Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 01.09.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori:

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Izjava Nele Kuburović je demanti bez demantija

Transparentnost: Izjava Nele Kuburović je demanti bez demantijaBEOGRAD, 1. septembra 2018. (Beta) - Transparentsnot Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".Kuburović je juče u Kragujevu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije radjen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke."Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da ministarka demantuje nešto o čemu nismo ni pričali. Izjava ministarke predstavlja, dvostruki 'demanti bez demantija'", saopštila je Transparentnost.Na zahtev novinara da prokomentriše ocene Transparenosti Srbija da Nacrt Zakona ne daje prava rešenja i umanjuje odgovornost odnosno ovlašćenja Agencije, Kuburović je rekla da je to netačno, jer su njena ovlašćena ojačana, a nadležnosti proširene.Tim povodom Transparentnost je ukazala da su oni poredili nacrt zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo jula 2018, sa prethodnim nacrtom tog zakona iz oktobra 2016. i da su "ukazali na nespornu činjenicu da su ovlašćenja koja bi po novom nacrtu Agencija imala bila manja od onog što je bilo predvidjeno prethodnim nacrtom"."Te promene na gore su naročito vidljive kada se porede ovlašćenja koja Agencija ima u kontroli izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. S druge strane, nismo poredili, kao što bi se moglo zaključiti iz ministarkine izjave, kvalitet aktuelnog zakona iz 2008. sa nacrtom iz 2018, gde bi se zaista mogla primetiti odredjena poboljšanja i preciziranja", saopštila je Transparentnost.Ta organizacija je ocenila i da su proširene nadležnosti Agencije u vezi sa lobiranjem i da je to posledica predlaganja drugog akta - Zakona o lobiranju."Ova izjava resorne ministarke zabrinjava zbog toga što ona dalju sudbinu nacrta zakona vezuje isključivo za stavove 'Brisela i Evropske komisije', a ne i za razmatranje predloga i komentara koji su dobijeni tokom javne rasprave", naveli su iz Transparentnosti i dodali da su na Nacrt zakona uputili predloge za izmenu i dopunu preko 30 članova.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: jutarnjiglasnik.info

Link: http://www.jutarnjiglasnik.info/gradovi/nova-tarifa-predsednika-opstine-palilula-aleksandra-jovicica-jovicic-usao-u-vesicevu-teritoriju-i-pokazao-ko-je-jaci/

Autori: @Jutarnjiglasnik

Teme: Korupcija

Naslov: Nova tarifa predsednika opštine Palilula Aleksandra Jovičića? Jovičić ušao u Vesićevu teritoriju i pokazao ko je jači?

Jutarnji GLASnikPosted onAuthor Redakcija Jutarnji GLASnik Comment(0)U Srbiji građani još uvek ne prepoznaju korupciju. Većina smatra da je to samo primanje mita. I dalje se korupcija ne prijavljuje - što zbog straha, što zbog nepoverenja u institucije, navodi se u izveštaju Transparensi internešenela koji je objavljen 2017. godine.To je upravo problem Srbije u poslednjih 30-ak godina.Ilustracija, Foto: PrintscreenS druge strane, kada bi obećana borba protiv korupcije bila uvek praćena konkretnim akcijama za rešavanje sistemskih problema, koji stoje iza pojedinačnih slučajeva, ali i svih javno poznatih slučajeva u kojima se sumnja na korupciju, to bi, na duži rok, moglo da utiče i na smanjivanje stvarnog nivoa korupcije, a zatim i percepcije o njenoj raširenosti.I kao što tajkunska privreda korumpiranog kapitala u velikim zemljama, ako su pogođenene sankcijama ili preteranom korupcijom, postepeno tone u nelikvidnost i siromašno stanovištvo se povećava umesto da se smanjuje.Slično je i u Srbiji.Vrhovna monetarna vlast, u vidu guvernerke, po istom sistemu ličnog omogućavanja korupcije, pogoduje tajkunima i krupnim korpooracijama da uništavaju male i srednje preduzetnike, i šire monopol umesto da ga smanjuju na tržištu.Tako su nedavno na Opštini Palilula malim preduzetnicima, vlasnicima kioska koji hrane od tog posla porodice, postavili uslove konkursa na kojima se unapred znalo da mali gube od velikih korporacija.A razlog je, sada i javno svi govore, da su u upravi Opštine Palilule dobili za to drastično veći novac.Priča se da su do sada vlasnici lokacija uobičajeno morali da plaćaju čelnicima opština, da ih ne bi dirali, od 3.000 do 5.000 evra.Da li je sada apetit predsednika Opštine Palilula Aleksandra Jovičića povećan preko granica ekonomske moći njegove gubernije, pa je počeo da se meša i u posao gospodina Vesića i viših od njega.To u korupcionaškom modelu nije dozvoljeno ili možda u Srbiji jeste, ali se onda postavlja pitanje ko je uzeo pare.Veliki novac, velikih korporacija, mogu da uzmu samo veliki političari. I to je javna tajna.Da li je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika ili neko drugi odgovoran za takozvano lično omogućavanje korupcije?Taj sistem zastupljen je u Rusiji, kojim se političari svrstavaju na nivoe korupcije tako da političari na višim nivoima lično omogućavaju političarima na nižim, da nekažnjeno budu korumpirani do svog nivoa, a da se ne mešaju u višu korupciju.Rangiranje po korupciji 2016 bivših republika SFRJ, Tabela:Transparensi internešenelaOvo i u Srbiji funkcioniše sve od vrha vlasti do dna, gde se nalazi takozvana mala korupcija, na nivou opština grada Beograda.Po ovom modelu to bi značilo da se na primer Goran Vesić, koji je zamenik gradonačelnika, ne meša u korupciju u opštinama po rejonima, na primer Skupštine opštine Palilula.Kada su Gorana Vesića sa N1 televizije upitali povodom ovog slučaja dodele lokacija velikim korporacijama, na uštrb malih preduzetnika koji tu decenijama rade, da pomogne i interveniše, on je tvrdio da nije upoznat i da nije nadležan.Da li to "zatvaranje očiju" može da se protumači da se upravo po onom korupcionaškom modelu, dozvoljava i da je predsednik Skupštine opštine Palilula ovlašćen da prikuplja korupciju do svog nivoa.Da li to znači da se zamenik gradonačelnika ponaša se kao gubernator Beograda?Samo što Beograd nije ruska gubernija, niti je toliko veliki grad pa da je moguće da se resursi  pljačkaju u nedogled.Resursi Beograda su ograničeni i poznaje se na svakoj opštini koliko je novca opljačkano od naroda preko korupcije, priča se po kuloarima. I dodaju da važi pravilo;3, 5, 7 hiljada evra.Cenovnik:- za malu uslugu premeštaja na bolje radno mesto - 3.000 evra,- za novo radno mesto - 5.000 evra,- za mesto u državnoj upravi, 7.000 evra.- Jedan kiosk je dosada koštao od 2.000 - 5.000 evra.Pošto su resursi opštine Palilule ograničeni, po modelu "mala bara puno krokodila", sad nekoliko ulica blizu centra postaju profitabilni, kao i oni u centru svakog naselja, pa preko skandaloznog nameštenog tendera i korupcije preko "noći" se lokacije dodeljuju drugima.Termin "preko noći" je i zbog toga što već naveliko vlasnicima lokacija stižu prijateljska upozorenja da će ih preko noći iseliti. Sa fantomkama ili ne nisu naveli.Za te iste kioske na tim lokacijama debelo se naplaćivalo godinama unazad.Ova vlast morala je očigledno hitno da dođe do novih sredstava.Čelnici Palilule oglušili se o poziv zamenika gradonačelnika Beograda Vesića da razmotre i postupaju po dopisu građana, kao i da odgovore- Foto:Jutarnji GLASnikUz pomoć napredno politički koruptivnog, dodvorački podobnog Aleksandra Jovičića, prvog čoveka Palilule, pod raznim izgovorima uklanjaju se raniji zakupci lokacija za kioske na ovoj opštini.I ljudi koji preko dvadeset, a neki čiji su i roditelji radili pa su oni nasledili taj posao čak punih četrdeset godina rade na tim lokacijama, dobijaju rešenje da se sklone i ustupe mesto velikim korporacijama. Bez šanse da tužbom isprave nepravdu, ostavljeni na ulici, bez posla od koga žive njihove porodice, građani umesto da dobiju pomoć Opštine Palilule postaju socijalni slučajevi.Ovi građani su imali sastanak sa čelnicima ove opštine krajem juna ove godine, kada su im obećali da će im pomoći i da će sve biti rešeno, kao i da neće dozvoliti da ostanu bez posla.Goran Vesić je takođe obećao da će proveriti o čemu se radi i zaista je profesionalno reagovao i brzo odgovorio na upit građana.Međutim, predsednik Opštine Palilule Aleksandar Jovičić se nije udostojio da primi ove ljude, da im da bilo kakav odgovor, a čini se da se mnogo ne obazire ni na Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika.Istog dana kada sekretarica Opštine Palilula, na upit vlasnika lokacija da li i kada mogu da očekuju odgovor koji je za njih tražio i Goran Vesić, rečeno im je da će to biti do kraja sledeće nedelje.Dva sata kasnije oni dobijaju rešenje da moraju da se isele iz objekata za nepunih sedam dana.Foto: Jutarnji GLASnikMediji su danas pisali o smeni predsednika Opštine iz Blaca zbog primanja mita, člana Srpske napredne stranke.Čini se da bi bilo bolje da se krene od Beograda i Opštine Palilula, da se ispita, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog političkog marketinga naprednjaka, da pokažu da zaista "čiste" sve, pa i njihove Jovičiće i Vesiće koji su i ukoliko se utvrdi da jesu ogrezli u korupciji.Autor: Branka Lazić                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/2018/09/01/koliko-kosta-velika-propaganda-lazi/

Autori: http://srbin.info

Teme: Javne nabavke

Naslov: KOLIKO KOŠTA VELIKA propaganda laži

Kriminalnu medijsku politiku Aleksandra Vučića finansiraju građani Poludeli Aleksandar Vučić, boriće se za medijski mrak do poslednjeg srpskog dinara izvučenog iz džepa građana. U prilog tome govori novac koji njegova vampirska mašinerija izvlači iz budžeta Republike Srbije i ubacuje ga u slugeranjske, propagandne medije, koji 24 sata dnevno veličaju "Vođu" i pokazuju njegove "kosovske rane". Koliko Srbija plaća za ove nečasne poslove RTS, Večernje Novosti, Studio B, kriminalnu imperiju "Pink"… Bitka za potpunu medijsku kontrolu u Srbiji, koju je samodržac Aleksandar Vučić vodio od prvog dana svoje vladavine, koštala je građane Srbije oko tri milijarde evra, kad se sabere novac iz budžeta i novac od kriminalnih poslova, dakle, onaj koji je u Vučićeve medije "gurnut na pranje", kao u veš mašinu. Da je to zaista tako, dovoljno je obratiti pažnju na najveću medijsku kuću u Srbiji (prema broju zaposlenih, reč je i o najvećem takvom sistemu na Balkanu!), Radio televiziju Srbije (RTS). Zbog ključne uloge koju ova mračna propagandna institucija ima u održavanju srpskih diktatora na vlasti, Vučić je posebnu pažnju posvetio njenim programskim sadržajima, ali, pre svega finansiranju svoje Velike propagande laži. Tako je samo u 2014. godini, iz republičkog budžeta izdvojeno je oko 7,5 milijardi dinara (prema tadašnjem kursu oko 65 miliona evra) za funkcionisanje RTS-a i RTV-a. Ova suma, uvećana sredstvima prispelim od naplate pretplate na kraju je iznosila oko 73 miliona evra (što je za poslednjih sedam godina donelo RTS-u preko pola milijarde evra čistog budžetskog novca!). Ništa manje RTS nije zaradio od reklamnog prostora, gde se podrazumeva da su i javna preduzeća i privatne kompanije stavljali potpise na multimilionske ugovore. Kad se sve sabere, od kad je Vučić stavio sve institucije pod lični nadzor, tokom poslednjih sedam godina, samo RTS je potrošio oko milijardu evra. A, evo kako taj novac dele RTS i RTV (Radio televizija Vojvodine)… Naime, Zakonom o javnim medijskim servisima, po prvi put su ova dva "bratsko- sestrinska" medijska servisa, stavljena u položaj da se sva finansijska sredstva transferisana iz budžeta ili putem takse dele u odnosu 77,5% za republički javni medijski servis prema 22,5% za Radio Televiziju Vojvodine. U prošloj, 2017. godini, Vučićeva vlada je Uredbom odredila da će ovim medijskim kućama biti uplaćena ista količina novca kao i prethodne godine. Upravni odbor RTS-a je između 2014. i 2018. godine održao oko 90 sednica. Svaka od njih se bavila "pohvalama ludosti", glorifikacijom programskog sadržaja i obaveznom napomenom o "odličnoj saradnji sa državom". Na svakoj sednici Upravnog odbora RTS-a, glavna tema je "prikazivanje finansijskog stanja", gde se uvek tvrdi da je RTS u sve lošijem finansijskom stanju. Sa druge strane, najvažnija finansijska dokumenta RTS-a kao što su Finansijski plan, Plan javnih nabavki, Izveštaj o poslovanju, usvajani su jednoglasno i bez rasprave. Odgovornost za velike gubitke uprkos sve većim dotacijama iz budžeta i "presipanju" novca iz javih preduzeća u budžet RTS-a, ne snosi niko. Sadašnji direktor RTS-a, Dragan Bujošević, apsolutni je diletant kad je u pitanju menadžerski posao u medijima (jer se time nikada nije bavio i o tome ne zna ništa), a još je veći diletant kad su u pitanju programski sadržaji, način rada i funkcionisanje televizije kao sistema. To ga ne amnestira kao odgovorno lice za multimilionske gubitke i nezakonite poslove kojih u RTS-u ima na sve strane, počevši od ugovora sklopljenih sa takozvanim nezavisnim produkcijama (dovoljno je pogledati samo slučaj samozvanog režisera, Radoša Bajića i poreklo novca za finansiranje njegovih glupavih, mizernih i preskupih serija, koje su građani platili milionima evra, ili pogledati na kakav način i uz čiju pomoć je porodica Alvirović pretvorila RTS-ov serijal o automobilizmu u sopstveno preduzeće). Ovde treba podsetiti da je i kriminalna kompanija "Pink International" u vlasništvu Željka Mitrovića, trećim aneksom ugovora iz devedesetih godina sklopljenim sa RTS - om, dobila u vlasništvo nekoliko RTS - ovih predajnika (Jastrebac, Plačkovica i Goleš, 1. februar 1999), a neposredno posle rata još dva (Fruška gora i Rudnik, 23. jun 1999). U tom "trećem aneksu" piše da će predajnik na Rudniku "Pink International" koristiti "zajedno sa RTS-om i MUP-om Republike Srbije", što dovoljno govori o tome u čijoj se službi Mitrović i njegova narkomanska imperija nalaze. Jasno je da je državna televizija, koju su građani decenijama finansirali kroz budžet i kroz pretplatu, pljačkana od strane druge, konkurentske, i takođe režimske firme. Nakon pada Miloševića, od RTS-a nikada nije došao nijedan zahtev za raskid štetnog ugovora niti su zbog njegovog zaključivanja pokrenute krivične prijave protiv bivših direktora. Nije jasno ni koliko je objekata i opreme bez naknade otuđeno na osnovu famoznog člana 6. Slučaj beogradske gradske televizije, nekada moćnog i uticajnog Studija B, koji je devedesetih godina bio svetionik u Miloševićevom mraku, posebno je težak, jer su mnoge emocije i silna energija građana koji su doslovno živeli sa ovim medijem, ostali u živom sećanju. Danas je Studio B u rukama kriminalne klike Aleksandra Vučića, naravno, ne direktno, nego preko "ljudi od poverenja". Naime, nakon "rasterivanja" poslednje garniture koliko - toliko slobodne gradske televizije Studija B, pojavili su se izvesni Miloš i Ružica Krdžić koji su, navodno, već duže od 20 godina u medijima i privatizovali ga u oktobru 2015. godine za 530.000 evra uz obavezu da ulože još 300.000 evra. Već u novembru 2015. grad Beograd im je vratio skoro 230.000 evra kroz konkurs za dodelu sredstava medijskim projektima. U toku te i naredne godine, dve firme koje imaju Krdžići, Maxim Media i Maxim Media Plus, ukupno su od Beograda i Ministarstva kulture dobile 44 miliona dinara. Ali, ni to nije sve…U isto vreme su produkcijske kuće koje su fiktivno osnovali zaposleni u Studiju B i njihovi bližnji dobile 30 miliona dinara što od grada, što od republike. Sve zajedno oko 75 miliona dinara kao pomoć za "privatizaciju" Studija B. Kako Krdžići imaju veoma razvijenu poslovnu hobotnicu teško je do kraja otkriti koliko su sve para dobili od države, ali upućeni pretpostavljaju da su dobili svih 830.000 evra datih za Studio B, pa i više. Maxim Media Plus, koja je u stoprocentnom vlasništvu Miloša Krdžića, ima u svom posedu HIT FM, RTV TDI sa pokrivanjem na gotovo nacionalnom nivou, Radio Karolina i Radio Jat. Za porodicu se vezuju i produkcije Magic records (nema je u APR-u, a 2016. dobila 8 miliona dinara od države), I Frame (6,5 miliona dinara), Avanty Production (5,5 miliona dinara), Brender (7,5 miliona dinara) i Irik (9 miliona dinara). Sve je plaćeno 2016. godine. Studio B je konkurisao za nacionalnu frekvenciju, kako je objavio REM. Programski sadržaj Studija B kojim su upravljali Krdžići, može se opisati u dve reči: Aleksandar Vučić. Među medijima koji se ističu propagandnim pregalaštvom, koji su deo Vučićeve Velike propagande laži, nalazi se i list "Alo" čiji je vlasnik i izdavač izvesni Saša Blagojević sada već novi vlasnik Studija B. Na svom sajtu u maju ove godine, REM je objavio da je odobrio da Global media technology d.o.o. iz Beograda (jedini vlasnik Saša Blagojević) može da preuzme Studio B, što se u međuvremenu i dogodilo, tako da Blagojević sada ima i dnevnu novinu i gradsku televiziju. Prema podacima koje je Poreska uprava prošle nedelje objavila na svom sajtu, Mitrovićeva firma "Pink internacional" je 17. februara 2015. godine za porez dugovala nešto više od 93 miliona dinara. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) dala je firmi Pink international company, emiteru televizije Pink, novih 3,2 miliona evra u martu 2017, ali da je ona odbila da dostavi detalje o toj pozajmici. Od 2014. godine firma Željka Mitrovića je od ove državne agencije dobila više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita. Željku Mitroviću je dat i kredit u visini od 27 miliona evra da isplati svoje dugove, i na jedan račun u Ukrajini platio 5 miliona evra kao mito za ovaj posao. Od 2014. godine firma Željka Mitrovića je od ove državne agencije dobila više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita. Tanja Vidojević, bivša novinarka Studija B, a sada članica Nadzornog odbora Večernjih novosti, nedavno je izbegla da izvesti ministra informisanja i ministra privrede o katastrofalnoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi ova medijska kuća, uprkos odluci Nadzornog odbora donetoj dan pre toga. Nije bilo ni potrebe, ona zna da Vučić sve o tome zna! Večernje Novosti duguju 11 miliona evra, iz 2013. godine, plus novi dugovi koji su u poslednjih četiri godine narasli duplo. Tu je i poreski dug državi iz 2009., u iznosu od 103 miliona dinara, koji nije plaćen i trenutno, s kamatama, iznosi više od 300 miliona dinara. Do kraja avgusta ove godine na naplatu stiže poslednja rata u iznosu od 425.000 evra kredita, koji je podignut 2012. kod Hipo-banke (sadašnji Adiko). Kompanija ima višak zaposlenih koji ne može da reši. Neraščišćeni su imovinsko-pravni odnosi sa državnim preduzećem Štamparija "Borba", gde se "Večernje novosti" štampaju na svojoj mašini, ali po tržišnim uslovima. Novinska agencija Tanjug, koju je Vučić nameravao da ugasi, napravila je velike gubitke koji ni do danas nisu poznati, čak ni Državnom revizoru koji raspolaže različitim podacima. Ali, kad je Vučić shvatio da mu Tanjug treba kako bi njegova Velika progaganda laži bila što jača, odjednom je ovaj gubitaš počeo da zarađuje: samo od komercijalnih ugovora sa državnim institucijama, koje dobija po povlašćenim uslovima, zaradio više od 114 miliona dinara u poslednjih godinu i po dana. GRADONAČELNIK PLAĆA ČLANKE O SEBI IZ GRADSKE KASE, za jednu rečenicu dao 32 hiljade https://t.co/sB48mbW01e - SRBIN info (@srbininfo) August 31, 2018 Činjenice govore same, navodni "kosovski mučenik", poludeli Aleksandar Vučić, boriće se za medijski mrak do poslednjeg srpskog dinara izvučenog iz džepa građana. POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! Izvor: magazin-tabloid.com Oznake: Aleksandar Vučić, Nikola Vlahović

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a416575/Vesti/TS-Izjava-Nele-Kuburovic-je-demanti-bez-demantija.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Izjava Nele Kuburović je demanti bez demantija

Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija". Kuburović je u Kragujevcu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije rađen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke."Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da ministarka demantuje nešto o čemu nismo ni pričali. Izjava ministarke predstavlja, dvostruki 'demanti bez demantija'", saopštila je Transparentnost.Na zahtev novinara da prokomentriše ocene Transparenosti Srbija da Nacrt Zakona ne daje prava rešenja i umanjuje odgovornost odnosno ovlašćenja Agencije, Kuburović je rekla da je to netačno, jer su njena ovlašćena ojačana, a nadležnosti proširene.Tim povodom Transparentnost je ukazala da su oni poredili nacrt zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo jula 2018. godine, sa prethodnim nacrtom tog zakona iz oktobra 2016. godine i da su "ukazali na nespornu činjenicu da su ovlašćenja koja bi po novom nacrtu Agencija imala bila manja od onog što je bilo predviđeno prethodnim nacrtom"."Te promene na gore su naročito vidljive kada se porede ovlašćenja koja Agencija ima u kontroli izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. S druge strane, nismo poredili, kao što bi se moglo zaključiti iz ministarkine izjave, kvalitet aktuelnog zakona iz 2008. sa nacrtom iz 2018. godine, gde bi se zaista mogla primetiti određena poboljšanja i preciziranja", saopštila je Transparentnost.Ta organizacija je ocenila i da su proširene nadležnosti Agencije u vezi sa lobiranjem i da je to posledica predlaganja drugog akta - Zakona o lobiranju."Ova izjava resorne ministarke zabrinjava zbog toga što ona dalju sudbinu nacrta zakona vezuje isključivo za stavove 'Brisela i Evropske komisije', a ne i za razmatranje predloga i komentara koji su dobijeni tokom javne rasprave", naveli su iz Transparentnosti i dodali da su na Nacrt zakona uputili predloge za izmenu i dopunu preko 30 članova.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Vesti/TS-Izjava-Nele-Kuburovic-je-demanti-bez-demantija.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: IZJAVA NELE KUBUROVIĆ JE DEMANTI BEZ DEMANTIJA

Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju 'demanti bez demantija'... Izvor: N1 televizija, 01.Sep.2018, 11:00 Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".Kuburović je u Kragujevcu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije rađen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke."Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da... Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Sep.2018, 11:08 Transparentsnot Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija"...Kuburović je juče u Kragujevu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije... Nastavak na NoviMagazin.rs...  

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/polemika-izmedju-ministarke-zorane-mihajlovic-i-arhitekte-mira-urosevica.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Polemika između ministarke Zorane Mihajlović i arhitekte Mira Uroševića

 Otvoreno pismo ministarki Zorani Mihajlović povodom slučaja Grdeličke klisure Miro Urošević: Neograničeni monopol jednoj firmi za sve projekte Poštovana gospođo ministarka, Svežina koju ste poslednjih dana uneli uHronika subota, 01. septembar 2018.  Otvoreno pismo ministarki Zorani Mihajlović povodom slučaja Grdeličke klisure Miro Urošević: Neograničeni monopol jednoj firmi za sve projekte Poštovana gospođo ministarka, Svežina koju ste poslednjih dana uneli u srpsku političku javnost ne samo da je dobrodošla nego se i oseća kao neki nagoveštaj boljitka sa svim svojim tragovima koji pri bistrenju ostavlja i mulj. Čini mi se da je sa Vama počelo, ne iz bahatosti, nego i iz nužde koja tera da se sa dojučerašnjim kolegama po ministrovanju, koji su Vam čak i zagrejali fotelju, obračunavate, kao da ste u Valhali, vežbate bitke sa palim ratnicima kao da ste ušli u odlučnu bitku - Ragnareku (smak sveta), te da je tek započela borba između bogova, polubogova i divova, kao i svih onih koji drže donekle do sebe. I kod ove misli prepoznah u Vama ovaploćenje valkire Brunhilde, islandske kraljice, koja je kao prava Amazonka, zahvaljujući tajnom pojasu, a ne mišićima, mogla da brani svoju nevinost (ali i ovu i onu) od svakog neželjenog muškarca - pa i od Srba, makar se oni zvali Velja i Mrka, te da samo onaj koji u dvoboju pobedi ima nekakvu šansu i da je osvoji ili drugačije rečeno, po Alanu Fordu: "Ko kani pobjediti - ne smije izgubiti." Vi morate ove načete probleme sa nestašnom Grdeličkom klisurom i rovitim auto-putevima doterati do kraja, pa čak ako morate i prostorije sopstvenog ministarstva da provetrite. Dotle, važnije od ishoda bitke u Valhali je pitanje nas radoznalih - ko je nagovorio ministarstvo građevinarstva, a možda čak i Vas da "Zakon o javnim nabavkama" iz 2012. godine, već 2015. dopunjujete, obilno menjajući, uz ubacivanje jednog opširnog člana 7a, koji u osnovi menja i celokupni smisao samog Zakona. Jer tim članom jednoj državnoj firmi (CIP) za sve projekte u građevinarstvu omogućava se neograničeni monopol, pa čak i za poslove za koje ona nije specijalizovana, ali će se snaći nalazeći podizvođače i to tako da svi poslovi ostanu u krugu bliskom državi i vlasti. Svi potonji problemi srpskog graditeljstva, čini mi se, potiču odatle. Pred tim razlogom, izgleda, nikome nije bilo važno i što ta "otvorena vrata" za monopol idu direktno protiv Ustava u kome se kaže: Član 82 … ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine Član 84 … svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Zabranjuju se akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja…. Time ste postigli da svi građevinski projekti u niskogradnji (putevi, potporni zidovi, tuneli, brane, železnice, gradske ulice i tramvajske pruge) kao i u visokogradnji (od škola, stambenih naselja i zgrada, domova zdravlja…) sa svim fazama projektovanja, predmera i predračuna, nadzorom i svakojakim drugim naplativim uslugama u projektima, dakle sveg onog što se finansira iz budžeta, dakle svega onoga što se uzima iz narodnog džepa - sve to ste vašoj voljenoj firmi dodelili u miraz, kao najboljoj udavači. Sve faze građevinskih projekata u Srbiji radi taj Vaš "dvorski liferant" bez konkurencije i nadmetanja u ceni i kvalitetu, stručnosti, ali i ugledu na tržištu. On nema potrebe ni da se dokazuje jer ili nema šanse ili ne želi da nabije komplekse drugim slabijim firmama. Međutim, verujem da i Vi znate da bi ta Vaša voljena firma bez protekcionizma brzo uvenula. Pre koji mesec ste vašem pulenu, za rekonstrukciju sedam beogradskih bolnica, odobrili 100 miliona evra, a 55 miliona evra za novu Tiršovu 2, bez ikakve konkurencije, ali uz asistenciju eksperta sa diletantskim znanjem (postoji, naime i neznanje od onoga što je nedozvoljeno neznanje) koji je pripremio čak i projektni zadatak. Ta saradnja i ljubav trajaće dok budu trajali krediti, a za nekih dvadesetak godina dobićemo "najmoderniju", davno prevaziđenu bolnicu ili bolnice, koje tek onda ništa neće vredeti, ako već i danas ne valjaju. Poštovana gospođo ministarko, da Vas na kraju samo podsetim i na dužnost predsednice Koordinacionog tela za podršku načina realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara, koju biste mogli da iskoristite u predstavljanju javnosti kroz izložbu, a vašim ekspertima pružite mogućnost, da nama običnom svetu, prospu sve znanje na dobrobit nas svih koji kao nešto očekujemo… Šta bi tu bilo sporno. I još, moj prijateljski savet bi bio "berite kožu na šiljak" kako bi Vas opomenuo naš dobronamerni narod - te pazite kako se sada u ovom troboju ponašate da Vas negde u Valhali iza ugla ne sačekaju Mrka kao Sigfrid, a Velja kao Gunter. Autor je arhitekta, stručnjak za projektovanje objekata u zdravstvu Odgovor potpredsednice Vlade Srbije i ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović Zorana Mihajlović Vaš i moj CIP Poštovani gospodine Uroševiću, Nisam imala priliku da Vas lično upoznam, vidim da ste impresionirani nordijskom i vikinškom mitologijom, ali sam sa velikom pažnjom pročitala Vaše otvoreno pismo upućeno meni preko "Danasa". Nemam ništa protiv takvog načina komunikacije jer smatram da je jako važno da ljudi međusobno razgovaraju, naročito oni koji nemaju ista razmišljanja, pa ću i ja Vama odgovoriti, preko posrednika. Tema je, dakle, Saobraćajni institut CIP, koji nazivate najrazličitijim imenima, uglavnom posprdnim i pogrdnim. Ja ne mislim tako o ovoj instituciji. Smatram da je CIP izuzetno važan kao centar iz kog naša, domaća pamet, inženjerska i svaka druga, treba da daje odgovore i najbolja rešenja za infrastrukturne projekte. CIP treba da bude baza domaće struke, kuća iz koje će izlaziti najbolji, najtačniji i najzahtevniji projekti koje gradimo i koje tek treba da izgradimo. CIP vidim kao kuću koja mora da prati najnovije tehničke i tehnološke inovacije, kao instituciju koja će da ide u susret svim novim rešenjima koja se primenjuju u svetu. CIP vidim kao prestižni državni institut u kome će biti mesta samo za naše najbolje stručnjake koji su se školovali kako u Srbiji, tako i širom sveta. Možda grešim, ali ja tako vidim budućnost CIP-a i verujem da ni vi nemate drugačiju viziju. Da li je CIP danas onakav kakvim ga ja zamišljam? Ne bi bilo fer kada bih rekla da jeste! Da li su inženjeri koji rade u CIP-u najbolji u Srbiji? Sigurno je da ima boljih u nekim drugim projektantskim kućama. Da li u CIP-u rade loši inženjeri? Daleko od toga! Ali da li to što CIP danas nije onakav kakvim ga zamišljam znači da treba da ga uništimo? Naprotiv, mislim da treba da mu pomognemo da postane onakav kakvim ga zamišljam. Što i radim. CIP će biti "vrh", što bi rekli mlađi, kada se budemo mnogo više potrudili da nam sa fakulteta i drugih institucija dolaze dobri stručnjaci. Jer nisam bila nimalo srećna kada sam videla da mi u CIP-u, a mislim ni u čitavoj zemlji, nemamo našeg inženjera koji bi umeo da isprojektuje prugu za brzine do 200 kilometara na sat, kakva je ona koju gradimo od Beograda do Budimpešte. Zato smo uz pomoć inženjera iz Kine, s kojima radimo na ovom projektu koji je deo globalnog kineskog projekta "Jedan pojas, jedan put", uspeli da isprojektujemo ovu prugu na kojoj već uveliko radimo. CIP je bio vrlo uspešan u vreme SFRJ i kasnije, njegovi stručnjaci su radili neke od najvažnijih projekata u bivšoj nam zemlji. Ali, u ovom poslu se ne živi od stare slave. Svi moramo da učimo, da se usavršavamo, da unapređujemo svoja znanja, jer samo tako možemo da držimo korak sa svetom. Za razliku od Vas, sebe ne vidim u Valhali, niti kao kraljicu Brunhildu. Živim u Srbiji u avgustu 2018. godine i činim koliko god mogu za budućnost ove zemlje. I verujte, neću odustati od ideje i pomoći CIP-u da postane onakav kakvim ga zamišljam. To će, uverena sam, biti dobro i za Vas, i za CIP, i za Srbiju. * Autorka je doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (Danas)  

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:747089-Ode-kuca-na-dobos

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Ode kuća na doboš

Čelnik akcionara Veselin Muhadinović kažnjen zbog osude privatizacije preduzećaPRIVATIZACIJOM poljoprivrednog preduzeća "Zmajevo", u istoimenom selu u opštini Vrbas, Veselin Muhadinović, predsednik Saveza udruženja akcionara Vojvodine, izgubio je posao, a ovih dana obavešten je da će ostati i bez kuće.Prema najavi iz Osnovnog suda u Vrbasu, Muhadinovićeva porodična kuća u Zmajevu naći će se 18. septembra na dobošu zbog naplate kazne izrečene zato što je povredio ugled novog vlasnika kombinata "Zmajevo" javnim izjavama da će bivši radnici i akcionari ovog preduzeća skinuti rod sa 612 hektara oranica, za koje tvrdi da su nezakonito privatizovane. Muhadinović ističe da je prvi i jedini u Srbiji koji je osuđen zbog govora o privatizaciji, i kojem je zbog toga zaprećeno da će ostati na ulici.Pročitajte još: U Zmajevu izgorelo više od 10.000 bala soje- Pre sedam godina osnovali smo ZZ "Zmajevčani", koja traži da se vrati 612 hektara iz nekadašnje četiri seljačke zadruge, čijim je spajanjem nastao kombinat "Zmajevo", privatizovan pre četiri godine. Pozivamo se na odredbu Zakona o zadrugama, da se imovina zadruga iz perioda posle 1. jula 1953. godine, preneta drugim korisnicima bez naknade, vraća zadruzi iste vrste na području gde je poslovala zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povraćaj traži - objasnio je Muhadinović, direktor ZZ "Zmajevčani", koja okuplja 82 akcionara.On naglašava da je 612 hektara njiva koje je preuzeo novi vlasnik bilo zadružna svojina, čija privatizacija zakonom nije dozvoljena, navodeći i tumačenje Agencije za privatizaciju - da na kupca nije moglo biti preneto pravo svojine, nego samo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Uprkos tome, napominje Muhadinović, zemlja kombinata "Zmajevo" prebačena je na ćerke-firme novog vlasnika, a 50 hektara na gazdinog sina.Veselin Muhadinović - Foto L. KišMnogobrojne prijave protiv novog vlasnika ostale su bez odjeka, ali je posle samo dva ročišta po gazdinoj tužbi presuđeno Muhadinoviću.- I osnovni i apelacioni sud su prihvatili obrazloženje vlasnika da zbog izjave o ulasku akcionara u njive nije zasejao 10 hektara kukuruza kokičara, jer je, navodno, uplašeni poslovni pertner otkazao ugovor, pa je to proizvelo štetu od 2,2 miliona dinara. Određeno je da ja to nadoknadim, a pošto nemam taj novac, za kaznu odlazi kuća - zapanjen je Muhadinović.Pročitajte još: Zmajevo nekada bilo lečilištePreko advokata podneo je ustavnu žalbu zbog povrede prava na slobodu mišljenja i izražavanja.- Svaki dan se priča i piše o pljačkaškoj privatizaciji, a to niko ne demantuje. Kuća je sve što imam. Guraju me u provaliju, a da li ću sam otići, nisam siguran - poručio je Muhadinović.STAV AGENCIJEAGENCIJA za borbu protiv korupcije od 2015. godine postupa po predstavci ZZ "Zmajevčani", u kojoj se ukazuje na nezakonitosti u postupku privatizacije DP "Zmajevo". Povodom toga, Agencija se, kako je predočeno "Novostima", više puta obraćala Republičkom, Apelacionom i Višem javnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva, Ministarstvu privrede, Poreskoj upravi, Osnovnom sudu u Vrbasu, Opštini Vrbas i Službi za katastar, radi provere navoda i dostavljanja informacija.- Iako je Veselin Muhadinović u postupku pred Agencijom bio zastupnik kolektivnih interesa malih akcionara "Zmajeva" i predsednik SUA Vojvodine, Agencija nije ovlašćena da komentariše sudske odluke - odgovoreno je, za "Novosti", u Agenciji za borbu protiv korupcije.              

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2018-09-01/n1-info/ts-izjava-nele-kuburovic-je-demanti-bez-demantija/22178707

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Izjava Nele Kuburović je demanti bez demantija

Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv... Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".N1 Info pre 3 sata | Beta Kuburović je u Kragujevcu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije rađen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke. "Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene... Kliknite ovde da biste pročitali vest u celini na sajtu rs.n1info.com " Pogledajte još vesti iz kategorije Politika "

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: reporter.rs

Link: http://www.reporter.rs/2018-09-01/n1info/ts-izjava-nele-kuburovic-je-demanti-bez-demantija-88207027.html

Autori: www.connect.rs

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Izjava Nele Kuburović je demanti bez demantija

Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".Kuburović je u Kragujevcu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije rađen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke."Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da ministarka demantuje nešto o čemu nismo ni pričali. Izjava ministarke predstavlja, dvostruki 'demanti bez demantija'", saopštila je Transparentnost.Na zahtev novinara da prokomentriše ocene Transparenosti Srbija da Nacrt Zakona ne daje prava rešenja i umanjuje odgovornost odnosno ovlašćenja Agencije, Kuburović je rekla da je to netačno, jer su njena ovlašćena ojačana, a nadležnosti proširene.Tim povodom Transparentnost je ukazala da su oni poredili nacrt zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo jula 2018. godine, sa prethodnim nacrtom tog zakona iz oktobra 2016. godine i da su "ukazali na nespornu činjenicu da su ovlašćenja koja bi po novom nacrtu Agencija imala bila manja od onog što je bilo predviđeno prethodnim nacrtom"."Te promene na gore su naročito vidljive kada se porede ovlašćenja koja Agencija ima u kontroli izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. S druge strane, nismo poredili, kao što bi se moglo zaključiti iz ministarkine izjave, kvalitet aktuelnog zakona iz 2008. sa nacrtom iz 2018. godine, gde bi se zaista mogla primetiti određena poboljšanja i preciziranja", saopštila je Transparentnost.Ta organizacija je ocenila i da su proširene nadležnosti Agencije u vezi sa lobiranjem i da je to posledica predlaganja drugog akta - Zakona o lobiranju."Ova izjava resorne ministarke zabrinjava zbog toga što ona dalju sudbinu nacrta zakona vezuje isključivo za stavove 'Brisela i Evropske komisije', a ne i za razmatranje predloga i komentara koji su dobijeni tokom javne rasprave", naveli su iz Transparentnosti i dodali da su na Nacrt zakona uputili predloge za izmenu i dopunu preko 30 ...

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Info/Srbija/195971/Transparentnost-Izjava-ministarke-Kuburovic-je-demanti-bez-demantija.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Izjava ministarke Kuburović je demanti bez demantija

Transparentnost Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom kritika te organizacije na nacrt Zakona o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".Kuburović je juče u Kragujevu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije radjen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke.   "Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da ministarka demantuje nešto o čemu nismo ni pričali. Izjava ministarke predstavlja, dvostruki 'demanti bez demantija'", saopštila je Transparentnost.   Na zahtev novinara da prokomentriše ocene Transparenosti Srbija da nacrt Zakona ne daje prava rešenja i umanjuje odgovornost odnosno ovlašćenja Agencije, Kuburović je rekla da je to netačno, jer su njena ovlašćena ojačana, a nadležnosti proširene. Tim povodom Transparentnost je ukazala da su oni poredili nacrt zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo jula 2018, sa prethodnim nacrtom tog zakona iz oktobra 2016. i da su "ukazali na nespornu činjenicu da su ovlašćenja koja bi po novom nacrtu Agencija imala bila manja od onog što je bilo predvidjeno prethodnim nacrtom".   "Te promene na gore su naročito vidljive kada se porede ovlašćenja koja Agencija ima u kontroli izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. S druge strane, nismo poredili, kao što bi se moglo zaključiti iz ministarkine izjave, kvalitet aktuelnog zakona iz 2008. sa nacrtom iz 2018, gde bi se zaista mogla primetiti odredjena poboljšanja i preciziranja", saopštila je Transparentnost.    Ta organizacija je ocenila i da su proširene nadležnosti Agencije u vezi sa lobiranjem i da je to posledica predlaganja drugog akta Zakona o lobiranju.     "Ova izjava resorne ministarke zabrinjava zbog toga što ona dalju sudbinu nacrta zakona vezuje isključivo za stavove 'Brisela i Evropske komisije', a ne i za razmatranje predloga i komentara koji su dobijeni tokom javne rasprave", naveli su iz Transparentnosti i dodali da su na nacrt zakona uputili predloge za izmenu preko 30 članova. Autor: Beta  

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: glavnevesti.com

Link: http://www.glavnevesti.com/srbija/2326925/Transparentnost-Izjava-ministarke-Kuburovic-je-demanti-bez-demantija

Autori: www.glavnevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Izjava ministarke Kuburović je demanti bez demantija - Srbija

Transparentnost Srbija reagovala je danas na izjavu ..Transparentnost Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom kritika te organizacije na nacrt Zakona o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".   izvor: 021      

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/transparentnost-izjava-nele-kuburovic-je-demanti-bez-demantija

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Transparentnost: Izjava Nele Kuburović je demanti bez demantija

Transparentsnot Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakon o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija". Kuburović je juče u Kragujevu rekla da je novi Zakon o borbi borbi protiv korupcije rađen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke. "Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da ministarka demantuje nešto o čemu nismo ni pričali. Izjava ministarke predstavlja, dvostruki 'demanti bez demantija'", saopštila je Transparentnost. Na zahtev novinara da prokomentriše ocene Transparenosti Srbija da Nacrt Zakona ne daje prava rešenja i umanjuje odgovornost odnosno ovlašćenja Agencije, Kuburović je rekla da je to netačno, jer su njena ovlašćena ojačana, a nadležnosti proširene. Tim povodom Transparentnost je ukazala da su oni poredili nacrt zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo jula 2018, sa prethodnim nacrtom tog zakona iz oktobra 2016. i da su "ukazali na nespornu činjenicu da su ovlašćenja koja bi po novom nacrtu Agencija imala bila manja od onog što je bilo predviđeno prethodnim nacrtom". "Te promene na gore su naročito vidljive kada se porede ovlašćenja koja Agencija ima u kontroli izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. S druge strane, nismo poredili, kao što bi se moglo zaključiti iz ministarkine izjave, kvalitet aktuelnog zakona iz 2008. sa nacrtom iz 2018, gde bi se zaista mogla primetiti određena poboljšanja i preciziranja", saopštila je Transparentnost. Ta organizacija je ocenila i da su proširene nadležnosti Agencije u vezi sa lobiranjem i da je to posledica predlaganja drugog akta - Zakona o lobiranju. "Ova izjava resorne ministarke zabrinjava zbog toga što ona dalju sudbinu nacrta zakona vezuje isključivo za stavove 'Brisela i Evropske komisije', a ne i za razmatranje predloga i komentara koji su dobijeni tokom javne rasprave", naveli su iz Transparentnosti i dodali da su na Nacrt zakona uputili predloge za izmenu i dopunu preko 30 članova.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: aktuelno.net

Link: http://aktuelno.net/vesti/beograd/Transparentnost-Izjava-ministarke-Kuburovic-je-demanti-bez-demantija/c/3800700

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Beograd - Transparentnost: Izjava ministarke Kuburović je demanti bez demantija.

Beograd - Transparentnost Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom kritika te organizacije na nacrt Zakona o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija"..Transparentnost: Izjava ministarke Kuburović je demanti bez demantijaTransparentnost Srbija reagovala je danas na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom kritika te organizacije na nacrt Zakona o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija".   

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2018/09/01/ts-izjava-ministarke-dvostruki-demanti-bez-demantija/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: TS: Izjava ministarke dvostruki "demanti bez demantija"

Reakcija na izjavu ministarke pravde povodom upućenih kritika ove organizacije na Nacrt zakona o borbi protiv korupcije Transparentnost Srbija reagovala je na izjavu ministarke pravde Nele Kuburović povodom upućenih kritika te organizacije na Nacrt zakona o borbi protiv korupcije, ocenjujući da je u pitanju "demanti bez demantija". Kuburović je u Kragujevcu rekla da je novi Zakon o borbi protiv korupcije rađen u potpunosti u skladu sa preporukama Greka, tela Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, ali iz Transparentnosti navode da se oni u svojim kritikama uopšte nisu osvrtali na Greko preporuke. "Ne ulazeći ovom prilikom u istinitost ove tvrdnje, ističemo da se TS u saopštenju i u komentarima na nacrt zakona uopšte nije osvrtala na pitanje primene GRECO preporuka, tako da iz medijske objave proizlazi da ministarka demantuje nešto o čemu nismo ni pričali. Na zahtev novinara da prokomentriše ocene Transparenosti Srbija da Nacrt zakona ne daje prava rešenja i umanjuje odgovornost odnosno ovlašćenja Agencije, Kuburović je rekla da je to netačno, jer su njena ovlašćena ojačana, a nadležnosti proširene. Tim povodom Transparentnost je ukazala da su oni poredili nacrt zakona koje je Ministarstvo pravde objavilo jula 2018. godine, sa prethodnim nacrtom tog zakona iz oktobra 2016. godine i da su "ukazali na nespornu činjenicu da su ovlašćenja koja bi po novom nacrtu Agencija imala bila manja od onog što je bilo predviđeno prethodnim nacrtom". "Te promene na gore su naročito vidljive kada se porede ovlašćenja koja Agencija ima u kontroli izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. S druge strane, nismo poredili, kao što bi se moglo zaključiti iz ministarkine izjave, kvalitet aktuelnog zakona iz 2008. sa nacrtom iz 2018. godine, gde bi se zaista mogla primetiti određena poboljšanja i preciziranja", saopštila je Transparentnost. Ova organizacija ocenila je i da su proširene nadležnosti Agencije u vezi sa lobiranjem i da je to posledica predlaganja drugog akta - Zakona o lobiranju. "Ova izjava resorne ministarke zabrinjava zbog toga što ona dalju sudbinu nacrta zakona vezuje isključivo za stavove 'Brisela i Evropske komisije', a ne i za razmatranje predloga i komentara koji su dobijeni tokom javne rasprave", naveli su iz Transparentnosti i dodali da su na Nacrt zakona uputili predloge za izmenu i dopunu preko 30 članova.

----------------------------------------------------------

Datum: 01.09.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:747168-Mladen-Sarcevic-Da-svima-u-prosveti-bude-bolje-nedostaje-100-milijardi

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Mladen Šarčević: Da svima u prosveti bude bolje nedostaje 100 milijardi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavljuje novine u predstojećoj školskoj godiniŠKOLSKA godina koja počinje sutra biće u znaku reformi. U gimnazije su uvedeni novi izborni predmeti, obaveznu informatiku i nove nastavne planove i programe imaće i učenici šestog razreda. U IT gimnazije upisano je više od 1.200 đaka. Osnovne škole opremljene su sa 2.000 digitalnih učionica, uvedeno je više od sto elektronskih udžbenika, a e-dnevnik stići će u još 1.200 škola.Ovo su novine u predstojećoj školskoj godini, koje za "Novosti" najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.On kaže da su samo iz republičkog budžeta potrošene 11,3 milijarde dinara za rekonstrukciju 860 škola, kao i da očekuje da bar još polovinu tog iznosa izdvoje i lokalne samouprave.* Đake će sutra dočekati i skraćeni časovi u velikom broju škola, imate li razumevanja za zahteve prosvetara?- Sindikati su samo delimično u pravu. Ali, trebalo je da uđu u pregovore odmah posle odmora, a oni su i pre toga "uperili reflektore", da ojačaju svoju poziciju pre razgovora koji su u toku. Imaju legitimno pravo da traže da budu bolje pozicionirani u okviru javnog sektora, ja sam im tu dobar saveznik i oni to znaju. I dalje postoji prostor da se neke stvari poprave, kada je reč o platnim razredima. Sistem, recimo, nije prepoznao bibliotekare u školama, pa smo to popravili i oni su sada u grupi sa ostalim stručnim saradnicima.* Sindikalci se žale da će i ubuduće povećanje plate najviše zavisiti od godina staža, a ne od kvaliteta rada...- To nije tačno. U startu su odvojeni nastavnici koji rade u otežanim uslovima, kombinovanim ili bilingvalnim odeljenjima, kao i oni koji su već stekli neko od pedagoških zvanja. Nije još ni konačno odlučeno da li će prosvetni radnici biti u osmom ili devetom platnom razredu, u kome se nalaze lekari.* Ukoliko zarade budu uvećana do kraja godine, a potom država uvede platne razrede, kolika će biti plata nastavnika?- Teško je sada odrediti precizan iznos, jer sistem još nije finalizovan. U svakom slučaju, za većinu će biti bolje. Promene idu sporije, jer predviđaju da nikome ne može da bude smanjena zarada, a to produžava vreme u kome treba da se promeni odnos najniže i najviše zarade u prosveti. Da bi svima bilo dobro i da bi se primenio idealan raspon plata treba nam 100 milijardi dinara više u budžetu.Pročitajte još: Šarčević: Potencijal Zrenjanina da postane Centar za tehničke studije* Mnoge brine i da li će ostati bez posla, jer je dece sve manje. Koliko je ove godine tehnoloških viškova?- Trenutno je reč o 4.000 ljudi, ali za većinu će se naći rešenje u okviru sistema.* Hoćete li smenjivati direktore koji odbiju da prime tehnološke viškove i čuvaju mesta za svoje kandidate?- Zakon mi sada dozvoljava da to uradim, ali sve je manje takvih direktora. Pre dve godine bilo ih je desetak, prošle samo trojica. Ne dozvoljavam ni da budu imenovani direktori koji su kompromitovani. Već nekoliko puta šalju mi da potpišem imenovanje direktora jedne škole koji ima problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Neću to da uradim i gotovo da me teraju da uvedem privremene mere.* Usvojili ste i nove propise. Može li se očekivati godina bez skandala u vezi sa putovanjima ili trovanjem učenika?- Zbog spornog putovanja u Španiju smenio sam i starog i novog direktora beogradske Devete gimnazije. To je signal svima kako treba da rade. Bavimo se i ishranom u školama. Trenutno analiziramo kapacitete školskih kuhinja, a računamo i na resurse predškolskih ustanova. Promene su potrebne i u vrsti hrane, koja treba da bude zdravija.* Spremili ste novine i za gimnazijalce - drugačije izborne predmete. Jesu li spremni nastavnici da ih predaju?- Nije to za njih velika novina u radu. Ako ste dobar nastavnik geografije ili biologije, nije vam nikakav problem da predajete ekologiju. Teže je bilo urediti da se otvori ovako veliki broj informatičkih odeljenja u gimnazijama. Povećali smo i obuhvat dualnog obrazovanja, po kome se uči u 80 odeljenja više od 30 škola. Po dualnom modelu učiće dva i po puta više đaka nego prošle godine.* Očekujete li da sa produženjem roka studija, poslanici potvrde i validnost osporavanih doktorata?- Nema nijednog razloga da se ne usvoje izmene zakona, jer je Nacionalni savet za visoko obrazovanje prihvatio sve stavke jednoglasno. Aferu o takozvanim spornim doktoratima isfabrikovao je prethodni sastav Komisije za akreditaciju, pri svom odlasku. Privatnima zameraju što nisu podneli zahtev, koji nisu podnosili ni mnogi državni, jer su smatrali da je to formalno pitanje. Ako se to spori samo za 20 fakulteta, a ostalima ne, onda to nije fer. Takvih diploma je više od hiljadu i ti ljudi bi mogli da nas tuže. Jednom se mora staviti tačka na taj problem koji je star 13 godina.* Zatražili ste od fakulteta da obelodane nelegalna izdvojena odeljenja i zapretili im gašenjem. Je li se iko javio?- Javljaju se, ali ne u dovoljnoj meri. Otkrili smo ih oko 30, a ima ih bar još toliko. Neće više moći da postoje takozvani konsultativni centri van sedišta, što su, zapravo, bila nelegalna odeljenja po celoj Srbiji. Našli smo i neke iz BiH, koji nemaju dozvolu za rad.Pročitajte još: Šarčević: U pripremi više zakona, pregovaramo sa prosvetarima* Hoće li inspektori krenuti u lov na "divlje" fakultete?- Udružiće se i sa drugim inspekcijskim službama i krenuti na teren. Svima je bolje da prijave i ugase, nego da ih mi sami pronađemo. Kazna je dva miliona za ustanovu i 200.000 dinara za rukovodioca. Dobijaju i opomenu da zatvore odeljenje za koje nemaju dozvolu, a ako se ogluše, ostaće bez licence za rad. Ići ćemo do kraja.* Najavili ste i formiranje Fonda za nauku. Hoće li on prikupiti više sredstava za finansiranja?- Zakon o Fondu za nauku nam je prioritet, kako bi on bio prepoznat u budžetu za 2019. godinu. Plan je da se naučna zajednica jednim delom finansira iz Ministarstva prosvete, za deo plate i za društveno-humanističke oblasti, koje mogu manje da zarade od projekata. Drugi, veći deo, stizaće kroz fond i to za naučne projekte. Ta sredstva odvajaće i druga ministarstva, a pre svega privreda. Novom strategijom naučnog razvoja biće predviđeno da se privreda angažuje dva puta više od države. Kada se sva ta sredstva udruže, dobićemo moćan fond.* Kada naučnici mogu da očekuju konkurs za novi projektni cikus? Umesto četiri godine, aktuelni traje gotovo duplo duže.- Kada se završe poslovi oko zakona, više nećemo imati kočnice i naučnici mogu da očekuju konkurs naredne godine. Bilo nam je važno da uvedemo hiljadu mladih istraživača, da oni ne ostanu po strani. Imamo punu podršku naučne zajednice za ovo što radimo. Problema je mnogo, gomilaju se decenijama i ne mogu da se reše preko noći. Nemam čarobni štapić.ŠANGAJSKA LISTA* Za pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, naučna zajednica krivi kašnjenje konkursa za projekte i opreme za istraživanje...- Ima malo i toga, ali i drugih stvari. Promenjena je metodologija ocenjivanja, pa su sada ocenjivane i društveno-humanističke nauke. Univerziteti u Kini, recimo, ulažu ogromna sredstva, koja su daleko iznad naših mogućnosti, i to se odražava na njihov sve bolji rejting. Da bi Univerzitet u Beogradu imao što više uslova za napredovanje, dobiće status institucije od nacionalnog značaja.                                  

----------------------------------------------------------

Datum: 02.09.2018

Medij: Večernje novosti    Strana: 3

Rubrika: Bez naslova

Autori: ? ? Ivana Mićević

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Da svima u prosveti bude bolje nedostaje 100 milijardi

Da svima u prosveti bude bolje nedostaje 100 milijardi

Ivana Mićević Š

KOLSKA godina koja počinje sutra biće u znaku reformi.

U gimnazije su uvedeni novi izborni predmeti, obaveznu i nformatiku i nove nastavne planove i programe imaće i učenici šestog razreda. U IT gimnazije upisano je više od 1.200 đaka. Osnovne škole opremljene su sa 2.000 digitalnih učionica, uvedeno je više od sto elektronskih udžbenika, a e-dnevnik stići će u još 1.200 škola. Ovo su novine u predstojećoj školskoj godini, koje za "Novosti" najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On kaže da su samo iz republičkog budžeta potrošene 11,3 milijarde dinara za rekonstrukciju 860 škola, kao i da očekuje da bar još polovinu tog iznosa izdvoje i lokalne samouprave.

E o Đake će sutra dočekati i skraćeni

časovi u velikom broju škola, imate li razumevanja za zahteve prosvetara? - Sindikati su samo delimično u pravu. Ali, trebalo je da uđu u pregovore odmah posle odmora, a oni su i pre toga "uperili reflektore", da ojačaju svoju poziciju pre razgovora koji su u toku. Imaju legitimno pravo da traže da budu bolje pozicionirani u okviru javnog sektora, ja sam im tu dobar saveznik i oni to znaju. I dalje postoji prostor da se neke stvari poprave, kada je reč o platnim razredima. Sistem, recimo, nije prepoznao bibliotekare u školama, pa smo to popravili i oni su sada u grupi sa ostalim stručnim saradnicima. ? E o Sindikalci se žale da će i ubuduće povećanje plate najviše zavisiti od godina staža, a ne od kvaliteta rada...

- To nije tačno. U startu su odvojeni nastavnici koji rade u otežanim uslovima, kombinovanim ili bilingvalnim odeljenjima, kao i oni koji su već stekli neko od pedagoških zvanja. Nije još ni konačno odlučeno da li će prosvetni radnici biti u osmom ili devetom platnom razredu, u kome se nalaze lekari.

? E o Ukoliko zarade budu uvećana do kraja

godine, a potom država uvede platne razrede, kolika će biti plata nastavnika?

- Teško je sada odrediti precizan iznos, jer sistem još nije finalizovan. U svakom slučaju, za većinu će biti bolje. Promene idu sporije, jer predviđaju da nikome ne može da bude smanjena zarada, a to produžava vreme u kome treba da se promeni odnos n a j n i ž e i najviše zarade u prosve-

  1. Da bi svima bilo dobro i da bi se primenio idealan raspon plata treba nam 100 milijardi dinara više u budžetu.

? E o Mnoge brine idali će ostati bez posla, jer je dece sve manje. Koliko je ove godine tehnoloških viškova?

- Trenutno je reč o 4.000 ljudi, ali za većinu će se naći rešenje u okviru sistema. ? E o Hoćete li smenjivati direktore koji odbiju da prime tehnološke viškove i čuvaju mesta za svoje kandidate? - Zakon mi sada dozvoljava da to uradim, ali sve je manje takvih direktora. Pre dve godine bilo ih je desetak, prošle samo trojica. Ne dozvoljavam ni da budu imenovani direktori koji su kompromitovani. Već nekoliko puta šalju mi da potpišem imenovanje direktora jedne škole koji ima problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Neću to da uradim i gotovo da me teraju da uvedem privremene mere. ? E o Usvojili ste i nove propise. Može li se očekivati godina bez skandala u vezi sa putovanjima ili trovanjem učenika? - Zbog spornog putovanja u Španiju smenio sam i starog i novog direktora beogradske Devete gimnazije. To je signal svima kako treba da rade. Bavimo se i ishranom u školama. Trenutno analiziramo kapacitete školskih kuhinja, a računamo i na resurse predškolskih ustanova. Promene su potrebne i u vrsti hrane, koja treba da bude zdravija. ? E o Spremili ste novine i za gimnazijalce drugačije izborne predmete. Jesu li spremni nastavnici da ih predaju?

- Nije to za njih velika novina u radu. Ako ste dobar nastavnik geografije ili biologije, nije vam nikakav problem da predajete ekologiju. Teže je bilo urediti da se otvori ovako veliki broj informatičkih odeljenja u gimnazijama. Povećali smo i obuhvat dualnog obrazovanja, po kome se uči u 80 odeljenja više od 30 škola. Po dualnom modelu učiće dva i po puta više đaka nego prošle godine.

? E o Očekujete li da sa produženjem roka studija, poslanici potvrde i validnost osporavanih doktorata? - Nema nijednog razloga da se ne usvoje izmene zakona, jer je Nacionalni savet za visoko obrazovanje prihvatio sve stavke jednoglasno. Aferu o takozvanim spornim doktoratima isfabrikovao je prethodni sastav Komisije za akreditaciju, pri svom odlasku. Privatnima zameraju što nisu podneli zahtev, koji nisu podnosili ni mnogi državni, jer su smatrali da je to formalno pitanje. Ako se to spori samo za 20 fakulteta, a ostalima ne, onda to nije fer. Takvih diploma je više od hiljadu i ti ljudi bi mogli da nas tuže. Jednom se mora staviti tačka na taj problem koji je star 13 godina.

? E o Zatražili ste od fakulteta da obelodane nelegalna izdvojena odeljenja i zapretili im gašenjem. Je li se iko javio?

- Javljaju se, ali ne u dovoljnoj meri. Otkrili smo ih oko 30, a ima ih bar još toliko. Neće više moći da postoje takozvani konsultativni centri van sedišta, što su, zapravo, bila nelegalna odeljenja po celoj Srbiji. Našli smo i neke iz BiH, koji nemaju dozvolu za rad.

? E o Hoće li inspektori krenuti u lov na "divlje" fakultete? - Udružiće se i sa drugim inspekcijskim službama i krenuti na teren. Svima je bolje da prijave i ugase, nego da ih mi sami pronađemo. Kazna je dva miliona za ustanovu i 200.000 dinara za rukovodioca. Dobijaju i opomenu da zatvore odeljenje za koje nemaju dozvolu, a ako se ogluše, ostaće bez licence za rad. Ići ćemo do kraja. ? E o Najavili ste i formiranje Fonda za nauku. Hoće li on prikupiti više sredstava za finansiranja?

- Zakon o Fondu za nauku nam je prioritet, kako bi on bio prepoznat u budžetu za 2019. godinu. Plan je da se naučna zajednica jednim delom finansira iz Ministarstva prosvete, za deo plate i za društveno-humanističke oblasti, koje mogu manje da zarade od projekata. Drugi, veći deo, stizaće kroz fond i to za naučne projekte. Ta sredstva odvajaće i druga ministarstva, a pre svega privreda. Novom strategijom naučnog razvoja biće predviđeno da se privreda angažuje dva puta više od države. Kada se sva ta sredstva udruže, dobićemo moćan fond. ? E o Kada naučnici mogu da očekuju konkurs za novi projektni cikus? Umesto četiri godine, aktuelni traje gotovo duplo duže. - Kada se završe poslovi oko zakona, više nećemo imati kočnice i naučnici mogu da očekuju konkurs naredne godine. Bilo nam je važno da uvedemo hiljadu mladih istraživača, da oni ne ostanu po strani. Imamo punu podršku naučne zajednice za ovo što radimo. Problema je mnogo, gomilaju se decenijama i ne mogu da se reše preko noći. Nemam čarobni štapić.?

DIREKTORI ORGANIZUJU PROTEST ? E o KOLIKO će još škola biti ugašeno u narednom periodu? - Vojvodina sada pravi svoju mrežu škola, gde će biti spajanja. U prvom talasu, radili smo samo srednje škole, jer su one u nadležnosti Ministarstva prosvete. Mrežu osnovnih škola treba da predlože lokalne samouprave i to najkasnije do marta sledeće godine. Nećemo gasiti škole koje imaju perspektivu, ali sažimanje je negde bolje i za decu i za budžet. Proteste protiv spajanja organizuju direktori, jer samo oni mogu biti na gubitku, i to ne posla, već samo funkcije. Hrvatska je u jednom danu zatvorila 117 škola zbog manjka dece. Ne možemo ni mi da zatvaramo oči pred demografskim problemom. ŠANGAJSKA LISTA

? E oZA pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, naučna zajednica krivi kašnjenje konkursa za projekte i opreme za istraživanje...

- Ima malo i toga, ali i drugih stvari. Promenjena je metodologija ocenjivanja, pa su sada ocenjivane i društvenohumanističke nauke. Univerziteti u Kini, recimo, ulažu ogromna sredstva, koja su daleko iznad naših mogućnosti, i to se odražava na njihov sve bolji rejting. Da bi Univerzitet u Beogradu imao što više uslova za napredovanje, dobiće status institucije od nacionalnog značaja.

----------------------------------------------------------