Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 03.09.2018

Medij: 24 Sata     Strana: 6

Rubrika: Beograd

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RET PONUDA ZA DEKORATIVNU RASVETU

pet ponuda za dekorativnu rasvetu

ZAVRŠENA JE PRVA FAZA TENDERA za postavljanje dekorativne rasvete. “Javna nabavka je vredna oko 300 miliona dinara, odnosno negde oko dva miliona evra. Pristiglo je pet blagovoremenih ponuda. Tokom sledeće nedelje gradska komisija će odlučiti sa kojom ćemo firmom sklopiti ugovor”, rekao je Goran Vesić.

Zamenik gradonačelnika je podsetio da su prošle godine dekorativnom rasvetom bile okićene 54 zgrade, a bili su osvetljeni i spomenici kulture na javnim površinama. Po njegovim rečima, ove godine novogodišnja rasveta biće postavljena na 20 novih lokacija. Biće osvetljen Hram Svetog Save, Skadarlija, Slavija, Tašmajdan, Akademski park, Kalemegdan, Cvetni trg i Palata „Albanija”. Novina je da će biti okićeni centri prigradskih opština, u Mladenovcu, Obrenovcu, Barajevu, Surčinu, Grockoj, Sopotu i Lazarevcu.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Blic     Strana: 4,5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Borba za promene ne poznaje ideološke razlike

Borba za promene ne poznaje ideološke razlike

Savez za Srbiju, koji okuplja

osam stranaka i

organizacija, zvanično je formiran juče, a lideri su na osnivačkoj Skupštini jednoglasno poručili da politička scena u Srbiji “više nije ista” i da sada “svi opozicioni birači imaju nadu da može doći do promena”.

???????? ??????Ć

Takođe, poručili su da se nisu okupili samo da bi smenili vlast koju predvodi predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić već da bi “smenili politiku ponižavanja svi građana Srbije”.

- Zato smo prešli sa reči na dela i dogovorili se oko 30 programskih tačaka od čijeg sprovođenja zavisi normalan život svakog građanina. Borba protiv politike siromaštva koju sprovodi aktuelna vlast, slobodni izbori, nezavisni mediji, investiranje u domaću privredu, mere za podsticaj nataliteta i podršku porodicama, ispitivanje porekla imovine i pitanje Kosova i Metohije - tu nema mesta našim ideološkim razlikama. To daje nadu da u Srbiji može doći do promena - istakli su u zajedničkoj izjavi lideri koji učestvuju u Savezu.

Među stožerima Saveza je i Narodna stranka Vuka Jeremića, koji je rekao da je

jedan od bitnijih segmenata odnos prema rešavanju pitanja Kosova.

- Za Vučića potpis na kosovsku nezavisnost znači još četiri godine neograničene vlasti, još četiri godine nekontrolisanog bogaćenja, još četiri godine odlaženja na Šrederove svadbe i Klintonove balove, još četiri godine Marića, „Parova“ i „Farmi“. Za Srbiju taj potpis znači trajno odricanje od teritorije od koje se niko nije odrekao ni za pet vekova turske okupacije. Za Srbiju to znači prepuštanje Dečana i Pećke patrijaršije na osamstotu godišnjicu uspostavljanja SPC i početak procesa razgraničenja sa drugim etničkim zajednicama koje žive u našoj državi. Za Srbiju to znači odlazak još nekoliko stotina hiljada mladih i radno sposobnih stanovnika, koje će vremenom zameniti izbeglice sa drugih kontinenata. Do tog potpisa ne sme da dođe i ovaj dan ćemo pamtiti kao trenutak koji je tome presudio. Kao početak kraja nacionalnog sunovrata, dan kada je Srbija počela da se budi iz obamrlosti i oslobađa straha koji ju je sputavao godinama. Od danas više ništa neće biti isto kao pre - rekao je Jeremić.

Deo Saveza je i Levica Srbije koju vodi Borko Stefanović, a koji je rekao da su promene moguće.

- I u borbi neravnopravnih pobeda je moguća, i kad su svi resursi vlasti protiv nas. Moguća je kad se okupe čestiti ljudi, ljudi različitih uverenja. Ne možemo gledati zemlju u kojoj se narod korumpira sendvičem i sa dve crvene, gde se konji postavljaju za senatore i gde je mafija dokaz slobodnog tržišta. Od danas Srbijom maršira sloboda i pravda i, kako je Mihiz rekao, od danas ćemo tresti drvo neslobode dok ga ne slomimo. Od danas Srbija ima Savez za Srbiju - rekao je Stefanović. Šef demokrata Zoran Lutovac istakao je da razlike koje postoje među strankama osnivačima sada nisu relevantne.

- Tek kada Srbija postane uređeno društvo i naše razlike postaće relevantne, tek tada će dobiti puni smisao. Do tada dužni smo da kao odgovorni političari nametnemo sve snage da Srbiju učinimo normalnom zemljom - kazao je Lutovac.

Među osnivačima su, kao što je „Blic“ već pisao, Demokratska stranka, Narodna stranka, Levica Srbije, Zdrava Srbija, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret, Sindikat „Sloga“ i Dveri. Inicijativa za stvaranje opozicionog bloka je krenula od Dragana Đilasa, a počiva na 30 tačaka utanačenih uoči formiranja Saveza.

Neke od 30 tačaka programa Saveza 1. Stvaranje uslova za fer i poštene

izbore, bez kupovine glasova

  1. Zabrana unošenja mobilnih telefona na svim biračkim mestima 3. Protiv

referenduma za

Kosovo i stolice u UN 4. Novi zakon o radu 5. Ukidanje

nepravednog sistema javnih izvršitelja 6. Uvođenje

specijalnog tužioca za visoku korupciju po rumunskom modelu 7. Lustracija svih koji su zloupotrebili javne funkcije i državne resurse

  1. Hitno donošenje zakona o poreklu imovine, koji će se primenjivati na sve javne funkcionere od 1990. do danas 9. Vraćanje

protivustavno otetih penzija građanima na stečeni nivo, uz nadoknadu svih

prethodnih umanjenja 10. Partnerstvo države i domaće poljoprivrede

  1. Žene i muškarci jednako plaćeni za isti posao 12. Zaštita od

daljeg zagađivanja medijskog prostora rijaliti programima

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Danas     Strana: 16

Rubrika: Kultura

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Odluka uz savetovanje sa direktorom Markovićem

Odluka uz savetovanje sa direktorom Markovićem

Subotica, Beograd - Povodom neslaganja Saveta, direktora i selektora u ostavci sjedne i izvršnog producenta 25. Međunarodnog festivala dečijih pozorišta u Subotici s druge strane oko održavanja ovogodišnje jubilarne manifestacije oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije. Njegova Komisija za Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti pozorišne umetnosti reagovala je na izjavu direktora Otvorenog univerziteta Subotica llijeTatića kao izvršnog producenta,daje ovom festivalu „iz nerazumljivih razloga posle višedecenijske podrške, ove godine uskraćena pomoć Ministarstva kulture".

„Komisija je, poštujući pravilnik o radu, tražila dodatne informacije vezaneza realizaciju programa Festivala od umetničkog direktora Slobodana Markovića. Na osnovu njegovog pojašnjenja, dobijenog pisanim putem, Komisija je zaključila da je u pripremi Festivala došlo do značajnog narušavanja programa u odnosu na onaj koji je predočen u konkursnoj dokumentaciji i donela odluku da, u skladu sa Pravilnikom o radu, ne dodeli sredstva subotičkom festivalu", navodi se u saopštenju koje su potpisali Željko Hubač, kao predsednik i Ana Tasić i Jasmina Stojanović, članovi Komisije Ministarstva kulture.

Pre oglašavanja Ministarstva, članovi Saveta ovog festivala: književnik Ljubivoje Ršumović, teatrolozi Zoran Maksimović i Miroslav Radonjić, novinarGordanaĐurđević, kao i direktor, selektor i idejni tvoracfestivala Slobodan Marković - svi u ostavci, negirali su ranije izjavu llijeTatića da je trenutnom Savetu i direktoru Markoviću istekao četvorogodišnji mandat u februaru 2018, zbog čega se očekuje da će novi Savet, a potom i direktor Festivala biti izabrani u narednom periodu kako bi u saradnji sa izvršnim producentom realizovali predstojeću manifestaciju.

Oni tvrde da je mandat Saveta, kao i direktora i selektora produžen do izbora novog Saveta, a kao dokaz Danasu su dostavili zapisnik sa sastanka kod gradonačelnika Subotice Bogdana Labana, održanog 22. februara 2018, a kome je prisustvovao i llija Tatić. Na tom sastanku doneto je više odluka o realizaciji 25. Festivala, uključujući to da se „institucija Saveta, njegova autonomija i nadležnosti, shodno Odluci o osnivanju Festivala Skupštine grada Subotice, moraju u potpunosti poštovati; da odnosi između Saveta i Direkcije Festivala, na jednoj i izvršnog producenta na drugoj strani moraju biti postavljeni na krajnje jasnim i preciznim osnovama i da će ubuduće medijator između njih biti Gradska uprava".

Članovi Saveta i direktor i selektor Marković naglašavaju da ih Otvoreni univerzitet Subotica, koji je već 21 godinu izvršni producent Međunarodnog festivala dečijih pozorišta, od juna ignorisao i na kraju se oglušio i o njihovu odluku da se jubilarna manifestaciju pomeri za kraj oktobra ili početak novembra. Oni kažu i da nemaju saznanja o tome ko je vršio selekciju za predstojeći Festival, čije je održavanje Tatić najavio od 16. do 21. septembra.

„Savet nije usvojio program ovogodišnjeg Festivala, niti mu je detaljan program predočen, nije usvojiofinansijski plan, nije imenovaožiri ovogodišnjeg Festivala i nije doneo odluku o dobitnicima nagrade za životno delo, što je sve to isključivo u njegovoj nadležnosti", navodi su se zajedničkom saopštenju članova Saveta i direktora Slobodan Markovića.

llijaTatić rekaoje našem listu da će Otvoreni univerzitet Subotica povodom oglašavanja Saveta i selektora i direktora Festivala kao i Ministarstva kulture reagovati danas. Uprkos javnoj raspravi poslednjih desetakdanaoko 25. Međunarodnog festivala dečijih pozorišta jedino se nije oglasio njegov osnivač Grad Subotica, čiji su službenici nadležnog Sekretarijata za društvene delatnosti prezauzeti da bi o nastalom problemu razgovarali sa novinarima. J. Tasić

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Danas     Strana: 1,3

Rubrika: Specijalni dodatak

Autori: Vesna Andrić

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Nemam nameru da smanjujem platu štrajkačima

Mladen Sarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za Danas

Nemam

nameru da smanjujem platu

štrajkačima

Bredlog platnih grupa i razreda

nije potekao iz Ministarstva prosvete, već je matrica preuzeta izvremenadokjetaj posaovodila

nekadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički. Ja sam poslednjih godinu dana govorio na Vladi da će se sindikati boriti za devetu platnu grupu doklegod mogu,jer ni njima nije objašnjeno šta dobijaju sa 8-3 grupom, a šta sa 9-1. Najveći problem je napraviti startnu osnovu, odnosno utvrditi gdeje nastavnikzaposlen u osnovnoj i srednjoj školi, jer je to složen posao, Mislim da nije realno da se svi zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme nađu u 9-1 platnoj grupi. Moj predlog je da samo oni koji drže nastavu, psiholozi i pedagozi budu u 9-1 grupi. Svi ostali moraju da naprave kriterijume. Kakve kriterijume imaju sekretari škola, šefovi računovodstva... oni moraju esnafski da sednu i to reše - kaže za Danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Nemam

nameru da smanjujem platu

štrajkačima

¦ Bibliotekari su jedini sa visokom stručnom spremom ostali u sedmoj platnoj grupi.

Objašnjava da su predlog platnih grupa i razreda uradili konsultanti MDULS-a i da se doskoro Ministarstvo prosvete ništa nije pitalo. Poručuje da je otvoren za pregovore sa sindikatima obrazovanja, koji su, kako kaže, požurili da najave štrajk, pre nego što su iscrpljene mogućnosti da se pregovorima neke stvari u tom predlogu promene.

¦ Sindikati za danas najavljuju štrajk, ali i tokom septembra. Da li će im biti smanjene dnevnice za tih 15 minuta koliko budu skraćivali časove? Poslednji put kada su štrajkovali ste tu zakonsku odredbu iskoristili i smanjili im plate.

-To nije tačno. Od kada sam postao ministar, štrajkovala je samo Unija sindikata prosvetnih radnika u dva navrata, tako što su potpuno obustavili rad. Prvi put sam rekao da zbog drugih sindikata ne mogu da im ne odbijem dnevnicu od plate, ali sam ipak od toga odustao. Odbio sam im dnevnice kada su drugi put to ponovili. Štrajkod 30 minuta je u zakonskim okvirima kojim mogu da iskažu svoj stav i nemam nameru nikome da smanjujem platu. Ovog puta mislim da je taj stav legitiman jer govorimo o važnim temama. Lično smatram da nismo potrošili priče koje je trebalo da ispričamo, ali nasje pretekao početakškolske godine, koji su neki hteli da iskoriste. Ne kažem da i ja ne bih uradio isto da sam na njihovoj strani, ali sa ovog aspekta mogu da poručim da je država spremna na razgovore i nema potreba da se pravi loša priča, jer je najavljeno povećanje plata. - U platne grupe i razrede mora da se uvede nova kategorija bibliotekar stručni saradnik u školi i onda će automatski preći u drugu grupu. Imate neka generička zanimanja koja uopšte ne postoje. Sve to treba da se popravi unutar sistema, jer ono što smo i sindikati i ja dobili krajem jula jeste radni materijal. Imali smo samo jedan sastanak i onda je najavljen štrajk. ¦ Da li su vama kao ministru vezane ruke da utičete da zaposleni sa sedmim stepenom pređu iz osme u devetu grupu?

- Nije to pitanje, već da li se time ruši cela piramida. Jer deveta platna grupa nije početna osnova za sedmi stepen stručnosti, već osmica. Pitanje kolikoje realan zahtevda cela prosveta bude u 9-1 grupi. Nijedna druga struka sem zdravstvene nije u toj poziciji. Već imate u matrici kojajedata dajedan broj prosvetnih radnika pripada devetoj grupi, to su Ijudi koji rade u otežanim uslovima - sa decom sa posebnim potrebama u kombinovanim odeljenjima i zaposleni sa nekim od pedagoških zvanja. Ja bih svakako u tu grupu ubacio i nastavnike koji rade u bilingvalnim odeljenjima i u školama koje imaju nacionalni status kao što je Matematička gimnazija. Sindikati tektreba da daju svoje predloge ko sve treba tu da uđe.

¦ Na čemu zasnivate procenu da bi za kratko vreme između 20 i 25 odsto nastavnika mogli da steknu neko od pedagoških zvanja i pređu u devetu grupu? Pored kriterijuma, za koje kažete da su lako dostupni, tu je najmanje

osam godina radnog staža u obrazovanju...

-To tvrdim na osnovu istraživanja koje smo sproveli kada smo radili novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Procenaje realna, ali se Ijudi nisu upuštali u to jer zvanja nisu bila dodatno plaćena. Drugi razlog je nepostojanje pravila i možda je bilo bojazni da će direktori manipulisati, ali sada imamo sve elemente da to ne može da se desi. Kriterijumi kvaliteta za dobijanje nekog od pedagoških zvanja nisu potpuni, ali u ovom trenutku nemamo bolje. Ali ne možemo da zaustavimo celu priču do 2021, kada ćemo imati rezultate velike mature i eksterneocene.

¦ Rekli ste da nema osnova da se poredi profesor geografije i lekar specijalista. Može li se taj profesor porediti sa lekarom opšte prakse početnikom?

- Ako nastavnik radi 20 godina, on će tog lekara početnika preteći preko staža, a preko kvaliteta apsolutno. Model je vrlo

stimulativan, ali hajte da pričamo otvoreno. Sindikat je najbolji kada zastupa sve. Ovde imate trećinu onih koji će biti vidljivi u kvalitetu, imate oko 20 odsto zaposlenih koji su početnici i koji neće uskoro dostići prvo zvanje. Problem je ona trećina koja sebe vidi u prvoj kategoriji zvanja, ali treba da se pomuči dajedostigne.

¦ Da li je u redu da direktori budu u ll.platnojgrupi?

- Nije, ali je to stvar pregovora. Ponavljam, to nije bio naš predlog već potiče iz bazične matrice. ¦ Koji su naredni koraci u racionalizaciji mreže škola?

- Do sada je spajanjem

napravljeno desetak parova srednjih škola, još toliko će biti u narednom periodu, a sličan broj se predviđa i u Vojvodini i tu nema više prostora. Glavna racionalizacija će biti sa osnovnim školama, i to onim sa

malim brojem dece koje rade u velikim objektima.Taj posao nećemo moći da započnemo ove godine,jersu lokalne samouprave pronašle u zakonu da imaju rokdo 19. marta 2019. da usvoje novu mrežu škola. Postoje sredine u kojima ima veliki broj učenika i gde je izgradnja novih škola neophodna. S druge strane, preko 50 odsto škola imaja dovoljno gabarita da se adaptacijom prostora može preći u iednosmenski rad.Teškoleimaju učionice po 80-90 kvadratnih metara jer su projektovane za veliki broj učenika, a sadašnji standardi su 50-60 kvadrata. Imaćemo novca za adaptacije, a to je mnogo jednostavnije, jer izgradnja novih objekata mnogo košta i zahteva spore procedure. Imamo i kadrove jer će tehnološki viškovi moći da budu zaposleni od 13 do 1 b i 30 sati na svim onim dodatnim

aktivnostima koje želimo da vratimo u škole.

¦ Da li je realnoda taj posao završite do kraja mandata?

-Teško, jer se ovakve stvari

projektuju za deset narednih godina. Radićemo sukcesivno. Već sada sam planirao da počnemo sa stotinak škola, ali su me sabotirale lokalne

samouprave izdevastiranih područja. Najverovatnije će Zrenjanin početi, a s drugim opštinama ću neposredno pregovarati.

¦ Dve godine ste na mestu ministra. Čime ste najmanje zadovoljni?

- Kao i uvek kočenjem

birokratije. Ja sam naučio da radim brže, ali takve su procedure. Nisam spreman na saplitanja. Čim nekom promenite navike ili privilegije, taj neće biti a priori za vas. Ali ne možemo da radimo racionalizaciju, obuke, promene modele učenja, da tapšete Ijude po leđima samo da rade, a da se istovremeno ne zalažete za bolji status. Mora i ta strana da bude vidljiva.

¦ Prosvetni radnici su očekivali u tom domenu više od vas jer ste na ovo mesto došli kao menadžer.

-Trudim seda radim kao menadžer. Prve godine sam prosvetni budžet povećao za 600 miliona evra.To nije mala stvar. ¦ Ima li nešto što ste planirali a niste uspeli da uradite za ove dve godine?

- Sve što sam planirao zasad uspevam da ostvarim. ¦ Niste uspeli da proterate politiku iz škola.

-To se ne može uraditi preko noći. ¦ Rekli ste da nijedan direktor čija je škola loše ocenjena na

eksternoj evaluaciji ubuduće neće biti na toj poziciji, a ima primera da ste im potpisali saglasnost.

-Tačno, ali ako počnem da

„silujem" stvari, zanemarićemo prvu komponentu iz tog člana zakona da će se poštovati utvrđena procedura i gledati šta kažu kolektiv i organ upravljanja.To i radimo.Tamo gde postojijasna podrška kolektiva nekom kandidatu, ne gledamo kako se izjasnio školski odbor, ali ako je u kolektivu tesna razlika između

kandidata, uvažavamo mišljenje školskog odbora. Jedino gde apsolutno stavljamo veto na izbor je ako postoji preporuka Agencije za borbu protiv korupcije.

¦ Sami ste rekli da su direktori pravili svoje školske odbore, a sada uvažavate njihovo mišljenje.

- Ja vama mogu da postavim kontrapitanje: kako vi kao roditelj niste izabrali svoja tri člana koja treba da vas predstavljaju u školskom odboru? Čemu služi savet roditelja?Tri člana u školskom odboru su predstavnici zaposlenih. Imate jednu trećinu koju lokalna samouprava može da politizuje, ali sa trećinom nema većine u odlučivanju.

Vesna Andrić

Ne bavim se namestanjem tendera ¦ U prosvetnoj javnosti ima nedoumica da li je elektronski dnevnik obavezan od 1. septembra za sve škole ili ga mogu uvesti samo one koje imaju uslove? - Nama je e-dnevnik poklonio Samsung preko Karnet grupe iz Hrvatske koja je dobila sve evropske nagrade i za početak je bila ideja da startuje u 200 škola. Uspeli smo da uključimo 600 škola, bez dinara ulaganja.Ta matrica je bila dobra i sada je posao na tenderu dobio Telekom kao največa državna kompanija. Oni su uzeli proverene podizvođače iz timova koji su ranije radili, a onda se pojavila priča u nekim medijima o navodnom nameštenom tenderu. Kakoja mogu Telekomu da namestim tender? I da hoču, ne znam to da radim, a time se ne bavim. Ako sve vi kompanija koja radi najbolje u regionu, zašto Telekom ne bi vas zvao? Uradili smo tri puta više nego što smo planirali, pa je premijerka, koja predsedava IT savetu, a ja sam njen zamenik, predložila da se e-dnevnik uvede u sve škole. Ne mogu da tvrdim da ćemo to u ovom trenutku uspeti da uradimo. Hrvatska je ovaj posao radila četiri godine sa mnogo više sredstava, a mi smo počeli bez dinara ulaganja. L Moj predlog je da samo oni koji

drže nastavu, psiholozi i pedagozi budu u 9-1 grupi

L Preko 50 odsto škola ima

dovoljno gabarita da se

adaptacijom prostora može preći u jednosmenski rad

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 4

Rubrika: Ekonomija

Autori: D. Mlađenović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srpski automobili na struju kaskaju za Evropom

Srpski automobili na struju kaskaju za Evropom

Donedavno je korišćenje električne energije za pogon automobila bilo daleka budućnost, ali sada je sve više onih koji u svom posedu imaju električni automobil ili hibridno vozilo. 0 tome svedoči i to što je električnih i hibridnih vozila u svetu sve više. Tako ih je sada u Evropskoj uniji oko milion, a samo od početka ove godine ih je u zemljama EU, te na Islandu, u Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj prodato oko 195.000, što je za oko 40 odsto više nego u istom periodu lane.

Osim u Evropi, električni automobili najviše se prodaju i voze u Kini, SAD, Japanu, Kanadi... a da bi električnih i hibridnih automobila na putevima bilo više, neophodno je da ima dovoljno mesta za njihovo punjenje, što i jeste slučaj u zemljama u kojima se oni sve više koriste. Tako u EU postoji više od 100.000 instalisanih punjača, a ti automobili mogu se puniti i na parkinzima na gradskim ulicama.

Naravno, u Srbiji je daleko manje električnih i hibridnih automobila: trenutno je registrovano oko 250 hibridnih i okol7o električnih, kojima je za punjenje na raspolaganju ukupno tridesetak punjača. Samo je pet brzih na auto-putu i jedan solarni brzi punjač u Beogradu, koji bateriju napune za 30 minuta. Punjači se nalaze na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica-jug, kao i na platou bivše naplatne stanice Beograd kod Bubanj Potoka.

Izvesno je da je u Srbiji neophodno više mesta za punjenje elektroautomobila, a pre nekoliko meseci iz JP „Putevi Srbije” je najavljeno da će biti postavljeno još deset brzih punjača na prioritetnim putnim pravcima, koji će moći da napune bateriju električnog automobila i za 15 minuta. Ipak, za sada nema novih punjača za elektro automobile, ali se „Putevi Srbije” pripremaju javnu nabavku i instalaciju elektropunjača i očekuje se da će tender uskoro biti objavljen.

Nesumnjivo je da u Srbiji punjače za električna vozila koriste uglavnom vozila u tranzitu, ali je sasvim moguće da će ih i u našoj zemlji biti sve više i da su punjači, pre svega na najvažnijim putnim pravcima, ali i u velikim gradovima, neophodni. Naime, ta vozila se najviše koriste baš u velikim gradovima i na taj način se pozitivno utiče na smanjenje zagađenja u njima. Ipak, uz porast učešća električne energije u transportu, treba voditi računa io tome da li će se stvarno i smanjiti zagađenje jer na to svakako utiče i to kako se električna energija proizvodi. Zato je važno uraditi energetsku, ekološku i ekonomsku analizu koja bi trebalo da da odgovor na pitanje šta treba preduzeti da bi se povećalo ili smanjilo učešće nekog energenta u transportu.

Da li će i na srpskim drumovima biti više električnih i hibridnih vozila zavisi i od mnogo drugih faktora. Naime, ta vozila su skuplja od onih koji kao pogonsko gorivo koriste fosilna goriva, a pri kupovini se ne odobravaju olakšice. Ipak, stručnjaci ukazuju na to da je korišćenje elektro automobila dugoročno isplativo jer oni troše tri do četiri puta manje energije od klasičnih, a održavanje vozila gotovo ne iziskuje nikakve pare, osim kupovine guma, što i dovodi do računice da se kupovina električnog automobila nakon nekoliko godina isplati.

  1. Mlađenović

Punjenje za sada besplatno

Za sada je punjenje električnih automobila besplatno, ali je moguće da bi se, uz povećanje broja takvih vozila, i to promenilo, pa bi to uticalo na njihovu ekonomičnost. Međutim, i kada bi se računala najskuplja tarifa od oko 15 dinara po kilovatu, automobil „tesla” mogao bi se napuniti za 1.500 dinara, što je dovoljno da se pređe oko 500 kilometara, a to je značajno jeftinije nego kada se kao pogonsko gorivo koriste derivati nafte. Ipak, pitanje je da li bi se država odrekla fiskalnih prihoda koje sada ubire od prodaje naftnih derivata jer prilikom kupovine svakog litra goriva na benzinskim pumpama, na ime fiskalni dažbina koje su deo cene, odlazi oko 55 odsto maloprodajne cene za benzin i dizel.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Politika     Strana: 9

Rubrika: Potrošač

Autori: Katarina Đorđević

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Nema zakonskog osnova za ovu vrstu obrade podataka

Nema zakonskog osnova za ovu vrstu obrade podataka

Niko ne bi trebalo da građanima uskraćuje kupovinu ako odbiju da ostave lične podatke. kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije odjavnog značaja

Zakonom o čeku nije regulisano pi-

tanje upisivanja imena, prezimena, broja lične karte i broja telefona na poleđini čekova građana. Korisnik, odnosno primalad čeka, nema zakonsko ovlašćenje za takvu vrstu obrade podataka o ličnosti, a u praksi ne prikuplja formalnu saglasnost „vlasnika” podataka. Dakle, nameće se odgovor da je reč o nedozvoljenoj obradi podataka, kaže u izjavi za „Politiku” Rodoljub Šabić, poverenikza informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Dodaje da bi se možda moglo tvrditi da za takvu obradu postoji osnov u članu 12. Zakona o zapggiti podataka o ličnosti, koji ostavlja mogućnost da se, ako je nužno u svrhu izvršenja obaveza određenih ugovorom između prodavaca i kupaca (izdavaoca čeka), obrada podataka može vršiti i bez posebnog pristanka. Međutim, ističe Šabić, reč je o odredbi koja predstavlja izuzetak i koja bi se morala tumačiti krajnje restriktivno.

- A čak i kada bi učinili nespornim da ta odredba jeste osnov za takvu obradu podataka, ostaje otvoreno mnogo pitanja u vezi sa obimom, svrhom, srazmerom i smislom obrade. Da li su neophodni i broj lične karte i broj telefona? Da li je nužno upisivati ih na poleđini čeka? I konačno, koliko to sve ima smisla? Pogotovo, s obzirom na pouzdanost podataka, jer krajLje 'je ćeizMeIb da' li neko proverava tačnost broja lične karte, pogOTovo broja telefona naglašava Rodoljub Šabić.

Šta treba da uradimo kada trgovcu kažemo da nema pravo da nam traži lične podatke, a on kupovinu uslovljava davanjem tih podataka? Nažalost, to nije nimalo retka situacija, a za građane je često neprijatna. Znam da otpor građana može podrazumevati da će izostati usluga koja im je neophodna, ali, ipak, uvek sugerišem otpor. Ako uskrate podatke i zbog toga ostanu bez robe ili usluge, neće doći do nezakonite obrade podataka, ali će doći do nečeg drugog, takođe nezakonitog. Bez zakonom predviđenog razloga niko ne bi smeo da vam uskraćuje prodaju robe ili pružanje usluge i u takvim situacijama građani bi trebalo da mogu da računaju na pomoć drugih državnih organa nadležnih za zapggitu potrošača i inspekcije.

Ima li trgovac pravo da traži lične podatke prilikom reklamacije proizvoda?

Najkraće - ne. To nije predviđeno nijednim zakonom. Nije čak ni Uredbom o uvođenju fiskalnih kasa (mada, i da jeste, to ne bi bilo u skladu sa Ustavom i zakonom). Ta „obaveza” građanauvedena je u sistem jednim najobičnijim obrascem koji nosi oznaku NI - Nalog za ispravku, koji je donoseći na osnovu navedene uredbe Pravilnik o načinu vršenja ispravke propisao tadašnji ministar finansija i ekonomije i proglasio za sastavni deo pravilnika. I pored više upozorenja poverenika, godinama je taj pravilnik još na snazi i kontinuirano dovodi do maltretiranja građana. Da bi uopšte imali pravo da to rade, trgovci bi morali da imaju osnov u zakonu, naglašavam - u zakonu, a ne u nekakvom podzakonskom aktu. A drugo, u čemu je smisao da se za operaciju za koju bi po logici stvari trebalo da bude dovoljna vraćena roba i fiskalni račun od bilo koga zahteva JMBG? Što se situacije u kojoj su trgovci tiče, ona je prilično delikatna, jer to rade pod pritiskom fiskalnih organa, izloženi riziku da, ako to ne rade, snose neprijatne konsekvence. Ovakva obrada podataka nije ni u int6pefey trgovaća, prIvredćika! STAm u vezi, sećam se da je još moju prvu intervenciju, pre više godina, podržala i Privredna komora Srbije.

U koje svrhe motu da se zloupotrebe lični podaci koje neoprezJiGostavljamo?

Najčešće zloupotrebe mogu biti u vidu „krađe identiteta”, sa neprijatnim imovinskim, finansijskim konsekvencama, poput pražnjenja računa, otuđivanja imovine, zaduživanja, davanja garancija, hipoteka i slično. Moguće su i zloupotrebe koje nemaju, bar ne direktno, finansijske konsekvence, ali mogu biti još neprijatnije. Na primer, šteta po ugled, dovođenje u sukob s pojedincima i javnošću na društvenim mrežama, sejanje „tragova” u kontekstu izvršenja nekog krivičnog dela i slično. Važno je reći da ne treba da govorimo samo o zloupotrebama. Vaši lični podaci su nešto što je vezano samo za vas. To je vaše, to je vaš podatak i treba da se tretira slično kao svojina. Nije, dakle, problem samo u tome da li će neko zloupotrebiti vaše podatke, pitanje je sme li ih uopšte upotrebiti, osim u slučajevima kad je to predviđeno zakonom ili kad ste vi saglasni.

Katarina đorđević

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Politika     Strana: 1,9

Rubrika: Potrošač

Autori: Redakcija

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: I bez brojeva lične karte i telefona ček je ispravan

I bez brojeva lične karte i telefona ček je ispravan

Praksa da se na poleđini čeka upisJgju lični podadi odomaćena je u svim trgovinama i turističkim agencijama. Bez lične karte, broja telefona, pa čak i adrese i jedinstvenog matičnog broja građana nema ni kupovine ni usluge. Kako je „Politika” istražila, bez zakonom predviđenog razloga niko ne bi smeo da uskraćuje prodaju robe ili pružanje usluge i u takvim situacijama građani bi trebalo da mogu da računaju na pomoć drugih državnih organa nadležnih za zaštitu potrošača i inspekcije.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za naš lisg kaže da je ovde reč o nedozvoljenoj obradi podataka. Zakonom o čeku nije regulisano pitanje upisivanja imena, prezimena, broja lične karte i broja telefona na poleđini čekova građana. Korisnik, odnosno primalac čeka, nema zakonsko ovlašćenje za takvu vrstu obrade podataka o ličnosti.

I bez broja lične karte i telefona ček je ispravan

Kada sam hteo da na rate

platim porodično putovanje, zaposlena u jednoj turističkoj agenciji odbila je da primi uredno

popunjene i ispravne čekove sve dok na poleđini ne napišem broj telefona i lične karte. Iako sam joj rekao da se na ovaj način pravi zakonski prekršaj, nije želela da napiše ugovor o putovanju, naveo je čitalac koji se obratio redakciji „Politike”. Ova praksa se, međutim, osim u agencijama odomaćila i u svim trgovinama u kojima se potrošači uslovljavaju na isti način. Bez ličnih podataka nema ni kupovine ni usluge. Kako saznajemo, banke nemaju nikakav interes da zahtevaju od trgovaca da traže kupcima, odnosno klijentima banaka, da svoje lične podatke upisuju na poleđini čeka koji je zakonsko sredstvo plaćanja. Ček se smatra ispravnim ukoliko ga je vlasnik ispravno popunio. Jedini zaključak koji se nameće jeste da trgovci na ovaj način osiguravaju sebe, jer prema Zakonu o čeku snose posledice ukoliko on nije pravilno popunjen. Naime, po članu 25. ovog zakona trgovcu ili pružaocu usluge sledi kazsJna „ako trasira ček bez datuma ili sa ‘ neistinitim datumom izdanja”, i to ; dva do 10 odsto od iznosa čeka. Isto , će se dogoditi i ako primi ček, pre-* nese ili isplati, iako zna za njego-

ve nedostatke (nepravilno popunjen, *’ oštećen). Trgovci, dakle, ostavljaju sebi prostor da ukoliko je došlo do greške prilikom popunjavanja čeka lakše stupe u kontakt sa kupcem i izbegnu nepotrebne troškove.

U udruženjima potrošača kažu da je zakon jasan ne samo u pogledu toga pgga sve čektreba da sadrži već i pgga njegov imalac treba da popuni.

- Propisi su jasni, nšde ne piše da na poleđini morate da napišete svoj broj telefona, lične karte ili adresu. Druga je stvar s menicom, na kojoj sve to piše i korisnik je dužan da te podatke ispuni - kažu naši sagovornici. Trgovci, dodaju, koriste neznanje kupaca i insistiraju na ovome jer im je mnogo lakše da pozovu potrošača ako se nešto nepredviđeno desi s čekom. Oni savetuju kupce da istraju u svom pravu, jer prodavcu plaćajući čekom u stvari daju novac.

- Samo prva strana čeka treba da bude popunjena i takav ček se smatra verodostojnim. Trgovac mora da proveri podatke, a to što godinama rade zaista je bežanje od odgovornosti kažu u udruženjima potrošača.

U velikim trgovinskim lancima kažu da je ispisivanje podataka na poleđini čeka uobičajena praksa i da se potrošači koji koriste ovo sredstvo plaćanja kupujući robu na odloženo ne žale.

U „Delezu” kažu da broj lične karte i kontakt telefon kupci ispisuju na čekovima prilikom kupovine samo ukoliko žele da koriste mogućnost odloženog plaćanja robe.

- Naša kompanija ima visoke standarde koji se tiču bezbednosti privatnih podataka lica i u potpunosti poštujemo važeće propise Republike Srbije u ovoj oblasti. Svi zaposleni su na adekvatan način edukovani o obavezi čuvanja poverljivosti privatnih podataka lica i u skladu s tim se odnose i prilikom obrade podataka o ličnosti u slučaju podataka koje kupci ispisuju na poleđini čeka - kažu u „Delezu”.

U „Idejinim” prodavnicama, „Roda” marketima i „Merkatorovim” hipermarketima kažu za naš lisg da proceduru plaćanja čekovima obavljaju u skladu s višedecenijskom trgovačkom praksom.

- Naši kupci na poleđini čekova, kojima plaćaju robu, upisuju brojeve telefona i ličnih karti, ali ne i jedinstvene matične brojeve građana kažu u ovom trgovinskom lancu.

Ivana Albunović

?.Trgovci traže od kupaca ?lične podatke kada

plaćaju na rate kako bi zaštitili sebe od novčanih kazni uslučajudaje ček neispravno popunjen

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Politika     Strana: 8

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Pritvor za funkcionere

Pritvor za funkcionere

Miloš Vasiljević i Zoran Milutinović su osumnjičeni zaprimanje mita

Blace - Zbog sumnje da mogu uticati na svedoke, dvojici blačkih funkcionera, predsedniku Skupštine Milošu Vasiljeviću i načelniku Opštinske uprave Zoranu Milutinoviću, koji su u petak uhapšeni zbog sumnje da su primili mito, sudija za prethodni postupak je odredio pritvor do 30 dana.

Iako je prvobitno iz Višeg javnog tužilaštva saopšteno da su uhapšeni zbog sumnje da su tražili i primili mito od 3.000 evra, nakon saslušanja je, kako kažu u Tužilaštvu, utvrđeno da su zahtevali ukupno 15.000 evra od predstavnika malih akcionara Veterinarske stanice. Saslušani su u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Nišu u okviru VJT, po čijem naloguje policija, uz saradnju s Bezbednosno-informativnom agencijom, uhapsila funkcionere. Kako saznajemo, Vasiljević je zbog lošeg zdravstvenog stanja neposredno nakon hapšenja prebačen u niški Klinički centar, dok je Milutinović u pritvoru.

„Oni će ostati u pritvoru najverovatnije još jedno izvesno vreme, dok se ne saslušaju svi svedoci i tužilaštvo ne uradi svoj deo posla. Nakon toga će verovatno biti pušteni da se brane sa slobode”, kaže izvor blizak istrazi.

U Tužilaštvu podsećaju da su Milutinović i Vasiljević uhapšeni nakon predaje 3.000 evra, ali da je ukupna tražena suma bila 15.000 evra, kao i da je izvesni M. R., predstavnik malih akcionara Veterinarske stanice, ranije već uplatio 480.000 dinara na različite račune koje su mu dali uhapšeni funkcioneri. Milutinović je uhapšen tokom primopredaje novca u prostorijama blačke Veterinarske stanice, a navodno je novac uzet kako bi on i Vasiljević „pomogli oko promene upravljačke strukture” u ovoj ustanovi. Vasiljeviću su lisice na ruke stavljene nešto kasnije, a uhapšen je u sportskoj hali u ovom gradu.

Inače, Veterinarska stanica je u ingerenciji blačke lokalne samouprave nakon neuspelog pokuŠaja privatizacije u prethodnom periodu. Lj. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 19

Rubrika: Srbija

Autori: A.T.

Teme: Javne nabavke

Naslov: ULAGANjA U ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

U TRSTENIKU ZNAJU KAKO DA EFIKASNO UPRAVLjAJU OTPADOM

ULAGANjA U ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

VEĆ su vidljivi rezultati opredeljenja lokalne samouprave u Trsteniku koja je pre dve godine započela značajna ulaganja u upravljanje čvrstim i komunalnim otpadom.

U međuvremenu je nabavljeno oko 340 kontejnera za komunalni otpad, 140 njih za prikupljanje PET ambalaže, a kupljen je i novi "smećar" od 16 kubika. Ukupna investicija, samo za nabavku kontejnera i vozila, dostigla je 25 miliona dinara.

- Otpad prikupljamo na teritoriji čitave opštine, a polovina Trstenika je "pokrivena" kontejnerima. Iako smo i dosad u saradnji sa lokalnom samoupravom mnogo postigli, planiramo da nabavimo još kontejnera za odlaganje otpada, pa da ih postavimo i u okolnim naseljenim mestima - kaže upravnik Sektora za higijenu i mehanizaciju u lokalnom preduzeću "Komstan" Vladan Aleksić. Prvi čovek Trstenika Aleksandar Ćirić je, pritom, posebno ponosan na činjenicu da u njihovom budžetu postoji i Fond za zaštitu životne sredine.

Reč je namenskim sredstvima koja služe da bi se među lokalnim stanovništvom podigla svest o zanačaju očuvanja životne sredine.

  1. T.

----------------------------------------------------------

Datum: 02.09.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/196059/Osudio-privatizaciju-preduzeca-sad-ostaje-bez-kuce.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Osudio privatizaciju preduzeća, sad ostaje bez kuće

Privatizacijom poljoprivrednog preduzeća "Zmajevo", u istoimenom selu u opštini Vrbas, predsednik Saveza udruženja akcionara Vojvodine Veselin Muhadinović izgubio je posao, a ovih dana obavešten je da će ostati i bez kuće.Prema najavi iz Osnovnog suda u Vrbasu, Muhadinovićeva porodična kuća u Zmajevu naći će se 18. septembra na dobošu zbog naplate kazne izrečene zato što je povredio ugled novog vlasnika kombinata "Zmajevo" javnim izjavama da će bivši radnici i akcionari ovog preduzeća skinuti rod sa 612 hektara oranica, za koje tvrdi da su nezakonito privatizovane.    Muhadinović za "Novosti" ističe da je prvi i jedini u Srbiji koji je osuđen zbog govora o privatizaciji, i kojem je zbog toga zaprećeno da će ostati na ulici.   "Pre sedam godina osnovali smo ZZ 'Zmajevčani', koja traži da se vrati 612 hektara iz nekadašnje četiri seljačke zadruge, čijim je spajanjem nastao kombinat 'Zmajevo', privatizovan pre četiri godine. Pozivamo se na odredbu Zakona o zadrugama, da se imovina zadruga iz perioda posle 1. jula 1953. godine, preneta drugim korisnicima bez naknade, vraća zadruzi iste vrste na području gde je poslovala zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povraćaj traži", navodi  Muhadinović, direktor ZZ "Zmajevčani", koja okuplja 82 akcionara.   On naglašava da je 612 hektara njiva koje je preuzeo novi vlasnik bilo zadružna svojina, čija privatizacija zakonom nije dozvoljena, navodeći i tumačenje Agencije za privatizaciju - da na kupca nije moglo biti preneto pravo svojine, nego samo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Uprkos tome, napominje Muhadinović, zemlja kombinata "Zmajevo" prebačena je na ćerke-firme novog vlasnika, a 50 hektara na gazdinog sina.   Mnogobrojne prijave protiv novog vlasnika ostale su bez odjeka, ali je posle samo dva ročišta po gazdinoj tužbi presuđeno Muhadinoviću.   "I osnovni i apelacioni sud su prihvatili obrazloženje vlasnika da zbog izjave o ulasku akcionara u njive nije zasejao 10 hektara kukuruza kokičara, jer je, navodno, uplašeni poslovni partner otkazao ugovor, pa je to proizvelo štetu od 2,2 miliona dinara. Određeno je da ja to nadoknadim, a pošto nemam taj novac, za kaznu odlazi kuća", kaže za beogradski list Muhadinović.   Preko advokata podneo je ustavnu žalbu zbog povrede prava na slobodu mišljenja i izražavanja.   "Svaki dan se priča i piše o pljačkaškoj privatizaciji, a to niko ne demantuje. Kuća je sve što imam. Guraju me u provaliju, a da li ću sam otići, nisam siguran", poručio je Muhadinović.   Agencija za borbu protiv korupcije od 2015. godine postupa po predstavci ZZ "Zmajevčani", u kojoj se ukazuje na nezakonitosti u postupku privatizacije DP "Zmajevo". Povodom toga, Agencija se, kako je predočeno "Novostima", više puta obraćala Republičkom, Apelacionom i Višem javnom tužilaštvu, Visokom savetu sudstva, Ministarstvu privrede, Poreskoj upravi, Osnovnom sudu u Vrbasu, Opštini Vrbas i Službi za katastar, radi provere navoda i dostavljanja informacija.   "Iako je Veselin Muhadinović u postupku pred Agencijom bio zastupnik kolektivnih interesa malih akcionara "Zmajeva" i predsednik SUA Vojvodine, Agencija nije ovlašćena da komentariše sudske odluke", odgovoreno je za "Novosti" u Agenciji za borbu protiv korupcije. Autor: Novosti  

----------------------------------------------------------

Datum: 02.09.2018

Medij: zelenaucionica.com

Link: http://zelenaucionica.com/sarcevic-nije-jos-ni-konacno-odluceno-da-li-ce-prosvetni-radnici-biti-u-osmom-ili-devetom-platnom-razredu/

Autori: @zelenaucionica

Teme: Korupcija

Naslov: Šarčević: Nije još ni konačno odlučeno da li će prosvetni radnici biti u osmom ili devetom platnom razredu - Zelena učionica

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavljuje novine u predstojećoj školskoj godini Školska godina koja počinje sutra biće u znaku reformi. U gimnazije su uvedeni novi izborni predmeti,Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavljuje novine u predstojećoj školskoj godiniŠkolska godina koja počinje sutra biće u znaku reformi. U gimnazije su uvedeni novi izborni predmeti, obaveznu informatiku i nove nastavne planove i programe imaće i učenici šestog razreda. U IT gimnazije upisano je više od 1.200 đaka. Osnovne škole opremljene su sa 2.000 digitalnih učionica, uvedeno je više od sto elektronskih udžbenika, a e-dnevnik stići će u još 1.200 škola. On kaže da su samo iz republičkog budžeta potrošene 11,3 milijarde dinara za rekonstrukciju 860 škola, kao i da očekuje da bar još polovinu tog iznosa izdvoje i lokalne samouprave.* Đake će sutra dočekati i skraćeni časovi u velikom broju škola, imate li razumevanja za zahteve prosvetara?- Sindikati su samo delimično u pravu. Ali, trebalo je da uđu u pregovore odmah posle odmora, a oni su i pre toga "uperili reflektore", da ojačaju svoju poziciju pre razgovora koji su u toku. Imaju legitimno pravo da traže da budu bolje pozicionirani u okviru javnog sektora, ja sam im tu dobar saveznik i oni to znaju. I dalje postoji prostor da se neke stvari poprave, kada je reč o platnim razredima. Sistem, recimo, nije prepoznao bibliotekare u školama, pa smo to popravili i oni su sada u grupi sa ostalim stručnim saradnicima.* Sindikalci se žale da će i ubuduće povećanje plate najviše zavisiti od godina staža, a ne od kvaliteta rada…- To nije tačno. U startu su odvojeni nastavnici koji rade u otežanim uslovima, kombinovanim ili bilingvalnim odeljenjima, kao i oni koji su već stekli neko od pedagoških zvanja. Nije još ni konačno odlučeno da li će prosvetni radnici biti u osmom ili devetom platnom razredu, u kome se nalaze lekari.* Ukoliko zarade budu uvećana do kraja godine, a potom država uvede platne razrede, kolika će biti plata nastavnika?- Teško je sada odrediti precizan iznos, jer sistem još nije finalizovan. U svakom slučaju, za većinu će biti bolje. Promene idu sporije, jer predviđaju da nikome ne može da bude smanjena zarada, a to produžava vreme u kome treba da se promeni odnos najniže i najviše zarade u prosveti. Da bi svima bilo dobro i da bi se primenio idealan raspon plata treba nam 100 milijardi dinara više u budžetu.* Mnoge brine i da li će ostati bez posla, jer je dece sve manje. Koliko je ove godine tehnoloških viškova?- Trenutno je reč o 4.000 ljudi, ali za većinu će se naći rešenje u okviru sistema. * Hoćete li smenjivati direktore koji odbiju da prime tehnološke viškove i čuvaju mesta za svoje kandidate?- Zakon mi sada dozvoljava da to uradim, ali sve je manje takvih direktora. Pre dve godine bilo ih je desetak, prošle samo trojica. Ne dozvoljavam ni da budu imenovani direktori koji su kompromitovani. Već nekoliko puta šalju mi da potpišem imenovanje direktora jedne škole koji ima problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Neću to da uradim i gotovo da me teraju da uvedem privremene mere.* Usvojili ste i nove propise. Može li se očekivati godina bez skandala u vezi sa putovanjima ili trovanjem učenika?- Zbog spornog putovanja u Španiju smenio sam i starog i novog direktora beogradske Devete gimnazije. To je signal svima kako treba da rade. Bavimo se i ishranom u školama. Trenutno analiziramo kapacitete školskih kuhinja, a računamo i na resurse predškolskih ustanova. Promene su potrebne i u vrsti hrane, koja treba da bude zdravija. DIREKTORI ORGANIZUJU PROTEST* KOLIKO će još škola biti ugašeno u narednom periodu? - Vojvodina sada pravi svoju mrežu škola, gde će biti spajanja. U prvom talasu, radili smo samo srednje škole, jer su one u nadležnosti Ministarstva prosvete. Mrežu osnovnih škola treba da predlože lokalne samouprave i to najkasnije do marta sledeće godine. Nećemo gasiti škole koje imaju perspektivu, ali sažimanje je negde bolje i za decu i za budžet. Proteste protiv spajanja organizuju direktori, jer samo oni mogu biti na gubitku, i to ne posla, već samo funkcije. Hrvatska je u jednom danu zatvorila 117 škola zbog manjka dece. Ne možemo ni mi da zatvaramo oči pred demografskim problemom. * Spremili ste novine i za gimnazijalce - drugačije izborne predmete. Jesu li spremni nastavnici da ih predaju?- Nije to za njih velika novina u radu. Ako ste dobar nastavnik geografije ili biologije, nije vam nikakav problem da predajete ekologiju. Teže je bilo urediti da se otvori ovako veliki broj informatičkih odeljenja u gimnazijama. Povećali smo i obuhvat dualnog obrazovanja, po kome se uči u 80 odeljenja više od 30 škola. Po dualnom modelu učiće dva i po puta više đaka nego prošle godine.* Očekujete li da sa produženjem roka studija, poslanici potvrde i validnost osporavanih doktorata?- Nema nijednog razloga da se ne usvoje izmene zakona, jer je Nacionalni savet za visoko obrazovanje prihvatio sve stavke jednoglasno. Aferu o takozvanim spornim doktoratima isfabrikovao je prethodni sastav Komisije za akreditaciju, pri svom odlasku. Privatnima zameraju što nisu podneli zahtev, koji nisu podnosili ni mnogi državni, jer su smatrali da je to formalno pitanje. Ako se to spori samo za 20 fakulteta, a ostalima ne, onda to nije fer. Takvih diploma je više od hiljadu i ti ljudi bi mogli da nas tuže. Jednom se mora staviti tačka na taj problem koji je star 13 godina.* Zatražili ste od fakulteta da obelodane nelegalna izdvojena odeljenja i zapretili im gašenjem. Je li se iko javio?- Javljaju se, ali ne u dovoljnoj meri. Otkrili smo ih oko 30, a ima ih bar još toliko. Neće više moći da postoje takozvani konsultativni centri van sedišta, što su, zapravo, bila nelegalna odeljenja po celoj Srbiji. Našli smo i neke iz BiH, koji nemaju dozvolu za rad.* Hoće li inspektori krenuti u lov na "divlje" fakultete?- Udružiće se i sa drugim inspekcijskim službama i krenuti na teren. Svima je bolje da prijave i ugase, nego da ih mi sami pronađemo. Kazna je dva miliona za ustanovu i 200.000 dinara za rukovodioca. Dobijaju i opomenu da zatvore odeljenje za koje nemaju dozvolu, a ako se ogluše, ostaće bez licence za rad. Ići ćemo do kraja.* Najavili ste i formiranje Fonda za nauku. Hoće li on prikupiti više sredstava za finansiranja?- Zakon o Fondu za nauku nam je prioritet, kako bi on bio prepoznat u budžetu za 2019. godinu. Plan je da se naučna zajednica jednim delom finansira iz Ministarstva prosvete, za deo plate i za društveno-humanističke oblasti, koje mogu manje da zarade od projekata. Drugi, veći deo, stizaće kroz fond i to za naučne projekte. Ta sredstva odvajaće i druga ministarstva, a pre svega privreda. Novom strategijom naučnog razvoja biće predviđeno da se privreda angažuje dva puta više od države. Kada se sva ta sredstva udruže, dobićemo moćan fond. * Kada naučnici mogu da očekuju konkurs za novi projektni cikus? Umesto četiri godine, aktuelni traje gotovo duplo duže.- Kada se završe poslovi oko zakona, više nećemo imati kočnice i naučnici mogu da očekuju konkurs naredne godine. Bilo nam je važno da uvedemo hiljadu mladih istraživača, da oni ne ostanu po strani. Imamo punu podršku naučne zajednice za ovo što radimo. Problema je mnogo, gomilaju se decenijama i ne mogu da se reše preko noći. Nemam čarobni štapić.ŠANGAJSKA LISTA* Za pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, naučna zajednica krivi kašnjenje konkursa za projekte i opreme za istraživanje…- Ima malo i toga, ali i drugih stvari. Promenjena je metodologija ocenjivanja, pa su sada ocenjivane i društveno-humanističke nauke. Univerziteti u Kini, recimo, ulažu ogromna sredstva, koja su daleko iznad naših mogućnosti, i to se odražava na njihov sve bolji rejting. Da bi Univerzitet u Beogradu imao što više uslova za napredovanje, dobiće status institucije od nacionalnog značaja.                          

----------------------------------------------------------

Datum: 02.09.2018

Medij: srbin.info

Link: https://srbin.info/2018/09/02/velika-pljacka-srbije-umesto-nasih-nemacki-udzbenici-za-nasu-decu/

Autori: http://srbin.info

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: VELIKA PLJAČKA SRBIJE - umesto naših, nemački udžbenici za našu decu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 u srednjim školama. Ako se prosečna cena udžbeničkih paketa kreće od oko 10.000 dinara za đake osnovnih škola, pa do okvirno 15.000 za učenike srednjih škola, dolazi se do cifre prema kojoj tržište udžbenika u Srbiji vredi oko sedam i po milijardi dinara odnosno oko 63 miliona evra, mada se prema nezvaničnim procenama taj iznos kreće između 80 i čak 150 miliona evra.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 u srednjim školama. Ako se prosečna cena udžbeničkih paketa kreće od oko 10.000 dinara za đake osnovnih škola, pa do okvirno 15.000 za učenike srednjih škola, dolazi se do cifre prema kojoj tržište udžbenika u Srbiji vredi oko sedam i po milijardi dinara odnosno oko 63 miliona evra, mada se prema nezvaničnim procenama taj iznos kreće između 80 i čak 150 miliona evra. Međutim, i pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, kvalitet udžbenika i nastave sve više nazaduje. Način na koji se predaju predmeti u osnovnoj školi se nimalo ne razlikuje od nastavnih metoda od pre trideset ili četrdeset godina. Matematika je i dalje bauk, iz prirode i društva se napamet uče definicije geografskih pojmova koja deci saznajno nisu ni bliska ni jasna, gradivo iz srpskog jezika je nesistematizovano i fragmentirano bez bilo kakvih zaokruženih celina. Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić. Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač. Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost. Olako dobijanje licenci je dovelo do hiperprodukcije udžbenika za osnovce i do preplavljenosti tržišta - od preko 80 naslova, koliko se našlo na raspolaganju prvacima školske 2014/2015, ove godine se došlo do neverovatnih 286 udžbenika i to samo za đake prvog i petog razreda koji će školske 2018/2019. raditi po izmenjenom nastavnom planu i programu. Po zakonskom rešenju iz 2009. formiranje cene udžbenika je bilo potpuno slobodno, a izdavačke kuće su se dovijale da svaka razradi neki svoj način lobiranja, preko doniranja računara, tableta, sitnih poklona, plaćanja seminara i putovanja, a sve kako bi škola, direktor ili nastavnik odabrali baš njihove udžbenike. Takođe, većina novih izdavača koji su ušli na srpsko tržište nisu imali stalno zaposlene koji bi radili na kvalitetu udžbenika. Autori, urednici i lektori su bivali angažovani po ugovoru, što prema oceni Ministarstva prosvete 2015. nije odgovaralo zahtevima nastavnog materijala. Istovremeno je Agencija za borbu protiv korupcije tada upozorila da nedostatak regulative vodi do netransparentnosti i korupcije. Rešavanje ovih problema Ministarstvo prosvete iste godine poverava radnoj grupi koja je paralelno radila na pisanju novog teksta zakona kojim je, između ostalog, trebalo da bude regulisana maksimalna cena udžbenika. Međutim, članovi radne grupe (predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnici javnog i privatnih izdavača) nisu uspeli da usaglase stavove. Iste godine Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstvo prosvete javno izlaze sa stavom da je uplitanje države prilikom formiranja cene u ovom slučaju opravdano s obzirom da roditelji kao krajnji kupci ne biraju prozvod (udžbenike) koji plaćaju, tako da se oni ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta. Međutim, izdavači su istog trenutka shvatili da im novi zakon umanjuje šanse za zaradu, što je pokrenulo pravu lavinu pritisaka kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje. U aprilu 2015. Filip Hausman, generalni direktor nemačkog izdavača "Klett", upućuje pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem ističe svoje nezadovoljstvo predlogom novog Zakona o udžbenicima koji se, prema njegovom mišljenju, kosi sa evropskim standardima i pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora, s obzirom da predviđa postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača. Paralelno kreće pritisak nemačkog ambasadora na tadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, kao i nemačkog paralmentarca Dejvida Mekalistera na Aleksandru Jerkov, tada predsednicu Odbora za obrazovanje, koji se u svojem pismu takođe osvrnuo na primedbe izdavačke kuće Klett. Tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić u februaru 2016. pismeno obaveštava Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade novog Zakona bio izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima. Agencija prosleđuje Verbićevu prijavu Višem javnom tužilaštvu koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u konkretnom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka. Zakonom o udžbenicima iz 2015. koji je Skupština Srbije usvojila 31.07.2015, trebalo je da se obezbede kvalitetni udžbenici koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da se zaštiti porodični budžet. Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novi zakon iz 2015. je takođe izričito zabranio posredovanje škole i zaposlenih u prodaji udžbenika uz nadoknadu, kao i poklone za nastavnike i donacije za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika. Iste godine ministar prosvete Srđan Verbić u dopisu prosleđenom školama propisuje da se udžbenički kompleti koje su škole izabrale za školsku 2015/2016. mogu koristiti samo u toj školskoj godini napominjući da je ugovorno obavezivanje škole da će udžbenike koristiti i školske 2016/2017. protivno zakonu. Istovremeno je upozorio direktore škola da odmah zatraže raskid ugovora ukoliko su ga zaključili sa "Novim Logosom" (koji je školama donirao tablet računare s paketom usluga mobilnog operatera) i da o tome obaveste ministarstvo. Verbić nalaže i vanredni inspekcijski nadžor u školama, a prosvetna inspekcija dolazi do broja od oko 500 škola kojima su izdavači nudili novac i nastavna sredstva za kupovinu njihovih izdanja. Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika, ali dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića njen rad biva prekinut, a "Novi logos" podnosi tužbu protiv bivšeg ministra prosvete Srđan Verbića zbog narušavanja poslovnog ugleda. Novim zakonom koji je usvojen u aprilu 2018. izdavačima je omogućeno da iznova krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike i izbrisan je član koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika. Takođe, jedna od novina je i uvođenje digitalnih udžbenika, ali ova tema je dovela do razdora među izdavačima. Naime, u februaru 2018, samo mesec i po pre usvajanja novog zakona, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić su javno promovisali digitalni udžbenik izdavačke kuće Klett prilikom posete jednoj beogradskoj školi, na šta su ostali izdavači izrazili nezadovoljstvo i ukazali da je neprihvatljivo da ministar i premijerka favorizuju jednog izdavača i promovišu digitalne udžbenike koji u tom trenutku još nisu bili zakonski definisani. Poslanici opozicije su takođe kritikovali što se zakon usvaja po hitnom postupku i posebno istakli da đaci ne mogu da priušte sebi tablete za elektronske udžbenike, ali ministar Šarčević je izjavio da će se država pobrinuti za tablete. Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Ova nenormalna praksa koja opstaje u sveprisutnom sistemskom neredu u Srbiji ide na uštrb kvalitetnog obrazovanja koje mora biti jedan od glavnih nacionalnih interesa. Evidentno je da država nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri iz 2009. da se uvođenjem konkurencije dođe do podizanja kvaliteta udžbenika, niti je uspela da se odupre institucionalnim pristicima nemačkog izdavača. Tržište efikasno funkcioniše onda kada potrošač može da bira od koga će kupiti robu ili uslugu. Tada se prodavac i kupac ponašaju racionalno, pa se neprekidno uspostavlja ravnoteža između profitnog interesa prodavca i interesa kupca. U Srbiji udžbenike kupuju roditelji, ali oni ne mogu da utiču na njihov izbor niti na njihovu cenu. Dovode se pred svršen čin, a izbor je prepušten diskreciji škola i nastavnika. Neretko se dešavalo tokom proteklih godina da se među odeljenjima jednog razreda u istoj školi upotrebljavaju različiti udžbenici. Takođe, kada je tržište monopolisano ili kartelisano, kada konkurencije nema ili se konkurencija obesmišljava, prednosti privatnog vlasništva prestaju da važe za potrošača. Situacija sa udžbenicima je samo još jedan u nizu slikovitih primera iščašene tržišne utakmice sa korumpiranim igračima gde su najdeblji kraj izvukli đaci i njihovi roditelji, a prosveta je još dublje gurnuta u sunovrat propadanja. Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. U industrijski razvijenom svetu postoje veoma efikasna i uspešna državna preduzeća koja razbijaju uvrežene neoliberalne stereotipe i pokazuju da državno vlasništvo nije prepreka efikasnosti. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih privatnih monopola. Dosta je bilo se zalaže kako za besplatne udžbenike tako i za povratak jedinstvenog nacionalnog izdavača školske knjige čime bi se stalo na put pogubnim tržišnim mahinacijama. Okupljanjem profesionalaca koji bi permanentno bili angažovani na unapređenju učila i obrazovanja uveo bi se red, podigao kvalitet nastave i povratilo poverenje roditelja i đaka u školstvo, a država bi mogla da preko posebnog fonda crpi sredstva iz budžeta za besplatne knjige za svu decu. RODITELJI NA MUKAMA: 2 Kompleta knjiga koštaju isto koliko i 6 tona jabuka! https://t.co/gTT3MJQGhz - SRBIN info (@srbininfo) September 2, 2018 Jasmina Stojanović OO DJB Zvezdara U pisanju teksta su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i materijal iz istraživanja koja su sproveli Krik.rs i Javno.rs. POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM - KLIKNITE OVDE! Izvor: dostajebilo.rs Oznake: Nemačka, Srbija, udžbenici

----------------------------------------------------------