Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 30.08.2018

Medij: Danas     Strana: 7

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Neograničeni monopol jednoj firmi za sve projekte

Neograničeni monopol jednoj firmi za sve projekte

Poštovana gospođo ministarka,

Svežina koju ste poslednjih dana uneli u srpsku političku javnost ne samo da je

dobrodošla nego se i oseća kao neki nagoveštaj boljitka sa svim svojim tragovima koji gri bistrenju ostavlja i mulj. Cini mi se da je sa Vama počelo, ne iz bahatosti, nego i iz nužde koja tera da se sa dojučerašnjim kolegama po ministrovanju, koji su Vam čak i zagrejali fotelju, obračunavate, kao da ste u Valhali, vežbate bitke sa palim ratnicima kao da ste ušli u odlučnu bitku - Ragnareku (smak sveta), te da je tek započela borba između bogova, polubogova i divova, kao i svih onih koji drže donekle do sebe.

I kod ove misli prepoznah u Vama ovaploćenje valkire Brunhilde, islandske kraljice, koja je kao prava Amazonka, zahvaljujući tajnom pojasu, a ne mišićima, mogla da brani svoju nevinost (ali i ovu i onu) od svakog neželjenog muškarca - pa i od Srba, makar se oni zvali Velja i Mrka, te da samo onaj koji u dvoboju pobedi ima nekakvu šansu i da je osvoji ili drugačije rečeno, po Alanu Fordu: „Ko kani pobjediti - ne smije izgubiti."

Vi morate ove načete probleme sa nestašnom Grdeličkom klisurom i rovitim auto-putevima doterati do kraja, pa čak ako morate i prostorije

sopstvenog ministarstva da provetrite. Dotle, važnije od ishoda bitke u Valhali je pitanje nas radoznalih - ko je nagovorio ministarstvo građevinarstva, a možda čak i Vas da „Zakon o javnim nabavkama" iz 2012. godine, već 2015. dopunjujete, obilno menjajući, uz ubacivanje jednog opširnog člana 7a, koji u osnovi menja i celokupni smisao samog Zakona. Jer tim članom jednoj državnoj firmi (CIP) za sve projekte u

građevinarstvu omogućava se neograničeni monopol, pa čak i za poslove za koje ona nije specijalizovana, ali će se snaći nalazeći podizvođače i to tako da svi poslovi ostanu u krugu bliskom državi i vlasti. Svi potonji problemi srpskog graditeljstva, čini mi se, potiču odatle.

Pred tim razlogom, izgleda, nikome nije bilo važno i što ta „otvorena vrata“ za monopol idu direktno protiv Ustava u kome se kaže:

Član 82... ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi

preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine

Član 84... svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Zabranjuju se akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja....

Time ste postigli da svi građevinski projekti u

niskogradnji (putevi, potporni zidovi, tuneli, brane, železnice, gradske ulice i tramvajske pruge) kao i u visokogradnji (od škola, stambenih naselja i zgrada, domova zdravlja...) sa svim fazama projektovanja, predmera i predračuna, nadzorom i svakojakim drugim naplativim uslugama u projektima, dakle sveg onog što se fmansira iz budžeta, dakle svega onoga što se uzima iz narodnog džepa - sve to ste vašoj voljenoj firmi dodelili u miraz, kao najboljoj udavači.

Sve faze građevinskih

projekata u Srbiji radi taj Vaš „dvorski liferanf ‘ bez

konkurencije i nadmetanja u ceni i kvalitetu, stručnosti, ali i ugledu na tržištu. On nema potrebe ni da se dokazuje jer ili nema šanse ili ne želi da nabije komplekse drugim slabijim firmama. Međutim, verujem da i Vi znate da bi ta Vaša voljena firma bez protekcionizma brzo uvenula.

Pre koji mesec ste vašem pulenu, za rekonstrukciju sedam beogradskih bolnica, odobrili 100 miliona evra, a 55 miliona evra za novu Tiršovu 2, bez ikakve konkurencije, ali uz asistenciju eksperta sa diletantskim znanjem (postoji, naime i neznanje od onoga što je nedozvoljeno neznanje) koji je pripremio čak i projektni zadatak. Ta saradnja i ljubav trajaće dok budu trajali krediti, a za nekih dvadesetak godina dobićemo „najmoderniju“, davno prevaziđenu bolnicu ili bolnice, koje tek onda ništa neće vredeti, ako već i danas ne valjaju.

Poštovana gospođo

ministarko, da Vas na kraju samo podsetim i na dužnost predsednice Koordinacionog tela za podršku načina realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara, koju biste mogli da iskoristite u predstavljanju javnosti kroz izložbu, a vašim ekspertima pružite

mogućnost, da nama običnom svetu, prospu sve znanje na dobrobit nas svih koji kao nešto očekujemo... Šta bi tu bilo sporno.

I još, moj prijateljski savet bi bio „berite kožu na šiljak“ kako bi Vas opomenuo naš dobronamerni narod - te pazite kako se sada u ovom troboju ponašate da Vas negde u V alhali iza ugla ne sačekaju Mrka kao Sigfrid, a Velja kao Gunter.

Autorje arhitekta,

stručnjak za projektovanje

objekata u zdravstvu

Otvoreno pismo ministarki Zorani Mihajlovićpovodom slučaja Grdeličke klisure

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2018

Medij: Kurir     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: S.Slamnig

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zorana i Jadranka srpske lobistkinje

Zorana i Jadranka srpske lobistkinje

Zabluda je da samo bogati mogu da priušte lobiranje. Cene u Srbiji će se tek formirati

Lobistička profesija će na velika vrata ući u Srbiju ako se izglasa Predlog zakona o lobiranju, koji je ovog meseca ušao u Skupštinu.

Predloženim rešenjima precizno se definiše ko može da bude lobista, ko lobirano lice i ko naručilac lobiranja, a svako ko će se baviti ovom delatnošću moraće da bude upisan u Registar lobista i da ima ugovor 0 svojim aktivnostima. Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković u intervjuu za Kurir pojašnjava rad lobista 1 otkriva da su u njihovim klubovima i mnogi političari.

Šta je lobiranje i da li je Srbija spremna za lobističku profesiju?

- Lobiranje je transparentan i na zakonu zasnovan uticaj na donosioce odluka. Za Srbiju je svakako važno da da legitimitet ovoj profesiji i da nastavi dajerazvija.

Ima li i sada neformalnih „dežurnih lobista" u javnosti?

- Neformalni lobisti uvek postoje, ali postojanjem legalnih, registrovanih lobista, oni prelaze u sivu zonu.

Ko je od političara član klubovalobista?

- Zorana Mihajlović, Jadranka Joksimović, Goran Trivan, Vladimir Marinković, Zoran Đorđević neki su od političara koji razumeju lobiranje i bili su gosti kluba lobista.

Koliko može da košta lobiranje i šta naručioci najčešće traže?

- Cena lobiranja zavisi od toga koliko je zadatak ozbiljan i zahtevan. Zabluda je da samo bogati mogu da priušte lobiranje. Cene na domaćem tržištu će se tek formirati.

Ko sve može da bude lobista i kako se upisuje u registar lobista?

- U registar lobista, prema predlogu zakona, moći će se upisati punoletni državljanin Srbije koji ima visoku stručnu spremu i prođe obuku koju će organizovati Agencija za borbuprotivkorupcije. S.SLAMNIG

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2018

Medij: NIN     Strana: 26,27,28,29

Rubrika: Društvo

Autori: SANDRA PETRIŠIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: Pozornica demagoga

Pozornica demagoga

Od kada je u Skupštini Srbije ukinut dijalog, a opozicija izgubila mogućnostda utiče na zakone a još manje da zastupa interese građana koji su za nju glasali, i pritom pristala da i dalje sedi tu i da za to prima platu, postala je saučesnik u rušenju najvažnije institucije u državi

Ne bi trebalo da je teško: reč par-

lament vodi poreklo od francuske reči parler (razgovarati). Nažalost, Srbija nije ni prva ni poslednja zemlja čiji narodni predstavnici to nisu shvatili, tako da je Interparlamentarna unija izradila Vodič za dobru praksu primenjiv za demokratiju u 21. veku koji je, verovali ili ne, dostupan i našim poslanicima. U njemu krajnje pojednostavljeno piše: „Kao izabrano telo koje predstavlja sve strukture društva, parlament ima jedinstvenu odgovornost da usklađuje sve suprotstavljene interese i očekivanja različitih grupa i zajednica putem demokratskog dijaloga i kompromisa“.

Nažalost, pomenuto štivo nije ostavilo utisak na vladajuće SNS poslanike. Nesporne cifre koje govore i o broju glasova i o broju mandata koji su dobili upravo se pretvaraju u apsolutnu moć na štetu demokratije, koja je i izazovnija i udobnije od alternative „dijalog i kompromis“. Čemu dijalog kada se zna ko je glavni, kako je to od trenutka kada je postao šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Aleksandar Martinović svakog dana zasedanja objašnjavao upadicama tipa:„Aleksandar Vučić je uspeo da na svečanom prijemu skupi više od 5.000 ljudi, a to je više nego što ste svi vi iz bivšeg režima uspeli da skupite ljudi na ulicama od kada protestujete. Toliko o vašoj političkoj snazi.“

Međutim, manir da se ističe sopstvena veličina i apsolutna vlast koju SNS poseduje samo je polovina problema koji su zadesili aktuelni saziv parlamenta, drugi se ogleda u suštinskom nerazumevanju uloge Skupštine i značaja dijaloga kao sredstva za postizanje boljih rešenja. Boljih za sve građane, pa čak i za one čiji su izborni kandidati osvojili dva posto glasova i ostali van parlamenta ili pet odsto i ušetali u njega da bi povećali broj fikusa. A definiciju tog nerazumevanja, koja bi jednom morala da uđe u udžbenike, dao je poslanik SNS-a Vladimir Orlić, na kraju Drugog vanrednog zasedanja posvećenog izmenama zakona o ministarstvima:

„Mi smo ih pobedili, svi su se razbežali, a oni koji su ostali su ubledeli i ućutali se... A, ovi što su tražili dijalog, svi su zdimili pravo na ona vrata, i to opet ne treba da čudi. Ko god je od građana Srbije pratio tok rasprave danas, mogao je lično da se uveri da su apsolutno poraženi u razmeni argumenata, da je tri, ne tri, četiri predsednika poslaničkih grupa sa te strane sale ovlašćeni predlagač gospodin Martinović doslovce okrenuo naopako i istresao iz cipela. Na njihovom mestu ništa drugo se nije očekivalo nego da zdime iz sale koliko ih noge nose.“

Analizirati tu sednicu i prebrojati koliko je puta Maja Gojković odbila prigovor, ugasila mikrofon opoziciji ili prečula da pomenuti Martinović drži monolog (ovog puta nije čitao predsednikov indeks) koji nema veze sa dnevnim redom, bilo bi besmisleno. Sasvim je svejedno ko je opoziciju „istresao iz cipela“, suština glasi – oni su pobedili. Ne građani kojima je usvojeni zakon namenjen, a još manje država ili demokratija, već samo i jedino vladajuća stranka.

Da ne može tako upozorila je Evropska komisija, koja je u svom godišnjem izveštaju o napretku za 2018. između ostalog navela: „Stvarna rasprava i međustranački politički dijalog i dalje su slabi i postoji rizik da to oslabi efikasnost Narodne skupštine i kvalitet zakonodavstva. Nije se raspravljalo ni o jednom nacrtu zakonodavnih predloga koji je podnela opozicija.“ Takođe, pomenuta je i niska svest o dijalogu na primeru bivšeg šefa delegacije EU , koji „prvi put u istoriji“ pred jednim parlamentom nije mogao da podnese godišnji izveštaj zbog opstrukcije radikala i nesposobnosti naprednjaka da ih udalji iz sale, mada to uspešno rade kada je bilo koja druga opoziciona stranka u pitanju.

Šef delegacije EU u Srbiji Sam Fabrici se tim povodom lično sastao sa predsednicom parlamenta Majom Gojković, predao joj najnoviji izveštaj i obavio razgovor o svim problemima koje je EK uočila u radu parlamenta. Između ostalog, o potrebi da se poveća transparentnost i kvalitet izrade zakona uz inkluzivnost i bolji međustranački dijalog, ali i uz poštovanje nezavisnih regulatornih tela. Ona je izrečeno primila k znanju, ali ništa nije učinila kada joj se prvi put ukazala prilika da utiče na negativnu sliku koju EK ima o našem parlamentu. Konkretno, dijalog su tražile skoro sve opozicione stranke, ali i pojedini poslanici vladajuće koalicije, sa željom da se što pre otvori rasprava o smeni poslanice SRS Vjerice Radete sa mesta potpredsednice parlamenta. Iako je lično osudila Radetin govor mržnje, Maja Gojković nije zakazala vanrednu sednicu jer je skupljeno samo 60 potpisa od potrebnih 85. Bila je to idealna prilika da se lično pridruži potpisima, da animira još neke iz SNS-a koji bi to rado učinili kada bi im neko sa autoritetom iz SNS-a dao zeleno svetlo (ili bar zazvonio zvoncetom) i da doprinos međustranačkom dijalogu. Pritom na relativno neutralnoj temi, koja se ni na koji način nije direktno ticala moći i interesa SNS-a. Nije.

Pa gde nam je onda nestao i minimum minimuma od dijaloga?

„U Srbiji imamo tragove demokratije, a dijaloga, kao jednog od osnovnih stubova zrelog demokratskog društva, nemamo ni na vidiku. U javnom diskursu najčešće imamo dve suprotstavljene strane koje ne razgovaraju - one koji podržavaju vlast i one koji su naklonjeniji opoziciji. Umesto dijaloga sa fokusom na građanina i njihovu dobrobit, imamo pozornicu demagoga koji štite lične interese i interese političkih elita. Diskusije oko tema od javnog

interesa - poput ekonomije, Kosova, pristupanja EU , novih zakona i politika, stanja u medijima, svode se na ’mi’ protiv ’njih’. ’Mi’ smo dobri i uvek u pravu, a ’oni’ su loši i u krivu. Kada se obe strane služe demagogijom, nema dijaloga. Pobeđuje strana koja je glasnija, koja kontroliše više medija ili poslanika i uspešnija je u propagandi“, kaže za NIN Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Kako te dve suprotstavljene strane funkcionišu najbolje se videlo na primeru scene u kojoj je Boško Obradović mišem gađao Aleksandra Martinovića. Pre toga je Obradović rečima pokušao da prodre do Martinovića, što mu nije uspelo (Martinović je držao mobilni telefon i razgovarao sa nekim značajnijim od opozicionog poslanika), a onda je učinio nedopustivo – pribegao sili. Verbalnoj upotrebi sile pribegavaju i predstavnici opozicije od kojih bismo očekivali da koriste reči (reči, a ne uvrede), tako da smo imali priliku da čujemo poslanika SDS-a Marka Đurišića koji je zbog upadica naprednjaka Darka Laketića uzviknuo „Ćuti, konju“. Odgovor koji mu je stigao (osim kazne od predsedavajućeg) uputio je Srbislav Filipović iz SNS-a : „Kad se napiješ, konji ti se priviđaju. Nemoj da te ritne konj.“ Ali, kakav god da stiže odgovor od strane vladajućih poslanika, nedopustivo je nekom se obratiti sa „konju“ ili reći, kao što je rekao poslanik DS Radoslav Milojčić, „šizofrena naprednjačka bulumenta“. Opozicija je, dozvolivši sebi da se u pojedinim trenucima spusti na nivo uvreda koje se obično izriču „preko plota“, stvorila mogućnost da se nađe na stubu srama i kada treba i kada ne. Recimo, više puta su tvrdili da nisu izgovorili reči koje im je Maja Gojković pripisivala, a Balša Božović je čak dobio i opomenu jer je „pretio da će udariti šamarčinu Đorđu Milićeviću“, iako on tvrdi da to nikada nije izgovorio.

Zbog takvih situacija mnogi opozicioni poslanici u nezvaničnim razgovorima ističu da kada ugledaju Maju Gojković na hodniku odmah pobegnu na drugu stranu, jer ako prođu kraj nje ne znaju koji će im verbalni ili fizički napad pripisati. Uz to mnogi, nekada sa razlogom a nekada ne, plaćaju velike novčane kazne za izrečene uvrede, dok se u slučaju naprednjaka to dogodilo samo dva puta iako redovno koriste reči „lopuže“, „kriminalci“, pa i „ubice“. I pored toga opozicija nije spremna da izađe iz parlamenta i prekine tu farsu od „parlamentarizma“ iako nema mogućnost da utiče na zakone, a još manje da zastupa interese građana koji su za njih glasali. Sedeti u Skupštini da bi pokazao da postojiš možda je i imalo smisla pre donošenja Zakona o budžetu i patenta sa SNS amandmanima, nakon toga je to postalo saučesništvo u rušenju najvažnije institucije u državi. Najgore od svega je što za to saučesništvo primaju platu.

„Svedoci smo da narodni poslanici nisu spremni da menjaju ovakvo stanje u društvu. Oni u velikom broju slučajeva odmažu izgradnju institucija, pa su tako parlamentarnu debatu pretvorili u rijaliti šou, gde se umesto o zakonima i njihovom uticaju na život građana, govori svode na

spinove, populistička opšta mesta ili zloupotrebu Poslovnika o radu Narodne skupštine. Srbija po ovome nije uopšte jedinstvena, ali ono što treba da nas ozbiljno brine jeste izostanak snažne reakcije javnosti (naročito medija) na takvo ponašanje poslanika. Odličan primer odsustva javne osude zloupotreba procedura zarad ukidanja diskusije jeste slučaj usvajanja Zakona o budžetu (čitaj: kako vlast troši pare građana Srbije), bez prave diskusije i dijaloga. Upravo na tom primeru javnost Srbije je morala da reaguje, a izostanak reakcije je ohrabrenje poslaničkoj većini da nastavi sa tom praksom. U borbi za moć, Narodna skupština gubi bitku. U mladoj demokratiji u kojoj ni parlamentarci a ni građani nisu dovoljno odlučni da se bore za instituciju parlamenta, predstavnici izvršne vlasti koriste dobijeni prostor da rade u svom interesu, a ne u javnom. Narodni poslanici kroz svoje ponašanje, mediji kroz svoje nekritičko izveštavanje, itd., doveli su do toga da Skupština ne uživa gotovo nikakvo poverenje javnosti. Građani su svesni da je ta institucija postala marioneta pravog centra moći - političke partije na vlasti, odnosno izvršne vlasti“, kaže Nedeljkov. Međutim, EK se nada da bi to mo-

glo da se promeni uz njihove izveštaje, predloge i sugestije, iako poslanici Evropskog parlamenta iz godine u godinu konstatuju da je dijaloga sve manje. „Tri godine zaredom, u Narodnoj skupštini se ne raspravlja o godišnjim izveštajima nezavisnih organa na plenarnim zasedanjima. Narodna skupština nije usvojila godišnji plan rada za 2016. i 2017. godinu i tek treba da usvoji kodeks ponašanja“, kaže se u izveštaju. Na to je pre skoro godinu dana upozorio i GREKO (telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije), a ministarka pravde Nela Kuburović je izjavila da već jesu i da će koliko sutra doraditi ono malo što nisu. Izgleda da neće. Iako je nacrt kodeksa završen još 2016, predsednik komisije za njegovu izradu Aleksandar Martinović nije zakazao nijednu sednicu do sada, očito ne znajući kako da u delo sprovede glavnu preporuku: da se kodeks donese konsenzusom a ne uobičajenim nadglasavanjem i da njegovu primenu kontroliše nezavisno drugostepeno telo. To uključuje ne samo dijalog sa opozicijom već i obavezu da se neka od njihovih ideja sprovede, a radi se o davno zaboravljenoj praksi na koju se vlast nikako ne bi vraćala. Baš kao što se ne bi vraćala ni na svoju obavezu da odgovara na poslanička pitanja ili da ministri u skladu sa zakonskom obavezom šalju Skupštini svoje tromesečne izveštaje i dolaze na sednice nadležnih odbora na kojima se o tim izveštajima raspravlja.

„Odnos izvršne vlasti prema parlamentu je realna refleksija stanja demokratske (ne)kulture i (ne)vladavine prava u Srbiji. Takvo stanje se ne može promeniti dokle god strukture koje imaju moć da donose odluke u ime građana, ne budu izložene pritisku javnosti da se promene. Drugim rečima, građani su ti koji moraju da diktiraju uslove kakvu Srbiju žele da imaju“, kaže Nedeljkov i dodaje da je u protekle četiri godine došlo do sistemskog izbegavanja kontrolnog mehanizma postavljanja poslaničkih pitanja.

Konkretno: u aktuelnom skupštinskom sazivu, svega četiri puta je održana sednica za postavljanje poslaničkih pitanja. Isto toliko je održano i u prethodnom, desetom, sazivu, dok su tokom devetog saziva poslanici imali priliku da to učine 11 puta.

Međutim, reći da je vlast jedina koji opstruiše dijalog u parlamentu bilo bi netačno. Da, ona sprečava opoziciju da govori pred kamerama, ali je ne sprečava da odgovara na pitanja građana koja su upućena poslanicima preko aplikacije Otvorenog parlamenta. Nažalost, na njih uglavnom ne odgovaraju ni vlast ni opozicija. U prethodnom sazivu je odgovor dobijao svaki četvrti građanin, a u ovom svaki dvadeseti. Maja Gojković je dobila pet pitanja i nije odgovorila ni na jedno, Saša Radulović četiri i takođe nije odgovarao, dok je Boško Obradović od sedam postavljenih pitanja upriličio jedan odgovor. Jedino je Miloš Bošković iz PG Dosta je bilo odgovorio na sva postavljena pitanja, dok su čak 224 poslanika odlučila da ne komuniciraju sa građanima. A ako predstavnici naroda nisu spremni da razgovaraju sa narodom, onda možda nije ni prevelika šteta što ne mogu da razgovaraju ni međusobno.

SANDRA PETRIŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 30.08.2018

Medij: Vreme     Strana: 30,31

Rubrika: Bez naslova

Autori: Aleksandar Stankov

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zašto da platimo kad nismo krivi

Slučaj “Južne vesti”

Zašto da platimo kad nismo krivi

U slučaju “Južnih vesti” ne radi se ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države

“P

a dobro, znaš da Poreska svakom uvek iščačka nešto. Platite to i gotovo. Je l’ treba da skupljamo pare?” – tako su me ovih dana pozdravljali mnogi po niškim ulicama i sokacima, vođeni vešću da su inspektori niške fi lijale Poreske uprave “Južnim vestima”, mediju u kojem radim, pronašli izmišljeni prekršaj i nakalemili izmišljeni poreski dug. Pitam se dokle ćemo da se mirimo sa tim da svakom ko se bavi nekim biznisom u ovoj zemlji inspektori “moraju nešto da iščačkaju”, iako je on, kao u našem slučaju, uredno vodio knjige i državi plaćao dažbine? Druga stvar je: zašto da platimo kad nismo krivi?

Treće i najvažnije je da se u slučaju “Južnih vesti” ne radi ni o prekršaju, ni o poresebe državnih institucija za gušenje medija kom dugu, već o klasičnom primeru (zlo) upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Koji nisu “pod šapom” vlasti, već su joj “trn u oku”. Ovde se radi o potencijalnom uspostavledijanju mehanizma za kontrolu, gašenje i gušenje “neposlušnih” medija. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države. Taj mehanizam može da se primeni na bilo koji medij koji nema prijavljenog glavnog i odgovornog urednika na stalnom radu (na šta ih zakon i ne obavezuje), a takvih u Srbiji nije malo. Inspektori onda incestno uredbu za javni sektor primene na privatni medij i dolazimo u situaciju da mnogi, pre svega mali mediji plaćanjem izmišljenih poreskih dugovanja moraju da stavljaju katance na svoja vrata.

Zato sam svima zahvaljivao na želji da finansijski pomognu

Zato sam svima zahvaljivao na želji da fi nansijski pomognu iobjašnjavaojem” inspektora, a posebno pojašnjavao da ne možemo baš uvek da se mirimo sa “iščačkavanjem” inspektora, a posebno pojašnjavao da ovo nije borba za “Južne vesti”, već za sve ostale medije koji bi već sutra mogli da proživljavaju isto, samo zato što žele odgovorno da rade svoj posao.

Nezavisne institucije su već postale misaona imenica. Etika ilimoral u društvu, a posebno kod javnih zvaničnika, ne postoje. Na važnim funkcijama su uglavnom karijeristi, poltroni i poslušnici, a ideologija i javni interes kao osnov političkog delovanja su bajka. Zato smo i došli do privatizacije države, do situacije da se inspekcije koriste za obračun sa nepodobnima. Komentarišući ono što je poslednjih meseci snašlo “Južne vesti”, novinarka Tamara Skrozza je, između ostalog, rekla: “Mislim da je sudbina koja čeka lokalne medije mnogo gora od one koju preživljavaju ‘Južne vesti’. One se makar bore uz ‘galamu’, kakvu-takvu reakciju domaće i međunarodne javnosti. Ostali će umirati u tišini, u najgorim mukama, bez ikakve pomoći.” Ta tišina će nakon toga postati mrak u kojem niko više neće moći da vidi, ali ni da čuje ništa što ne prođe fi lter vlasti, nekog svemoćnog cenzora, koji pored toga što mnogo čita, a malo spava, određuje i najvažnije društvene teme. Građani, ionako već pognutih glava, ostaće u mraku i strahu sa zatvorenim očima i gomilom problema. šta su iščačkali

Poreske kontrole “Južnih vesti”, u poslednjem naletu, trajale su više od pola godine. Dve kontrole su se odvijale paralelno u početku, što je svojevrsni presedan. Tokom samog postupka, inspektor koji je pokrenuo kontrolu je neke od ugovora između “Južnih vesti” i Delegacije EU, OEBS-a, ambasada i međunarodnih organizacija pokazivao članovima porodica vlasnika nekih od poslovnih partnera “Južnih vesti”, predstavljajući to kao navodni dokaz da taj medij “fi nansiraju strane obaveštajne službe” i plasirajući slične priče sada već ustaljenog folklora vlasti za obračun sa onim medijima i pojedincima koji im nisu po volji. Naložio je kontrolu i u desetak fi rmi koje sarađuju sa “Južnim vestima”, a do novinara su stizala i svedočanstva ljudi da su ga tih dana viđali po niškim kafanama sa kojekakvim likovima iz bezbednosnih službi. Ali ko zna, možda je to bilo samo redovno druženje ili slučajnost.

Bilo kako bilo, on je u jednom trenutku instantno skinut sa slučaja, a kontrolu su preuzele dve nove inspektorke koje su nakon dve poslednje nedelje pakla za administraciju “Južnih vesti” i partnere, i preko 5000 iskopiranih papira, donele zapisnik na 101 strani u kojem zaključuju da “Južne vesti” od svog osnivanja nisu načinile nijedan prekršaj. Isti je zaključak bio i u zapisnicima iz kontrola svih partnerskih fi rmi koje su zajednički izgurale golgotu. Međutim, pomenute inspektorke su tokom kontrole “utvrdile” i da glavni i odgovorni urednik Predrag Blagojević nije bio u stalnom radnom odnosu u “Južnim vestima”, ali da već 18 godina jeste u svojoj privatnoj fi rmi, čije

su poslovanje takođe proveravale. I pored tvrdnji i samog Blagojevića i direktora “Južnih vesti” Vitomira Ognjanovića da nijedan zakon ne obavezuje glavnog urednika da bude prijavljen “za stalno” u mediju, kao i da je nelogično da u dve fi rme bude istovremeno prijavljen sa punim radnim vremenom, jer bi ispalo da radi najmanje 16 sati dnevno, inspektorke su tu ipak videle problem.

U zakonima iz njihovog resora (pretežno fi nansijskim) nisu našle utemeljenje da to i ozvaniče, pa su se pozvale na Zakon o javnom informisanju, pritom ne navodeći tačno na koji član, i zaključile da glavni urednik mora da bude stalno zaposlen u mediju. Obrazlažući svoj stav, inspektorke su se pozvale i na Uredbu Vlade Srbije “Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru”, kojom se, kako na početku i piše, defi niše isključivo rad institucija “koje je osnovala Republika

Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave”.

da to i ozvanie e -

m m vm u i

učioje ik

Tako su na osnovu preciznog spiska obaveza glavnog urednika državnog medija, inspektorke zaključile da sve to mora da obavlja i urednik u privatnom mediju. A kako je, po njihovom mišljenju, za ispunjenje svih obaveza uredniku potrebno puno radno vreme, samim tim on mora da bude u stalnom radnom odnosu. Ovaj zaključak bio je dovoljan Poreskoj upravi da obračuna “Južnim vestima” poreze i doprinose za glavnog urednika od osnivanja medija 2010. godine, što sa obračunatim kamatama predstavlja milionsku cifru. Pošto su u rekordno kratkim rokovima odbili sve žalbe na svoj rad, a pritom i odbili da prinudnu naplatu odlože do konačne sudske presude po tužbi “Južnih vesti”, pokrenuta je procedura prinudne naplate. bez zakonskog utemeljenja

Da ovakav zaključak inspekcije “ne pije vodu” utvrdili su i stručnjaci Transparentnosti Srbija, uz komentar da su poreski inspektori u kontroli “Južnih vesti” načinili grube propuste. “Nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, poslovi glavnog urednika u rešenju Poreske uprave su utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, dokumenta koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije”, kažu iz Transparentnosti. Na sličan način su, upravo nakon konstantnih pritisaka Poreske uprave, posle 23 godine ugašene “Vranjske”, jedan od najnagrađivanijih medija u Srbiji. Ovom mediju dugo nije isplaćen novac iz gradskog budžeta namenjen javnom informisanju. Nakon što su “Vranjske” pravdu potražile na sudu, u redakciju su jedna za drugom stizale razne inspekcije. Katanac

je na “Vranjske” stavljen u septembru 2017. To samo znači da, ukoliko vlast pikira neki medij kao za njih problematičan, vrlo lako može da podigne eskadrilu državnih institucija na njega, a inspektori će se, kao egezekutori, potruditi da ispune zacrtanu misiju – iščačkati nešto po svaku cenu. Sada, preko slučaja “Južnih vesti”, imaju i recept. Na zaključke inspekcije u vezi sa “Južnim ljen 2017 da, u kira za n čan da dri sti a i ka p p

m t c

vestima” reagovala su i novinar-

ska udruženja. NUNS, NDNV i AOM to vide kao zloupotrebu poreske inspekcije i pritisak na medij, dok UNS sumnja u zakonitost rada Poreske uprave.

vestima” reagov

k d ž j NUNS NDNV i AOM t id k šta dalje

Nakon što smo kompletnu priču izneli u javnost i čvrsto i činjenično stali iza toga da nikakav prekršaj nismo napravili i da nam se na teret stavlja izmišljeno dugovanje, i pored upozorenja pred prinudnu naplatu, novac još nije skinut sa računa fi rme. U međuvremenu su zvali telefonom iz Uprave prihoda i rekli da će sa skidanjem para “malo da sačekaju”. To samo potvrđuje priče o privatizaciji države i nepostojanju institucija ili njihovom postojanju za lične obračune i disciplinovanje, što mu dođe isto. “Južne vesti” koriste i koristiće sva pravna sredstva u ovom slučaju. Predmet je sada pred Upravnim sudom, a što se nas tiče, u zavisnosti od presude i njenog obrazloženja, spremni smo da idemo i “do Strazbura”. Odluka suda neće biti važna samo za nas, već za čitavu profesiju, na kraju i za građane. Ponavljam da ovo nije samo borba za “Južne vesti”, već za sve medije koji bi da se profesionalno bave novinarstvom i koji bi zbog toga mogli da dođu u sličnu situaciju. Na kraju, slobodno novinarstvo je važno jer, kako kaže naš slogan: građani imaju pravo da znaju. ¶

ALEKSANDAR STANKOV,

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: N1

Emisija: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija\Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Gost Slobodan Stupar, novinar

Novinar Slobodan Stupar ocenio je u Novom danu da je "mnogo gadno" dok velike sile pričaju šta će biti s nama. "Kad veliki prestanu da se bave nama, možete duboko da dišete. Mi smo i dalje krizno područje, ovde može da se desi svašta, a može i ništa", kaže on, dodajući da smatra da mnogo zavisi od nas.

Govoreći o današnjoj štampi koja piše o razgovoru Putina i Merkel, Stupar je rekao da su naslovne strane pravljene sinoć iz jednog istog centra.

"Danas se naslonio na izjavu Merkel nakon razgovora sa Trampom, a ostali furaju priču koja se diktira onako kako treba. Sem Danasa svi mediji su manje više u jednim rukama, sredstvo da bi se stvorio politički uticaj, definiše se kao uticaj storge kontrole i samim tim produženja vlasti onoga ko je na trenutno na vlasti", kaže Stupar.

Govoreći o problemu Kosova, smatra da "Kosovo tehnički treba da se završi".

"Ključno je pitanje šta će biti sa Vučićem i Tačijem. Kosovo je završeno još u ratu 1999. godine, Srbije nema dole, ovo što se sad pregovara je na Vučićevu molbu da mu se nešto da, da bi to lakše progutao srpski narod. Razgovori se vode u punoj tajnosti, mi već šest i po godina ne znamo o čemu se pregovara. Ide se s jedne teme na drugu, jer neko diktira, ne zna se ko, neko diktira šta će biti na meniju medija", smatra Stupar.

Govoreći o uticaju Nemačke, kaže da je Nemačka daleko slabija nego pre godinu i po dana.

"Merkel je daleko slabija. Primećuje se poslednjih godinu i po dana da je američki faktor ovde presudan, od Hojt Jia na ovamo, sve vreme se govori šta Amerikanci kažu o Kosovu. Vučić je američki čovek, nije nemački, Tači je američki čovek, nije nemački, ovaj prostor je američki, a ne nemački", kaže gost N1.

Smatra da "dok god veliki pričaju šta će biti sa nama, to je mnogo gadno".

"Kad veliki prestanu da se bave nama, možete duboko da dišete. Mi smo i dalje krizno područje, ovde može da se desi svašta, a može i ništa", kaže on, dodajući da smatra da mnogo zavisi od nas.

Ističe da zavisi i od lidera koga narod izabere i dodaje da je "ovaj lider poprilično star, jer je šest godina na vlasti".

"Ovo je proces koji bi, po želji Vučića i Tačija mogao da bude trajan, jer ga oni razumeju kao posao koji njih održava u životu", kaže on.

Dodaje da svaki vladar, kada dođe na čelo države, radi na tome da više nikad ne bude niko i ništa, odnosno da nikad ne siđe sa vlasti.

Govoreći o politici i uticaju SAD, kaže da je danas teško reći šta je američka politika.

"Imate predsednika koji tvituje i bavi se nekim globalnim pitanjima i imate Stejt department, koji je pre svega Tramp "razbio kao dete zvečku". Unutar Stejt departmenta imate oko 15 do 20 odsto nekih profesionalaca, ostalo su sve nove garniture, teško se snalaze. Poprilično je nejasan američki stav, prema mnogim stvarima, a Balkan je periferija perfierije. Imaju svoju vojsku ovde na 250 km od Beograda, svoj vojni kamp, dobro naoružan, na taj način su pokazali da su gazde na ovo prostoru", kaže on. Govoreći o stanju u zdravstvu, kaže "ne dao Vam Bog da idete u bolnicu".

"Finansijski zdravstvo nikad lošije nije stajalo. Odlaze ljudi iz zdravstva, ne samo odavde, nego i iz regiona, ako se nastavi ovako, neće imati ko da nas operiše, da nas neguje", smatra on.

Govoreći o tome kako lekari komentarišu ovu situaciju, Stupar kaže da ljudi koji su postavljeni na čelna mesta nisu sagovornici na tu temu.

"Ako kažu da nije u redu biće smenjeni. Oni mogu da kažu da je dobro, ali da može biti bolje", kaže on.

Komentarišući imovinske karte političara, Stupar kaže da je Agencija za borbu protiv korupcije čista "fatamorgana, fikcija", kao i da je "Srbija ogrezla u korupciji".

Osvrćući se na najavljene proteste prosvetara, kao i na uopšteno stanje u školstvu, Stupar kaže da "ako ne vodite računa o deci, niste dobar političar".

"Ako ne razumete da će za 15, 20 godina ovde biti ljudi koji će samo naslov moći da pročitaju, da će kajron morati sporije da ide... Mi ćemo biti gotovo nepismena nacija u onom najelementarnijem smislu, a to je kraj onda... Šta će vam država, šta će vam granične linije, kad neće imati ko da vam živi više ovde", smatra novinar Slobodan Stupar.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a415582/Vesti/Nekoliko-ministara-prijavilo-Agenciji-promenu-imovinske-karte.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nekoliko ministara prijavilo promenu imovinske karte

Nekoliko ministara prijavilo promenu imovinske karteMinistarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavile su Večernje novosti.List piše i da je došlo do promene u imovinskoj karti ministra bez portfelja Nenada Popovića, koji je Agenciju obavestio da je kupio novi automobil marke "mercedes" i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je tu instituciju obavestio da je postao penzioner i da će mu penzija biti 97.484 dinara.Izmene u imovinskim kartama prijavili su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ali su u Agenciji rekli da se te izmene odnose na podatke koji se ne objavljuju na portalu institucije.Prema zakonu, funkcioneri moraju do 31. januara da prijave ozbiljne promene u imovinskim kartama.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/2018/08/29/uzas-funkcionera-sve-vise-i-vise-niko-ne-zna-tacno-koliko-ih-ima/

Autori: http://srbin.info

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: UŽAS: Funkcionera sve više i više, niko ne zna tačno koliko ih ima?!

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, na koje se pozivaju brojni mediji poslednjih dana, navodno je registrovano ozbiljno povećanje broja državnih funkcionera u Srbiji - sa oko 12.000 iz 2011. na gotovo 34.000 na kraju 2017. VOICE je pokušao da proveri koliko zapravo ima javnih funkcionera, ali do tačne brojke nije uspeo da dođe. Po svemu sudeći, u državi niko i ne zna o kojoj cifri se govori, što je kako posledica nefunkcionalnosti državnog i institucionalnog sistema tako i namere da se ove brojke drže u magli i tajnosti. Ni sagovornici VOICE-a ne mogu sa sigurnošću da utvrde šta je pravi razlog porasta javnih funkcionera u Srbiji - stanačko zapošljavanje ili veća revnost prilikom sprovođenja zakona. Oni upozoravaju da je pojam javnog funkcionera kod nas definisan veoma široko, a da još veći problem predstavljaju nejasni kriterijumi za određivanje njihovog broja, te njihov obuhvat, zbog čega pojedinci na značajnim funkcijama izmiču Agenciji za borbu protiv korupcije. VOICE od Agencije nije dobio odgovore na pitanja koliko je tačno funkcionera u Srbiji bilo na kraju 2017. godine, a koliko na kraju svake godine od 2011. Tačan broj funkcionera ne navodi se ni u Izveštaju o radu za 2017. godinu, koji je pre mesec dana usvojen u Narodnoj skupštini, već samo da je od osnivanja do kraja izveštajnog perioda (2017) obrađeno i objavljeno 44.383 izveštaja. Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije do novembra 2016. godine za VOICE precizira da se ta brojka odnosi na ukupan broj izveštaja koje je Agencija objavila od početka njenog rada, što uključuje i one koji više nisu na funkciji. Zakonska obaveza funkcionera je, dodaje, da izveštaje predaju i dve godine nakon prestanka funkcije. - Obično se to posle izbora poveća, jer su još uvek aktivni izveštaji onih koji su obavljali funkcije i onih koji su tek izabrani. I to varira - između 25 i 30 hiljada funkcionera na svim nivoima vlasti - kaže Stojiljković (na slici ispod). Licitiranje brojkama Mediji dugo već licitiraju brojem funkcionera i te brojke značajno osciliraju. Tako je u avgustu 2011. godine, tadašnji predsednik Odbora Agencije profesor Čedomir Čupić, za Novosti rekao da su procene da u Srbiji ima od 25.000 do 30.000 funkcionera, od čega onih s plaćenim funkcijama - 15.700. U istom tekstu stoji i da onih koji imaju obavezu da prijave imovinu i prihode, u tom momentu ima 11.000. Već u novembru iste godine, portparolka Agencije Aleksandra Kostić za agenciju Beta potvrdila je da je u registar funkcionera ukupno upisano više od 19.000 ljudi, pošto su uneti podaci o još 3.000 funkcionera. U martu 2014. godine tadašnji pomoćnik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Trninić na jednom okruglom stolu upozorio da od skoro 35.000 državnih funkcionera u Srbiji čak 9.000 nije prijavilo imovinu. Agencija za borbu protiv korupcije precizira njegovu izjavu, navodeći da je ukupan broj obrađenih i objavljenih obaveštenja u registru funkcionera 34.710, od čega 25.587 ima obavezu dostavljanja izveštaja o imovini. - Odbornici, odnosno članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština ili grad, odnosno koji su članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Repulika, autonomna pokrajina ili grad Beograd ne podležu ovoj obavezi ukoliko funkcioner ne prima naknadu po osnovu članstva - saopštila je tada Agencija. A u Izveštaju o radu za 2015. godinu, koji je u septembru 2016. godine razmatrao Odbor za pravosuđe, navedeno je da ima više od 28.000 funkcionera. Stojiljković napominje da postoji izvestan broj ljudi koji su nosioci funkcija koje su po prirodi stvari značajne, iako istovremeno nisu nosioci izvršnih ovlašćenja. - Po tome, recimo, obavezu da podnosi izveštaj ima dekan fakulteta, a prodekani nemaju. Ili članovi borda nemaju, a ima direktor. Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije, recimo, direktora osnovne škole. To je pitanje obuhvata - kaže Stojiljković. To potvrđuje i Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, koji za VOICE kaže da se mora biti oprezan prilikom poređenja broja javnih funkcionera u Srtbiji i drugim zemljama. - Obuhvat tog pojma može biti veoma različit. Na primer, da li su tu članovi opštinskih izbornih komisija, da li su tu članovi školskih odbora i tako dalje. Taj krug javnih funkcija u Srbiji je jako širok, a ne mora da znači da je u svakoj zemlji isti - kazao je Nenadić. Problem je, dodaje, što se u Srbiji broj javnih funkcionera ne određuje po racionalnim principima, što se najbolje videlo prilikom izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je sada ograničen broj članova gradskih i opštinskih veća, kao i broj pomoćnika gradonačelnika i predsednika opština. "Reformski ludak" protiv Levijatana Novinar Miša Brkić za VOICE kaže da je suština državne uprave da ona bude efikasna, mala, jeftina, da opslužuje građane i preduzetnike, odnosno poreske obveznike po pristojnim cenama. - To, za sada, nemamo u Srbiji i nisam siguran da ćemo to dobiti - kaže Brkić, dodajući da su stranke vladajuće koalicije, a pogotovo najveća stranka, izložene velikom pritisku novopridošlih članova za što kvalitetnijim uhlebljenjem. Šta je javna funkcija Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 2, kao javnu funkciju, podrazumeva funkciju u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata. - Druga stvar je da ta priča koju smo slušali na početku mandata ove koalicije, još od 2012. godine, da funkcioneri neće umnožavati svoje funkcije, koja se pokazala netačnom. Videli smo da poslanici umeju da utrže tu svoju poslaničku funkciju na najgori mogući način po poreske obveznike, dakle da sede u upravnim odborima raznih agencija i državnih preduzeća, i da uzimaju ogromne novce. Nezasluženo, naravno. Dakle, radi se o klasičnom partijskom zapošljavanju, koje je dobilo neslućene razmere i to samo pokazuje da država ne da ne odumire, nego naprotiv postaje sve brojnija - kaže Brkić. On podseća da u Srbiji već petnaestak godina važi prećutni ugovor između stranaka, prema kojem poražene na izborima ne odgovaraju za nepočinstva iz svog mandata, što uključuje i partijsko zapošljavanje. Javni sektor je zbog toga, ocenjuje, postao Levijatan koji je zarobio državu. - Oni koji budu došli, imaće ogroman problem da državne institucije isprazne od tih stranačkih punoglavaca. Ti ljudi zaposleni u državnoj službi, to će biti najveći bedem bilo kakvim treformama i uređenju države. To bi morao da bude neki veliki "reformski ludak" koji će rasturiti takvu državnu strukturu, ali ja ga ne vidim i mislim da ovi koji danas pretenduju da budu vlast nemaju neke velike ambicije u tom smislu - kaže Brkić (na slici ispod). Podseća da stranke materijalno profitiraju od takve vrste zapošljavanja, jer najverovatnije oni koje tako zapošljavaju imaju obavezu da deo svoje zarade ubace u partijsku kasicu. EU (ne)smanjuje broj funkcionera Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji mogao da dovede do smanjenja broja javnih funkcionera, a Nenadić očekuje da se EU u ovo pitanje umeša iz ugla poštovanja usvojenih zakonskih normi u pogledu procedure izbora. - Tu Srbija već dobija opomene od evropskih institucija. Na primer, zbog nepoštovanja procedure za postavljanje službenika na položaje. Ali, u pogledu ukupnog broja, mislim da će to pitanje pre svega biti tretirano u sklopu reforme javne uprave ili toga koliko je ona racionalna i osposobljena da odgovara potrebama društva - navodi Nenadić (na slici ispod). Brkić, ukazujući na ogroman broj zaposlenih i u evropskim institucijama, kaže da države kandidati moraju mnogo toga da učine na reformi javne uprave i državnih preduzeća, te da na tom tragu može da se govori o smanjenju broja zaposlenih koji rade za državu. GANIĆ OPET PRETI: Ako ode Srpska, cepa se i Srbija https://t.co/cyAO7d7kNg - SRBIN info (@srbininfo) August 28, 2018 - Dotle ćemo se nagledati raznih prebukiranih državnih institucija, toliko da ćemo se krstiti i čuditi šta nas je to snašlo i koliko to košta - ističe Brkić. POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! Izvor: gerila.rs Oznake: Dalibor Stupar, funkcioneri

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=29&nav_id=1436631

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Električna vozila u Srbiji i dalje daleka budućnost - BBC

U Srbiji je trenutno registrovano 255 hibridnih vozila i 173 električna, dok u Evropskoj uniji taj broj ovih dana dostiže milion.Iako je još pre gotovo četiri meseca najvaljeno da će "uskoro" biti raspisana javna nabavka za postavljanje novih deset punjača za električna vozila na putevima u Srbiji, priča se i dalje vrti oko tog "uskoro". Naime, početkom maja mediji su objavili ovu vest, zatim ponovo u julu, a kako za BBC na srpskom sada, krajem avgusta, kažu u Putevima Srbije, nabavka će biti uskoro raspisana. "Javno preduzeće Putevi Srbije priprema javnu nabavku i instalaciju 10 elektropunjača na 10 atraktivnih lokacija na glavnim putnim pravcima. Tender će ubrzo biti objavljen", navodi se u odgovoru koji je BBC-ju na srpskom dostavljen iz tog javnog preduzeća. Dok ne postave nove punjače, električna i hibridna vozila koja saobraćaju srpskim drumovima moći će da koriste postojeće. I to pet brzih na autoputu i još oko 30 koji se nalaze po gradovima. Odluka za postavljanje novih punjača doneta je upravo u skladu sa tim što se pilot projekat postavljanja pet pomenutih punjača na autoputu pozakao kao opravdan, kažu nam u Putevima Srbije. Punjači se nalaze na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica jug, kao i na platou bivše naplatne stanice Beograd kod Bubanj potoka.Punjače u našoj zemlji, kao što kažu u Putevima Srbije, uglavnom koriste stranci u tranzitu. Tome u prilog ide i odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova da je u Srbiji registrovano 173 vozila na električni pogon, kao i 255 hibridnih vozila. To jeste porast u odnosu na maj ove godine, kada je bilo 143 električna i 223 hibridna vozila, ali je ukupan broj ipak mali. Prema podacima MUP-a, u Srbiji je trenutno ukupno registrovano 2.447.803 vozila. Na evropskim putevima za to vreme "plovi" oko milion elektromobila. Prodaja ovakvih vozila porasla je u Evropi od početka ove godine za oko 40 odsto. Između januara i juna 2018, širom EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske prodato je oko 195.000 električnih vozila, što je za 42 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, piše Gardijan. Norveška je lider. I naredni podatak pokazuje gde je Srbiji mesto u odnosu na zemlje EU - tamo trenutno postoji više od 100.000 instalisanih punjača, dok ih je 2011. bilo 3.800. Tačne lokacije svih punjača širom sveta dostupne su na sajtovima Plug Surfing i Plug Share. Kako izgleda provozati se i voziti električni automobil u Srbiji BBC na srpskog nije uspeo da sazna, uprkos brojnim pokušajima da pronađe bar jednog od 173 vlasnika takvih vozila.Osim širenja mreže punjača, svetske kompanije svakodnevno rade i na razvoju novih automobila, kao i baterija. Japanska kompanija Nisan počela je ovih dana da razvija prvi električni automobil za kinesko tržište, dok je ruski Kalašnjikov nedavno predstavio verziju ovakvog vozila retro izgleda za koji navode da će biti najveća konkurencija Tesli Elona Maska. Kompanija Tesla je među liderima u proizvodnji električnih vozila. Među onima koji ih razvijaju su i Folksvagen, BMV, Audi, Porše, Mercedes... Osim na razvoju modela, treba usavršavati i baterije. Revolucija u ovoj oblasti mogla bi da se dogodi ukoliko se ostvari ideja škotskih naučnika o tečnoj bateriji. Tim istraživača sa Univerziteta u Glazgovu, naime razvija tečnu bateriju koja može da napuni električni automobil za nekoliko sekundi. Kreirali su prototip, a on koristi metal oksid - koji su opisali kao "egzotičnu rđu" - koji se može napuniti električnom energijom kada se doda u vodu. Prema njihovom rešenju, vozila bi se punila na običnim benzinskim pumpama, čime se navike korisnika, kako kažu, ne bi menjale u potpunosti. U nekim evropskim zemljama postoje i putevi koji pune baterije automobila. Tako je tokom ove godine u blizini stokholmskog aerodroma Arlanda puštena deonica prvog javnog puta koji puni vozila dok se kreću po njoj. Sistem prenosi energiju do vozila kroz šinu koja se nalazi na sredini trake kolovoza. Slični "električni" putevi postoje i u Nemačkoj, kao i na drugim lokacijama u Švedskoj, ali su u privatnom vlasništvu.Glavna prednost veće upotrebe električnih i hibridnih vozila, na uštrb onih koja koriste fosilna goriva, tiče se životne sredine. Cilj Evropske unije je da se do 2030. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Taj procenat bi mogao i da se poveća, najavio je nedavno evropski komesar za energetiku i klimatska pitanja Migel Arijas Kanete. Kako je rekao, namerava da predloži da se taj cilj postavi na 45 odsto. Tome se, ipak usprotivila kancelarka Angela Merkel, koja je navela da članice treba da se koncentrišu na trenutni cilj, jer kako je dodala, mnoge ne ispunjavaju ono što su obećal. Određeni deo ovog cilja odnosi se i na emisiju štetnih gasova koju ispuštaju vozila koja koriste fosilna goriva.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Izvor: BBC News na srpskomIzvor: BBC              

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a415582/Vesti/Nekoliko-ministara-prijavilo-Agenciji-promenu-imovinske-karte.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: rs.n1info.com

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavile su Večernje novosti. List piše i da je došlo do promene u imovinskoj karti ministra bez portfelja Nenada Popovića, koji je Agenciju obavestio da je kupio novi automobil marke "mercedes" i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je tu instituciju obavestio da je postao penzioner i da će mu penzija biti 97.484 dinara.Izmene u imovinskim kartama prijavili su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ali su u Agenciji rekli da se te izmene odnose na podatke koji se ne objavljuju na portalu institucije.Prema zakonu, funkcioneri moraju do 31. januara da prijave ozbiljne promene u imovinskim kartama.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Tenderi-u-Srbiji-prolaze-skoro-bez-kontrole-u-Svedskoj-ih-kontrolise-i-opozocija.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tenderi u Srbiji prolaze skoro bez kontrole, u Švedskoj ih kontroliše i opozicija

Za razliku od Srbije gde nema ozbiljne kontrole javnih nabavki, pa su često "štelovane" i nameštene i služe za razvijanje monopola pojedinih firmi, u Švedskoj Uprava za javne nabavke radi direktno sa Komisijom za zaštitu konkurencije, a svaki postupak naposletku prođe i "kroz ruke" stručnjaka iz opozicije koji daju konačni sud o tenderima koji se sprovode.Za razliku od Srbije gde nema nema ozbiljne kontrole javnih nabavki, pa su često "štelovane" i nameštene i služe za razvijanje monopola pojedinih firmi, u Švedskoj Uprava za javne nabavke radi direktno sa Komisijom za zaštitu konkurencije, a svaki postupak naposletku prođe i "kroz ruke" stručnjaka iz opozicije koji daju konačni sud o tenderima koji se sprovode. "Štelovani" tenderi za "škode" koje koriste javni funkcioneri, kupovina "ekološkog" autobusa, "krpljenje" niških ulica, pa i oni "sitniji", poput onog za nabavku solarnog drveća u Nišu, gotovo su svakodnevica. Razlog za to što nameštene javne prolaze vrlo često bez posledica, smatra predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija i građanski nadzornik u mnogim javnim nabavkama velike vrednosti Dragan Dobrašinović, je to što nema "adekvatne kontrole". Dobrašinović dodaje da su tenderi i prilika da se naprave veliki monopoli. Tako to posmatra i naša vlast, ali i privrednici. Ti imaš firme koje su bukvalno nastale na javnim nabavkama. Tako što su dobile jednu, drugu, treću i tu se radi o nekakvim početnicima. Posle toga oni mogu da idu dalje kako god hoće. Oni postaju finansijski veoma moćni, imaju velike zarade - navodi Dobrašinović. Za razliku od prakse u Srbiji, Dobrašinović kaže da je u Švedskoj to rešeno daleko bolje. Naime, njihova Uprava za javne nabavke smeštena je u istim prostorijama gde i Komisija za zaštitu konkurencije i rade praktično kao jedno telo. Pored njih, tu su i stručnjaci iz redova opozicije koji daju konačni sud o načinu na koji je raspisana i sprovedena javna nabavka. Uprava za javne nabavke u Švedskoj vrlo usko povezuje pitanje javnih nabavki sa pitanjem zaštite konkurencije. To pokazuje koliko je to njima važno i koliko kroz javne nabavke štite pravila konkurencije i sobodno tržište. Inače, zanimljivo je to da pored Komisije za zaštitu konkurencije, tu je i parlamentarno telo sastavljeno od opozicije, koja kontroliše javne nabavke i piše izveštaje o njima - navodi Dobrašinović. Kada postoje ta 3 stepena kontrole, dodaje Dobrašinović, veoma su male šanse da dođe do neregularnosti. Dobrašinović kaže i da u Srbiji u teoriji postoje dobri mehanizmi za kontrolu javnih nabavki, ali da se oni "baš i ne primenjuju" u praksi, a opozicija retko ukazuje na nepravilnosti. Srpska opozicija, kaže Dobrašinović, ne želi da se meša u to, jer kako kaže, planiraju da kada eventualno dođu na vlast, rade istu stvar.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/funkcioneri-prijavili-promene-imovinske-karte-tomislav-nikolic-se-penzionisao-i-prima-97.484-dinara-jadranka-joksimovic-kupila-stan.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Funkcioneri prijavili promene imovinske karte: Tomislav Nikolić se penzionisao i prima 97.484 dinara, Jadranka Joksimović kupila stan

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavile su VečernjeHronika sreda, 29. avgust 2018. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavile su Večernje novosti. List piše i da je došlo do promene u imovinskoj karti ministra bez portfelja Nenada Popovića, koji je Agenciju obavestio da je kupio novi automobil marke "mercedes" i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je tu instituciju obavestio da je postao penzioner i da će mu penzija biti 97.484 dinara. Izmene u imovinskim kartama prijavili su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ali su u Agenciji rekli da se te izmene odnose na podatke koji se ne objavljuju na portalu institucije. Prema zakonu, funkcioneri moraju do 31. januara da prijave ozbiljne promene u imovinskim kartama. (Beta - Večernje novosti)  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/elektricna-vozila-u-srbiji-i-dalje-daleka-buducnost/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Električna vozila u Srbiji i dalje daleka budućnost

ReutersI dok je širom EU više od 100.000 punjača, u Srbiji ih je tek nekoliko Iako je još pre gotovo četiri meseca najvaljeno da će "uskoro" biti raspisana javna nabavka za postavljanje novih deset punjača za električna vozila na putevima u Srbiji, priča se i dalje vrti oko tog "uskoro". Naime, početkom maja mediji su …

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: dnevno.rs

Link: http://www.dnevno.rs/ufokusu/promene-u-imovinskim-kartama-ministarka-kupila-dvosobni-stan-a-evo-kolika-je-penzija-tomislava-nikolica/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: PROMENE U IMOVINSKIM KARTAMA: Ministarka kupila dvosobni stan, evo kolika je penzija Tomislava Nikolića

List piše i da je došlo do promene u imovinskoj karti ministra bez portfelja Nenada Popovića koji je Agenciju obavestio da je kupio novi automobil marke "mercedes" i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je t U fokusuSrbija Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavio je dnevni list "Večernje novosti" u izdanju od srede.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/285071/toma-i-zvanicno-postao-penzioner-i-to-sa-ogromnom-penzijom-dete-je-poraslo-i-osamostalilo-se

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: TOMA I ZVANIČNO POSTAO PENZIONER I TO SA OGROMNOM PENZIJOM! Dete je poraslo i osamostalilo se

Bivši predsednik Srbije i zvanično postao penzioner Krenuo da uživa u penziji foto: Fonet Fonettv Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je obaveštenje Agenciji za borbu protiv korupcije da je zvanično postao penzioner. On je takođe naveo da će njegova penzija iznositi 97.484 dinara. Međutim nije jasno da li Nikolić ostaje kao penzioner na funkciji predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom i da li će za taj posao dobijati mesečnu apanažu. Bonus video: (Espreso.rs)

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a415614/Biznis/Tender-dana.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tehnička dokumentacija za izgradnju brze saobraćajnice

Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine raspisala je javnu nabavku za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju brze saobraćajnice Državnog puta IB reda broj 12 (Novi Sad - Zrenjanin) i Državnog puta IB reda broj 13 (Zrenjanin - Borča) - Vojvođansko P.Kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena.Rok za dostavljanje ponuda je 27. septembar 2018. do 11 sati. Otvaranje pristiglih ponuda predviđeno je istog dana u 11.30. Rok za odluku je 25 dana od otvaranja ponuda.Za više informacija posetite sajt eKapija .  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: espreso.rs

Link: https://www.espreso.rs/vesti/politika/285097/ministri-promenili-imovinu-jadranka-kupila-stan-a-nenad-auto

Autori: @espresors

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MINISTRI PROMENILI IMOVINU: Jadranka kupila stan, a Nenad auto!

Ministarka Joksimović ovu promenu prijavila je 6. avgusta, a ministar Popović 16. marta ove godine Joksimovićeva je kupila stan, a Popović auto foto: Marina Lopičić, Fonet Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kupila je stan od 58 kvadrata, o čemu je obavestila Agenciju za borbu protiv korupcije, a ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović kupio je novi automobil marke "mercedes". Ove promene zabeležene su na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Ministarka Joksimović ovu promenu prijavila je 6. avgusta, a ministar Popović 16. marta ove godine. foto: Printscreen/Acas Troje funkcionera prijavilo je tokom ove godine promene u imovinskom stanju, a na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Na sajtu ove institucije vidi se i da je posle reizbora na mesto guvernera, Jorgovanka Tabaković poslala obaveštenje da nastavlja da obavlja ovu funkciju i prima platu od 535.323 dinara. foto: Printscreen/Acas Bonus video: Espreso intervju, Marija Obradović (Espreso.rs)

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Info/Srbija/195768/Prijave-protiv-direktora-bolnica-u-Beogradu-Vrscu-Sremskoj-Mitrovici.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prijave protiv direktora bolnica u Beogradu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici...

Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako piše "Politika", prijave su dostavljene Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije - Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i Nišu, dok su četiri izveštaja i tri prijave zbog prevare i falsifikovanja isprave dostavljeni osnovnim javnim tužilaštvima u Beogradu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici i ti postupci su u toku.   Predsednica antikorupcijskog tima Vesna Dimitrijević rekla je za "Politiku" da su za godinu dana obavili kontrole u više od 80 zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije, gde su imali uvid u finansijsku i medicinsku dokumentaciju.   "Uvidom u finansijsku dokumentaciju kontrolisan je poslovni odnos između zdravstvenih ustanova i dobavljača - preduzeća sa kojima je ostvaren najveći promet prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog i medicinskog materijala, kontrolisani su postupci i tokovi sprovođenja javnih nabavki, da li su namenski utrošena i korišćena budžetska i finansijska sredstva", navela je Dimitrijević. Autor: Politika  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2018/08/29/ministri-se-ponovili-neko-kupio-stan-neko-mercedes/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ministri se "ponovili", neko kupio stan, neko mercedes……

BEOGRAD - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavio je dn BEOGRAD - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavio je dnevni list "Večernje novosti" u izdanju od srede. List piše i da je došlo do promene u imovinskoj karti ministra bez portfelja Nenada Popovića koji je Agenciju obavestio da je kupio novi automobil marke "mercedes" i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je tu instituciju obavestio da je postao penzioner i da će mu penzija biti 97.484 dinara. Izmene u imovinskim kartama prijavili su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djordjević, ali su u Agenciji rekli da se te izmene odnose na podatke koji se ne objavljuju na portalu institucije. Prema zakonu funkcioneri moraju do 31. januara da prijave ozbiljne promene u imovinskim kartama.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: ozon.rs

Link: http://www.ozon.rs/vesti/2018/prijave-protiv-direktora-bolnica-u-beogradu-vrscu-sremskoj-mitrovici-kraljevu-i-nisu/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prijave protiv direktora bolnica u Beogradu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici Kraljevu i Nišu

Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako "Politika" saznaje, prijave su dostavljene Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije - Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i Nišu, dok su četiri izveštaja i tri prijave zbog krivičnog dela prevare i falsifikovanja isprave dostavljeni osnovnim javnim tužilaštvima u Beogradu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici na dalju nadležnost i ti postupci su u toku.Predsednica antikorupcijskog tima Vesna Dimitrijević rekla je za Politiku da su za godinu dana obavili kontrole u više od 80 zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije, gde su imali uvid u finansijsku i medicinsku dokumentaciju.Uvidom u finansijsku dokumentaciju kontrolisan je poslovni odnos između zdravstvenih ustanova i dobavljača - preduzeća sa kojima je ostvaren najveći promet prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog i medicinskog materijala, kontrolisani su postupci i tokovi sprovođenja javnih nabavki, da li su namenski utrošena i korišćena budžetska i finansijska sredstva, navela je Dimitrijević.rtv.rs  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/prijave-protiv-direktora-bolnica-u-beogradu-vrscu-sremskoj-mitrovici-kraljevu-i-nisu_945589.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prijave protiv direktora bolnica u Beogradu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici Kraljevu i Nišu

Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog...BEOGRAD - Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako "Politika" saznaje, prijave su dostavljene Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije - Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i Nišu, dok su četiri izveštaja i tri prijave zbog krivičnog dela prevare i falsifikovanja isprave dostavljeni osnovnim javnim tužilaštvima u Beogradu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici na dalju nadležnost i ti postupci su u toku. Predsednica antikorupcijskog tima Vesna Dimitrijević rekla je za Politiku da su za godinu dana obavili kontrole u više od 80 zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije, gde su imali uvid u finansijsku i medicinsku dokumentaciju. Uvidom u finansijsku dokumentaciju kontrolisan je poslovni odnos između zdravstvenih ustanova i dobavljača - preduzeća sa kojima je ostvaren najveći promet prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog i medicinskog materijala, kontrolisani su postupci i tokovi sprovođenja javnih nabavki, da li su namenski utrošena i korišćena budžetska i finansijska sredstva, navela je Dimitrijević.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a415606/Vesti/Slobodan-Stupar-gost-Novog-dana.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Stupar: Dok veliki pričaju šta će biti s nama, to je gadno

Novinar Slobodan Stupar ocenio je u Novom danu da je "mnogo gadno" dok velike sile pričaju šta će biti s nama. "Kad veliki prestanu da se bave nama, možete duboko da dišete. Mi smo i dalje krizno područje, ovde može da se desi svašta, a može i ništa", kaže on, dodajući da smatra da mnogo zavisi od nas. Govoreći o današnjoj štampi koja piše o razgovoru Putina i Merkel, Stupar je rekao da su naslovne strane pravljene sinoć iz jednog istog centra."Danas se naslonio na izjavu Merkel nakon razgovora sa Trampom, a ostali furaju priču koja se diktira onako kako treba", kaže Stupar.Govoreći o problemu Kosova, smatra da "Kosovo tehnički treba da se završi"."Ključno je pitanje šta će biti sa Vučićem i Tačijem. Kosovo je završeno još u ratu 1999. godine, Srbije nema dole, ovo što se sad pregovara je na Vučićevu molbu da mu se nešto da, da bi to lakše progutao srpski narod. Razgovori se vode u punoj tajnosti, mi već šest i po godina ne znamo o čemu se pregovara. Ide se s jedne teme na drugu, jer neko diktira, ne zna se ko, neko diktira šta će biti na meniju medija", smatra Stupar.Govoreći o uticaju Nemačke, kaže da je Nemačka daleko slabija nego pre godinu i po dana."Merkel je daleko slabija. Primećuje se poslednjih godinu i po dana da je američki faktor ovde presudan, od Hojt Jia na ovamo, sve vreme se govori šta Amerikanci kažu o Kosovu. Vučić je američki čovek, nije nemački, Tači je američki čovek, nije nemački, ovaj prostor je američki, a ne nemački", kaže gost N1.Smatra da "dok god veliki pričaju šta će biti sa nama, to je mnogo gadno"."Kad veliki prestanu da se bave nama, možete duboko da dišete. Mi smo i dalje krizno područje, ovde može da se desi svašta, a može i ništa", kaže on, dodajući da smatra da mnogo zavisi od nas.Ističe da zavisi i od lidera koga narod izabere i dodaje da je "ovaj lider poprilično star, jer je šest godina na vlasti"."Ovo je proces koji bi, po želji Vučića i Tačija mogao da bude trajan, jer ga oni razumeju kao posao koji njih održava u životu", kaže on.Dodaje da svaki vladar, kada dođe na čelo države, radi na tome da više nikad ne bude niko i ništa, odnosno da nikad ne siđe sa vlasti.Govoreći o politici i uticaju SAD, kaže da je danas teško reći šta je američka politika."Imate predsednika koji tvituje i bavi se nekim globalnim pitanjima i imate Stejt department, koji je pre svega Tramp "razbio kao dete zvečku". Unutar Stejt departmenta imate oko 15 do 20 odsto nekih profesionalaca, ostalo su sve nove garniture, teško se snalaze. Poprilično je nejasan američki stav, prema mnogim stvarima, a Balkan je periferija perfierije. Imaju svoju vojsku ovde na 250 km od Beograda, svoj vojni kamp, dobro naoružan, na taj način su pokazali da su gazde na ovo prostoru", kaže on."Agencija za borbu protiv korupcije - čista fatamorgana, fikcija"Govoreći o stanju u zdravstvu, kaže "ne dao Vam Bog da idete u bolnicu"."Finansijski zdravstvo nikad lošije nije stajalo. Odlaze ljudi iz zdravstva, ne samo odavde, nego i iz regiona, ako se nastavi ovako, neće imati ko da nas operiše, da nas neguje", smatra on.Govoreći o tome kako lekari komentarišu ovu situaciju, Stupar kaže da ljudi koji su postavljeni na čelna mesta nisu sagovornici na tu temu."Ako kažu da nije u redu biće smenjeni. Oni mogu da kažu da je dobro, ali da može biti bolje", kaže on.Komentarišući imovinske karte političara, Stupar kaže da je Agencija za borbu protiv korupcije čista "fatamorgana, fikcija", kao i da je "Srbija ogrezla u korupciji".Osvrćući se na najavljene proteste prosvetara, kao i na uopšteno stanje u školstvu, Stupar kaže da "ako ne vodite računa o deci, niste dobar političar"."Ako ne razumete da će za 15, 20 godina ovde biti ljudi koji će samo naslov moći da pročitaju, da će kajron morati sporije da ide... Mi ćemo biti gotovo nepismena nacija u onom najelementarnijem smislu, a to je kraj onda... Šta će vam država, šta će vam granične linije, kad neće imati ko da vam živi više ovde", smatra novinar Slobodan Stupar.Pogledajte celo gostovanje u Novom danu: Izvor: N1

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/prijave-protiv-direktora-bolnica-u-beogradu-vrscu-sremskoj-mitrovici-kraljevu-i-nisu_945590.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prijave protiv direktora bolnica u Beogradu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici Kraljevu i Nišu

Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog...BEOGRAD - Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako "Politika" saznaje, prijave su dostavljene Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije - Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i Nišu, dok su četiri izveštaja i tri prijave zbog krivičnog dela prevare i falsifikovanja isprave dostavljeni osnovnim javnim tužilaštvima u Beogradu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici na dalju nadležnost i ti postupci su u toku. Predsednica antikorupcijskog tima Vesna Dimitrijević rekla je za Politiku da su za godinu dana obavili kontrole u više od 80 zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije, gde su imali uvid u finansijsku i medicinsku dokumentaciju. Uvidom u finansijsku dokumentaciju kontrolisan je poslovni odnos između zdravstvenih ustanova i dobavljača - preduzeća sa kojima je ostvaren najveći promet prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog i medicinskog materijala, kontrolisani su postupci i tokovi sprovođenja javnih nabavki, da li su namenski utrošena i korišćena budžetska i finansijska sredstva, navela je Dimitrijević.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/50235/pocelo-saniranje-saobracajnih-crnih-tacaka-uskoro-kruzni-tok-kod-viseg-suda.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Počelo saniranje saobraćajnih crnih tačaka, uskoro kružni tok kod Višeg suda

  1. 08. 2018. Požarevac Autor: N. Stojićević Izvor: Boom 93 Postavljanjem horizontalne signalizacije u Požarevcu i Kostolcu, saniraju se crne tačke i opasne deonice kako bi se povećala bezbednost u saobraćaju kako vozača tako i pešaka. Pored obeležavanja belom bojom u planu je i postavljanje elastičnih stubova koji će sprečiti da vozači prelaze preko ostrva. Kako je za Boom 93 rekao Mitar Karadžić, gradski menadžer, u Požarevcu postoji šest crnih tačaka i od njih za četiri su urađene javne nabavke kako bi se te kritične deonice sanirale. Pored horizontalne radiće se i vertikalna signalizacija.On je rekao da se u saradnji sa policijom radilo na projektu za sanaciju crnih tačaka i dodao da se ustanovilo da kod banke Intesa zbog velike širine kolovoza dolazi do prelaska preko pune linije i da ljudi često pretrčavaju, a ostrvo će pomoći pešacima jer će sprečiti da automobili pretiču jedni druge i da malo uspore.Kod skretanja za ulicu Radomira Milenića Rusa traka je proširena tako da vozači koji nastavljaju ka ulici Čede Vasovića mogu nesmetano da se kreću pravo bez zastajanja da bi sačekali da drugi vozač skrene.U ulici 27. April praviće se platforme sa pešačkim prelazima gde će biti postavljene i vertikalna i horizontalna signalizacija i vozači će morati da uspore."Biće zagušenja saobraćaja u nekom trenutku, ali je ipak bitnija bezbednost pešaka. Sve ovo se radi kako bi se saobraćaj malo usporio i kako bi se ljudima skrenula pažnja. Na nekim ostrvima će biti postavljeni elastični stubovi koji će noću da svelte i koji neće oštetiti vozilo ukoliko se u njih udari, ali će vozaču dati signal da ne gazi ostrvo. Za početak se obeležava belom bojom za beton, a kada to bude prihvaćeno i bude pokazalo rezultate, u planu je da sledeće godine to bude plastificirano kako bi duže trajalo", ističe Karadžić.Pored ovih novina u saobraćaju u planu je izrada kružnog toka u ulici Moša Pijade, kod Višeg suda.    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: evrsac.rs

Link: http://evrsac.rs/index.php/hronika/item/17361-prijave-protiv-direktora-bolnica-u-vrscu-beogradu-sremskoj-mitrovici-kraljevu-i-nisu

Autori: eVršac

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prijave protiv direktora bolnica u Vršcu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu i Nišu

Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadaš...Tim za borbu protiv korupcije u zdravstvu Ministarstva zdravlja podneo je nadležnim organima osam krivičnih prijava, od toga pet protiv bivših i sadašnjih rukovodilaca i direktora zdravstvenih ustanova, zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi. Kako "Politika" saznaje, prijave su dostavljene Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije - Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i Nišu, dok su četiri izveštaja i tri prijave zbog krivičnog dela prevare i falsifikovanja isprave dostavljeni osnovnim javnim tužilaštvima u Beogradu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici na dalju nadležnost i ti postupci su u toku. Predsednica antikorupcijskog tima Vesna Dimitrijević rekla je za Politiku da su za godinu dana obavili kontrole u više od 80 zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije, gde su imali uvid u finansijsku i medicinsku dokumentaciju. Uvidom u finansijsku dokumentaciju kontrolisan je poslovni odnos između zdravstvenih ustanova i dobavljača - preduzeća sa kojima je ostvaren najveći promet prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog i medicinskog materijala, kontrolisani su postupci i tokovi sprovođenja javnih nabavki, da li su namenski utrošena i korišćena budžetska i finansijska sredstva, navela je Dimitrijević.Izvor: Fonet, politika, RTV, Foto: Ilustracija  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:746532-Vise-parking-mesta-iz-rebalansa-budzeta

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Više parking-mesta iz rebalansa budžeta

Zbog 23. 000 registrovanih automobila lokalna samouprava u Požarevcu kupuje montažnu spratnu garažu. U planu i formiranje takozvanih blokovskih parkirališta oko stambenih zgradaGRADSKA uprava u Požarevcu je započela postupak javne nabavke za kupovinu montažne spratne garaže, za koju je u rebalansu gradskog budžeta planirano 37,5 miliona dinara.Rok za slanje ponuda ističe 21. septembra u podne, a pola sata kasnije je najavljeno i njihovo otvaranje. Glavni kriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena, a ukoliko budu stigle dve ili više ponuda sa istom cenom, kako saznajemo, biće odabrana ona koja predviđa kraći rok izvršenja posla.Pročitajte još: MILIONI ZA OPREMU: Svi pomažu Opštoj bolnici u PožarevcuShodno uslovima koje je propisala Gradska uprava, isporuka i montiranje garaže bi trebalo da budu završeni najkasnije tri meseca od dana sklapanja ugovora.Spratna garaža će, inače, biti postavljena u Takovskoj ulici, preko puta hotela "Dunav", a kupuje se zbog nedostatka mesta za parkiranje. Jer u gradu i okolini ima oko 23.000 registrovanih automobila, a vozači na raspolaganju trenutno imaju pet zatvorenih parkinga: u Sinđelićevoj ulici, prekoputa hotela "Dunav", ispred zelene pijace "Krug", kod Centra za kulturu i Osnovnog suda, na kojima postoji samo 300 meta. Još 900 ih ima na brojnim uličnim parkinzima - u prvoj i drugoj zoni, u užem i širem centru grada.Nažalost, sve ukupno se radi o jedva 1.200 mesta za ostavljanje četvorotočkaša, što ni približno nije dovoljno, pa je gradnja novih parkinga - prioritet.Pročitajte još: Požarevac: Milion evra za uređenje gradaIstovremeno, zarad povećanja broja parking-mesta je već planirano i formiranje blokovskih parkirališta, s obzirom na to da ljudi koji žive u brojnim stambenim zgradama takođe imaju problem sa parkiranjem svojih automobila. Pomenuta blokovska parkirališta će najpre biti izgrađena na udarnim lokacijama - u ulicama Moše Pijade i Čede Vasovića, te na putu ka Beogradu.        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: bizlife.rs

Link: https://www.bizlife.rs/aktuelno/vesti-dana/ministri-dopunjavaju-imovinske-karte-novi-stanovi-automobili/

Autori: @bizlifeportal

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ministri dopunjavaju imovinske karte: Novi stanovi, automobili…

Bizlife.rs - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila - Vesti dana Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović promenila je imovinsku kartu u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je toj insituciji prijavila da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, objavile su Večernje novosti.List piše i da je došlo do promene u imovinskoj karti ministra bez portfelja Nenada Popovića, koji je Agenciju obavestio da je kupio novi automobil marke "mercedes" i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je tu instituciju obavestio da je postao penzioner i da će mu penzija biti 97.484 dinara.Izmene u imovinskim kartama prijavili su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ali su u Agenciji rekli da se te izmene odnose na podatke koji se ne objavljuju na portalu institucije.Prema zakonu, funkcioneri moraju do 31. januara da prijave ozbiljne promene u imovinskim kartama. Izvor: BetaFoto: printscreen Piše: B.M.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: istinomer.rs

Link: https://vesti.istinomer.rs/vesti/2018/08/29/niko-ne-zna-koliko-srbija-ima-javnih-funkcionera/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: "Niko ne zna koliko Srbija ima javnih funkcionera"

U Srbiji niko ne zna koliko zapravo ima javnih funkcionera, što je kako posledica nefunkcionalnosti državnog i institucionalnog sistema, tako i namere da se te brojke drže u magli i tajnosti, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, na koje se pozivaju brojni mediji poslednjih dana, navodno je registrovano ozbiljno povećanje broja državnih funkcionera u Srbiji - sa oko 12.000 iz 2011. godine na gotovo 34.000 na kraju 2017. godine. Bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković rekao je za VOICE da se broj funkcionera obično posle izbora poveća, pa varira između 25.000 i 30.000 funkcionera na svim nivoima vlasti. On je rekao da takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje Odboru Agencije za borbu protiv korupcije, iako se često radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji mogao bi da dovede do smanjenja broja 29.08.2018. U Srbiji niko ne zna koliko zapravo ima javnih funkcionera, što je kako posledica nefunkcionalnosti državnog i institucionalnog sistema, tako i namere da se te brojke drže u magli i tajnosti, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, na koje se pozivaju brojni mediji poslednjih dana, navodno je registrovano ozbiljno povećanje broja državnih funkcionera u Srbiji - sa oko 12.000 iz 2011. godine na gotovo 34.000 na kraju 2017. godine. Bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković rekao je za VOICE da se broj funkcionera obično posle izbora poveća, pa varira između 25.000 i 30.000 funkcionera na svim nivoima vlasti. On je rekao da takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje Odboru Agencije za borbu protiv korupcije, iako se često radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji mogao bi da dovede do smanjenja broja javnih funkcionera, a Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija" očekuje da se EU u ovo pitanje umeša iz ugla poštovanja usvojenih zakonskih normi u pogledu procedure izbora. "Tu Srbija već dobija opomene od evropskih institucija. Na primer, zbog nepoštovanja procedure za postavljanje službenika na položaje. Ali, u pogledu ukupnog broja, mislim da će to pitanje pre svega biti tretirano u sklopu reforme javne uprave ili toga koliko je ona racionalna i osposobljena da odgovara potrebama društva", kazao je Nenadić.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Beta

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost podneo amandman na nacrt zakona o sprečavanju korupcije

Transparentnost podneo amandman na nacrt zakona o sprečavanju korupcijeBEOGRAD, 29. avgusta 2018. (Beta) - Transparentsnost Srbija podnelo je Ministarstvu pravde amandman na Nacrt zakona o sprečavanju korupcije kojim bi trebalo da se reguliše i problem "funkcionerskih izbornih kampanja".Kako se navodi, najzastupljeniji oblik zloupotrebe javne funkcije za političku promociju obavljanje navodno redovnih aktivnosti javnog funkcionera i organa vlasti kojim rukovodi u doba izborne kampanje.TS je predložila da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse za promociju ili za nanošenje štete političkim subjektima i da je dužan da nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa javne vlasti u kome obavlja javnu funkciju ili stav političkog subjekta.TS je predložila da je u doba izborne kampanje, funkcioneru zabranjeno da u tom svojstvu organizuje promotivne aktivnosti organa javne vlasti, da ih sprovodi, da učestvuje u promotivnim aktivnostima koje organizuju druga lica.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:746495-Jadranka-pazarila-stan-a-Nenad-kola

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Jadranka pazarila stan, a Nenad kola

U Agenciju za borbu protiv korupcije stigle izmene imovinskih karata funkcionera. Nikolić poslao obaveštenje da je postao penzioner. Izmene u imovinskim kartama prijavili i Lončar i ĐorđevićBIVŠI predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je obaveštenje Agenciji za borbu protiv korupcije da je zvanično postao penzioner, i da će primati 97.484 dinara. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović obavestila je ovu instituciju da je kupila dvosoban stan od 58 kvadrata, a njen kolega iz Vlade zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović da je pazario novi automobil marke "mercedes".Troje funkcionera prijavilo je tokom ove godine promene u imovinskom stanju, a na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Na sajtu institucije vidi se i da je posle reizbora na mesto guvernera, Jorgovanka Tabaković poslala obaveštenje da nastavlja da obavlja ovu funkciju i prima platu od 535.323 dinara. Izmene u imovinskim kartama prijavili su i ministri zdravlja Zlatibor Lončar i rada i socijalne politike Zoran Đorđević, ali one se, kažu u Agenciji, tiču podataka koji se ne objavljuju na internet-stranici.PROČITAJTE JOŠ:DEMONSTRACIJE NA VELIKU GOSPOJINU: Albanci protestuju, ne žele raseljene Srbe u ĐakoviciPrema zakonu, funkcioner je dužan da, najkasnije do 31. januara podnese izveštaj o bitnim promenama koje se odnose na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa Srbiji - oko 600.000 dinara. I oni koji odu sa položaja moraju da prijavljuju imovinske karte u naredne dve godine.- Funkcioneri su počeli dosta odgovorno da se ponašaju i šalju nam nove izveštaje čim do promena u imovinskom stanju dođe. Ne čekaju naredni 31. januar kao krajnji rok do kojeg moraju da pošalju novine - rečeno je "Novostima" u Agenciji.Agencija za borbu protiv korupcijeIzveštaj sadrži podatke o svojini nad nepokretnostima i pokretnostima (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti...), depozitima, akcijama i udelima u firmama, autorskim pravima, dugovima (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanjima i platama.U registru koji se nalazi na sajtu Agencije mogu se pronaći podaci o platama funkcionera za javnu funkciju ili još neka primanja, ukoliko ih ima. Navodi se vlasništvo nad stanovima, automobilima, zemljištem, brodovima, motorima kao i depoziti u bankama. Takođe, javno je dostupan i podatak o tome da li funkcioner koristi službeni stan ili od države uzima novac da ga iznajmljuje. Ostali podaci iz izveštaja se ne objavljuju i koriste se samo za slučaj pokretanja istrage protiv nekog funkcionera.PROČITAJTE JOŠ:O zajedničkim projektima vlada Srbije i RS u TrebinjuKAZNEAGENCIJA može pokrenuti postupak protiv funkcionera u slučaju da nije prijavio imovinu ili je dao lažne podatke, a na osnovu prijave koja može biti i anonimna. On ima pravo da se izjasni pred članovima ove institucije. Ukoliko je povredio zakon, može da dobije meru upozorenja, a moguće je i javna preporuka za razrešenje.            

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: autonomija.info

Link: http://www.autonomija.info/transparentnost-srbija-podnela-amandman-na-nacrt-zakona-o-sprecavanju-korupcije.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost Srbija podnela amandman na nacrt zakona o sprečavanju korupcije

29 Aug 2018 "Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse za promociju ili za nanošenje štete političkim subjektima" Organizacija Transparentsnost Srbija podnela je Ministarstvu pravde amandman na Nacrt zakona o sprečavanju korupcije kojim bi trebalo da se reguliše i problem "funkcionerskih izbornih kampanja".Kako se navodi, najzastupljeniji oblik zloupotrebe javne funkcije za političku promociju obavljanje navodno redovnih aktivnosti javnog funkcionera i organa vlasti kojim rukovodi u doba izborne kampanje.TS je predložila da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse za promociju ili za nanošenje štete političkim subjektima i da je dužan da nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa javne vlasti u kome obavlja javnu funkciju ili stav političkog subjekta.TS je predložila da je u doba izborne kampanje funkcioneru zabranjeno da u tom svojstvu organizuje promotivne aktivnosti organa javne vlasti, da ih sprovodi, da učestvuje u promotivnim aktivnostima koje organizuju druga lica.(Beta)Podelite ovu stranicu!    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: okradio.rs

Link: https://www.okradio.rs/m/vesti/lokalne/novi-asfalt-za-pet-vranjskih-sela-_70477.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi ASFALT za pet vranjskih sela

Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Sreda 29.08.2018 - 11:52 U selu Bunuševac, počeli su radovi na uređenju nekategorisanih puteva u seoskim mesnim zajednicama na teritoriji Vranja, u dužini od 4,2 kilometra. Asfaltni sloj biće postavljen na više putnih pravaca kojima su obuhvaćena sela Bunuševac, Stropsko, Trebešinje, Zlatokop, kao i deonica puta od Kupininca prema Rataju preko Slatine, kako je i predviđeno Komunalnim planom za tekuću godinu, rekao je pomoćnik gradonačelnika Saša Pešić. - Investitor je grad Vranje, izvođač radova "IG sistem", a vrednost radova iznosi blizu 19 miliona dinara. Rok za realizaciju posla je 60 dana - navodi Pešić. Gradski većnik Dejan Stanojević rekao je da su radovi počeli sa okončanjem procesa javne nabavke i izrazio nadu da će naredne godine, asfaltiranjem biti obuhvaćen veći broj sela. Okupljeni žitelji Mesne zajednice Bunuševac, zahvalili su se gradskom rukovodstvu, budući da će oko 500 žitelja, po prvi put, dobiti asfalt do svojih kuća. Komentari Komentari Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni.Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija. Ostavite komentar:

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/195787/Odbornici-najmanje-raspravljali-o-budzetu-najvise-o-Spensu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odbornici najmanje raspravljali o budžetu, najviše o Spensu

Zasedanje Skupštine grada proteklo je u senci rasprave oko budućnosti Spensa, nakon nedavno iznesene ideje gradonačelnika Miloša Vučevića da se ovaj objekat sruši i na njegovo mesto sagradi manji i ekonomičniji objekat prilagođen sportskoj nameni.Međutim, tokom rasprave i kasnije prilikom davanja izjava medijima, ni predstavnici vlasti ni opozicije nisu pružili neke nove detalje oko ove priče u odnosu na ono što je već rečeno prethodnih dana. Miloš Vučević je ponovio da je njegov predlog samo jedna od ideja kako rešiti problem Spensa, podsećajući da je ovaj objekat sagrađen u vreme kada su važila druga pravila i kada su cene energenata bile daleko niže. On je naglasio da problem sa finansiranjem i urušavanjem ovog objekta nije od juče, već da traje godinama, kritikujući sadašnju opoziciju za deo problema nastalih u ovom sportsko-poslovnom kompleksu. Izlaganje je zaključio rečenicom "za Novi Novi Sad - za novi Spens". S druge strane, predstavnici Demokratske stranke, Srpske radikalne stranke i pokreta "Dosta je bilo" usprotivili su se predlogu da se Spens ruši, navodeći da sadašnja vlast već šest godina upravlja ovim objektom, da za to vreme nije uspela da sredi finansije i druge probleme, te da je uz sve navedeno dozvolila da se u neposrednoj blizini sagradi megalomanski tržni centar. Opozicija je ocenila da Spens može i dalje da se koristi i da je potrebno napraviti odgovarajući plan reorganizacije i razvoja objekta za korišćenje u narednim godinama, uz ocenu da se za taj objekat i kada je bio građen predviđalo da se izdržava i iz javnih prihoda, tj. budžeta, a ne da bude potpuno samoodrživ. Ova rasprava o Spensu se na dnevnom redu našla prvenstveno jer je razmatran finansijski izveštaj tog preduzeća za prošlu godinu, koji pokazuje minus u poslovanju od preko 300 miliona dinara. Odbornici su razmatrali i izveštaj o gradskom budžetu za prvih šest meseci ove godine. Opozicija je pohvalila građane i privredu koji su se pokazali kao odlični poreski obveznici jer je budžet popunjen sa preko 92 odsto predviđenih prihoda, ali je kritikovala vlast jer je realizacija bila slaba, tek oko 50 odsto. Kako su naveli, ovo je samo nastavak višegodišnje prakse da aktuelna vladajuća koalicija ne zna da planira i troši novac, jer on uglavnom odlazi za tekuću potrošnju, a ne na investicije, zbog čega je suficit uvek od tri do pet milijardi dinara. Šef DS-a Veljko Krstonošić ocenjuje da, ako Grad u kasi već ima nekoliko milijardi dinara više, ima i priliku da to uloži u obnovu Spensa, a ne da ga ruši. Predstavnici vlasti su o izveštaju o budžetu govorili pozitivno, a manjak u realizaciji pravdali time da su u toku postupci javnih nabavki i da se mnogi radovi koji su započeti u prvoj polovini godine još izvode. To znači da će kasnije biti plaćeni, pa zato nema tog traga u realizaciji zaključno sa 30. junom. Skupština je razmatrala i predlog o podizanju spomenika "Nevinim žrtvama 1944/45." po predlogu Saveza vojvođanskih Mađara, a SRS i DS nisu najavili podršku podizanju tog spomenika. Ove stranke su ideju o spomeniku osporile time da čak i delimična istraživanja pokazuju na primeru Rajine šume, koja se kod nekih uzima kao primer zločina nove vlasti nakon oslobođenja, da su tu izvršene smrtne kazne nad ljudima koji su prethodno osuđeni kao pripadnici okupatorskih snaga ili njihovi domaći pomagači. Odbornica SRS-a Snežana Mušicki je navela da ako već dižu jedan takav spomenik, pored imena tzv. nevinih žrtava treba u zagradi da stoji i natpis "saradnik okupatora" ili slična poruka. Na dnevnom redu Skupštine je bilo i nekoliko izveštaja o investicijama javnih preduzeća za prvu polovinu godine, a koja su uglavnom uradila manje od polovine predviđenog, izveštaji o radu zdravstenih ustanova u 2017. godini i nekoliko urbanističkih planova. Među usvojenim planovima, najznačajniji je onaj koji predviđa da se severno od Bulevara vojvode Stepe izgradi stambeni blok za pripadnike bezbednosti, kao i atletski stadion sa pratećom dvoranom. Autor: Ž. Bogosavljević  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: javno.rs

Link: http://javno.rs/analiza/lobiranje-u-srbiji-korupcija-ili-odbrana-interesa-kompanija

Autori: @Javno

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Lobiranje u Srbiji: korupcija ili odbrana interesa kompanija

Javno je otvorena i potpuno pretraziva baza podataka. U njoj su predstavljene hiljade dokumenata o javnoj potrosnji, koje tim BIRN Srbije sakuplja od 2010 godine. Srpska naftna kompanija NIS, u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Njefta, čest je učesnik - ponekad kao jedini predstavnik poslovne zajednice - u državnim radnim grupama koje kreiraju predloge zakona i podzakononskih akata iz oblasti energetike, a koji direktno utiču na rad te kompanije, otkriva istraživanje BIRN-a.Ovakva saznanja otvaraju pitanje sukoba interesa prilikom donošenja zakona u Srbiji usled nedostatka zakona kojim se uređuje način na koji kompanija može da lobira u javnim ustanovama u cilju zaštite svojih interesa.Stručnjaci za borbu protiv korupcije kažu da nije neuobičajeno da korporacije imaju predstavnike u radnim grupama ministarstava u Srbiji u slučajevima kada postoji ograničen broj stručnjaka za to konkretno polje.Ipak, problem je u činjenici da je ponekad samo jedna kompanija u konkretnoj industriji zastupljena i onda postoji malo pravila koja uređuju njeno učešće."Radna grupa ne bi trebalo da bude telo u kojem se predstavnici raznih zainteresovanih strana dogovaraju kako da zadovolje svoje interese, mada se često dešava da baš tako bude", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija."Tajni dogovori sa kojima su obe strane zadovoljne teško bivaju otkriveni javnosti", kaže on.Privilegovan pristup Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da su predstavnici NIS-a bili uključeni u razvoj programa za ostvarivanje Strategije razvoja energetike do 2025. godine i učestvovali u radnim grupama u okviru Ministarstva energetike kojima je zadatak bio pisanje "pravilnika" o različitim aspektima geoloških istraživanja.Oba dokumenta direktno uređuju poslovanje NIS-a u Srbiji.NIS, koji proizvodi i prerađuje naftu i gas i prodaje široku paletu naftnih derivata, učestvovao je i u sastavljanju pravilnika kojim se propisuju uslovi, kriterijumi, sadržaj i način razvrstavanja resursa i rezervi tečnih i gasovitih mineralnih sirovina 2016. godine.Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da je NIS bio jedina kompanija koja je imala predstavnika u toj radnoj grupi.Pres služba NIS-a potvrdila je BIRN-u da su predstavnici kompanije učestvovali u radnim grupama Ministarstva energetike, "na poziv ministarstva ili nadležnih organa".NIS takođe "uzima učešće u javnim raspravama na nacrte zakona i podzakonskih akata koje sprovode predlagači propisa u skladu sa članom 41. Poslovnika Vlade Republike Srbije", dodaju iz kancelarije."U tom smislu, kompanija analizira i priprema komentare i sugestije na propise."U NIS-u kažu da je ova kompanija i član raznih privrednih udruženja koja "u okviru svojih aktivnosti analiziraju propise i dostavljaju sugestije i komentare nadležnim državnim organima, a u cilju unapređenja pravnog okvira".Služba za saradnju sa medijima je citirala niz regulativa u vezi sa vođenjem radnih grupa i javnih rasprava.BIRN se obratio Ministarstvu energetike u vezi sa pravilima koja uređuju učešće privatne kompanije u radnim grupama ministarstva, ali nije dobio odgovor do objavljivanja ovog teksta.Srbija je prodala udeo od 51 posto u NIS-u ruskom Gazprom Njeftu 2008. godine za 400 miliona evra i obećanje "teško" 550 miliona evra u investicijama do 2012. godine.Dogovor je kritikovan u to vreme kao potcenjivanje vrednosti kompanije.Prodaja NIS-a se poklopila sa periodom proglašenja nezavisnosti Kosova, tokom kojeg se Srbija značajno oslanjala na snagu ruskog veta za blokiranje podrške Kosovu u Ujedinjenim nacijama.Udeo Gazprom Njefta je od tada skočio na 56 posto, dok Rusija opslužuje 40 posto potrošnje prirodnog gasa u Srbiji.Kritičari kažu da ovakva situacija u oblasti energetike daje Moskvi snažan politički uticaj u Srbiji.Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a i Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Srbiji na zajedničkom događaju u Požarevcu u maju 2017. Foto: NIS Nacrt zakona kritikovan U slučaju NIS-a, ne sugeriše se da je bilo kakav zakon prekršen, s obzirom da Srbija nema Zakon o lobiranju.Ministarstvo pravde je 6. avgusta, nakon godina odlaganja, predložilo Skupštini Srbije Nacrt Zakona o lobiranju, a ministarka pravde Nela Kuburović je izjavila da očekuje da će ga parlament podržati kasnije ove godine.Ali Transparentnost Srbija kaže da nacrt već ima manjkavosti."U predlogu zakona izričito se navodi da se lobiranjem ne smatra javno saopštavanje stavova i dostavljanje predloga, stručnih mišljenja i inicijativa u vezi sa donošenjem propisa, iako je to nesumnjivo jedan od vidova lobiranja", navela je ova organizacija u saopštenju 15. avgusta 2018. godine.Marko Drajić, autor knjige "Korporativno lobiranje u Evropskoj uniji", kaže da lobiranju u Srbiji bolno manjka transparentnosti i profesionalizma."Ono svakako postoji", kaže on, "ali ne postoji kodeks ponašanja kojeg lobisti moraju da se pridržavaju i jasno definisana pravila ko, koga, kada, u čije ime i sa kojim ciljem može da lobira".On je dodao i da ne postoji obaveza da funkcioneri podnose izveštaje o kontaktima sa lobistima, predmetom i prirodom tog kontakta."To otvara prostor spekulacijama o tome zašto se neki zakon donosi, da li je donet zarad koristi pojedinaca ili u opštem interesu i da li je rezultat korupcije ili dobro argumentovanih stavova zainteresovanih strana", rekao je Drajić za BIRN.Iznivelisan terenNajčešće lobiraju one kompanije ili poslovna udruženja čija je delatnost najviše regulisana, poput prerađivača nafte ili duvana, dodao je Drajić.Ostali se, kako je dodao, mogu identifikovati ukoliko se pogleda "ko ima najviše koristi od pojedinih političkih odluka, ali svakako ne možemo da budemo sigurni šta stoji iza njih - korupcija ili legitimno zastupanje interesa"."Tamo gde postoji korupcija, nema lobiranja, to je kriminal".Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da jedan od problema leži u činjenici da obično nisu prisutni predstavnici svih onih na koje se zakon odnosi. "Kada se dve prisutne strane dogovore, taj dogovor će vrlo verovatno biti na štetu trećeg", kaže on.Kada nedostatak stručnjaka u nekoj oblasti zahteva učešće korporativnih interesa, "moraju postojati pravila o sukobu interesa - da onaj ko zagovara određeno rešenje, jasno predoči ostalim učesnicima i javnosti koje privatne interese ima u vezi sa takvom odredbom zakona", kaže Nenadić.Privatne kompanije mogu uzeti učešća, kaže Drajić "ali samo ukoliko i kompanije, organizacije ili eksperti koji bi mogli da imaju suprotstavljene interese imaju jednaku šansu da ih predstave u toj radnoj grupi"."Dobar zakonodavac treba da se ponaša kao nezavisni sudija, da uzme u obzir sve argumente i donese odluku koja je u javnom interes".

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/srbija-radnika-i-strucnjaka-sve-manje-a-funkcionera-sve-vise/

Autori: satelit

Teme: KorupcijaSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Srbija: Radnika i stručnjaka sve manje, a funkcionera sve više

rema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, na koje se pozivaju brojni mediji poslednjih dana, navodno je registrovano ozbiljno povećanje broja državnih funkcionera u Srbiji - sa oko 12.000 iz 2011. na gotovo 34.000 na kraju 2017. VOICE je pokušao da proveri koliko zapravo ima javnih funkcionera, ali do tačne brojke nije uspeo da dođe. Po svemu sudeći, u državi niko i ne zna o kojoj cifri se govori, što je kako posledica nefunkcionalnosti državnog i institucionalnog sistema tako i namere da se ove brojke drže u magli i tajnosti.Ni sagovornici VOICE-a ne mogu sa sigurnošću da utvrde šta je pravi razlog porasta javnih funkcionera u Srbiji - stanačko zapošljavanje ili veća revnost prilikom sprovođenja zakona. Oni upozoravaju da je pojam javnog funkcionera kod nas definisan veoma široko, a da još veći problem predstavljaju nejasni kriterijumi za određivanje njihovog broja, te njihov obuhvat, zbog čega pojedinci na značajnim funkcijama izmiču Agenciji za borbu protiv korupcije.VOICE od Agencije nije dobio odgovore na pitanja koliko je tačno funkcionera u Srbiji bilo na kraju 2017. godine, a koliko na kraju svake godine od 2011. Tačan broj funkcionera ne navodi se ni u Izveštaju o radu za 2017. godinu, koji je pre mesec dana usvojen u Narodnoj skupštini, već samo da je od osnivanja do kraja izveštajnog perioda (2017) obrađeno i objavljeno 44.383 izveštaja.Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije do novembra 2016. godine za VOICE precizira da se ta brojka odnosi na ukupan broj izveštaja koje je Agencija objavila od početka njenog rada, što uključuje i one koji više nisu na funkciji. Zakonska obaveza funkcionera je, dodaje, da izveštaje predaju i dve godine nakon prestanka funkcije."Obično se to posle izbora poveća, jer su još uvek aktivni izveštaji onih koji su obavljali funkcije i onih koji su tek izabrani. I to varira - između 25 i 30 hiljada funkcionera na svim nivoima vlasti" - kaže Stojiljković (na slici ispod).Licitiranje brojkamaMediji dugo već licitiraju brojem funkcionera i te brojke značajno osciliraju. Tako je u avgustu 2011. godine, tadašnji predsednik Odbora Agencije profesor Čedomir Čupić, za Novosti rekao da su procene da u Srbiji ima od 25.000 do 30.000 funkcionera, od čega onih s plaćenim funkcijama - 15.700. U istom tekstu stoji i da onih koji imaju obavezu da prijave imovinu i prihode, u tom momentu ima 11.000. Već u novembru iste godine, portparolka Agencije Aleksandra Kostić za agenciju Beta potvrdila je da je u registar funkcionera ukupno upisano više od 19.000 ljudi, pošto su uneti podaci o još 3.000 funkcionera.U martu 2014. godine tadašnji pomoćnik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Trninić na jednom okruglom stolu upozorio da od skoro 35.000 državnih funkcionera u Srbiji čak 9.000 nije prijavilo imovinu. Agencija za borbu protiv korupcije precizira njegovu izjavu, navodeći da je ukupan broj obrađenih i objavljenih obaveštenja u registru funkcionera 34.710, od čega 25.587 ima obavezu dostavljanja izveštaja o imovini."Odbornici, odnosno članovi upravnih i nadžornih odbora javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština ili grad, odnosno koji su članovi upravnih i nadžornih odbora javnih preduzeća ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Repulika, autonomna pokrajina ili grad Beograd ne podležu ovoj obavezi ukoliko funkcioner ne prima naknadu po osnovu članstva" - saopštila je tada Agencija. A u Izveštaju o radu za 2015. godinu, koji je u septembru 2016. godine razmatrao Odbor za pravosuđe, navedeno je da ima više od 28.000 funkcionera.Stojiljković napominje da postoji izvestan broj ljudi koji su nosioci funkcija koje su po prirodi stvari značajne, iako istovremeno nisu nosioci izvršnih ovlašćenja."Po tome, recimo, obavezu da podnosi izveštaj ima dekan fakulteta, a prodekani nemaju. Ili članovi borda nemaju, a ima direktor. Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije, recimo, direktora osnovne škole. To je pitanje obuhvata"- kaže Stojiljković.To potvrđuje i Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, koji za VOICE kaže da se mora biti oprezan prilikom poređenja broja javnih funkcionera u Srtbiji i drugim zemljama."Obuhvat tog pojma može biti veoma različit. Na primer, da li su tu članovi opštinskih izbornih komisija, da li su tu članovi školskih odbora i tako dalje. Taj krug javnih funkcija u Srbiji je jako širok, a ne mora da znači da je u svakoj zemlji isti" - kazao je Nenadić. Problem je, dodaje, što se u Srbiji broj javnih funkcionera ne određuje po racionalnim principima, što se najbolje videlo prilikom izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je sada ograničen broj članova gradskih i opštinskih veća, kao i broj pomoćnika gradonačelnika i predsednika opština."Reformski ludak" protiv LevijatanaNovinar Miša Brkić za VOICE kaže da je suština državne uprave da ona bude efikasna, mala, jeftina, da opslužuje građane i preduzetnike, odnosno poreske obveznike po pristojnim cenama."To, za sada, nemamo u Srbiji i nisam siguran da ćemo to dobiti" - kaže Brkić, dodajući da su stranke vladajuće koalicije, a pogotovo najveća stranka, izložene velikom pritisku novopridošlih članova za što kvalitetnijim uhlebljenjem.Šta je javna funkcijaZakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 2, kao javnu funkciju, podrazumeva funkciju u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata."Druga stvar je da ta priča koju smo slušali na početku mandata ove koalicije, još od 2012. godine, da funkcioneri neće umnožavati svoje funkcije, koja se pokazala netačnom. Videli smo da poslanici umeju da utrže tu svoju poslaničku funkciju na najgori mogući način po poreske obveznike, dakle da sede u upravnim odborima raznih agencija i državnih preduzeća, i da uzimaju ogromne novce. Nezasluženo, naravno. Dakle, radi se o klasičnom partijskom zapošljavanju, koje je dobilo neslućene razmere i to samo pokazuje da država ne da ne odumire, nego naprotiv postaje sve brojnija" - kaže Brkić.On podseća da u Srbiji već petnaestak godina važi prećutni ugovor između stranaka, prema kojem poražene na izborima ne odgovaraju za nepočinstva iz svog mandata, što uključuje i partijsko zapošljavanje. Javni sektor je zbog toga, ocenjuje, postao Levijatan koji je zarobio državu."Oni koji budu došli, imaće ogroman problem da državne institucije isprazne od tih stranačkih punoglavaca. Ti ljudi zaposleni u državnoj službi, to će biti najveći bedem bilo kakvim treformama i uređenju države. To bi morao da bude neki veliki "reformski ludak" koji će rasturiti takvu državnu strukturu, ali ja ga ne vidim i mislim da ovi koji danas pretenduju da budu vlast nemaju neke velike ambicije u tom smislu" - kaže Brkić (na slici ispod).Podseća da stranke materijalno profitiraju od takve vrste zapošljavanja, jer najverovatnije oni koje tako zapošljavaju imaju obavezu da deo svoje zarade ubace u partijsku kasicu.EU (ne)smanjuje broj funkcioneraProces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji mogao da dovede do smanjenja broja javnih funkcionera, a Nenadić očekuje da se EU u ovo pitanje umeša iz ugla poštovanja usvojenih zakonskih normi u pogledu procedure izbora."Tu Srbija već dobija opomene od evropskih institucija. Na primer, zbog nepoštovanja procedure za postavljanje službenika na položaje. Ali, u pogledu ukupnog broja, mislim da će to pitanje pre svega biti tretirano u sklopu reforme javne uprave ili toga koliko je ona racionalna i osposobljena da odgovara potrebama društva" - navodi Nenadić (na slici ispod).Brkić, ukazujući na ogroman broj zaposlenih i u evropskim institucijama, kaže da države kandidati moraju mnogo toga da učine na reformi javne uprave i državnih preduzeća, te da na tom tragu može da se govori o smanjenju broja zaposlenih koji rade za državu."Dotle ćemo se nagledati raznih prebukiranih državnih institucija, toliko da ćemo se krstiti i čuditi šta nas je to snašlo i koliko to košta" - ističe Brkić.Dalibor Stupar/Voice.org.rs                          

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: vidovdan.org

Link: https://vidovdan.org/info/toma-od-danas-i-zvanicno-prima-ogromnu-penziju-ali-ce-ostati-sef-kancelarije-za-rusiju-i-kinu/

Autori:

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: Toma od danas i zvanično prima OGROMNU penziju, ali će OSTATI ŠEF Kancelarije za Rusiju i Kinu?! - Vidovdan Magazin

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je obaveštenje Agenciji za borbu protiv korupcije da je zvanično postao penzioner. On je takođe naveo da će njegova penzija iznositi 97.484 dinara. Međutim nije jasno da li Nikolić ostaje kao penzioner na funkciji predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom i da li će za taj … Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je obaveštenje Agenciji za borbu protiv korupcije da je zvanično postao penzioner.On je takođe naveo da će njegova penzija iznositi 97.484 dinara.Međutim nije jasno da li Nikolić ostaje kao penzioner na funkciji predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom i da li će za taj posao dobijati mesečnu apanažu? Kakva je do sada bila praksa sa duplim funkcijama i sličnim načinima za "dodatnu zaradu" političara, sa velikom dozom verovatnoće možemo da pretpostavimo da Tomu Diplomu penzija neće sprečiti da obavlja svoj dosadašnji posao šefa Kancelarije za odnose sa Rusijom i Kinom.Inače, Tomislav Nikolić je u poslednje vreme neobično mnogo u medijima za jednog bivšeg predsednika i penzionera. Juče su beogradski mediji izvestili o njegovom poslovnom partneru, bugarskom "biznismenu" Cvetanu Vasiljevu (na slici ispod, u odelu) koji je pokušao da uništi Fabriku stakla u Paraćinu i koji se zbog toga nalazi pred našim sudovima.Nekoliko dana pre toga, novine su takođe pisale da skorašnji penzioner Toma ne želi da se iseli iz vile u Užičkoj 23 na Dedinju, iako odavno više nema pravo da je koristi… gerila    

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: pink.rs

Link: http://www.pink.rs/politika/86328/sasa-paunovic-odveo-odbornike-u-paraliju-o-trosku-opstine-odbornici-i-funkcioneri-sa-potamnelim-tenom

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: SAŠA PAUNOVIĆ ODVEO ODBORNIKE U PARALIJU O TROŠKU OPŠTINE: Odbornici i funkcioneri sa potamnelim tenom!

vestiGrađani Paraćina neće imati renoviranu bolnicu, jer je žuti predsednik te Opštine Saša Paunović potrošio pare na brčkanje odbornika i drugih funkcionera u grčkom letovalištu Paralija?!Izvor: Pink.rs, Foto: Media Centar BeogradGrađani opštine Paraćin neće imati renoviranu bolnicu, ali zato će odbornici i funkcioneri te opštine imati potamneli ten, jer ih je predsednik Opštine Paraćin i potpredsednik DS-a Saša Paunović o trošku budžeta poslao na brčkanje u Grčkoj.Naime, Dom omladine Paraćin raspisao je Javnu nabavku hotelskih usluga u inostranstvu i dodelio je ponuđaču "Living&travel doo Jagodina" kao jedinom ponuđaču. Brčkanje je koštalo 2,7 miliona dinara.Žuti Saša Paunović u isto vreme kada o budžetskom trošku šalje odbornike i funkcionere da se brčkaju u paralijskom moru, kaže da bolnica u Paraćinu neće biti renovirana, jer nema novca.Pitanje je zbog čega onda nije novac koji je potrošio na slanje odbornika i funkcionera u Paraliju, nije preusmerio u renoviranje bolnice? Žašto Paunoviću briga o bolesnim građanima Paraćina nije prioritet, već je prioritet provod i brčkanje u moru?Paunović vodi svoje poslušnike na brčkanje i troši pare građana, i zanemaruje činjenicu da je u Paraćinu stopa nezaposlenosti viša od 40 odsto.Vesti Minut dva        

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/odbornici-najvise-raspravlali-o-stanu-u-spensu-29-08-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odbornici najviše raspravljali o stanju u Spensu

Prema očekivanju sednica Skupštine Grada Novog Sada, iako je imala 36 tačaka dnevnog reda, najviše pažnje odbornici su posvetili prvenstveno Spensu, odnosno njegovo bitisanju, budžetu grada, Gradskom saobraćajnom preduzeću, kao i podizanje spomenika nevinim žrtvama 1944/45.Bez sumnje nedavna izjava gradonačelnika Miloša Vučevića da je jedna od opcija da se objekat SPC "Vojvodina" sruši i na njegovo mesto sagradi ekonomičniji sportski objekti donela je najviše rasprave po tački dnevnog reda u kojoj je podnesen Izveštaj o poslovanju i realiozaciji Programa poslovanja Spensa u protekloj godini, gde su predstavnici opozicije najviše diskutovali, ali nisu pružili neke nove detalje i ponudili nešto novo u odnosu na dosadašnje.Mišljenje vladajuće većine koncentrisano je u diskusiji gradonačelnika Miloša Vučevića, koji je i pokrenuo lavinu komentara, i člana GV Ognjena Cvjetićanina. Naglašeno je to da problem sa finansiranjem i urušavanjem Spensa nije od juče, već da traje godinama, kritikujući sadašnju opoziciju za deo problema nastalih u sportskom centru koji su nastali još u njihovo vreme. Vučević je ponovio da je njegov predlog samo jedna od ideja kako rešiti problem Spensa, podsećajući da je ovaj objekat sagrađen u vreme kada su važila druga pravila i kada su cene energenata bile daleko niže.Prema njihovom mišljenju, za stalnog gubitaša ne postoji mađioničarski štap, kojim se može napraviti da posluje pozitivno, iako je preko 93 odsto poslovnog prostora sada izdato u Spensu. Danas SPC "Vojvodina" koristi ugrubo po pet miliona mesečno za grejanje, struju i vodu. Vučević je rekao da se moramo suočiti s činjenicom da Spens ne može da funkcioniše kao 1981. godine, da ovo nije 1978. godina, kada Spens nije imao konkurenciju, da danas živimo u kapitalističom dobu, ali će Grad nastaviti, koliko god je to moguće, da brine o ovom sportsko-rekreativnom centru. Foto: Dnevnik/ S. Šušnjević Prema Vučevićevim rečima, u Spens nije ulagano više od dve decenije, danas u njemu curi freon, curi voda na bazenima, prokišnjava krov, postoji ne funkcionalni prostor... Po njemu političari ne mogu da vode bolje tržni centar od menadžera velikih svetskih kompanija. Mi ne znamo da iznajmljujemo diskoteke, butike, kafiće, a niti je to posao grada, već da se bavi isključivo sportskim sadržajima. Građani treba da imaju najbolje sportske hale, terene i da organizujemo najbolje događaje.Spens je problem protoka vremena, smatra Vučević, dodavši da su za njega tvrđava, Gradska kuća, Vladičanski dvor i slični objekti, simboli grada, a da je Spens, ipak, po svojoj nameni i izgledu, nešto što može da se menja. Samo za energetsku efikasnost i za održivi izvor energije potrebno je najmanje 9.200.000 evra. To znači da mora da se skine sa nečega drugog, da li sa socijale, sporta, kulture, kapitalnih investicija, sa podrške nevladinom sektoru ili da se zadužuju. I ostaje pitanje da li se može napravti moderan sportski objekat.Vučević podvlači da nije suština u rušenju objekta, već u izgradnji novog sportskog centra, koji bi ekonomski bio najisplatljiviji, sa novim halama, novim bazenima, novim klizalištima... i bez diskoteka i butika, o kojima bi bili zaduženi privatnici. Uz to dobio bi se prostor da se izgrade garaže, hotel, akvapark, kako bi se moglo komercijalno od toga naplatiti i izgraditi. Vučević je na kraju poručio da je vreme za novi Spens, ali i da je svestan da nema podršku javnosti, kao i to da će potražiti i da li neki privatnik ima interes da ulaže u to.Predstavnici Demokratske stranke, Srpske radikalne stranke i pokreta "Dosta je bilo" usprotivili su se predlogu da se Spens ruši, navodeći da sadašnja vlast već šest godina upravlja ovim objektom, da za to vreme nije uspela da sredi finansije i druge probleme, te da je uz sve navedeno dozvolila da se u neposrednoj blizini sagradi megalomanski tržni centar. Opozicija je ocenila da Spens može i dalje da se koristi i da je potrebno napraviti odgovarajući plan reorganizacije i razvoja objekta za korišćenje u narednim godinama, uz ocenu da se za taj objekat i kada je bio građen predviđalo da se izdržava i iz javnih prihoda, tj. budžeta, a ne da bude potpuno samoodrživ.Zamenik predsednika odborničke grupe SRS Snežana Mušicki smatra da je odluka o Spensu ishitrena, da je potrebno da se promeni namena Spensa, da gradske uprave koje iznajmljuju prostor da se presele u njega. Iz gradskog budžeta iako se daju kapitalne investicije i vraćaju dugovi pojedinih direktora, onda može i da se vrati dug Spensa. Ne treba da se odluka donese preko noći i preko kolena. Građani odlični poreski obvezniciOdbornici su razmatrali i izveštaj o gradskom budžetu za prvih šest meseci ove godine. Predstavnici vlasti su o izveštaju o budžetu govorili pozitivno, a manjak u realizaciji pravdali time da su u toku postupci javnih nabavki i da se mnogi radovi koji su započeti u prvoj polovini godine još izvode. To znači da će kasnije biti plaćeni, pa zato nema tog traga u realizaciji zaključno sa 30. junom.Opozicija je pohvalila građane i privredu koji su se pokazali kao odlični poreski obveznici jer je budžet popunjen sa preko 92 odsto predviđenih prihoda, ali je kritikovala vlast jer je realizacija bila slaba, tek oko 50 odsto. Kako su naveli, ovo je samo nastavak višegodišnje prakse da aktuelna vladajuća koalicija ne zna da planira i troši novac, jer on uglavnom odlazi za tekuću potrošnju, a ne na investicije, zbog čega je suficit uvek od tri do pet milijardi dinara. Šef DS-a Veljko Krstonošić ocenjuje da, ako Grad u kasi već ima nekoliko milijardi dinara više, ima i priliku da to uloži u obnovu Spensa, a ne da ga ruši. Prema Radikalima Izveštaj o budžetu je očekivan, Novi Sad ima potrebe da akumulirani novac potroši na npr. fabriku vode i da gradska vlast nije u stanju da pokrene velike projekte.Posle rasprave većinom glasova (51 za, 13 protiv) usvojen je izveštaj po kome su prihodi i primanja budžeta Grada Novog Sada iz svih izvora sredstava iz budžeta, sa prenetim neutrošenim sredstvima iz ranijih godina, ostvareni u iznosu od 13.260.495.920,50 dinara, što predstavlja 54,4 odsto planiranih sredstava na godišnjem nivou, odnosno 95,75 odsto planiranih sredstava budžeta. Ukupni rashodi i izdaci budžeta izvršeni su u iznosu od 8.046.595.904,66 dinara, kojim je izmiren deo obaveza u izveštajnom periodu i koji čini 33 odsto planiranih rashoda i izdataka za celu godinu, a 58,1 odsto u odnosu na planove za izvršenje budžeta za period januar-jun. U ime DS-a dr Veljko Krstonošić smatra da "ako nema Spensa, nema ni problema", ali nema ni odgovora ko je odgovoran za poslovanje Spensa, a SNS je na vlasti već šest godina. Ljudi koji vode Spens, kaže on, nemaju znanja , bahati su i nesposobni da takvo preduzeće drže sa svim onim problemima koje sportsko-poslovni centar ima. Po demokratama sva javna preduzeća su osnovana da podignu kvalitet građana Novog Sada, samim tim mora da Grad brine o njima. Krstonošić je podsetio da je direktor Spensa pre pola godine uveravao da on može da ga izvuče iz problema i da ne da nije ga izvukao već ga je gurnuo u još veću dubiozu.U izveštaju o poslovanju Spensa za prošlu godinu, navedeno je da je gubitak u prošloj godini premašio 300 miliona dinara, a iako je Grad dao 400 miliona dinara iz budžeta, ukupni gubitak sada iznosi 719 miliona dinara. Na kraju odbornici su većinom glasova prihvatili izveštaj sa 51 glasom za, 15 protiv, dok niko nije bio uzdržan, a četvoro nije glasalo.Vreme je za novi Spens, ali sam svestan da nemamo podršku javnosti, kao i to da ćemo pokušati da potražimo nekog privatnika koji bi imao interes da ulaže u SPC "Vojvodina" (Miloš Vučević)Skupština je razmatrala i predlog o podizanju spomenika "Nevinim žrtvama 1944/45." po predlogu Saveza vojvođanskih Mađara, a SRS i DS nisu podržali podizanju tog spomenika. Ove stranke su ideju o spomeniku osporile time da čak i delimična istraživanja pokazuju na primeru Rajine šume, koja se kod nekih uzima kao primer zločina nove vlasti nakon oslobođenja, da su tu izvršene smrtne kazne nad ljudima koji su prethodno osuđeni kao pripadnici okupatorskih snaga ili njihovi domaći pomagači. Odbornica SRS-a Snežana Mušicki je navela da ako već dižu jedan takav spomenik, pored imena tzv. nevinih žrtava treba u zagradi da stoji i natpis "saradnik okupatora" ili slična poruka. Foto: Dnevnik/ S. Šušnjević Usvojeni su i izveštaji o investicijama javnih preduzeća (Lisje, Vodovod i kanalizacija, Tržnica, Zoohigijena i Veterina, Čistoća, Gradsko zelenilo) za prvu polovinu godine, a koja su uglavnom uradila manje od polovine predviđenog, izveštaji o radu zdravstenih ustanova u 2017. godini i nekoliko urbanističkih planova. Među usvojenim planovima, najznačajniji je onaj koji predviđa da se severno od Bulevara vojvode Stepe izgradi stambeni blok za pripadnike bezbednosti, kao i atletski stadion sa pratećom dvoranom. Nekoliko urbanističkih planova našlo se na dnevnom redu, kao što je gradnja stanova u naselju Jugovićevo, gde su infrastrukturni radovi u toku, a izgradnja tih objekata započeće 2019. godine. Usvojeni su i izveštaji o radu zdravstvenih ustanova za prošlu godinu.J. GalićFoto: S. Šušnjević              

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/195776/Devet-i-po-miliona-za-Karlovacku-berbu-grozdja.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Devet i po miliona za Karlovačku berbu grožđa

Opština Sremski Karlovci izdvojiće skoro devet i po miliona dinara za manifestaciju Karlovačka berba grožđa.Od toga će 8.400.000 dinara otići na organizaciju događaja, 788.300 dinara na postavljanje električnih instalacija, a 279.676 dinara na usluge obezbeđenja. Ugovor za organizaciju dobio je STZR "Line Audio", sa podizvođačem "Studio Kit".   Festival će trajati od četvrtka, 6. septembra, do nedelje, 9. septembra, a opština je imala specifične zahteve prilikom raspisivanja javne nabavke.   Naime, na di-džej binama trebalo bi da nastupi šest di-džejeva iza kojih stoje nastupi na velikim festivalima, uključujući pet nastupa na Exit festivalu u poslednjih pet godina. Minimalno četiri di-džeja trebalo bi da imaju i svoje radijske emisije na jednoj od najpoznatijih radio stanica u zemlji koja emituje žive nastupe di-džejeva, uz ekskluzivne licence za emitovanje svetskih radio stanica u Srbiji.   Grožđebal bi trebalo da otvori pop bend koji postoji minimum osam godina, koji ima četiri vokala i dve akustične gitare, minimum četiri studijska albuma, najmanje dve MTV nagrade za spotove i "Oskar popularnosti" za najbolju pop grupu. Isto veče bi trebalo da nastupi i bend narodne muzike (od minimum sedam članova), koji postoji najmanje petnaest godina.   U subotu bi trebalo da nastupi pop pevač čija solo karijera traje bar osamnaest godina, koji je izdao četiri studijska albuma i koji je u poslednjih pet godina nastupio na Eurosongu. Ovi kriterijumi prilično sužavaju izbor organizatora kada je u pitanju izvođač za subotu, pa će to najverovatnije morati da bude Željko Joksimović.   Posle pevača sa iskustvom na Eurosongu, na red dolazi šestočlani pop-rok bend koji ima nastupe na najmanje osam festivala u Srbiji od kojih bar dva na Beer festu u Beogradu.   Organizator je zadužen i za ozvučenje, video bimove i postavljanje bina.   Obezbeđenje manifestacije - grupa ponuđača ili jedan ponuđač sa dva imena?   Za obezbeđenje manifestacije odabrana je grupa ponuđača koja uključuje firme "Ipon bezbednost" i "Ipon security". Međutim, pored jedne reči u imenu, ove dve firme dele zakonskog zastupnika i adresu.   "Ipon security" postoji od 2009. godine, a "Ipon bezbednost" od 2014. godine.    Iako su obe firme registrovane za delatnost pružanja usluga obezbeđenja, osnivački akt priložen za "Ipon bezbednost" odnosi se na sasvim treću firmu koja nije ni registrovana u APR-u, a kako u dokumentu piše, bavi se proizvodnjom ulja i masti. Ta treća firma ima drugog zakonskog zastupnika koji je zapravo i zakonski zastupnik još jedne firme koja se nalazi na istoj adresi sa "Ipon security" i "Ipon bezbednost", pod imenom "Ipon security events". Autor: Dragana Prica - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 29.08.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3111435/politicari-se-razumeju-u-lobiranje-zorana-i-jadranka-su-srpske-lobistkinje

Autori: @KurirVesti

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: POLITIČARI SE RAZUMEJU U LOBIRANJE: Zorana i Jadranka su srpske lobistkinje!

Lobistička profesija će na velika vrata ući u Srbiju ako se izglasa Predlog zakona o lobiranju, koji je ovog meseca ušao u Skupštinu. Predloženim rešenjima precizno se definiše ko može da bude lobista, ko lobirano lice i ko naručilac lobiranja, a svako ko ...Lobistička profesija će na velika vrata ući u Srbiju ako se izglasa Predlog zakona o lobiranju, koji je ovog meseca ušao u Skupštinu.   Predloženim rešenjima precizno se definiše ko može da bude lobista, ko lobirano lice i ko naručilac lobiranja, a svako ko će se baviti ovom delatnošću moraće da bude upisan u Registar lobista i da ima ugovor o svojim aktivnostima. Predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković u intervjuu za Kurir pojašnjava rad lobista i otkriva da su u njihovim klubovima i mnogi političari.    foto: Privatna ariva Šta je lobiranje i da li je Srbija spremna za lobističku profesiju? - Lobiranje je transparentan i na zakonu zasnovan uticaj na donosioce odluka. Za Srbiju je svakako važno da da legitimitet ovoj profesiji i da nastavi da je razvija. Ima li i sada neformalnih "dežurnih lobista" u javnosti? - Neformalni lobisti uvek postoje, ali postojanjem legalnih, registrovanih lobista, oni prelaze u sivu zonu.    foto: Zorana Jevtić Ko je od političara član klubova lobista? - Zorana Mihajlović, Jadranka Joksimović, Goran Trivan, Vladimir Marinković, Zoran Đorđević neki su od političara koji razumeju lobiranje i bili su gosti kluba lobista. Koliko može da košta lobiranje i šta naručioci najčešće traže? - Cena lobiranja zavisi od toga koliko je zadatak ozbiljan i zahtevan. Zabluda je da samo bogati mogu da priušte lobiranje. Cene na domaćem tržištu će se tek formirati. Ko sve može da bude lobista i kako se upisuje u registar lobista? - U registar lobista, prema predlogu zakona, moći će se upisati punoletni državljanin Srbije koji ima visoku stručnu spremu i prođe obuku koju će organizovati Agencija za borbu protiv korupcije.    Broj od 50.000 do 2 miliona dinara će biti kazna ako počne lobiranje pre potpisivanja ugovora   Kurir.rs/ Sivlija Slamnig   NE PROPUSTITE NAJVEĆI LOBISTA KOGA JE SRBIJA IKADA IMALA: Ovako je Pupin štitio naše interese u Americi   Kurir Autor:  Kurir Kliknite za sledeću vest  

----------------------------------------------------------