjavanje je doprinelo razvejavanju pepela po mestu Klenovnik. Nakon reakcije meštana i izveštavanja medija, EPS je rešio problem zagađenja vazduha tako što je nagomilan pepeo zatrpao zemljom, a koristi se druga polovina tog odlagališta. Deponija Ćirikovac pre zatvaranja kasete na koju je odlagan pepeo od 2010. do juna ove godine. Foto: CINS Iz EPS-a nisu odgovorili na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) o saniranju Ćirikovca, niti na druga pitanja o pepelištima, a nisu poslali ni svu traženu dokumentaciju. Širenjem pepela raznose se čestice PM10, koje dolaze do najdubljih delova pluća i izazivaju bolesti srca i disajnih organa kod ljudi. Nivo ovih čestica na dva merna mesta najbliža pepelištu Ćirikovac bio je iznad zakonom dozvoljenog 54 puta prilikom 260 merenja u periodu od juna 2016. do februara 2018. U januaru 2017. u Ćirikovcu su tokom svih sedam merenja zabležena prekoračenja. Poslednjih godina, kod Srednjeg kostolačkog ostrva u više navrata su izmerene prekomerne koncentracije toksičnih materija - arsena, olova i nikla. Prema Prostornom planu područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena, deo zatvorenog površinskog kopa Drmno trebalo bi da do 2022. godine postane nova, treća deponija pepela. Gordana Petrov, meštanka Drmna, boji se novog pepelišta, navodeći da su imali problem sa zagađenjem dok se na tom mestu iskopavao ugalj: "Dok je bio kop to je smrdelo da se ugušiš, to je bilo katastrofa". Milioni tona pepela Prvi blok termoelektrane Kostolac je počeo sa proizvodnjom pre nešto više od pet decenija, nakon čega su izgrađena još tri bloka, od kojih je poslednji počeo s radom početkom devedesetih godina prošlog veka. Od tada termoelektrane Kostolac A i B sagorevaju lignit, od koga svakog radnog sata nastaje između 95,5 i 135,5 tona otpada u vidu pepela i šljake. Po izveštajima EPS-a, samo u toku 2017. godine nastalo je 1,96 miliona tona pepela. Od početka rada kostolačkih elektrana pepeo je odlagan samo na deponiju Srednje kostolačko ostrvo, sve do 2010. godine kada je otvoren Ćirikovac. Srednje kostolačko ostrvo prostire se na oko 250 hektara, između dve reke, Dunava na severu i Mlave na istoku, dok se južno od nje nalazi Selo Kostolac. Uticaj pepela se prilikom duvanja vetra osećao čak i preko Dunava, u Deliblatskoj peščari, a posledice njegovog razvejavanja su do sada trpeli meštani Kostolca, Sela Kostolca, Drmna, Klenovnika i Petke, kojih prema popisu iz 2011. ukupno ima više od 13 hiljada. Pošla sam u prodavnicu i kad sam došla malo bliže ja sam morala da zatvorim oči - zamalo da me zgaze kola, a ne možes ni da dišeš... Ja sam skroz na kraju sela i kod mene najviše dolazi, ne smem veš da prostrem, ne smem ništa. (…) Kuća je puna pepela. Biserka Babić, meštanka sela Klenovnik Foto: CINS Iako je eksploatacija ove deponije u poslednjih osam godina smanjena, njen veliki deo nije rekultivisan, odnosno vraćen u prvobitno stanje. Novinarke CINS-a su prilikom posete pepelištu u aprilu 2018. videle velike količine naslaganog pepela koje nisu bile pokrivene folijom, zemljišnim ili biljnim pokrivačem. Stanovnici Sela Kostolac i dalje se žale da im vetrovi donose zagađenje iz pravca deponije. Meštani Drmna navode da u tim situacijama pepeo i dalje dopire do sela pa zbog toga, ali i drugih zagađenja, mnogi odavno ne gaje povrće poput kupusa, karfiola i zelene salate. U junu 2014. godine republički inspektor za zaštitu životne sredine pronašao je da pepeo zagađuje okolinu usled nepravilnosti u radu odlagališta Srednje kostolačko ostrvo te je naložio EPS-u da obezbedi kvašenje kasete na koju se pepeo odlaže. Zbog nepostupanja po rešenju inspektora, Prekršajni sud u Požarevcu osudio je Termoelektrane i kopove Kostolac (sada EPS) na novčanu kaznu od 50.000 dinara. Da bi se to pepelište rasteretilo i zatvorilo, EPS još 2009. godine pretvara zatvoreni površinski kop uglja Ćirikovac u prostor za odlaganje pepela. U to vreme EPS počinje da gradi novi, efikasniji sistem za otpepeljavanje i pepelovod koji će prenositi pepeo od termoelektrane Kostolac B u Drmnu do nove deponije Ćirikovac. Od 2010. počelo je skladištenje pepela na Ćirikovcu, ali samo na polovini te deponije (kaseta B), zbog klizišta koje se pojavilo. Iako je novo pepelište najavljivano kao ekološki bezbedno, pre svega zbog korišćenja nove gušće smeše vode i pepela (novi odnos količine vode i pepela je 1:1, dok je stari bio 1:10), u selu Klenovnik, koje je najbliže ovom pepelištu, meštani kažu da je do pre dva meseca, kada bi duvao vetar, bilo nemoguće voziti bicikl ulicom, a dvorišta i kuće su im se punili pepelom. Biserka Babić priča kako je bilo u Klenovniku prilikom duvanja vetra: "Pošla sam u prodavnicu i kad sam došla malo bliže ja sam morala da zatvorim oči - zamalo da me zgaze kola, a ne možes ni da dišeš... Ja sam skroz na kraju sela i kod mene najviše dolazi, ne smem veš da prostrem, ne smem ništa. (…) Kuća je puna pepela". Dodaje da i sama ima zdravstvene probleme - gušenja i probleme sa krvnim pritiskom - ali i da je zagađenje posebno opasno po decu: "Dete dok dođe do kuće ono se naguta pepelišta (pepela), ono ne zna da se čuva". Inspektorat Ministarstva za zaštitu životne sredine je krajem septembra 2017. EPS-u uručio rešenje u kome zahteva da u roku od 60 dana omoguće prskanje deponije Ćirikovac, kako bi se sprečilo razvejavanje pepela, i naložio izgradnju zaštitinog nasipa dužine 300 i visine pet do 10 metara na istočnoj granici kopa u koji je smeštena deponija. Kako EPS nije ispoštovao zadate rokove, Ministarstvo je poslalo prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, koje je u novembru prošle godine podnelo optužni predlog Privrednom sudu u Požarevcu. Postupak je u toku. Godinama bez trajnog rešenja Inspektor za zaštitu životne sredine je u martu 2014. godine utvrdio da su u periodu od 12. januara do 28. februara postojala samo dva dana u kojima je iz termoelektrane Kostolac B istakana odgovarajuća hidromešavina pepela i vode na deponiju Ćirikovac. EPS je tada obećao da će uslovi za stvaranje hidromešavine u potpunosti biti obezbeđeni nakon remonta u termoelektrani Kostolac B, koji je trebalo da bude završen do decembra 2014. Još jedan posao od EPS-a za Južnu Bačku Rekonstrukcija sistema za otpepeljavanje u termoelektrani Kostolac A trebalo je da bude završena 2016. godine većim delom od novca iz kredita koji je EPS uzeo od nemačke KfW banke, a radove je izvodio konzorcijum kompanija Klajd Bergman i Goša Montaža iz Velike Plane. EPS nije odgovorio na pitanje o radu ovog sistema. Krajem 2014. godine, EPS je raspisao poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku Izrada pepelovoda od TE Kostolac A do deponije Ćirikovac. Ta javna nabavka je imala dve promene konkursne dokumentacije i to 10 dana pred istek roka za podnošenje ponuda. Ugovor je 26. juna 2015. godine zaključen sa konzorcijumom domaćih preduzeća predvođenih Energotehnikom - Južna Bačka iz Novog Sada. Ovo nije prvi posao koji je Energotehnika - Južna Bačka dobila od EPS-a. Prema pisanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) ova firma je zajedno sa rumunskom Ness project Europa nakon velikih poplava 2014. godine pobedila na konkursu za posao ispumpavanja površinskog kopa Tamnava. Južna Bačka je tada iskoristila prednost domaćeg ponuđača na javnoj nabavci, a onda je, suprotno Zakonu o javnim nabavkama, naknadno angažovala drugu firmu kao podizvođača koji je završio sav posao. U dokumentu od 26. februara 2014. godine, rukovodilac Sektora za transport i deponovanje pepela Termoelektrana i kopova Kostolac upozorio je na opasnost, navodeći da je nedovoljna gustina hidromešavine koja treba da spreči podizanje pepela usled vetrova: "Poznato je da novo-formirana deponija pepela i šljake na PK Ćirikovac već tri godine (2011, 2012, 2013) radi u neregularnim uslovima i da je došlo do odstupanja od Glavnog projekta za deponiju pepela i šljake". U dopisu se dalje navodi da je zbog nerešenih problema na sanaciji klizišta na severnoj kosini formirana samo jedna, umesto dve kasete, čijim pretrpavanjem svaki dalji rad na tom mestu stvara uslove za eroziju: "U navedenim teškim i neregularnim uslovima Sektor za transport i deponovanje pepela se sa svim svojim proizvodnim i kadrovskim kapacitetima svakodnevno bori da održi proizvodnju, međutim, nije izvesno i nije predvidivo do kada će moći da se izdržava ovakvo stanje, a da ne dođe do akcidentnih situacija". Samo dan kasnije nesreća se dogodila. Nasip je pukao, a jedan radnik je poginuo. Prema dokumentaciji Ministarstva za zaštitu životne sredine, nadzorom sa kraja marta 2014. godine je utvrđeno da je u Ćirikovcu pepeo probio nasip oko korišćene kasete B i razlio se na drugi deo jame nekadašnjeg kopa Ćirikovac, koja još nije bila pripremljena za odlaganje. Tokom havarije je isteklo oko 1.000 kubnih metara pepela. Nasip je probijen kod poslednja dva uzvišenja koja su bila napravljena od devet metara pepela. Inspekcija je nakon toga naložila EPS-u da sanira zemljište i sakupi pepeo, kao i da preduzme mere radi sprečavanja ponovnog probijanja nasipa i isticanja pepela. U decembru 2014. završena je sanacija i zatvaranje probijenog dela nasipa, dok je u toku bila zamena pregradnog dela od pepela nasipom od zemlje. Naredne godine EPS raspisuje javnu nabavku za izradu projekta kvašenja rubnih delova deponije Ćirikovac, navodeći da im prskalice trebaju jer su u toku pet godina eksploatacije deponije utvrdili da se pepeo razvejava. Inspekcijskim nadzorom u avgustu 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine konstatuje da je projekat kvašenja osmišljen, ali da prskalice nisu postavljene na pepelište. Prema rečima Bobana Ognjanovića, predsednika Mesne zajednice Klenovnik, više puta su se obraćali inspekciji za zaštitu životne sredine, da bi problem sa razvejavanjem tek nedavno bio rešen. Tako je, kako kaže Ognjanović, krajem juna 2018. kaseta B, na koju je do tada odlagan pepeo, zatrpana sa pet santimetara zemlje i sada se koristi druga kaseta. Od tada vetar više ne donosi selu vidno zagađenje: "Oni tvrde da neće da leti, ali sad ćemo da vidimo". Ognjanović dodaje da je od Grada Požarevca tražio da im omoguće samostalna merenja nivoa PM10 čestica u vazduhu, kako bi mogli da imaju dokaze o zagađenju mimo EPS-ovih, ukoliko bude bilo potrebe. Postupak protiv EPS-a Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5 su opasne po ljude, a dovoljno su male da mogu udisanjem da se prenesu do pluća, odakle mogu pogoršati stanje obolelih od bolesti srca ili pluća. Među najranjivijima su deca, kod koje izloženost ovim česticama može da uzrokuje nepravilan razvoj pluća. Nivo PM2.5 se u okolini kostolačkih termoelektrana, kopova i deponija pepela ne prati, dok EPS meri nivo PM10 čestica na četiri merna mesta: u Ćirikovcu, Drmnu, Kostolcu i Klenovniku. Na izmerene vrednosti utiče leteći pepeo koji se diže sa deponija Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo, ali su njegovi izvori i termoelektrane Kostolac, kao i aktivni kop uglja Drmno. Prema ovim merenjima, u toku 2016. i 2017. godine dozvoljene vrednosti PM10 čestica na ova četiri merna mesta prekoračene su ukupno 109 puta. Pošto je utvrđeno da tokom nekoliko meseci u 2017. i 2018. EPS nije merio nivo PM10 u mestu Selo Kostolac, na koje Srednje kostolačko ostrvo ima direktan uticaj, trenutno se vodi postupak pred Prekršajnim sudom u Požarevcu. Osim sitnih čestica, arsen, metali poput nikla i olova i drugi zagađivači sa deponija pepela dospevaju u površinske i podzemne vode i mogu opteretiti vodotokove ili vodu za piće. Takođe, čestice koncentrisanih retkih elemenata, najčešće metala, dospevaju u vazduh iz letećeg pepela, a onda se talože na zemljište, površinske vode, vegetaciju i time opterećuju sve delove ekosistema. Među najopasnijim zagađivačima je arsen čija je koncentracija osam puta veća u pepelu nego u uglju, a koji se nalazi i u PM10 česticama. Arsen se akumulira u organizmu - najviše u kosi, noktima i kostima. Može se uneti u organizam preko pijaće vode ili biljaka koje su rasle na pepelu, a povećava šanse za dobijanje kancera. Prema EPS-ovom Izveštaju o stanju životne sredine za 2017. godinu, koncentracija arsena u podzemnim vodama u blizini kasete B deponije Srednje kostolačko ostrvo u pojedinim merenjima je bila čak 12 puta veća od dozvoljene količine za pijaću vodu, i čak dvostruko veća od vrednosti koja ukazuje na značajnu kontaminaciju podzemnih voda. Poslednje objavljeno merenje sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu u okolini pepelišta Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo rađeno je 2015. godine. Tada je u 25 od 58 analiziranih uzoraka utvrđena veća koncentracija nikla od dozvoljene, dok je količina olova bila prekoračena u dva uzorka zemlje. Ostali teški metali bili su u okviru dozvoljenih vrednosti. Iako se vrše na svake dve godine, u toku 2017. nije bilo merenja zbog kašnjenja javnih nabavki. Usled prekomernog izlaganja olovu javlja se bledilo, anemija, neurološki poremećaji, dok kontakt sa jedinjenjima nikla može dovesti do mučnina, glavobolja, kao i kardiovaskularnih ili bubrežnih bolesti, pa i do karcinoma respiratornog trakta. CINS je i ranije pisao o načinima na koje termoelektrane Kostolac loše utiču na život i zdravlje stanovnika okolnih naselja.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/krajisku-i-ulicu-mirka-mataka-u-petrovaradinu-ceka-kompletna-obnova-27-08-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Krajišku i Ulicu Mirka Mataka u Petrovaradinu čeka kompletna obnova

Naslovna strana Novi Sad 27.08.2018 • 11:25 11:27Izvor: Dnevnik.rsStanovnici Krajiške i Ulice Mirka Mataka u Petrovaradinu u narednom periodu mogu očekivati građevinske radove u blizini svojih kuća, budući da je Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije raspisala javnu nabavku za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnih površina, vodovoda i atmosferske kanalizacije u tim ulicama.Foto: Dnevnik.rsTenderom je planirana izgradnja saobraćajnih površina i rekonstrukcija vodovoda u Krajiškoj ulici, a atmosferska kanalizacija gradiće se u toj, ali i u Ulici Mirka Mataka. Predviđeno je da trotoari i kolski ulazi budu od behatona, a kolovoz od asfalt-betona. Kako se u konkursnoj dokumentaciji navodi, Krajiška ulica predstavlja deo sekundarne ulične mreže, a ukupna dužina saobraćajnice je 520 metara. Regulacionim planom tu je predviđeno porodično stanovanje. Pomenuta ulica spaja Bukovački put s Ulicom Tome Maretića i promenljive je širine, koja u najužem delu iznosi 11 metara. Na delu Bukovačkog puta do Mirka Mataka kolovoz je širok tri metra i na toj deonici je saobraćaj jednosmeran. Na preostalom delu, od Mirka Mataka do Tome Maretića, saobraćaj se odvija u dva smera, a širina kolovoza je pet metara. Ukupna dužina saobraćajnice iznosi oko 520 metara.Pošto će 25 dana od otvaranja ponuda, 5. septembra biti doneta odluka o dodeli ugovora ili o obustavi postupka, radovi bi mogli početi u oktobru. Firma koja dobije posao imaće najviše 150 dana da izgradi saobraćajne površine, vodovod i kanalizaciju.    J. V.        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/kostolcani-udisu-pepeo-dok-eps-nize-propuste/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kostolčani udišu pepeo, dok EPS niže propuste

Elektroprivreda Srbije (EPS) duže od 10 godina ne rešava problem sa pepelom koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama Kostolac, uprkos brojnim propustima na koje su ukazivali inspektoriOdlagališta pepela u blizini termoelektrana Kostolac, kod Požarevca, godinama stvaraju velike probleme stanovnicima okolnih naselja. Oni kažu da im zbog pepela propadaju usevi te da imaju zdravstvene i druge probleme.Pepeo nastaje tokom sagorevanja uglja u termoelektranama, a iako može da ima komercijalnu primenu, na primer u građevinarstvu i putogradnji, u Kostolcu se najveći deo pepela odlaže na dve okolne deponije koje dugo vremena nisu ispunjavale sve uslove. Nisu poštovani ni standardi po kojima pepelišta ne bi smela da zagađuju vazduh, zemljište i vode.Gordana Petrov iz mesta Drmno objašnjava kako izgleda kada duva vetar iz pravca pepelišta: "Kao magla u vazduhu. Uvek brišemo sto, terasu… I cveće i voće, sve pocrni". Dodaje da su njene unuke često imale respiratorne tegobe zbog kojih su ih vodili na inhalaciju i do tri puta dnevno, da bi na kraju kupili inhalator.U oktobru 2017, dve godine i tri meseca od planiranog zatvaranja starijeg pepelišta - Srednjeg kostolačkog ostrva - inspektor za zaštitu životne sredine utvrdio je da su dve od tri kasete tog pepelišta još aktivne, da je nivo pepela veći od dozvoljenog, kao i da sistem za prskanje, koji smanjuje razvejavanje pepela, nije u funkciji. Na ovom pepelištu više puta je dolazilo do havarija, toksičan pepeo je u dva navrata završio u reci Dunav, a inspektori su ranije konstatovali da njegovim podizanjem dolazi do zagađenja.Negativan uticaj Srednjeg kostolačkog ostrva trebalo je da bude smanjen otvaranjem nove deponije na koju bi se preusmerio pepeo iz kostolačkih termoelektrana. Međutim, doskora je korišćena samo jedna polovina tog novog pepelišta u starom kopu uglja Ćirikovac, čije prepunjavanje je doprinelo razvejavanju pepela po mestu Klenovnik. Nakon reakcije meštana i izveštavanja medija, EPS je rešio problem zagađenja vazduha tako što je nagomilan pepeo zatrpao zemljom, a koristi se druga polovina tog odlagališta.Iz EPS-a nisu odgovorili na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) o saniranju Ćirikovca, niti na druga pitanja o pepelištima, a nisu poslali ni svu traženu dokumentaciju.Širenjem pepela raznose se čestice PM10, koje dolaze do najdubljih delova pluća i izazivaju bolesti srca i disajnih organa kod ljudi. Nivo ovih čestica na dva merna mesta najbliža pepelištu Ćirikovac bio je iznad zakonom dozvoljenog 54 puta prilikom 260 merenja u periodu od juna 2016. do februara 2018. U januaru 2017. u Ćirikovcu su tokom svih sedam merenja zabležena prekoračenja.Poslednjih godina, kod Srednjeg kostolačkog ostrva u više navrata su izmerene prekomerne koncentracije toksičnih materija - arsena, olova i nikla.Prema Prostornom planu područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena, deo zatvorenog površinskog kopa Drmno trebalo bi da do 2022. godine postane nova, treća deponija pepela.Gordana Petrov, meštanka Drmna, boji se novog pepelišta, navodeći da su imali problem sa zagađenjem dok se na tom mestu iskopavao ugalj: "Dok je bio kop to je smrdelo da se ugušiš, to je bilo katastrofa".Prvi blok termoelektrane Kostolac je počeo sa proizvodnjom pre nešto više od pet decenija, nakon čega su izgrađena još tri bloka, od kojih je poslednji počeo s radom početkom devedesetih godina prošlog veka. Od tada termoelektrane Kostolac A i B sagorevaju lignit, od koga svakog radnog sata nastaje između 95,5 i 135,5 tona otpada u vidu pepela i šljake. Po izveštajima EPS-a, samo u toku 2017. godine nastalo je 1,96 miliona tona pepela.Od početka rada kostolačkih elektrana pepeo je odlagan samo na deponiju Srednje kostolačko ostrvo, sve do 2010. godine kada je otvoren Ćirikovac.Srednje kostolačko ostrvo prostire se na oko 250 hektara, između dve reke, Dunava na severu i Mlave na istoku, dok se južno od nje nalazi Selo Kostolac. Uticaj pepela se prilikom duvanja vetra osećao čak i preko Dunava, u Deliblatskoj peščari, a posledice njegovog razvejavanja su do sada trpeli meštani Kostolca, Sela Kostolca, Drmna, Klenovnika i Petke, kojih prema popisu iz 2011. ukupno ima više od 13 hiljada.Iako je eksploatacija ove deponije u poslednjih osam godina smanjena, njen veliki deo nije rekultivisan, odnosno vraćen u prvobitno stanje. Novinarke CINS-a su prilikom posete pepelištu u aprilu 2018. videle velike količine naslaganog pepela koje nisu bile pokrivene folijom, zemljišnim ili biljnim pokrivačem.Stanovnici Sela Kostolac i dalje se žale da im vetrovi donose zagađenje iz pravca deponije. Meštani Drmna navode da u tim situacijama pepeo i dalje dopire do sela pa zbog toga, ali i drugih zagađenja, mnogi odavno ne gaje povrće poput kupusa, karfiola i zelene salate.U junu 2014. godine republički inspektor za zaštitu životne sredine pronašao je da pepeo zagađuje okolinu usled nepravilnosti u radu odlagališta Srednje kostolačko ostrvo te je naložio EPS-u da obezbedi kvašenje kasete na koju se pepeo odlaže. Zbog nepostupanja po rešenju inspektora, Prekršajni sud u Požarevcu osudio je Termoelektrane i kopove Kostolac (sada EPS) na novčanu kaznu od 50.000 dinara.Da bi se to pepelište rasteretilo i zatvorilo, EPS još 2009. godine pretvara zatvoreni površinski kop uglja Ćirikovac u prostor za odlaganje pepela. U to vreme EPS počinje da gradi novi, efikasniji sistem za otpepeljavanje i pepelovod koji će prenositi pepeo od termoelektrane Kostolac B u Drmnu do nove deponije Ćirikovac. Od 2010. počelo je skladištenje pepela na Ćirikovcu, ali samo na polovini te deponije (kaseta B), zbog klizišta koje se pojavilo.Iako je novo pepelište najavljivano kao ekološki bezbedno, pre svega zbog korišćenja nove gušće smeše vode i pepela (novi odnos količine vode i pepela je 1:1, dok je stari bio 1:10), u selu Klenovnik, koje je najbliže ovom pepelištu, meštani kažu da je do pre dva meseca, kada bi duvao vetar, bilo nemoguće voziti bicikl ulicom, a dvorišta i kuće su im se punili pepelom.Biserka Babić priča kako je bilo u Klenovniku prilikom duvanja vetra:"Pošla sam u prodavnicu i kad sam došla malo bliže ja sam morala da zatvorim oči - zamalo da me zgaze kola, a ne možes ni da dišeš… Ja sam skroz na kraju sela i kod mene najviše dolazi, ne smem veš da prostrem, ne smem ništa. (…) Kuća je puna pepela".Dodaje da i sama ima zdravstvene probleme - gušenja i probleme sa krvnim pritiskom - ali i da je zagađenje posebno opasno po decu: "Dete dok dođe do kuće ono se naguta pepelišta (pepela), ono ne zna da se čuva".Inspektorat Ministarstva za zaštitu životne sredine je krajem septembra 2017. EPS-u uručio rešenje u kome zahteva da u roku od 60 dana omoguće prskanje deponije Ćirikovac, kako bi se sprečilo razvejavanje pepela, i naložio izgradnju zaštitinog nasipa dužine 300 i visine pet do 10 metara na istočnoj granici kopa u koji je smeštena deponija.Kako EPS nije ispoštovao zadate rokove, Ministarstvo je poslalo prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, koje je u novembru prošle godine podnelo optužni predlog Privrednom sudu u Požarevcu. Postupak je u toku.Inspektor za zaštitu životne sredine je u martu 2014. godine utvrdio da su u periodu od 12. januara do 28. februara postojala samo dva dana u kojima je iz termoelektrane Kostolac B istakana odgovarajuća hidromešavina pepela i vode na deponiju Ćirikovac.EPS je tada obećao da će uslovi za stvaranje hidromešavine u potpunosti biti obezbeđeni nakon remonta u termoelektrani Kostolac B, koji je trebalo da bude završen do decembra 2014.U dokumentu od 26. februara 2014. godine, rukovodilac Sektora za transport i deponovanje pepela Termoelektrana i kopova Kostolac upozorio je na opasnost, navodeći da je nedovoljna gustina hidromešavine koja treba da spreči podizanje pepela usled vetrova: "Poznato je da novo-formirana deponija pepela i šljake na PK Ćirikovac već tri godine (2011, 2012, 2013) radi u neregularnim uslovima i da je došlo do odstupanja od Glavnog projekta za deponiju pepela i šljake".U dopisu se dalje navodi da je zbog nerešenih problema na sanaciji klizišta na severnoj kosini formirana samo jedna, umesto dve kasete, čijim pretrpavanjem svaki dalji rad na tom mestu stvara uslove za eroziju: "U navedenim teškim i neregularnim uslovima Sektor za transport i deponovanje pepela se sa svim svojim proizvodnim i kadrovskim kapacitetima svakodnevno bori da održi proizvodnju, međutim, nije izvesno i nije predvidivo do kada će moći da se izdržava ovakvo stanje, a da ne dođe do akcidentnih situacija".Samo dan kasnije nesreća se dogodila. Nasip je pukao, a jedan radnik je poginuo.Prema dokumentaciji Ministarstva za zaštitu životne sredine, nadzorom sa kraja marta 2014. godine je utvrđeno da je u Ćirikovcu pepeo probio nasip oko korišćene kasete B i razlio se na drugi deo jame nekadašnjeg kopa Ćirikovac, koja još nije bila pripremljena za odlaganje. Tokom havarije je isteklo oko 1.000 kubnih metara pepela. Nasip je probijen kod poslednja dva uzvišenja koja su bila napravljena od devet metara pepela.Inspekcija je nakon toga naložila EPS-u da sanira zemljište i sakupi pepeo, kao i da preduzme mere radi sprečavanja ponovnog probijanja nasipa i isticanja pepela.U decembru 2014. završena je sanacija i zatvaranje probijenog dela nasipa, dok je u toku bila zamena pregradnog dela od pepela nasipom od zemlje.Naredne godine EPS raspisuje javnu nabavku za izradu projekta kvašenja rubnih delova deponije Ćirikovac, navodeći da im prskalice trebaju jer su u toku pet godina eksploatacije deponije utvrdili da se pepeo razvejava. Inspekcijskim nadzorom u avgustu 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine konstatuje da je projekat kvašenja osmišljen, ali da prskalice nisu postavljene na pepelište.Prema rečima Bobana Ognjanovića, predsednika Mesne zajednice Klenovnik, više puta su se obraćali inspekciji za zaštitu životne sredine, da bi problem sa razvejavanjem tek nedavno bio rešen. Tako je, kako kaže Ognjanović, krajem juna 2018. kaseta B, na koju je do tada odlagan pepeo, zatrpana sa pet santimetara zemlje i sada se koristi druga kaseta. Od tada vetar više ne donosi selu vidno zagađenje:"Oni tvrde da neće da leti, ali sad ćemo da vidimo".Ognjanović dodaje da je od Grada Požarevca tražio da im omoguće samostalna merenja nivoa PM10 čestica u vazduhu, kako bi mogli da imaju dokaze o zagađenju mimo EPS-ovih, ukoliko bude bilo potrebe.Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5 su opasne po ljude, a dovoljno su male da mogu udisanjem da se prenesu do pluća, odakle mogu pogoršati stanje obolelih od bolesti srca ili pluća. Među najranjivijima su deca, kod koje izloženost ovim česticama može da uzrokuje nepravilan razvoj pluća.Nivo PM2.5 se u okolini kostolačkih termoelektrana, kopova i deponija pepela ne prati, dok EPS meri nivo PM10 čestica na četiri merna mesta: u Ćirikovcu, Drmnu, Kostolcu i Klenovniku. Na izmerene vrednosti utiče leteći pepeo koji se diže sa deponija Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo, ali su njegovi izvori i termoelektrane Kostolac, kao i aktivni kop uglja Drmno.Prema ovim merenjima, u toku 2016. i 2017. godine dozvoljene vrednosti PM10 čestica na ova četiri merna mesta prekoračene su ukupno 109 puta.Pošto je utvrđeno da tokom nekoliko meseci u 2017. i 2018. EPS nije merio nivo PM10 u mestu Selo Kostolac, na koje Srednje kostolačko ostrvo ima direktan uticaj, trenutno se vodi postupak pred Prekršajnim sudom u Požarevcu.Osim sitnih čestica, arsen, metali poput nikla i olova i drugi zagađivači sa deponija pepela dospevaju u površinske i podzemne vode i mogu opteretiti vodotokove ili vodu za piće. Takođe, čestice koncentrisanih retkih elemenata, najčešće metala, dospevaju u vazduh iz letećeg pepela, a onda se talože na zemljište, površinske vode, vegetaciju i time opterećuju sve delove ekosistema.Među najopasnijim zagađivačima je arsen čija je koncentracija osam puta veća u pepelu nego u uglju, a koji se nalazi i u PM10 česticama. Arsen se akumulira u organizmu - najviše u kosi, noktima i kostima. Može se uneti u organizam preko pijaće vode ili biljaka koje su rasle na pepelu, a povećava šanse za dobijanje kancera.Prema EPS-ovom Izveštaju o stanju životne sredine za 2017. godinu, koncentracija arsena u podzemnim vodama u blizini kasete B deponije Srednje kostolačko ostrvo u pojedinim merenjima je bila čak 12 puta veća od dozvoljene količine za pijaću vodu, i čak dvostruko veća od vrednosti koja ukazuje na značajnu kontaminaciju podzemnih voda.Poslednje objavljeno merenje sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu u okolini pepelišta Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo rađeno je 2015. godine. Tada je u 25 od 58 analiziranih uzoraka utvrđena veća koncentracija nikla od dozvoljene, dok je količina olova bila prekoračena u dva uzorka zemlje. Ostali teški metali bili su u okviru dozvoljenih vrednosti. Iako se vrše na svake dve godine, u toku 2017. nije bilo merenja zbog kašnjenja javnih nabavki.Usled prekomernog izlaganja olovu javlja se bledilo, anemija, neurološki poremećaji, dok kontakt sa jedinjenjima nikla može dovesti do mučnina, glavobolja, kao i kardiovaskularnih ili bubrežnih bolesti, pa i do karcinoma respiratornog trakta.CINS je i ranije pisao o načinima na koje termoelektrane Kostolac loše utiču na život i zdravlje stanovnika okolnih naselja.Rekonstrukcija sistema za otpepeljavanje u termoelektrani Kostolac A trebalo je da bude završena 2016. godine većim delom od novca iz kredita koji je EPS uzeo od nemačke KfW banke, a radove je izvodio konzorcijum kompanija Klajd Bergman i Goša Montaža iz Velike Plane. EPS nije odgovorio na pitanje o radu ovog sistema.Krajem 2014. godine, EPS je raspisao poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku Izrada pepelovoda od TE Kostolac A do deponije Ćirikovac. Ta javna nabavka je imala dve promene konkursne dokumentacije i to 10 dana pred istek roka za podnošenje ponuda. Ugovor je 26. juna 2015. godine zaključen sa konzorcijumom domaćih preduzeća predvođenih Energotehnikom - Južna Bačka iz Novog Sada.Ovo nije prvi posao koji je Energotehnika - Južna Bačka dobila od EPS-a. Prema pisanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) ova firma je zajedno sa rumunskom Ness project Europa nakon velikih poplava 2014. godine pobedila na konkursu za posao ispumpavanja površinskog kopa Tamnava. Južna Bačka je tada iskoristila prednost domaćeg ponuđača na javnoj nabavci, a onda je, suprotno Zakonu o javnim nabavkama, naknadno angažovala drugu firmu kao podizvođača koji je završio sav posao.Tekst preuzet sa sajta CINS                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Rupama-u-zakonu-uz-javnu-funkciju-i-posao-na-neodredjeno-u-bolnici.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Rupama u zakonu" uz javnu funkciju obezbedio i posao na neodređeno u bolnici

Predsednik Skupštine opštine Prokuplje Dejan Lazić je koristeći "rupe u zakonu" uspeo da za nekoliko dana, a na osnovu rešenja i odluka raznih komisija, obezbedi sebi radno mesto vozača u prokupačkoj bolnici "dr Aleksa Savić" i to tako što je najpre sa mesta predsednika parlamenta sa punog, prešao na 30 % radnog vremena. Zatim je potpisao ugovor na neodređeno u bolnici kao vozač sanitetskog vozila, pa je nakon nekoliko radnih dana, "zamrzao" to mesto i ponovo se vratio na stalni rad u Skupštini. Time je Lazić obezbedio sebi sigurno radno mesto u javnom sektoru nakon što mu istekne mandat ili nekada bude smenjen sa mesta prvog čoveka Skupštine. Inače, pre javne funkcije i radnog mesta vozača saniteta, on je radio kao serviser klima uređaja. Dejan Lazić je tokom ovih premeštaja formalno ispoštovao zakonsku proceduru, bar po mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije. Čitanjem Rešenja SO Prokuplje od 2.6.2016. godine i Rešenja Komisije za kadrovska i administrativna pitanja od 29.5.2018. kao i Ugovora od 31.5.2018. utvrđeno je da je Dejan Lazić izabran za predsednika Skupštine opštine 2.6.2016. godine i da je tu funkciju vršio na stalnom radu, zaključno sa 31.5. ove godine. Nakon toga je javnu funkciju obavljao sa 30 odsto radnog vremena - kaže se između ostalog u mišljenju Agencije. Oni dalje navode da je Rešenjem prokupačke bolnice Lazić zaposlen 1. juna 2018. godine na poslovima "vozača sanitetskog vozila u bolničkim ustanovama u Odseku bolničko sanitetskog transporta, Odeljenje za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja u bolnici", te da mu od 4. juna 2018. godine miruje radni odnos zbog obavljanja funkcije predsednika Skupštine opštine. Nakon toga rešenjem od 18.06. Dejan Lazić funkciju predsednika Skupštine opštine ponovo vrši na stalnom radu i sa punim radnim vremenom - dodaju u Agenciji. S obzirom na činjenicu da Lazić nije istovremeno vršio funkciju predsednika Skupštine na stalnom radu i obavljao posao u bolnici, ocenjeno je da nije postupio suprotno odredbama zakona o Agenciji. "Zamrznut" i probni rad Nejasno je kako će Lazić ispoštovati probni rad od tri meseca, koji stoji u Ugovoru koji je potpisao u bolnici kao šofer. Nakon prijema, on je po zakonu tražio da zamrzne mesto zbog javne funkcije koju obavlja. Probni rad od 3 meseca iz Ugovora mu je takođe zamrznut, tako da će ponovo teći nakon što odmrzne mesto i počne da radi sa punim radnim vremenom u bolnici - rekla je direktorka bolnice Snježana Arsić. Sam predsednik prokupačke Skupštine Dejan Lazić nije se javljao na telefon niti odgovarao na poruke novinara Južnih vesti. Podsetimo, predsednik prokupačkog parlamenta je posao u bolnici dobio na konkursu za vozača koji je bio raspisan u aprilu. Direktorka Arsić kaže da je ispunjavao i više nego što je traženo, jer je imao i C kategoriju, a tražila se samo B.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/195614/Otvaranje-Zezeljevog-mosta-za-drumski-saobracaj-do-kraja-ove-nedelje.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Otvaranje Žeželjevog mosta za drumski saobraćaj do kraja ove nedelje

Novi drumsko-železnički most u Novom Sadu, poznatiji kao novi Žeželjev most, biće otvoren do kraja ove sedmice za drumski saobraćaj.To je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se danas sastao sa šefom Delegacije EU, ambasadorom Semom Fabricijem. Otvaranju mosta će prisustvovati i komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanes Han.   Fabrici je istakao da je EU uložila više od 30 miliona evra u izgradnju mosta i pristupnih saobraćajnica, jer ovaj most služi boljoj povezanosti u regionu i doprinosi daljem snaženju ekonomije i unapređenju poslovanja u Srbiji.   Novi most dugačak je 474 metra, a širine je 31 metar. Ima dva železnička koloseka, dve drumske saobraćajnice i dve pešačko-biciklističke staze.   Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije početkom jula je raspisala javnu nabavku za tehnički prijem pristupnih saobraćajnica novog mosta. Prijem bi trebalo da počne na jesen, a rok za završetak ovog posla je godinu dana. Autor: 021.rs, Tanjug  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751961-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-26-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 26/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za investiciponedeljak, 27. avgust 2018.GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAobjavljujePOZIVza podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 26/18 - Tehnički pregled izvedenih radova na uspostavljanju novog režima rada sistema za grejanje objekta ustanove za privremeni i povremeni boravak osoba sa posebnim potrebama "Predah plus" u Šekspirovoj broj 8

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1751963-obavestenje-o-zakljucenom-ugovoru-za-javnu-nabavku-broj-19-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom ugovoru za javnu nabavku broj 19/18

U skladu sa članom 116. stav 1. a u vezi sa članom 112. stav 1.  Zakona o javnim nabav?ponedeljak, 27. avgust 2018.Sekretarijat za investicijeU skladu sa članom 116. stav 1. a u vezi sa članom 112. stav 1.  Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS" broj  124/2012, 14/2015 i 68/15)GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAobjavljujeOBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM UGOVORUza javnu nabavku broj 19/18 usluge - Izrada prethodne studije opravdanosti sa izradom Generalnog projekta za privođenje nameni SRC "Pionirski grad"        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: novisad.rs

Link: http://www.novisad.rs/lat/javna-nabavka-usluga-popravka-i-odrzavanje-opreme-za-sport-sifra-jnmv-62018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: JAVNA NABAVKA USLUGA - POPRAVKA I ODRŽAVANJE OPREME ZA SPORT, ŠIFRA: JNMV -6/2018

Početna stranica > JAVNA NABAVKA USLUGA - POPRAVKA I ODRŽAVANJE OPREME ZA SPORT, ŠIFRA: JNMV-6/2018JAVNA NABAVKA USLUGA - POPRAVKA I ODRŽAVANJE OPREME ZA SPORT, ŠIFRA: JNMV-6/201827.08.2018.  

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: rtk.co.rs

Link: http://rtk.co.rs/kragujevcu-preko-30-miliona-za-mere-populacione-politike/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kragujevcu preko 30 miliona za mere populacione politike

Za sufinansiranje mera populacione politike biće izdvojeno 500 miliona dinara bespovratnih sredstava koje će koristiti 61 opština u Srbiji. Predstavnici Ministarstva bez portfelja zaduženi za demografiju i popoluacionu politiku potpisali su ugovor sa Gradom Kragujevcem, opštinama Aranđelovac, Knić i Rača. Za sufinansiranje mera populacione politike biće izdvojeno 500 miliona dinara bespovratnih sredstava koje će koristiti 61 opština u Srbiji.Predstavnici Ministarstva bez portfelja zaduženi za demografiju i popoluacionu politiku potpisali su ugovor sa Gradom Kragujevcem, opštinama Aranđelovac, Knić i Rača.Među 61 lokalnom samoupravom koje će biti sufinansirane, 14 je u Vojvodini, 21 u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i 26 u Južnoj i Istočnoj Srbiji.U sklopu mera populacione politike koje sprovode jedinice lokalne samouprave u Srbiji za 2018. godinu, gradu Kragujevcu uplaćena su sredstva od preko 30 miliona dinara, za realizaciju određenih mera demografske politike, u kojima će grad učestvovati sa 20 odsto.Najviše novca u tom projektu nadležno ministarstvo namenilo je za adaptaciju i sanaciju objekata predškolskih ustanova i igrališta. Grad Kragujevac je dobio najviše sredstava. U toku su javne nabavke za realizaciju pojedinih programa.Opština Aranđelovac radiće rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u Predškolskoj ustanovi Duga, a dobiće vozila i aparate kao meru podrške zdravstvu kroz unapređenje kvaliteta pruženih zdravstvenih usluga.Za unapređenje pristupa zdravstveno bezbednoj vodi za piće i sanitarno higijenskim uslovima u školama Knić, opredeljeno je dva miliona dinara.Prosečna starost stanovnika Srbije je 43 godine, što nas čini sedmom najstarijom nacijom u Evropi. Zbog toga je prema rečima ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, usvojena nova strategija za podsticanje rađanja koja ima dva nova elementa, unutrašnju politiku migracija i brigu o starima.Izveštava novinarka RTK Zorica Savić Ranković. Previous post: Upis na kurs mentalne aritmetike        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/region/rumunski-ambasador-u-sad-kritikovao-pismo-djulijanija/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Rumunski ambasador u SAD kritikovao pismo Đulijanija

BUKUREŠT - Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je svog ambasadora u Vašingtonu Georgea Majora da objasni svoje negativne komentare o pismu kojeFoto: Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik, FilePodeliBUKUREŠT - Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je svog ambasadora u Vašingtonu Georgea Majora da objasni svoje negativne komentare o pismu koje je advokat američkog predsednika Donalda Trampa, Rudi Đulijani poslao rumunskim liderima.U pismu, koje su danas objavili rumunski mediji, Đulijani je preneo predsedniku Rumunije Klausu Johanisu i premijerki Vioriki Dančili da je zabrinut zbog toga što se, kako je naveo, nastavlja šteta po vladavinu prava u Rumuniji, "koja se čini pod izgovorom sprovođenja zakona".Đulijani, inače bivši gradonačelnik Njujorka, naročito je kritikovao "ekscese" rumunske agencije za borbu protiv korupcije i rumunske obaveštajne službe koja je, kako navodi AP, potpisala tajne protokole sa navedenom agencijom kako bi prisluškivala osumnjičene.Major, koji je nekada bio na čelu rumunske obaveštajne službe, rekao je da je Đulijanijevo pismo posledica "lobiranja koje su inicirali ljudi zainteresovani za odbranu osoba, koja imaju problema za pravosudnim sistemom".Ministarstvo napominje da rumunska vlada ima "neophodnu političku volju" da zaštiti vladavinu prava.(Tanjug)        

----------------------------------------------------------

Datum: 27.08.2018

Medij: autonomija.info

Link: http://www.autonomija.info/zarobljena-drzava-niko-ne-zna-koliko-srbija-ima-javnih-funkcionera.html

Autori: admin

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zarobljena država - niko ne zna koliko Srbija ima javnih funkcionera!

27 Aug 2018 VOICE: Stranačko zapošljavanje dobija neslućene razmere, država postaje sve brojnija Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, na koje se pozivaju brojni mediji poslednjih dana, navodno je registrovano ozbiljno povećanje broja državnih funkcionera u Srbiji - sa oko 12.000 iz 2011. na gotovo 34.000 na kraju 2017. VOICE je pokušao da proveri koliko zapravo ima javnih funkcionera, ali do tačne brojke nije uspeo da dođe. Po svemu sudeći, u državi niko i ne zna o kojoj cifri se govori, što je kako posledica nefunkcionalnosti državnog i institucionalnog sistema tako i namere da se ove brojke drže u magli i tajnosti.Ni sagovornici VOICE-a ne mogu sa sigurnošću da utvrde šta je pravi razlog porasta javnih funkcionera u Srbiji - stanačko zapošljavanje ili veća revnost prilikom sprovođenja zakona. Oni upozoravaju da je pojam javnog funkcionera kod nas definisan veoma široko, a da još veći problem predstavljaju nejasni kriterijumi za određivanje njihovog broja, te njihov obuhvat, zbog čega pojedinci na značajnim funkcijama izmiču Agenciji za borbu protiv korupcije.VOICE od Agencije nije dobio odgovore na pitanja koliko je tačno funkcionera u Srbiji bilo na kraju 2017. godine, a koliko na kraju svake godine od 2011. Tačan broj funkcionera ne navodi se ni u Izveštaju o radu za 2017. godinu, koji je pre mesec dana usvojen u Narodnoj skupštini, već samo da je od osnivanja do kraja izveštajnog perioda (2017) obrađeno i objavljeno 44.383 izveštaja.Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije do novembra 2016. godine za VOICE precizira da se ta brojka odnosi na ukupan broj izveštaja koje je Agencija objavila od početka njenog rada, što uključuje i one koji više nisu na funkciji. Zakonska obaveza funkcionera je, dodaje, da izveštaje predaju i dve godine nakon prestanka funkcije.- Obično se to posle izbora poveća, jer su još uvek aktivni izveštaji onih koji su obavljali funkcije i onih koji su tek izabrani. I to varira - između 25 i 30 hiljada funkcionera na svim nivoima vlasti - kaže Stojiljković.Licitiranje brojkama Mediji dugo već licitiraju brojem funkcionera i te brojke značajno osciliraju. Tako je u avgustu 2011. godine, tadašnji predsednik Odbora Agencije profesor Čedomir Čupić, za Novosti rekao da su procene da u Srbiji ima od 25.000 do 30.000 funkcionera, od čega onih s plaćenim funkcijama - 15.700. U istom tekstu stoji i da onih koji imaju obavezu da prijave imovinu i prihode, u tom momentu ima 11.000. Već u novembru iste godine, portparolka Agencije Aleksandra Kostić za agenciju Beta potvrdila je da je u registar funkcionera ukupno upisano više od 19.000 ljudi, pošto su uneti podaci o još 3.000 funkcionera.U martu 2014. godine tadašnji pomoćnik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Trninić na jednom okruglom stolu upozorio da od skoro 35.000 državnih funkcionera u Srbiji čak 9.000 nije prijavilo imovinu. Agencija za borbu protiv korupcije precizira njegovu izjavu, navodeći da je ukupan broj obrađenih i objavljenih obaveštenja u registru funkcionera 34.710, od čega 25.587 ima obavezu dostavljanja izveštaja o imovini.- Odbornici, odnosno članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština ili grad, odnosno koji su članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Repulika, autonomna pokrajina ili grad Beograd ne podležu ovoj obavezi ukoliko funkcioner ne prima naknadu po osnovu članstva - saopštila je tada Agencija. A u Izveštaju o radu za 2015. godinu, koji je u septembru 2016. godine razmatrao Odbor za pravosuđe, navedeno je da ima više od 28.000 funkcionera.Zoran Stojiljković: Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije (foto: MCBG)Stojiljković napominje da postoji izvestan broj ljudi koji su nosioci funkcija koje su po prirodi stvari značajne, iako istovremeno nisu nosioci izvršnih ovlašćenja.- Po tome, recimo, obavezu da podnosi izveštaj ima dekan fakulteta, a prodekani nemaju. Ili članovi borda nemaju, a ima direktor. Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije, recimo, direktora osnovne škole. To je pitanje obuhvata - kaže Stojiljković.To potvrđuje i Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, koji za VOICE kaže da se mora biti oprezan prilikom poređenja broja javnih funkcionera u Srtbiji i drugim zemljama.- Obuhvat tog pojma može biti veoma različit. Na primer, da li su tu članovi opštinskih izbornih komisija, da li su tu članovi školskih odbora i tako dalje. Taj krug javnih funkcija u Srbiji je jako širok, a ne mora da znači da je u svakoj zemlji isti - kazao je Nenadić. Problem je, dodaje, što se u Srbiji broj javnih funkcionera ne određuje po racionalnim principima, što se najbolje videlo prilikom izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je sada ograničen broj članova gradskih i opštinskih veća, kao i broj pomoćnika gradonačelnika i predsednika opština.Deo novca koji zarađuju javni funkcioneri vraća se u kasu stranaka (foto: pšixabay)"Reformski ludak" protiv LevijatanaNovinar Miša Brkić za VOICE kaže da je suština državne uprave da ona bude efikasna, mala, jeftina, da opslužuje građane i preduzetnike, odnosno poreske obveznike po pristojnim cenama.- To, za sada, nemamo u Srbiji i nisam siguran da ćemo to dobiti - kaže Brkić, dodajući da su stranke vladajuće koalicije, a pogotovo najveća stranka, izložene velikom pritisku novopridošlih članova za što kvalitetnijim uhlebljenjem.Šta je javna funkcijaZakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 2, kao javnu funkciju, podrazumeva funkciju u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.- Druga stvar je da ta priča koju smo slušali na početku mandata ove koalicije, još od 2012. godine, da funkcioneri neće umnožavati svoje funkcije, koja se pokazala netačnom. Videli smo da poslanici umeju da utrže tu svoju poslaničku funkciju na najgori mogući način po poreske obveznike, dakle da sede u upravnim odborima raznih agencija i državnih preduzeća, i da uzimaju ogromne novce. Nezasluženo, naravno. Dakle, radi se o klasičnom partijskom zapošljavanju, koje je dobilo neslućene razmere i to samo pokazuje da država ne da ne odumire, nego naprotiv postaje sve brojnija - kaže Brkić.Miša Brkić: Oni koji budu došli, imaće ogroman problem da državne institucije isprazne od stranačkih punoglavaca (foto MCBG)On podseća da u Srbiji već petnaestak godina važi prećutni ugovor između stranaka, prema kojem poražene na izborima ne odgovaraju za nepočinstva iz svog mandata, što uključuje i partijsko zapošljavanje. Javni sektor je zbog toga, ocenjuje, postao Levijatan koji je zarobio državu.- Oni koji budu došli, imaće ogroman problem da državne institucije isprazne od tih stranačkih punoglavaca. Ti ljudi zaposleni u državnoj službi, to će biti najveći bedem bilo kakvim treformama i uređenju države. To bi morao da bude neki veliki "reformski ludak" koji će rasturiti takvu državnu strukturu, ali ja ga ne vidim i mislim da ovi koji danas pretenduju da budu vlast nemaju neke velike ambicije u tom smislu - kaže Brkić.Podseća da stranke materijalno profitiraju od takve vrste zapošljavanja, jer najverovatnije oni koje tako zapošljavaju imaju obavezu da deo svoje zarade ubace u partijsku kasicu.Za trećinu više povreda zakona Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je u svom izveštaju da je tokom 2017. godine povećan broj meritornih odluka Agencije kojima je utvrđena povreda odredaba Zakona o Agenciji, kojih je 465, što je za 31,73 procenata više u odnosu na 2016. godinu.EU (ne)smanjuje broj funkcioneraProces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji mogao da dovede do smanjenja broja javnih funkcionera, a Nenadić očekuje da se EU u ovo pitanje umeša iz ugla poštovanja usvojenih zakonskih normi u pogledu procedure izbora.- Tu Srbija već dobija opomene od evropskih institucija. Na primer, zbog nepoštovanja procedure za postavljanje službenika na položaje. Ali, u pogledu ukupnog broja, mislim da će to pitanje pre svega biti tretirano u sklopu reforme javne uprave ili toga koliko je ona racionalna i osposobljena da odgovara potrebama društva - navodi Nenadić.Nemanja Nenadić: Srbija već dobija opomene od evropskih institucija (foto: MCV)Brkić, ukazujući na ogroman broj zaposlenih i u evropskim institucijama, kaže da države kandidati moraju mnogo toga da učine na reformi javne uprave i državnih preduzeća, te da na tom tragu može da se govori o smanjenju broja zaposlenih koji rade za državu.- Dotle ćemo se nagledati raznih prebukiranih državnih institucija, toliko da ćemo se krstiti i čuditi šta nas je to snašlo i koliko to košta - ističe Brkić.Dalibor Stupar (VOICE) Podelite ovu stranicu!                              

----------------------------------------------------------