Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 04.09.2018

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Dragoljub Bakić

Teme: Korupcija

Naslov: Nacionalna bruka u Grdeličkoj klisuri

Nacionalna bruka u Grdeličkoj klisuri

Dragoljub Bakić

Dobro je što je list „Danas" u svoju rubriku „U fokusu" - stavio temu Grdeličke klisure, ali je pored brojnih fascinantnih podataka i detalja propustio da to nazove pravim imenom.

Pravo ime bi bilo - po meni -VEUKA NACIONALNA BRUKAI SRAMOTA pre svega onih koji upravljaju ovom zemljom - bolje reći, virtuelnom Državom u kojoj fantomi ruše gde god stignu. Da li ćeTajna policija otkriti tajne rušitelje ili će zaključak biti daje krivac Brdo- koje uzvraća udarac.

Populizam, partokratija, korupcija, nekompetentnost i krajnji amaterizam, bahatost, ignorisanje struke i nepoštovanje i grubo kršenje zakona konačno stižu na naplatu skoro na svakom koraku.

To može da traje neko vreme, ali ne može da traje sve vreme. Ispada da se sve vreme nešto samo popločava da bi se presecale vrpce a ploče same otpadaju i sa tobogan trotoara na Slaviji i sa brda u Grdelici. Ne ide nam od ruke čak ni popločavanje, a da o onim dubinskim i važnijim radovima da i ne govorimo.

U ovom slučaju je toliko očigledno da su profesionalna etika i odgovornost uopšte rekli laku noć ovom prostoru u kome živimo pa bi jedino ispravni redosled stvari bio:

- Ostavke od predsednice Vlade, resorne ministarke, direktora Koridora Srbije pa sve do licenci inženjera koji su pristali da u ovome na ovakav način učestvuju i dozvole da se ovako važan i ozbiljan inženjerski projekat gradi bez adekvatnog i sveobuhvatnog geološkog

ispitivanja, adekvatnog projekta i bez nasušne građevinske dozvole.

Na kraju ispada da se radi ojoš jednoj DIVLJOJ GRADNJI koju treba dodati onim 2.000.000 drugih divljih gradnji za koje jejoš pre četiri godine ministarka građevine obećala narodu i Senatu - da će je zaustaviti, u ovoj oblasti smo neprikosnoveni lideri u regionu i Evropi.

Znači, prvo ostavke najviših funkcionera u Vladi Srbije i

odgovornim javnim preduzećima - pa ozbiljna višegodišnja apsana za zloupotrebu službenog položaja - pa višegodišnja lustracija kako im više nikad ne bi palo na pamet da se ovako igraju sa ozbiljnim

inženjerskim stvarima i pre svega -Ijudskim životima.

Ljudski životi su svakako ugroženi ako se njima dozvoli da u obećanom roku puste u rad ovu deonicu Koridora 10.

U tome ih svakako treba sprečiti kako bi se prihvatili ozbiljnog geološkog istraživanja i ozbiljnog projektovanja - bez kako kažu očiglednog dogovaranja španskog izvođača radova i Koridora Srbije kao investitora.To je toliko nemoralno i stravično - ako je to bilo tako - da tu prestaje svaki zdrav razum i samo ostaje - UŽAS.

Kada se poređaju do sada

otkriveni detalji, to daje užasavajuću sliku o nama i o društvu u kome živimo:

  1. Jedanaest puta menjan projekat bez znanja projektanta;
  2. Sadašnji projekat nema građevinsku dozvolu;
  3. Prilikom revizije projekta nije poštovana zakonska procedura;
  4. Direktni dogovor o izmenama projekta između investitora i izvođača;
  5. Skrivanje odgovornosti

nadležnog ministarstva i investitora -Koridora Srbije;

  1. Otet projekat od Saobraćajnog instituta CIP - prvog projektanta;
  2. Preprojektovanje originalnog projekta radi navodnih ušteda;
  3. Geološka istraživanja nisu urađena u dovoljnom obimu;
  4. Obrušavanja brda od 2015. do danas.

Posle svega nabrojanog postavlja se ozbiljno pitanje kako ove

neodgovorne naterati da zaborave na presecanje vrpce i klicanje dovedene mase u Grdeličkoj klisuri, uzmu se u pamet i sve krenu iz početka - ozbiljna i adekvatna geološka istraživanja, adekvatni projekat, ozbiljnu reviziju projekta, konačnu građevinsku dozvolu i tek onda - gradnju uz najodgovorniji i najozbiljniji nadzor svake - i najmanje pozicije radova.

Ko bi ih na to mogao naterati? Možda najviša naučna institucija u zemlji - Srpska akademija nauke i umetnosti - njihovo odeljenje za nauku-SANU.

Bio bi red a i njihova obaveza da konačno pokažu šta znaju, na trenutak se manu svoje nadmenosti, otresu debeo sloj prašine sa sebe i jednom se stave u službu svoje zemlje od koje primaju popriličnu slavu i apanažu.

Možda bi ih ovi koji su nedodirljivi i koji se ne smatraju krivim morali poslušati i uraditi POPRAVNI.

Možda bi tako umanjili svoju bruku i sramotu - a presecanje vrpce koje toliko obožavaju, odložili kada to magično Brdo budu ukrotili.

Taj čitav posao je čista nauka i čista matematika - i zato treba pustiti da to odrade Ijudi koji su za to naučeni. Samoje jedan uslov - novci za to se ne smeju kobajagi štedeti već se moraju obezbediti dovoljna sredstva da seto konačno kvalitetno uradi bez ikakvog burazerskog dogovaranja koje svakodnevno uništava i sistematski urušava ovu zemlju.

Populizam, partokratija, korupcija,

nekompetentnost i krajnji amaterizam, bahatost, ignorisanje struke i nepoštovanje i grubo kršenje zakona konačno stižu na naplatu skoro na svakom koraku

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 15

Rubrika: Novosadska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Kružni tok uskoro i u Sremskoj Kamenici

Kružni tok uskoro i u Sremskoj Kamenici

Na uglu Puta doktora Goldmana, ulica Moše Pijade i Branislava Bukurova u Sremskoj Kamenici uskoro treba da počne izgradnja kružnog toka. Vrednost radova procenjena je na oko 90 miliona dinara, a platiće ih G rad i Pokrajina.

- Sremska Kamenica ima 15.000 stanovnika i kao takva zaslužuje da ima kružni tok, pre svega da bi se povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju jer smo imali dosta nesreća u kojima su učesnici bili, osim vozača automobila, i pešaci i biciklisti rekao je predsednik Saveta mesne zajednice Sremska Kamenica Ljubomir Lasica. - Stoga će se, osim kružnog toka, uraditi pešačke i biciklističke staze, ali i javno osvetljenje, da bi i oni bili sigurniji i bezbedniji nego što je to bio slučaj do sad.

Kako je kazao naš sagovornik, s obzirom na to da je Sremska Kamenica brdovita, dosta je nepregledna za učesnike u saobraćaju, tako da su postavljena i saobraćajna ogledala, i to u Ulici Sonje Marinković, na izlazu Ulice Ive Lole Ribara, gde je često bilo udesa, zatim na Paragovu, Staroiriškom putu, putu za Popovicu, na Čardaku...

- Te ulice su bile zaista nepregledne i morali smo da učinimo nešto da smanjimo nesreće, te sam došao na ideju da su saobraćajna ogledala najbolje rešenje rekao je Lasica. - Nažalost, veliki je problem što ljudi ne umeju da cene tuđe radove te su počeli da ih lome, a malo ko i gleda u njih jer svi, izgleda, negde žure, a ni ogledala nisu džabe, vrede 60.000 dinara.

Po njegovim rečima, trebalo bi da se napravi pešačka staza i parking u Ulici vojvode Putnika, kao i u Zmaj Jovinoj ulici. Zahvaljujući odličnoj saradnji s gradonačelnikom Milošem Vučevićem i gradskim upravama, u Sremskoj Kamenici radi se punom parom. Tako se u Šljukinoj ulici prave kanali i odvodi za atmosferske vode te će se na taj način sprečiti ulazak vode u tu ulicu, pošto je strma. Kako ističe Lasica,

u toku su radovi u samom centru, na takozvanom urbanom džepu, a u OŠJovan Jovanović Zmaj” zamenjena je kompletna stolarija.

- Rešavamo vodosnabdevanje Bocki, što nam je gorući problem, treba da se raspišu javne nabavke od decembra, a nakon toga krenuli bi s radovi - kazao je Lasica. - Posao će biti podeljen u tri faze, a prva obuhvata potes od 200 metara, od Ilidže do kraja Bocki. Zatim bi išle druga i treća faza radova za kanalizaviju i vodu. Išli smo od vrata do vrata i skupljali potpise za saglasnost da se uradi kolektor, koji će ići prema Salaškom putu, te bi onda i Ledinci dobili kanalizaciju jer je planirano da taj kolektor ima kapacitet i za to mesto.

Kako je rekao Lasica, dosta ulica je asfaltirano, poput Školske, Dunavske, Vuka Karadžića, Kneza Mihajla, ulica kod Dečjeg sela.... Nov asfalt će dobiti i ulice Ivana Gorana Kovačića, Kneza Višeslava, Svetosavska, Drinska, Šljukina, Vihorska, u planu da se radi je i Staroiriški put. Što se tiče javne rasvete, u plan se uvek stave ulice Novosadska i Svetozara Miletića, od Rada Končara do Vladimira Nazora, jer su mračne. Za Novosadsku ulicu postoji projekat, po kojem treba da se postavi javna rasveta, ali su tu problem nerešeni imovinskopravni odnosi te nema prostora za postavljanje bandera.

- Moram da pohvalim JKP „Čistoća” zato što su nam pomogli da se otarasimo divljih deponija u Sremskoj Kamenici - rekao je Lasica. - Postojala je jedna na ulazu u Bocke, koju smo očistili, zatim sa Čardaka, dok na Mošinoj vili još imamo problema jer pojedinci i dalje ne vode računa o tome da je smeću mesto u kontejneru, a ne pored puta. Stoga aspelujem na građane da se osveste i čuvaju svoju okolinu jer bez zdrave životne sredine nema života.

Tekst i foto: I. Mikloši

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: Informer     Strana: 10,11

Rubrika: Vesti

Autori: M.S.

Teme: Korupcija

Naslov: MAMA JE UBILA ZORANA, PRETIO JOJ JE ZBOG PLACA

MAMA JE UBILA ZORANA, PRETIO JOJ JE ZBOG PLACA

Građevinski investitor Zoran Trifunović godinama je pretio mojoj majci Stojanki (70), jer je pokušavao na sve načine da otme plac od nje. Vređao ju je, pričao da će je izlomiti, tvrdio da ima veze i u podzemlju i u policiji. Majka je psihički obolela od svega toga. Pao joj je mrak na oči i ubila ga je, priča Marko Stojanović, sin Stojanke, koja je prekjuče ujutro pištoljem likvidirala Trifunovića u blizini svoje kuće na beogradskoj opštini Zvezdara.

Štitila sina

Marko kaže da je tortura počela pre nekoliko godina, nakon što je njegova majka odbila da Trifunoviću ustupi svoj plac u Ulici Olge Ivanović, kako bi on tamo izgradio stambenuzgradu.

- Taj čovekje od tada više puta pretio mojoj majci i ona ga je prijavljivala, ali uzalud. Svima se obraćala za pomoć i zaštitu, ali ni policija ni tužilaštvo nisu reagovali. Pre dve godine podnela je i krivičnu prijavu protiv tog čoveka, ali se ništa nije promenilo - priča očajni Marko.

Trifunović je, prema Markovim rečima, uprkos brojnim prijavama, skoro svakodnevno dolazio u njihovu ulicu i nastavljao sapretnjama.

- Govorio je da ima „debele“ veze u podzemlju, ali i u policiji i sudu. Rekao je da su protivnjega i ranije neki ljudi podnosili prijave, ali da nikad nije bio u zatvoru... Pretio je mojoj majci da će je polomiti, unakaziti... Moja majka je zbog tog čoveka i psihički i fizički obolela - navodi Stojankin sin.

On nije ni slutio da je njegova majka počela da razmišlja o ubistvu. Ni na trenutak nisam pomislio da će pucati u tog čoveka. Ona je, inače, na sve načine pokušavala mene da zaštiti od svih tih problema i najčešće se sama suočavala sa Zoranom. U nedelju ujutro sam spavao kada se to desilo... Policija nam je zatim upala u kuću, ja sam se probudio, a majka je počela da vrišti od šoka, bila je van sebe... Kad su je odveli iz kuće, video sam je samo jednom, u prolazu, u policijskoj stanici. Planiram da odem da je posetim u pritvoru, da joj odnesem nešto hrane i lekove bez kojih moja majka ne može - rekao je sin uhapšene penzionerke.

Ubistvo snimljeno

Kako smo saznali od izvora iz istrage, celo ubistvo u ulici Vučićev prolaz, u blizini Stojankine kuće, snimljeno je kamerama sa video-nadzora obližnjeg objekta.

Osuđivan za prevare i falsifikovanje Zoran Trifunović je ranije osuđivan zbog falsifikovanja, prevara i kršenja autorskih dela. Bio je u centru medijske pažnje krajem 2009, jer je sumnjičen da je poslao batinaše da napadnu supružnike Koču i Menku Kostovski, zbog sudskog spora oko imovine na beogradskoj opštini Zvezdara. Međutim, za to krivično delo Zoran nikada nije osuđen. Pošto se Koča sad pominje kao manjinski suvlasnik Zoranovog građevinskog preduzeća, sva je prilika da su se njih dvojica u međuvremenu nagodili i sravnili račune. Reporteri Informera juče su pokušali da kontaktiraju i rođake ubijenog investitora, ali na obe adrese, na kojima je on bio prijavljen ili bio vlasnik, nismo zatekli nikoga od njih.

- Na snimku se vidi kako Stojanka sa kačketom na glavi i cegerom u ruci ide u susret investitom Zoranu Trifunoviću. Prišli su jedno drugom i pa snimku izgleda kao da su razmenili nekoliko reči. Onda je Stojanka gurnula ruku u ceger, izvadila pištolj i pucala investitom u nogu. On je pao, a ona mu je pucala u stomak. Zatim mu je prišla još bliže i ispalila mu metak u glavu. Nakon toga je vratila pištolj u ceger i odšetala - kaže sagovornik.

Stojanka je posle ubistva otišla do svoje kuće, u susednoj ulici, i legla u krevet. Ubrzo je policija počela uviđaj i, na osnovu izjava stanara obližnjih kuća i pregleda snimaka sa sigurnosnih kamera, utvrdila da je Stojanka pucala u Trifunovića, zbog čega je uhapšena. M. S.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: Kurir     Strana: 1,4,5

Rubrika: Politika

Autori: Ivana Kljajić

Teme: Javne nabavke

Naslov: NA ČIŠĆENJE ZAVESA I TEPIHA SPISKALI ČAK 7,2 MILIONA ZA SAMO JEDNO LETO

NA ČIŠĆENJE ZAVESA I TEPIHA SPISKALI ČAK 7,2 MILIONA ZA SAMO JEDNO LETO

Generalka Zgrada parlamenta biće ulickana od poda do plafona jer se, kako stoji u dokumentaciji, doslovce traži „glancanje do visokog sjaja“

IVANA KLJAJIĆ

Da Skupštinu Srbije vodi žena, vidi se, između ostalog, po filozofiji Maje Gojković da, kada je reč o higijeni, nema štednje! Parlament je samo za pranje prozora, zavesa i podova potrošio 7,2 miliona dinara!

Letnje veliko spremanje ugovoreno je u avgustu kakobi poslanici na početakjesenjeg zasedanja

ušli u besprekorno čisto i savršeno uglancano zdanje. Specifikacija javnih nabavki, u koju je Kurir imao uvid, otkriva da će u zgradama koje koristi Skupština Srbije biti očišćeno i ulickano bukvalno sve od poda do plafona. U dokumentu doslovce piše da se traži „glancanje do visokog sjaja“!

Visoki zahtevi

Tako će firma kojoj je povereno pranje zavesa i prozora morati da za 3,6 miliona dinara opere staklene površine, tapete, lamperiju, venecijanere, lake, trakaste i rolo zavese, draperije, vrata, garnišne... Skupština je uz to naručila i hemijsko čišćenje peškira, uz napomenu da oni moraju biti spakovani u zavarene plastične providne kese. Ovaj posao dobila je grupa ponuđača iz Stare Pazove, koju čine firme „Coopservice BMK“ i „ Jupiter lavanda group“.

Beogradska firma „Tesop sistem“ prihvatila se pranja i održavanja podova i nameštaja i za 3,6 miliona dinara opraće sve tekstilne podne obloge, stepenište, mermerne površine, drvenariju, mebl na stolicama i garniturama...

Nadmetanje

Mašinsko pranje (tvrdih) mermernih podnih obloga abrazivnim hlcevima, sušenje, nanošenje zaštitne emulzije u dva sloja koja je postojana i otporna na habanje i klizanje, i glancanje (poliranje) do visokog sjaja i zahtev je koji se u ponavlja za skoro svaku stavku ovog tendera.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih nabavki kaže za Kurir da nema ništa protiv higijene u Skupštini ukoliko su posao velikog spremanja dobile firme sa najjeftinijom ponudom, i to na javnom nadmetanju:

- Ako su nam neki poslanici „prljavi“, neka nam je makar parlament čist. Ne možemo da procenimo da li je 7,2 miliona realna cena i zato je važno da je postupak sproveden javno i uz učešće više ponuđača.

PROZORI I ZAVESE

Staklene površine i stolarija

Zidne površine sa tapetom

Zidnih površina od lamperije i drvenih vrata

Lake zavese

Teške zavese - draperija

Trakaste zavese

Venecijaneri

Rolo zavese od skrin-platna

PODOVI NAMEŠTAJ

Tekstilne podne obloge i nameštaj

Mermerne podne obloge

Mermerne i štukomermene zidne obloge

Drvene zidne obloge

Meblirani delovi nameštaja Modernizacija

ZA TELEFONE 2,1 MILION

Skupština se za radnu jesen opremila i novom tehnikom. Osim video-nadzora, računara i televizora, nabavljeno je i 170 specijalnih fiksnih telefona. Takozvani Vo-IP telefoni plaćeni su čak 2,1 milion dinara, odnosno 12.600 po aparatu. I za ovu nabavku parlament je imao posebne prohteve, između ostalih, da se mogu podesiti različite melodije zvona za svaku od linija posebno, da broj može da se poziva koristeći ime, da određeni pozivaoci imaju svoj zvuk zvona.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: Pink

Emisija: Svitanje/TV Pink

Autori: Redakcija

Teme: javne rasprave

Naslov: Gost: Marko Tomašević, SKGO

Marko Tomašević ispred SKGO govori o osmom sastanku mreža načelnika uprave gradova i opština koji je održan u Zrenjaninu. Govorilo se o novom zakonu o lokalnim samoupravama.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: N1

Emisija: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Gosstovanje Gordane Bulatović iz Komisije za zaštitu konkurencije

Spiker:Komisija za zaštitu konkurencije podnela je prijave protiv nekoliko proizvođača bebi opreme zbog sumnje da su se dogovarali oko cena. O tome razgovaram sa Gordanom Bulatović koja vodi sektor za zastupanje politike konkurencije i međunarodnu saradnju. Pre nekoliko dana pokrenuli ste postupke protiv nekoliko uvoznika i distributera bebi opreme, zbog čega tačno? Gordana Bulatović:Pokrenuli smo protiv 10 tržišnih učesnika među kojima ima i trgovaca bebi opremom, postoje osnovane sumnje da su se oni dogovarali oko cena u prodaji bebi opreme, razne od cucli, masti za bebe, u svakom slučaju posedujemo dokumentaciju koja ukazuje da postoji sumnja da su distributeri pravili takve ugovore gde su prodavcima od kojih mi kupujemo robu određivali koja je to cena koju smeju da istaknu. To je prema zakonu o zaštiti konkurencije nedozvoljeno zato što sprečava nas da kupujemo po različitim cenama iste proizvode što je osnov konkurencije. Spiker:Na koji način distributeri mogu da prisile trgovce, ko bi to mogao da zaštiti trgovce od takvih pritisaka?Gordana Bulatović:Verovatno se jedan deo trgovaca oseća uslovljen nečim, oni očito ne poznaju dovoljno zakon o zaštiti konkurencije koji se u Srbiji primenjuje, oni ne treba da se osećaju ni uslovljenim. Neki od njih kako pretpostavljamo dobijaju neke posredne podsticaje da se tako ponašaju ali u svakom slučaju oni rizikuju komisiju za zaštitu konkurencije zbog takvog ponašanja. Ono što je tu ključno za nas je da mladi roditelji ne mogu na tržištu Srbije u tim slučajevima da kupuju robu po različitim cenama a to je generalno problem nego mogu samo po najvišoj ceni. Spiker:Određeni postupci se i od ranije vode, uvek su u pitanju obično isti razlozi. Gordana Bulatović:Jeste, na žalost, isti su razlozi, u aprilu mesecu smo pokrenuli već dva postupka ali smo u isto vreme pokrenuli i opežnu analizu stanja na tržištu bebi opreme za koju se nadamo da će dati jednu puniju sliku šta se dešava na tom tržištu što može da uslovi i određene nove postupke, nadamo se konačno spuštanje cena u radnjama ove vrste proizvoda. Spiker:Kako bi jednostavno moglo da se objasni šta se dešava u tim nedozvoljenim odnosima distributera, trgovaca, uvoznika kako se dogovaraju cene, da li se dogovara neki okvir ili konkretno cena ispod koje ne sme da se ide?Gordana Bulatović:Različiti su modaliteti tih dogovora, postoje situacije kada se više konkurenata odnosno firmi koje bi trebali da budu konkurenti dogovore da imaju istu cenu proizvoda. Oni bi trebali da konkurišu jedan drugom, ali i da se dogovore da bi i jedni i drugi imali isti prolaz na tržištu da imaju iste cene. To je jedna vrsta problema. Druga vrsta koja je vrlo česta u Srbiji gde se uvoznik ili distributer koji prodaje u maloprodaji robu on odredi najnižu cenu, on to ne sme da radi po zakonu, on može da preporuči cenu ali to da li ću ja kao trgovac na malo vama kao kupcu ponuditi i zaraditi dinar umesto 50 dinara to bi trebalo da bude deo moje poslovne odluke. Ovako sam ja uslovljena da vama ponudim, pritom vi gde god odete u Beogradu da kupite taj isti proizvod ne vredi vam da šetate uvek ćete naići na istu cenu.       To je problem za kupce. Pored toga postoji i dogovor o podeli tržišta gde se vi i mi dogovorimo da vi izmete južno od Beograda a ja severno, što je jako teška povreda konkurencije. Postoji mogućnost učešća da se dogovaramo vrlo opasna stvar koja košta puno poreske obveznike u Srbiji to je dogovor oko učešća na javnim nabavkama gde se unapred određene firme dogovore ko će biti pobednik. Spiker:Sad je pokrenut postupak protiv deset tržišnih učesnika, od aprila se vode još neki drugi postupci, kako generalno teče postupak, šta komisija radi, koliko brzo dođe do nekih rezultata? Gordana Bulatović:Tu u javnosti postoji jedna lažna slika da mi ličimo na inspekciju, komisija za zaštitu konkurencije nisu inspektori, ne mogu izneti mandatne kazne kako to rade inspekcije. U pitanju su vrlo opsežni postupci koji traju gde se rade određeni uptinici odnosno analize tog tržišta gde se pitaju ti konkrenti i druge države institucije zato što nama nije cilj da izreknemo kaznu tržišnim učesnicima nego nam je cilj da svi imaju iste uslove da prodaju svoju robu na tržištu. Nama je važno da zaštitimo sve pa i ove protiv kojih smo pokrenuli postupak ako nisu krivi. Ne idemo po svaku cenu na kažnjavanje nego na obezbeđenje ravnopravnih uslova na tržištu. Spiker:Kad već dođe do kazne, kakve su kazne u pitanju i da li se dešava da i nakon kazne se ponavljaju slučajevi ili slično ponašanje? Gordana Bulatović:Mi nismo imali slučajeve da se ponavljaju, sva tržišta gde postoje učesnici gde smo izrekli kazne. Kazne su svuda u svetu pa i u Srbiji za ovu vrstu povreda konkurencije prilično visoke, one iznose do 10% ukupnog prihoda firme u prethodnoj godini. U slučaju Srbije to jeste izuzetno teška kazna, podsetiću vas evropska komisija je nedavno kaznila firmu koja je platila nekoliko miliona evra, istina u digitalnom svetu se vrlo brzo taj novac i zaradi ali teško da može da se zaradi u maloprodaji u Srbiji. Oni koje mi kaznimo teško da budu povratnici tom delu, da shvate koliko je to teško i opasno. Spiker:U prethodnom periodu smo imali sličan slučaj sa trgovinama sportske opreme, kako je taj slučaj rešen, da li je blizu rešenja?Gordana Bulatović:Svi su kažnjeni koji su učestvovali u dogovaranju cena i bila je sumnja slična kao za bebi opremu, kazne u procentualnom iznosu nisu visoke, bile su 2-2,5% maksimalno, međutim za uvoznike i za prodavce sportske opreme u Srbiji to jesu visoke kazne, svi su platili to u budžet Srbije ali čini mi se da su i naučili jednu lekciju jer ono što do nas dolazi je da danas isti model patika možete u različitim radnjama da kupite po različitoj ceni. To je bio naš cilj. Spiker:To tržište je sada uređenije, manje su šanse da se ponovi. Gordana Bulatović:Jeste. Spiker:Rekli ste da vaš proces nije mandatno izricanje kazne, da vršite anktete sa drugim društvenim institucijama sa konkurencijom, sa kojim sve institucijama?Gordana Bulatović:Apsolutno sa svima uključujući Poresku upravu, Agenciju za borbu protiv korupcije, to su inače institucije i državni organi sa kojima mi imamo sporazume o međusobnoj saradnji. Podsetiću vas da komisija za zaštitu konkurencije ima mandat da vrši nenajavljene uviđaje do određenih ugovora u slučajevima koje ste pomenuli, smo upravo vršili nenajavljene uviđaje, komisija za zaštitu konkurencije je za to opremljena i ima posebnu forenziku, zahvaljujući donacijama ambasade Norveške upravo nabavljamo potpuno novu forenziku koja će omogućiti da lakše dođemo do dokaza. Sve su to procesi gde mi ako je potrebno imamo saradnju sa drugim institucijama pa i sa policijom. Spiker:Počeli smo priču o bebi opremi i postupak je sada neki u toku kako sad dalje teče situacija, da li vi i dalje pratite kretanje na tržištu, da li je moguće da samo pokretanje postupka dovede do određenih korekcija ponašanja na tržištu i da li to može da utiče na ishod određenih kazni? Gordana Bulatović:Mi u komisiji sa radošću nekada obustavimo određeni postupak, ako delo koje je učinjeno nije suviše teško a učesnici pokazuju volju i želju da se menjaju odnosno promene svoje ponašanje i svoju praksu. Nadamo se da će sve ovo uticati na kompletno tržište bebi opreme, mi trenutno radimo veliku i opsežnu analizu sa kojom ćemo upoznati javnost i nadam se da će rezultati pokazati da je već činjenica da smo pokrenuli postupak što je bio slučaj sa drugim tržištima da sama činjenica da pokrenemo postupak dovede do toga da se neke stvari na tržištu promene da fokus bude na to šta znači politika zaštite konkurencije, nemojte zaboraviti da u Srbiji to postoji samo 12 godina, Nemačka ima telo koje postoji 60 godina, to je još uvek kod nas jako novo, tržišna ekonomija je za Srbiju nova stvar, tako da treba vreme da se tržišni učesnici nauče, mi smo tu da im pomognemo, tu ste i vi, mi inače sa N1 imamo jako dobru saradnju, vi podržavate sve naše aktivnosti to nam je jako drago i nadam se da će biti prilike za još ovakvih razgovora. Spiker:Hoće svakako, hvala vam.                                          

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: N1

Emisija: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Muhadinović ostaje bez kuće

Zbog izjave date medijima 2013. godine, predsednik Saveza udruženja akcionara Vojvodine Veselin Muhadinović, ostaće bez kuće. Osnovni sud u Vrbasu procenio je da je novom vlasniku nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata Zmajevo naneo štetu u poslovanju od oko dva miliona dinara.

I dok Muhadinović navodi da je žrtva korumpiranog sistema zbog ukazivanja na nepravdu, vlasnici kombinata tvrde upravo suprotno.

Na kojoj će adresi poštar posle 18. septembra pronalaziti Veselina Muhadinovića, nije poznato. Tog datuma kuća mu ide na doboš - i to zbog izjave da će bivši radnici i akcionari kombinata Zmajevo skinuti rod sa 612 hektara oranica koje su, tvrdi, nelegalno prisvojene tokom privatizacije 2004.

Šest godina kasnije poljoprivredni kombinat otišao je u stečaj, a 396 akcionara je, kaže, ostalo bez akcija. Tada je osnovana zadruga i krenuli su u pravnu borbu za ono na šta, smatraju, imaju pravo - za zemlju.

"Ja sam jedini čovek u Srbiji koji je kažnjen zbog govora o pljačkaškoj privatizaciji... jedini", kaže Muhadinović.

Osim medijima, obraćali su se brojnim institucijama - policiji, tužilaštvu, Agenciji za borbu protiv korupcije, opštini više puta, a 2012. došli su i do tada prvog potpredsednika Vlade, a danas predsednika države.

"On je tada nama dao čvrsto obećanje da će 24 privatizacije biti ispitane i da će se onda poljoprivredna preduzeća... on zna za tu pljačku, da će to biti urađeno. Mi smo se veoma zadovoljni vratili od njega i zadovoljni smo bili šta nam je obećao, a od svega toga nijedan kombinat, nijedno preduzeće, ništa se nije ispitalo. Ostalo je na tome da ja ostajem eto maltene bez kuće i ko zna šta će biti sa mnom", priča Muhadinović.

Sud je nakon dva ročišta odlučio da Muhadinović novim vlasnicima kombinata, firmi "Novi trading NS", mora nadoknaditi štetu nastalu zbog izjave za medije i taj postupak je pravosnažan. Za razliku od njega, procesi koje su zadrugari pokretali za vraćanje nekada zadružne zemlje, traju godinama.

U firmi "Novi trading" s druge strane navode da su zapravo oni žrtve zadrugara, te da se već 12 godina bore sa lažnim optužbama, za šta kažu imaju i potvrdu policije i više različitih sudova.

I njima smeta što procesi nisu završeni, što ih obilaze policija i inspekcije i što se dugo spominju u negativnom kontekstu, iako 612 hektara oranica po njima nisu sporne jer su kupljene, tvrde, kao društvena, a ne zadružna svojina.

"Firma 'Novi trading' ima i potvrdu Agencije za privatizaciju da je ta privatizacija odrađena u potpunosti u skladu sa zakonom, da su novi vlasnici u potpunosti ispoštovali sve ugovorne obaveze na koje su se obavezali, tako da tu po nama ništa nije sporno", rekao je advokat firme Nebojša Ivković.

Ipak, kada rešenje konačno bude doneto, poznato je na koju će adresu njima biti dostavljeno. Predstavniku zadrugara, ne.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: carsa.rs

Link: http://www.carsa.rs/probudimo-se-umesto-nasih-nemacki-udzbenici-za-nasu-decu/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PROBUDIMO SE: Umesto naših, nemački udžbenici za našu decu!

Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač.Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost.Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 u srednjim školama. Ako se prosečna cena udžbeničkih paketa kreće od oko 10.000 dinara za đake osnovnih škola, pa do okvirno 15.000 za učenike srednjih škola, dolazi se do cifre prema kojoj tržište udžbenika u Srbiji vredi oko sedam i po milijardi dinara odnosno oko 63 miliona evra, mada se prema nezvaničnim procenama taj iznos kreće između 80 i čak 150 miliona evra.Međutim, i pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, kvalitet udžbenika i nastave sve više nazaduje. Način na koji se predaju predmeti u osnovnoj školi se nimalo ne razlikuje od nastavnih metoda od pre trideset ili četrdeset godina. Matematika je i dalje bauk, iz prirode i društva se napamet uče definicije geografskih pojmova koja deci saznajno nisu ni bliska ni jasna, gradivo iz srpskog jezika je nesistematizovano i fragmentirano bez bilo kakvih zaokruženih celina.Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač. Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost. Olako dobijanje licenci je dovelo do hiperprodukcije udžbenika za osnovce i do preplavljenosti tržišta - od preko 80 naslova, koliko se našlo na raspolaganju prvacima školske 2014/2015, ove godine se došlo do neverovatnih 286 udžbenika i to samo za đake prvog i petog razreda koji će školske 2018/2019. raditi po izmenjenom nastavnom planu i programu.Po zakonskom rešenju iz 2009. formiranje cene udžbenika je bilo potpuno slobodno, a izdavačke kuće su se dovijale da svaka razradi neki svoj način lobiranja, preko doniranja računara, tableta, sitnih poklona, plaćanja seminara i putovanja, a sve kako bi škola, direktor ili nastavnik odabrali baš njihove udžbenike. Takođe, većina novih izdavača koji su ušli na srpsko tržište nisu imali stalno zaposlene koji bi radili na kvalitetu udžbenika. Autori, urednici i lektori su bivali angažovani po ugovoru, što prema oceni Ministarstva prosvete 2015. nije odgovaralo zahtevima nastavnog materijala. Istovremeno je Agencija za borbu protiv korupcije tada upozorila da nedostatak regulative vodi do netransparentnosti i korupcije.Rešavanje ovih problema Ministarstvo prosvete iste godine poverava radnoj grupi koja je paralelno radila na pisanju novog teksta zakona kojim je, između ostalog, trebalo da bude regulisana maksimalna cena udžbenika. Međutim, članovi radne grupe (predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnici javnog i privatnih izdavača) nisu uspeli da usaglase stavove.Iste godine Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstvo prosvete javno izlaze sa stavom da je uplitanje države prilikom formiranja cene u ovom slučaju opravdano s obzirom da roditelji kao krajnji kupci ne biraju prozvod (udžbenike) koji plaćaju, tako da se oni ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.Međutim, izdavači su istog trenutka shvatili da im novi zakon umanjuje šanse za zaradu, što je pokrenulo pravu lavinu pritisaka kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje. U aprilu 2015. Filip Hausman, generalni direktor nemačkog izdavača "Klett", upućuje pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem ističe svoje nezadovoljstvo predlogom novog Zakona o udžbenicima koji se, prema njegovom mišljenju, kosi sa evropskim standardima i pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora, s obzirom da predviđa postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača.Paralelno kreće pritisak nemačkog ambasadora na tadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, kao i nemačkog paralmentarca Dejvida Mekalistera na Aleksandru Jerkov, tada predsednicu Odbora za obrazovanje, koji se u svojem pismu takođe osvrnuo na primedbe izdavačke kuće Klett.Tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić u februaru 2016. pismeno obaveštava Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade novog Zakona bio izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima. Agencija prosleđuje Verbićevu prijavu Višem javnom tužilaštvu koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u konkretnom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.Zakonom o udžbenicima iz 2015. koji je Skupština Srbije usvojila 31.07.2015, trebalo je da se obezbede kvalitetni udžbenici koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da se zaštiti porodični budžet. Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novi zakon iz 2015. je takođe izričito zabranio posredovanje škole i zaposlenih u prodaji udžbenika uz nadoknadu, kao i poklone za nastavnike i donacije za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika.Iste godine ministar prosvete Srđan Verbić u dopisu prosleđenom školama propisuje da se udžbenički kompleti koje su škole izabrale za školsku 2015/2016. mogu koristiti samo u toj školskoj godini napominjući da je ugovorno obavezivanje škole da će udžbenike koristiti i školske 2016/2017. protivno zakonu.Istovremeno je upozorio direktore škola da odmah zatraže raskid ugovora ukoliko su ga zaključili sa "Novim Logosom" (koji je školama donirao tablet računare s paketom usluga mobilnog operatera) i da o tome obaveste ministarstvo. Verbić nalaže i vanredni inspekcijski nadžor u školama, a prosvetna inspekcija dolazi do broja od oko 500 škola kojima su izdavači nudili novac i nastavna sredstva za kupovinu njihovih izdanja. Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika, ali dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića njen rad biva prekinut, a "Novi logos" podnosi tužbu protiv bivšeg ministra prosvete Srđan Verbića zbog narušavanja poslovnog ugleda.Novim zakonom koji je usvojen u aprilu 2018. izdavačima je omogućeno da iznova krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike i izbrisan je član koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika. Takođe, jedna od novina je i uvođenje digitalnih udžbenika, ali ova tema je dovela do razdora među izdavačima. Naime, u februaru 2018, samo mesec i po pre usvajanja novog zakona, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić su javno promovisali digitalni udžbenik izdavačke kuće Klett prilikom posete jednoj beogradskoj školi, na šta su ostali izdavači izrazili nezadovoljstvo i ukazali da je neprihvatljivo da ministar i premijerka favorizuju jednog izdavača i promovišu digitalne udžbenike koji u tom trenutku još nisu bili zakonski definisani. Poslanici opozicije su takođe kritikovali što se zakon usvaja po hitnom postupku i posebno istakli da đaci ne mogu da priušte sebi tablete za elektronske udžbenike, ali ministar Šarčević je izjavio da će se država pobrinuti za tablete.Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Ova nenormalna praksa koja opstaje u sveprisutnom sistemskom neredu u Srbiji ide na uštrb kvalitetnog obrazovanja koje mora biti jedan od glavnih nacionalnih interesa. Evidentno je da država nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri iz 2009. da se uvođenjem konkurencije dođe do podizanja kvaliteta udžbenika, niti je uspela da se odupre institucionalnim pristicima nemačkog izdavača.Tržište efikasno funkcioniše onda kada potrošač može da bira od koga će kupiti robu ili uslugu. Tada se prodavac i kupac ponašaju racionalno, pa se neprekidno uspostavlja ravnoteža između profitnog interesa prodavca i interesa kupca. U Srbiji udžbenike kupuju roditelji, ali oni ne mogu da utiču na njihov izbor niti na njihovu cenu. Dovode se pred svršen čin, a izbor je prepušten diskreciji škola i nastavnika. Neretko se dešavalo tokom proteklih godina da se među odeljenjima jednog razreda u istoj školi upotrebljavaju različiti udžbenici. Takođe, kada je tržište monopolisano ili kartelisano, kada konkurencije nema ili se konkurencija obesmišljava, prednosti privatnog vlasništva prestaju da važe za potrošača.Situacija sa udžbenicima je samo još jedan u nizu slikovitih primera iščašene tržišne utakmice sa korumpiranim igračima gde su najdeblji kraj izvukli đaci i njihovi roditelji, a prosveta je još dublje gurnuta u sunovrat propadanja.Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. U industrijski razvijenom svetu postoje veoma efikasna i uspešna državna preduzeća koja razbijaju uvrežene neoliberalne stereotipe i pokazuju da državno vlasništvo nije prepreka efikasnosti. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih privatnih monopola.Dosta je bilo se zalaže kako za besplatne udžbenike tako i za povratak jedinstvenog nacionalnog izdavača školske knjige čime bi se stalo na put pogubnim tržišnim mahinacijama. Okupljanjem profesionalaca koji bi permanentno bili angažovani na unapređenju učila i obrazovanja uveo bi se red, podigao kvalitet nastave i povratilo poverenje roditelja i đaka u školstvo, a država bi mogla da preko posebnog fonda crpi sredstva iz budžeta za besplatne knjige za svu decu. AUTOR: Jasmina Stojanović, OO DJB Zvezdara U pisanju teksta su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i materijal iz istraživanja koja su sproveli Krik.rs i Javno.rs. IZVOR:dostajebilo.rs, Srbin.info                    

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/sarcevic-nemam-nameru-da-smanjujem-platu-strajkacima/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Šarčević: Nemam nameru da smanjujem platu štrajkačima

Predlog platnih grupa i razreda nije potekao iz Ministarstva prosvete, već je matrica preuzeta iz vremena dok je taj posao vodila nekadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički.Foto: FoNet / Imre Szabo Ja sam poslednjih godinu dana govorio na Vladi da će se sindikati boriti za devetu platnu grupu dokle god mogu, jer ni njima nije objašnjeno šta dobijaju sa 8-3 grupom, a šta sa 9-1. Najveći problem je napraviti startnu osnovu, odnosno utvrditi gde je nastavnik zaposlen u osnovnoj i srednjoj školi, jer je to složen posao. Mislim da nije realno da se svi zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme nađu u 9-1 platnoj grupi. Moj predlog je da samo oni koji drže nastavu, psiholozi i pedagozi treba da budu u 9-1 grupi. Svi ostali moraju da naprave kriterijume. Kakve kriterijume imaju sekretari škola, šefovi računovodstva…oni moraju esnafski da sednu i to reše - kaže za Danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Objašnjava da su predlog platnih grupa i razreda uradili konsultanti MDULS-a i da se doskoro Ministarstvo prosvete ništa nije pitalo. Poručuje da je otvoren za pregovore sa sindikatima obrazovanja, koji su, kako kaže, požurili da najave štrajk, pre nego što su iscrpljene mogućnosti da se pregovorima neke stvari u tom predlogu promene. Sindikati za danas najavljuju štrajk, ali i tokom septembra. Da li će im biti smanjene dnevnice za tih 15 minuta koliko budu skraćivali časove? Poslednji put kada su štrajkovali ste tu zakonsku odredbu iskoristili i smanjili im plate. - To nije tačno. Od kada sam postao ministar, štrajkovala je samo Unija sindikata prosvetnih radnika u dva navrata, tako što su potpuno obustavili rad. Prvi put sam rekao da zbog drugih sindikata ne mogu da im ne odbijem dnevnicu od plate, ali sam ipak od toga odustao. Odbio sam im dnevnice kada su drugi put to ponovili. Štrajk od 30 minuta je u zakonskim okvirima kojim mogu da iskažu svoj stav i nemam nameru nikome da smanjujem platu. Ovog puta mislim da je taj stav legitiman jer govorimo o važnim temama. Lično smatram da nismo potrošili priče koje je trebalo da ispričamo, ali nas je pretekao početak školske godine, koji su neki hteli da iskoriste. Ne kažem da i ja ne bih uradio isto da sam na njihovoj strani, ali sa ovog aspekta mogu da poručim da je država spremna na razgovore i nema potreba da se pravi loša priča, jer je najavljeno povećanje plata. Bibliotekari su jedini sa visokom stručnom spremom ostali u osmoj platnoj grupi. - U platne grupe i razrede mora da se uvede nova kategorija bibliotekar stručni saradnik u školi i onda će automatski preći u drugu grupu. Imate neka generička zanimanja koja uopšte ne postoje. Sve to treba da se popravi unutar sistema, jer ono što smo i sindikati i ja dobili krajem jula jeste radni materijal. Imali smo samo jedan sastanak i onda je najavljen štrajk. Da li su vama kao ministru vezane ruke da utičete da zaposleni sa sedmim stepenom pređu iz osme u devetu grupu? - Nije to pitanje, već da li se time ruši cela piramida. Jer deveta platna grupa nije početna osnova za sedmi stepen stručnosti, već osmica. Pitanje koliko je realan zahtev da cela prosveta bude u 9-1 grupi. Nijedna druga struka sem zdravstvene nije u toj poziciji. Već imate u matrici koja je data da jedan broj prosvetnih radnika pripada devetoj grupi, to su ljudi koji rade u otežanim uslovima - sa decom sa posebnim potrebama u kombinovanim odeljenjima i zaposleni sa nekim od pedagoških zvanja. Ja bih svakako u tu grupu ubacio i nastavnike koji rade u bilingvalnim odeljenjima i u školama koje imaju nacionalni status kao što je Matematička gimnazija. Sindikati tek treba da daju svoje predloge ko sve treba tu da uđe. Na čemu zasnivate procenu da bi za kratko vreme između 20 i 25 odsto nastavnika mogli da steknu neko od pedagoških zvanja i pređu u devetu grupu? Pored kriterijuma, za koje kažete da su lako dostupni, tu je najmanje osam godina radnog staža u obrazovanju… - To tvrdim na osnovu istraživanja koje smo sproveli kada smo radili novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Procena je realna, ali se ljudi nisu upuštali u to jer zvanja nisu bila dodatno plaćena. Drugi razlog je nepostojanje pravila i možda je bilo bojazni da će direktori manipulisati, ali sada imamo sve elemente da to ne može da se desi. Kriterijumi kvaliteta za dobijanje nekog od pedagoških zvanja nisu potpuni, ali u ovom trenutku nemamo bolje. Ali ne možemo da zaustavimo celu priču do 2021, kada ćemo imati rezultate velike mature i eksterne ocene. Rekli ste da nema osnova da se poredi profesor geografije i lekar specijalista. Može li se taj profesor porediti sa lekarom opšte prakse početnikom? - Ako nastavnik radi 20 godina, on će tog lekara početnika preteći preko staža, a preko kvaliteta apsolutno. Model je vrlo stimulativan, ali hajte da pričamo otvoreno. Sindikat je najbolji kada zastupa sve. Ovde imate trećinu onih koji će biti vidljivi u kvalitetu, imate oko 20 odsto zaposlenih koji su početnici i koji neće uskoro dostići prvo zvanje. Problem je ona trećina koja sebe vidi u prvoj kategoriji zvanja, ali treba da se pomuči da je dostigne.  Da li je u redu da direktori budu u 11. platnoj grupi? - Nije, ali je to stvar pregovora. Ponavljam, to nije bio naš predlog već potiče iz bazične matrice.  Koji su naredni koraci u racionalizaciji mreže škola? - Do sada je spajanjem napravljeno desetak parova srednjih škola, još toliko će biti u narednom periodu, a sličan broj se predviđa i u Vojvodini i tu nema više prostora. Glavna racionalizacija će biti sa osnovnim školama, i to onim sa malim brojem dece koje rade u velikim objektima. Taj posao nećemo moći da započnemo ove godine, jer su lokalne samouprave pronašle u zakonu da imaju rok do 19. marta 2019. da usvoje novu mrežu škola. Postoje sredine u kojima ima veliki broj učenika i gde je izgradnja novih škola neophodna. S druge strane, preko 50 odsto škola imaju dovoljno gabarita da se adaptacijom prostora može preći u jednosmenski rad. Te škole imaju učionice po 80-90 kvadratnih metara jer su projektovane za veliki broj učenika, a sadašnji standardi su 50-60 kvadrata. Imaćemo novca za adaptacije, a to je mnogo jednostavnije, jer izgradnja novih objekata mnogo košta i zahteva spore procedure. Imamo i kadrove jer će tehnološki viškovi moći da budu zaposleni od 13 do 16 i 30 sati na svim onim dodatnim aktivnostima koje želimo da vratimo u škole. Da li je realno da taj posao završite do kraja mandata? - Teško, jer se ovakve stvari projektuju za deset narednih godina. Radićemo sukcesivno. Već sada sam planirao da počnemo sa stotinak škola, ali su me sabotirale lokalne samouprave iz devastiranih područja. Najverovatnije će Zrenjanin početi, a s drugim opštinama ću neposredno pregovarati. Dve godine ste na mestu ministra. Čime ste najmanje zadovoljni? - Kao i uvek kočenjem birokratije. Ja sam naučio da radim brže, ali takve su procedure. Nisam spreman na saplitanja. Čim nekom promenite navike ili privilegije, taj neće biti a priori za vas. Ali ne možemo da radimo racionalizaciju, obuke, promene modele učenja, da tapšete ljude po leđima samo da rade, a da se istovremeno ne zalažete za bolji status. Mora i ta strana da bude vidljiva. Prosvetni radnici su očekivali u tom domenu više od vas jer ste na ovo mesto došli kao menadžer. - Trudim se da radim kao menadžer. Prve godine sam prosvetni budžet povećao za 600 miliona evra. To nije mala stvar. Ima li nešto što ste planirali a niste uspeli da uradite za ove dve godine? - Sve što sam planirao zasad uspevam da ostvarim.  Niste uspeli da proterate politiku iz škola. - To se ne može uraditi preko noći.  Rekli ste da nijedan direktor čija je škola loše ocenjena na eksternoj evaluaciji ubuduće neće biti na toj poziciji, a ima primera da ste im potpisali saglasnost. - Tačno, ali ako počnem da "silujem" stvari, zanemarićemo prvu komponentu iz tog člana zakona da će se poštovati utvrđena procedura i gledati šta kažu kolektiv i organ upravljanja. To i radimo. Tamo gde postoji jasna podrška kolektiva nekom kandidatu, ne gledamo kako se izjasnio školski odbor, ali ako je u kolektivu tesna razlika između kandidata, uvažavamo mišljenje školskog odbora. Jedino gde apsolutno stavljamo veto na izbor je ako postoji preporuka Agencije za borbu protiv korupcije. Sami ste rekli da su direktori pravili svoje školske odbore, a sada uvažavate njihovo mišljenje. - Ja vama mogu da postavim kontrapitanje: kako vi kao roditelj niste izabrali svoja tri člana koja treba da vas predstavljaju u školskom odboru? Čemu služi savet roditelja? Tri člana u školskom odboru su predstavnici zaposlenih. Imate jednu trećinu koju lokalna samouprava može da politizuje, ali sa trećinom nema većine u odlučivanju. U prosvetnoj javnosti ima nedoumica da li je elektronski dnevnik obavezan od 1. septembra za sve škole ili ga mogu uvesti samo one koje imaju uslove? - Nama je e-dnevnik poklonio Samsung preko Karnet grupe iz Hrvatske koja je dobila sve evropske nagrade i za početak je bila ideja da startuje u 200 škola. Uspeli smo da uključimo 600 škola, bez dinara ulaganja. Ta matrica je bila dobra i sada je posao na tenderu dobio Telekom kao najveća državna kompanija. Oni su uzeli proverene podizvođače iz timova koji su ranije radili, a onda se pojavila priča u nekim medijima o navodnom nameštenom tenderu. Kako ja mogu Telekomu da namestim tender? I da hoću, ne znam to da radim, a time se ne bavim. Ako sve vi kompanija koja radi najbolje u regionu, zašto Telekom ne bi vas zvao? Uradili smo tri puta više nego što smo planirali, pa je premijerka, koja predsedava IT savetu, a ja sam njen zamenik, predložila da se e-dnevnik uvede u sve škole. Ne mogu da tvrdim da ćemo to u ovom trenutku uspeti da uradimo. Hrvatska je ovaj posao radila četiri godine sa mnogo više sredstava, a mi smo počeli bez dinara ulaganja. Intervju objavljen u dodatku Danas Škola u okviru lista Danas 3. septembra 2018. mladen sarcevic, obrazovanje, platni razredi, prosveta, skola, uceniciBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/12046/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije: Još jedna propuštena šansa da se korupcija svede na minimum

Objavljeno: 3.09.2018 Tweet Gomilanje fotelja, neprijavljivanje imovine i poklona, zloupotreba funkcija tokom predizbornih kampanja… samo su neke od sumnji koje se povremeno javljuju za pojedine funkcionere i političare, a koje usled manjkavosti propisa gotovo nikada ne dobiju svoj epilog. Ove ali i druge nelogičnosti trebalo je da reši novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čiji je nacrt nedavno objavilo Ministarstvo pravde. Međutim, sudeći po tumačenjima i broju amandmana koje je podnela struka, usvajanje ovakvog nacrta predstavljalo bi još jednu propuštenu šansu da se mnogobrojne zloupotrebe preduprede, a korupcija svede na minimum. Agencija za borbu protiv korupcije Probijanje rokova koje nadležni daju u Srbiji je postalo gotovo uobičajeno.  Na donošenje i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, dokumenta koji bi trebalo da predstavlja stub u borbi protiv korupcije, čeka se već godinama. Uprkos činjenici da su poboljšanje i izmene zakona o Agenciji propisani Nacionalnim strateškim dokumentima još pre pet godina, ovaj zakon do danas nije donet. Jedno od obrazloženja za kašnjenja i odlaganja je bilo i to da su se na čelu Agencije za borbu protiv korupcije desile kadrovske promene. Podsetimo, Agencija za borbu protiv korupcije radila je u krnjem sastavu, a nekoliko meseci u prethodnom periodu nije imala čak ni direktora. Sredinom januara Odbor Agencije za borbu protiv korupcije jednoglasno je izabrao Dragana Sikimića za novog direktora , za koga se ubrzo saznalo da je blizak Sprskoj naprednoj stranci jer je bio član biračkog odbora na predlog SNS-a. Funkcionerske izborne kampanje i dalje neregulisane Na osnovu ranijeg iskustva i činjenice da je jedan od ključnih problema prethodnih godina bio problem "funkcionerskih izbornih kampanja", organizacija Transparentnost je podnela i amandman na predloženi nacrt. TS je predložila da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse za promociju ili za nanošenje štete političkim subjektima i da je dužan da nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa javne vlasti u kome obavlja javnu funkciju ili stav političkog subjekta. Ova organizacija u okviru svog amandmana predložila i da u doba izborne kampanje, funkcioneru bude zabranjeno da u tom svojstvu organizuje promotivne aktivnosti organa javne vlasti, da ih sprovodi, da učestvuje u promotivnim aktivnostima koje organizuju druga lica. Iako postoji sumnja da bi rad ove nezavisne insitucije na čelu sa nekim ko je sarađivao sa političkom strankom, koju između ostalog treba da kontroliše, mogao biti blokiran, aktuelni zakon o Agencij nije izričito propisivao da je to zabranjeno te je Sikimić u januaru i zvanično postao direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Kako je Agencija dobila novog direktora, novinari redakcije Insajder u junu su uputili pitanja Ministarstvu pravde zašto se i dalje čeka sa donošenjem zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U tadašnjem odgovoru Insajderu, Ministarstvo je navelo da se nacrt zakona šalje na mišljenje stručnjacima iz Evropske komisije nakon čega se očekuje i njegovo usvajanje. U međuvremenu, dva i po meseca kasnije, na ista pitanja Insajdera, stigao je gotovo isti odgovor Ministarstva. I dalje se čeka Evropska komisija. "Ministarstvo pravde prosledilo je Evropskoj komisiji na ekspertizu Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali konačno mišljenje o Nacrtu još nije dobijeno od eksperata EK. Ministarstvo pravde ne može da utiče na brzinu dostavljanja mišljenja i nada se da će ono biti uskoro dostavljeno, kako bi se nastavilo sa procedurom", navodi se u odgovoru Insajderu. U Evropskoj komisiji još nismo dobili odgovor na pitanje kada se očekuje dostavljanje traženog mišljenja. "Nacrt zakona znatno lošiji od ranije predloženog" Nakon što je Ministarstvo pravde objavilo Nacrt ovog zakona, počele su da pristižu i ozbiljne kritike na predloženi tekst. Organizacija Transparentnost, kao deo globalne mreže koja se već godinama bavi borbom protiv korupcije, saopštila je da je novi nacrt zakona o sprečavanju korupcije znatno lošiji od onog koji je isto Ministarstvo pravde objavilo oktobra 2016. jer tvrde, ne rešava brojne probleme. TS je u saopštenju ocenio da "začuđuje što je Ministarstvo pravde sada ponudilo Nacrt koji ne sadrži mnoga dobra rešenja koje je isto to ministarstvo predstavilo u oktobru 2016. godine, kao i to što Agencija za borbu protiv korupcije, koja je iznela brojne argumentovane primedbe na prethodni nacrt, do sada nije javno reagovala na novi tekst, koji joj daje manja ovlašćenja". Transparentnost je navela da je u cilju rešavanja problema zbog kojih su promene tog zakona započete pre nekoliko godina, predložila izmene u više od 30 članova, koje se odnose na razdvajanje javne i političke funkcije, krivično gonjenje, prijavljivanje imovine i poklona, kumulaciju funkcija, ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije i izbor njenih čelnika. TS je zatražio da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini precizira, a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive "namere", da prekršajno gonjenje bude moguće u roku od pet godina, a ne dve kako je sada predloženo i da zakon potpuno zabrani kumulaciju javnih funkcija, umesto sadašnjeg režima davanja saglasnosti. Predloženo je i da funkcioneri budu dužni da prijavljuju poklone velike vrednosti, čak i kada naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom, kao i gotovinu u iznosu većem od 10.000 evra, da kontroli podleže poslovanje firmi u vlasništvu funkcionera sa koncesionarima, primaocima subvencija i preduzećima koja obavljaju poslove u Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma kao i da se preciziraju ograničenja koja važe za bivše funkcionere. "Predložili smo da u pripremi svih propisa bude obavezna analiza rizika od korupcije i da Agencija dobije mogućnost da se izjasni o njihovom sadržaju u svim fazama pripreme propisa, da članovi Odbora i direktor Agencije ne mogu biti lica koja su povezana sa političkim subjektima iako formalno nisu članovi, da Agencija dobije efikasniju mogućnost pristupa dokumentima koji su joj potrebni u radu", nevela je ova organizacija u nedavno objavljenom saopštenju.  Transparentnost je takođe dala predloge i za sprečavanje zloupotrebe javne funkcije kroz izmišljanje promotivnih aktivnosti, kako bi se povećalo prisustvo u informativnim programima medija u doba izborne kampanje. Ministarka pravde: Proširili smo ovlašćenja Agenciji donoseći zakon o lobiranju Suprotno Transparentnosti, ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da Nacrt zakona o agenciji za borbu protiv korupcije ojačava ovlašćenja Agencije i proširuje nadležnosti u odnosu na one koje ima sada. Kao dokaz za svoju tvrdnju navela je donošenje još jednog zakona - Zakon o lobiranju. Kako je rekla, pored Zakona o borbi protiv korupcije Ministarstvo pravde je izradilo, a Vlada usvojila, i Nacrt zakona o lobiranju koji uvodi takođe nova ovlašćenja za Agenciju, pošto će ona da vodi i registar lobista, da ih obučava, izdaje uverenja i da, na neki način, širi obaveze funkcionera koji će morati da prijavljuje svaku vrstu lobiranja Agenciji. "To upravo pokazuje da Agencija širi i kapacitet ali i širi svoju nadležnost", rekla je Kuburović. Ministarstvo odbilo predlog za depolitizaiju članova Odbora i direktora Agencije za borbu protiv korupcije Jedan od predloga organizacije Transparentnost, očigledno motivisan izborom Sikimića za direktora, bio je i da se detaljnije zakonski uredi ko može biti direktor i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, inače nezavisne institucije. Kako su naveli, osim aktulnih predloženih zakonskih kriterijuma, ova organizacija dodala je da član Odbora, a samim tim i direktor Agencije, ne može da bude ni član izborne komisije ili biračkog odbora imenovan na predlog političkog subjekta na tim izborima.  Ovaj predlog, kao i mnogobrojne druge, Ministarstvo pravde međutim nije unelo u predloženi Nacrt. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/privredna-komora-srbije-donirala-tanjugu-video-opremu

Autori: cins.rs

Teme: Javne nabavke

Naslov: Privredna komora Srbije donirala Tanjugu video opremu

Novinska agencija Tanjug dobila je 1.435.000 dinara za kameru najnovije generacije od Privredne komore Srbije. Uprkos milionima dinara datim za gašenje Tanjuga, institucije i dalje sklapaju komercijalne ugovore sa ovom agencijom Video produkcija bila je u fokusu prošlogodišnje konferencije Asocijacije evropskih agencija u Beogradu, čiji je domaćin bila Novinska agencija Tanjug. Tanjugova direktorka, Branka Đukić, prema pisanju Politike, rekla je tada da novinske agencije medijima pružaju informacije kojima se može verovati i da to "ima svoju cenu". Deset meseci kasnije, Tanjugu pomoć stiže iz Privredne komore Srbije, donacijom od 1.435.000 dinara. Novac je dat za kameru najnovije generacije i prateću opremu među kojom su laptop, stativ, torba, montažna jedinica i dodatak za server. Donacija je Tanjugu uplaćena 21. juna 2018. godine po osnovu ugovora koji su potpisali Privredna komora Srbije i Tanjug u cilju "kvalitetnijeg praćenja i aktivnog izveštavanja o važnim društveno-ekonomskim događajima u Srbiji", piše u odgovoru Komore Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Navodi se i da Tanjugov ekonomski servis prati teme o aktivnostima Komore i drugih poslovnih asocijacija. Novi način obračuna članarina u Privrednoj komori Privredna komora Srbije posluje po Zakonu o privrednim komorama i shodno tome ona je neprofitna organizacija privrednika koje povezuje zajednički poslovni interes. Funkcija Komore, između ostalog, jeste i da zajedničke interese zastupa pred državnim organima i organizacijama. Novac za rad Komore obezbeđuje se iz članarina, naknada za usluge i iz drugih izvora. Od prvog januara 2017. članstvo u Komori obavezno je za sva pravna lica u državi. Uveden je i sistem naplate članarina koji zavisi od tipa pravnog lica, a obračunava se na osnovu veličine i poslovnih prihoda. Prema Odluci Komore, u 2018. mesečna članarina ne sme da prelazi iznos od 185.000 dinara. Uvođenje ovakve prakse pokrenulo je raspravu o njenoj ustavnosti. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti poziva se na Ustav Republike Srbije po kome članstvo ne može biti nametnuto. Sporno im je i to što se prilikom obračuna članarina u obzir ne uzima ekonomska moć preduzeća, koja ne zavisi nužno od velikog broja radnika i visokih prihoda. Privredna komora Srbije nije odgovorila na pitanja novinarke CINS-a o obaveznom plaćanju članarina. Privredna komora Srbije najviše prihoda ostvaruje od članarina koje su od 1. januara 2017. godine obavezne za sva pravna lica. Tako po tom osnovu u 2017. prikupljeno 2.043.524 dinara, što je tri puta više u odnosu na 2016. Iako nema rešen status, Tanjug je u 2017, poredeći sa prethodnom godinom, uvećao prihode od donacija, dotacija i subvencija, kao i prihode od prodaje proizvoda i usluga, a redovno posluje sa državnim institucijama, organima i javnim preduzećima. Tokom 2016. godine, ova novinska agencija je od donacija, dotacija i subvencija dobila tri miliona dinara, dok je taj iznos u 2017. povećan na 4.350.000 dinara. Priliv novca po ovom osnovu bio je do 48 puta veći kada je država po zakonu subvencionisala Tanjug, pokazuju finansijski izveštaji. CINS je ranije pisao o ugovorima državnih institucija sa Tanjugom. Ugovori su sklapani i na način koji isključuje mogućnost da se za posao prijave druge novinske agencije, uprkos tome što su i dalje na snazi propisi o prestanku rada ove agencije nakon neuspešne privatizacije 2015. godine i tome što su milioni dinara državnog novca dati za njeno gašenje. Takva praksa nastavljena je i u 2018. godini. U periodu od novembra 2015, kad je Tanjug trebalo da bude ugašen, do kraja 2017. godine državne institucije dale su 37.641.004 dinara za sklapanje komercijalnih ugovora sa ovom agencijom. Isplate su nastavljene i u 2018 - do sredine juna Tanjugu je uplaćeno još 3.197.060 dinara, a neke državne institucije sklopile su u tom periodu i nove ugovore. Rast prihoda i ugovori s državom Poslednji finansijski izveštaj Tanjuga za 2017. godinu pokazuje da je ova agencija uvećala ukupne prihode te godine - sa 112.886.000 dinara u 2016. na 134.625.000 dinara u 2017. godini. Tanjug je za više od 40 odsto povećao prihode od prodaje proizvoda i usluga - sa 86.542.000 dinara u 2016. na 122.866.000 dinara u 2017. Tanjugovi konkurenti prihodovali su znatno manje od prodaje tokom 2017: Novinska agencija Beta - 60.739.000 dinara i FoNet - 29.052.000 dinara. Za prihode Tanjuga delom su zaslužne i pojedine državne institucije koje su nastavile da isplaćuju novac agenciji tako što su sklapale različite komercijalne ugovore i nakon što je Tanjug trebalo da bude ugašen 31. oktobra 2015. Od tada do 15. juna 2018. agenciji je isplaćeno 117.628.222 dinara državnog novca, od čega 40.838.064 dinara po osnovu komercijalnih ugovora. Ostatak novca dat je za gašenje Tanjuga. Pre prestanka važenja Zakona o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, ova agencija je novac dobijala sklapanjem ugovora sa Ministarstvom kulture i informisanja, na osnovu više zakona, pravilnika i rešenja koji su regulisali njeno subvencionisanje. Nakon dve neuspele prodaje u okviru privatizacije državnih medija Tanjug je trebalo da prestane da radi, a Vlada je 30. oktobra 2015. godine donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga. Agencija je ipak nastavila da posluje. Institucije su tokom 2016. i 2017. novac Tanjugu isplaćivale i po osnovu ugovora sklopljenih putem javnih nabavki na način da druge, konkurentske, agencije ne mogu da se prijave za posao - kroz pregovarački postupak bez javnog poziva - o čemu je CINS već pisao. Glavni i odgovorni urednik agencije Beta, Dragan Janjić i direktor FoNeta, Zoran Sekulić, su u ranijem razgovoru za CINS bili saglasni da je takva praksa negativno uticala na njihov rad, ali se nikada nisu žalili Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Obe agencije su takođe sklapale ugovore sa državnim institucijama kroz pregovarački postupak. Trend javnih nabavki putem kojih se pregovara isključivo sa Tanjugom nastavljen je i u 2018. godini. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Radiotelevizija Vojvodine sklopili su na taj način ugovore vredne po 1.200.000 dinara, Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj obavezao se da Tanjugu isplati 400.000 dinara, a Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije - pola miliona dinara. Rešenje - ista meta, isto odstojanje Prema navodima iz poslednjeg finansijskog izveštaja Tanjuga za 2017. godinu, rešenje za nastavak rada Agencije tražiće se u okviru nove medijske strategije. Isto je pisalo i u prethodnom izveštaju za 2016, ali je u međuvremenu rad na strategiji bio stopiran. U maju ove godine trećina Radne grupe koja je radila na izradi ovog dokumenta je istupila. Reč je o predstavnicima Asocijacije medija, UNS-a i Koalicije novinarskih i medijskih udruženja koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM, te nezavisnom predstavniku Dejanu Nikoliću. Ministarstvo kulture i informisanja je sredinom juna u pisanom odgovoru CINS-u navelo da je prvobitno formirana Radna grupa " predložila da Republika Srbija bude osnivač novinske agencije u skladu sa evropskom regulativom u ovoj oblasti". Nova Radna grupa za izradu medijske strategije formirana je 18. juna na sastanku Ane Brnabić, predsednice Vlade, sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja. Za predsednika Grupe imenovan je Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja, dok članove Radne grupe u ime medijskih i novinarskih udruženja čine Vukašin Obradović, Tanja Maksić, Jelena Kleut, Stojan Marković, Boban Tomić, Dalila Ljubičić, Nino Brajović, Maja Raković i Dragana Čabarkapa. Agencija FoNet objavila je 30. avgusta, pozivajući se na Službeni glasnik, kako je Vlada Srbije odobrila 14,4 miliona dinara Republičkoj direkciji za imovinu - za finansiranje izbora procenitelja koji bi trebalo da analizira ugovore i utvrdi visinu naknade za ustupanje imovinskih prava Tanjuga. Za realizaciju je nadležno Ministarstvo finansija. Pogledajte šta je o statusu Tanjuga rekao Petar Jeremić, predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS), na panelu CINS-a održanom 30. maja 2018:

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: nsreporter.rs

Link: https://www.nsreporter.rs/2018/09/sta-je-za-uzinu-u-subotickim-skolama/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Šta je za užinu u subotičkim školama?

SUBOTICA - Za razliku od mališana u vrtićima, u Subotici ne postoji centralizovano snabdevanje osnovaca i srednjoškolaca užinama i ručkovima. Situacija se razlikuje od škole do škole, a najvažnij Datum:Ostavite komentarSUBOTICA - Za razliku od mališana u vrtićima, u Subotici ne postoji centralizovano snabdevanje osnovaca i srednjoškolaca užinama i ručkovima. Situacija se razlikuje od škole do škole, a najvažnije je da je hrana kontrolisana i da do sada nisu registrovane nikakve negativne pojave, tvrde nadležni.Neko u sopstvenoj kantini, neko putem javne nabavke iz pekare ili restorana, neko po svom izboru na obližnjem kiosku, a neko nosi sa sobom od kuće. To je meni subotičkih osnovaca kada su u pitanju užine i ručkovi. Za više od hiljadu njih užina je i besplatna jer je finansira lokalna samouprava.RTV (Boris Šuman)    

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a416980/Biznis/Raspisan-tender-za-nabavku-400.000-kombinovanih-vakcina.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan tender za nabavku 400.000 kombinovanih vakcina

Izvor: N1Republički fond za zdravstveno osiguranje raspisao je javnu nabavku 400.000 kombinovanih vakcina protiv difterije, tetanusa, pertusisa (acelularna), poliomijelitisa (inaktivisana) i hemophilus influenza tip B .Osnovni kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena.Rok za dostavljanje ponuda je 1. oktobar 2018. do 10 sati. Ponude se dostavljaju direktno na adresu RFZO. Otvaranje pristiglih ponuda predviđeno je 1. oktobra u podne.Za više informacija pogledajte OVDE .      

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: facebookreporter.org

Link: https://facebookreporter.org/2018/09/03/obrazovanje-je-javno-dobro-privatizacija-nije-dala-rezultat-cenu-placaju-roditelji-i-deca/

Autori: @SRBfbreporter

Teme: Korupcija

Naslov: Obrazovanje je javno dobro - privatizacija nije dala rezultat, cenu plaćaju roditelji i deca

Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i dr… Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 u srednjim školama. Ako se prosečna cena udžbeničkih paketa kreće od oko 10.000 dinara za đake osnovnih škola, pa do okvirno 15.000 za učenike srednjih škola, dolazi se do cifre prema kojoj tržište udžbenika u Srbiji vredi oko sedam i po milijardi dinara odnosno oko 63 miliona evra, mada se prema nezvaničnim procenama taj iznos kreće između 80 i čak 150 miliona evra. Međutim, i pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, kvalitet udžbenika i nastave sve više nazaduje. Način na koji se predaju predmeti u osnovnoj školi se nimalo ne razlikuje od nastavnih metoda od pre trideset ili četrdeset godina. Matematika je i dalje bauk, iz prirode i društva se napamet uče definicije geografskih pojmova koja deci saznajno nisu ni bliska ni jasna, gradivo iz srpskog jezika je nesistematizovano i fragmentirano bez bilo kakvih zaokruženih celina.Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač. Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost. Olako dobijanje licenci je dovelo do hiperprodukcije udžbenika za osnovce i do preplavljenosti tržišta - od preko 80 naslova, koliko se našlo na raspolaganju prvacima školske 2014/2015, ove godine se došlo do neverovatnih 286 udžbenika i to samo za đake prvog i petog razreda koji će školske 2018/2019. raditi po izmenjenom nastavnom planu i programu.Po zakonskom rešenju iz 2009. formiranje cene udžbenika je bilo potpuno slobodno, a izdavačke kuće su se dovijale da svaka razradi neki svoj način lobiranja, preko doniranja računara, tableta, sitnih poklona, plaćanja seminara i putovanja, a sve kako bi škola, direktor ili nastavnik odabrali baš njihove udžbenike. Takođe, većina novih izdavača koji su ušli na srpsko tržište nisu imali stalno zaposlene koji bi radili na kvalitetu udžbenika. Autori, urednici i lektori su bivali angažovani po ugovoru, što prema oceni Ministarstva prosvete 2015. nije odgovaralo zahtevima nastavnog materijala. Istovremeno je Agencija za borbu protiv korupcije tada upozorila da nedostatak regulative vodi do netransparentnosti i korupcije.Rešavanje ovih problema Ministarstvo prosvete iste godine poverava radnoj grupi koja je paralelno radila na pisanju novog teksta zakona kojim je, između ostalog, trebalo da bude regulisana maksimalna cena udžbenika. Međutim, članovi radne grupe (predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnici javnog i privatnih izdavača) nisu uspeli da usaglase stavove.Iste godine Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstvo prosvete javno izlaze sa stavom da je uplitanje države prilikom formiranja cene u ovom slučaju opravdano s obzirom da roditelji kao krajnji kupci ne biraju proizvod (udžbenike) koji plaćaju, tako da se oni ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.Međutim, izdavači su istog trenutka shvatili da im novi zakon umanjuje šanse za zaradu, što je pokrenulo pravu lavinu pritisaka kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje. U aprilu 2015. Filip Hausman, generalni direktor nemačkog izdavača "Klett", upućuje pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem ističe svoje nezadovoljstvo predlogom novog Zakona o udžbenicima koji se, prema njegovom mišljenju, kosi sa evropskim standardima i pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora, s obzirom da predviđa postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača.Paralelno kreće pritisak nemačkog ambasadora na tadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, kao i nemačkog paralmentarca Dejvida Mekalistera na Aleksandru Jerkov, tada predsednicu Odbora za obrazovanje, koji se u svojem pismu takođe osvrnuo na primedbe izdavačke kuće Klett.Tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić u februaru 2016. pismeno obaveštava Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade novog Zakona bio izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima. Agencija prosleđuje Verbićevu prijavu Višem javnom tužilaštvu koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u konkretnom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.Zakonom o udžbenicima iz 2015. koji je Skupština Srbije usvojila 31.07.2015, trebalo je da se obezbede kvalitetni udžbenici koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da se zaštiti porodični budžet. Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novi zakon iz 2015. je takođe izričito zabranio posredovanje škole i zaposlenih u prodaji udžbenika uz nadoknadu, kao i poklone za nastavnike i donacije za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika.Iste godine ministar prosvete Srđan Verbić u dopisu prosleđenom školama propisuje da se udžbenički kompleti koje su škole izabrale za školsku 2015/2016. mogu koristiti samo u toj školskoj godini napominjući da je ugovorno obavezivanje škole da će udžbenike koristiti i školske 2016/2017. protivno zakonu. Istovremeno je upozorio direktore škola da odmah zatraže raskid ugovora ukoliko su ga zaključili sa "Novim Logosom" (koji je školama donirao tablet računare s paketom usluga mobilnog operatera) i da o tome obaveste ministarstvo. Verbić nalaže i vanredni inspekcijski nadžor u školama, a prosvetna inspekcija dolazi do broja od oko 500 škola kojima su izdavači nudili novac i nastavna sredstva za kupovinu njihovih izdanja. Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika, ali dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića njen rad biva prekinut, a "Novi logos" podnosi tužbu protiv bivšeg ministra prosvete Srđan Verbića zbog narušavanja poslovnog ugleda.Novim zakonom koji je usvojen u aprilu 2018. izdavačima je omogućeno da iznova krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike i izbrisan je član koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika. Takođe, jedna od novina je i uvođenje digitalnih udžbenika, ali ova tema je dovela do razdora među izdavačima. Naime, u februaru 2018, samo mesec i po pre usvajanja novog zakona, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić su javno promovisali digitalni udžbenik izdavačke kuće Klett prilikom posete jednoj beogradskoj školi, na šta su ostali izdavači izrazili nezadovoljstvo i ukazali da je neprihvatljivo da ministar i premijerka favorizuju jednog izdavača i promovišu digitalne udžbenike koji u tom trenutku još nisu bili zakonski definisani. Poslanici opozicije su takođe kritikovali što se zakon usvaja po hitnom postupku i posebno istakli da đaci ne mogu da priušte sebi tablete za elektronske udžbenike, ali ministar Šarčević je izjavio da će se država pobrinuti za tablete.Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Ova nenormalna praksa koja opstaje u sveprisutnom sistemskom neredu u Srbiji ide na uštrb kvalitetnog obrazovanja koje mora biti jedan od glavnih nacionalnih interesa. Evidentno je da država nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri iz 2009. da se uvođenjem konkurencije dođe do podizanja kvaliteta udžbenika, niti je uspela da se odupre institucionalnim pristicima nemačkog izdavača.Tržište efikasno funkcioniše onda kada potrošač može da bira od koga će kupiti robu ili uslugu. Tada se prodavac i kupac ponašaju racionalno, pa se neprekidno uspostavlja ravnoteža između profitnog interesa prodavca i interesa kupca. U Srbiji udžbenike kupuju roditelji, ali oni ne mogu da utiču na njihov izbor niti na njihovu cenu. Dovode se pred svršen čin, a izbor je prepušten diskreciji škola i nastavnika. Neretko se dešavalo tokom proteklih godina da se među odeljenjima jednog razreda u istoj školi upotrebljavaju različiti udžbenici. Takođe, kada je tržište monopolisano ili kartelisano, kada konkurencije nema ili se konkurencija obesmišljava, prednosti privatnog vlasništva prestaju da važe za potrošača.Situacija sa udžbenicima je samo još jedan u nizu slikovitih primera iščašene tržišne utakmice sa korumpiranim igračima gde su najdeblji kraj izvukli đaci i njihovi roditelji, a prosveta je još dublje gurnuta u sunovrat propadanja.Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. U industrijski razvijenom svetu postoje veoma efikasna i uspešna državna preduzeća koja razbijaju uvrežene neoliberalne stereotipe i pokazuju da državno vlasništvo nije prepreka efikasnosti. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih privatnih monopola.Dosta je bilo se zalaže kako za besplatne udžbenike tako i za povratak jedinstvenog nacionalnog izdavača školske knjige čime bi se stalo na put pogubnim tržišnim mahinacijama. Okupljanjem profesionalaca koji bi permanentno bili angažovani na unapređenju učila i obrazovanja uveo bi se red, podigao kvalitet nastave i povratilo poverenje roditelja i đaka u školstvo, a država bi mogla da preko posebnog fonda crpi sredstva iz budžeta za besplatne knjige za svu decu.Jasmina Stojanović OO DJB Zvezdara U pisanju teksta su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i materijal iz istraživanja koja su sproveli Krik.rs i Javno.rs. IZVOR: DJB*** POVEZANO:*Ljubinka Boba Nedić: Neću da budem saučesnik! Kad poraze školu, sve su nas porazili, i sve su vas porazili*Slobodan Antonić: Cenzura udžbenika u koloniji Srbiji zbog "LGBT predrasuda"*DISKRIMINACIJA SRBSKE I OSTALE DECE: Maturantima Romima priznavaće se i netačno urađeni zadaci na prijemnom ispitu*Ljubinka Boba Nedić: A šta je sve bilo pre Cecinog ulaska u gradivo*Prof. Dragoljub Petrović: Škola kakvu su uobličili je idiotska, reformatori su ljudi male pameti a velikih ambicija…*Okupirani smo, Srbija je silovana zakonima spolja! - dr Jovana Stojković i prof. Zoran Buljugić (video)*Ljubinka Boba Nedić: Jer tako je i u Evropskoj uniji*Mladen Šarčević: Svetska banka odredila mrežu škola u Srbiji, Ministarstvo prosvete sada to sprovodi -----3.9.2018. za SRBski FBReporter priredila Biljana Diković Kategorije:AKTUELNO, Vlada, GLOBALIZAM, DEŠAVA SE..., DRUŠTVO, Drugi pišu, KULTURA, Mediji- generatori javnog mnjenja, Mišljenje, NAUKA I KULTURA, Nacionalno pitanje, Novosti, OBRAZOVANJE, POLITIKA, SVET, SRBIJA, budućnost, MAIL - RSS FEED Tagged as: fbreporter, fejsbuk reporter, najnovije, nezavisni mediji, otadzbina, Srbija, SRBski FBReporter, vesti                          

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Nis-ekspres-ipak-prevozi-na-kruznoj-Curdic-kaze-da-jos-nije-sve-gotovo.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: "Niš ekspres" ipak prevozi na "kružnoj", "Ćurdić" kaže da još nije sve gotovo

Zbog toga što je prevoznik "Ćurdić", kako navode u Direkciji za javni prevoz, za linije 7, 12 i 34, ponudio autobuse kojima su prepravljane rampe za invalide, a nisu dostavili potrebnu potvrdu o atestu, građane će na ovim linijama prevoziti "Niš ekspres". Vlasnik "Ćurdića" kaže da će "u Direkciji tek videti i da će sve biti u redu".Zbog toga što je prevoznik Ćurdić, kako navode u Direkciji za javni prevoz, za linije 7, 12 i 34, ponudio autobuse kojima su prepravljane rampe za invalide, a nisu dostavili potrebnu potvrdu o atestu, građane će na ovim linijama prevoziti Niš ekspres. Vlasnik Ćurdića kaže da će "u Direkciji tek videti i da će sve biti u redu". Premda skuplji, Niš ekspres je bio odlučan da dobije posao na "kružnoj", Sarajevskoj i Njegoševoj liniji, pa je nakon osporavanja tromesečnog ugovora između Direkcije i Arive, osporio i Ćurdićevu "pobedničku" ponudu na tenderu za jednogodišnji prevoz putnika. Razlog su, kako su naveli Zahtevu za zaštitu prava ponuđača, prepravke na 9 od 11 Ćurdićevih autobusa. Prevoznik Ćurdić je izvršio prepravke na svojim vozilima u delu ugradnje rampe za osobe sa invaliditetom, pri čemu prepravke nisu praćene odgovarajućom atestnom dokumentacijom, niti su izvršene u skladu sa primenljivim standardima i propisima - navodi se u obrazloženju Direkcije. Zbog ovih nedostataka, umesto Ćurdiću, kako je prvobitno odlučeno, posao je dodeljen Niš ekspresu. Međutim, vlasnik Ćurdića Dragan Ćurdić kaže da ovo nije kraj. Još ništa nije gotovo. Ali biće sve u redu - bio je kratak Ćurdić. Inače, Nišeskpresov prevoz će građane koštati preko milion evra za godinu dana, odnosno 152 dinara po pređenom kilometru, dok bi sa Ćurdićem to koštalo oko 900.000 evra za godinu dana, odnosno 132 dinara po kilometru. Podsetimo, nakon odluke Direkcije za javni prevoz da jednogodišnji ugovor dodeli prevozniku Ćurdić, koji je ponudio autobuse po nižoj ceni, iz Niš ekspresa su podneli zahtev za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki. Inače, gradska vlast je odlučila da "kružnom" linijom, kao i linijama Kalač brdo-Sarajevska i Njegoševa-Donji Komren od jula, neće voziti autobusi Direkcije za javni prevoz, jer ovo preduzeće gasi sektor saobraćaja. Gradski većnik Igor Vojinović je govorio da je ovako odlučeno zbog toga što je isplativije, jer bi u autobuse gradske službe trebalo da bude uloženo mnogo više para, nego što će koštati da to radi neki drugi prevoznik. Mnogi autobusi na "kružnoj" liniji bili su isključeni iz saobraćaja u martu, jer nisu prošli tehnički pregled, a jedan od njih je zbog neispravnih kočnica uleteo u bivšu kasarnu "Bubanjski heroji". O tome da se građani voze nebezbednim autobusima, rukovodstvo Direkcije - direktor Saša Petronijević i njegov zamenik Nenad Stanković nisu hteli da govore.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: srbinaokup.info

Link: http://srbinaokup.info/?p=95017

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: PROBUDIMO SE: Umesto naših, nemački udžbenici za našu decu!

Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na [...] kategorija Vesti iz Srbije / dana 03/09/2018 u 11:48 časova / Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste.Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić).Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač.Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost.Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 u srednjim školama. Ako se prosečna cena udžbeničkih paketa kreće od oko 10.000 dinara za đake osnovnih škola, pa do okvirno 15.000 za učenike srednjih škola, dolazi se do cifre prema kojoj tržište udžbenika u Srbiji vredi oko sedam i po milijardi dinara odnosno oko 63 miliona evra, mada se prema nezvaničnim procenama taj iznos kreće između 80 i čak 150 miliona evra.Međutim, i pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, kvalitet udžbenika i nastave sve više nazaduje. Način na koji se predaju predmeti u osnovnoj školi se nimalo ne razlikuje od nastavnih metoda od pre trideset ili četrdeset godina. Matematika je i dalje bauk, iz prirode i društva se napamet uče definicije geografskih pojmova koja deci saznajno nisu ni bliska ni jasna, gradivo iz srpskog jezika je nesistematizovano i fragmentirano bez bilo kakvih zaokruženih celina.Klet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač. Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost. Olako dobijanje licenci je dovelo do hiperprodukcije udžbenika za osnovce i do preplavljenosti tržišta - od preko 80 naslova, koliko se našlo na raspolaganju prvacima školske 2014/2015, ove godine se došlo do neverovatnih 286 udžbenika i to samo za đake prvog i petog razreda koji će školske 2018/2019. raditi po izmenjenom nastavnom planu i programu.Po zakonskom rešenju iz 2009. formiranje cene udžbenika je bilo potpuno slobodno, a izdavačke kuće su se dovijale da svaka razradi neki svoj način lobiranja, preko doniranja računara, tableta, sitnih poklona, plaćanja seminara i putovanja, a sve kako bi škola, direktor ili nastavnik odabrali baš njihove udžbenike. Takođe, većina novih izdavača koji su ušli na srpsko tržište nisu imali stalno zaposlene koji bi radili na kvalitetu udžbenika. Autori, urednici i lektori su bivali angažovani po ugovoru, što prema oceni Ministarstva prosvete 2015. nije odgovaralo zahtevima nastavnog materijala. Istovremeno je Agencija za borbu protiv korupcije tada upozorila da nedostatak regulative vodi do netransparentnosti i korupcije.Rešavanje ovih problema Ministarstvo prosvete iste godine poverava radnoj grupi koja je paralelno radila na pisanju novog teksta zakona kojim je, između ostalog, trebalo da bude regulisana maksimalna cena udžbenika. Međutim, članovi radne grupe (predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnici javnog i privatnih izdavača) nisu uspeli da usaglase stavove.Iste godine Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstvo prosvete javno izlaze sa stavom da je uplitanje države prilikom formiranja cene u ovom slučaju opravdano s obzirom da roditelji kao krajnji kupci ne biraju prozvod (udžbenike) koji plaćaju, tako da se oni ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.Međutim, izdavači su istog trenutka shvatili da im novi zakon umanjuje šanse za zaradu, što je pokrenulo pravu lavinu pritisaka kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje. U aprilu 2015. Filip Hausman, generalni direktor nemačkog izdavača "Klett", upućuje pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem ističe svoje nezadovoljstvo predlogom novog Zakona o udžbenicima koji se, prema njegovom mišljenju, kosi sa evropskim standardima i pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora, s obzirom da predviđa postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača.Paralelno kreće pritisak nemačkog ambasadora na tadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, kao i nemačkog paralmentarca Dejvida Mekalistera na Aleksandru Jerkov, tada predsednicu Odbora za obrazovanje, koji se u svojem pismu takođe osvrnuo na primedbe izdavačke kuće Klett.Tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić u februaru 2016. pismeno obaveštava Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade novog Zakona bio izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima. Agencija prosleđuje Verbićevu prijavu Višem javnom tužilaštvu koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u konkretnom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.Zakonom o udžbenicima iz 2015. koji je Skupština Srbije usvojila 31.07.2015, trebalo je da se obezbede kvalitetni udžbenici koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da se zaštiti porodični budžet. Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novi zakon iz 2015. je takođe izričito zabranio posredovanje škole i zaposlenih u prodaji udžbenika uz nadoknadu, kao i poklone za nastavnike i donacije za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika.Iste godine ministar prosvete Srđan Verbić u dopisu prosleđenom školama propisuje da se udžbenički kompleti koje su škole izabrale za školsku 2015/2016. mogu koristiti samo u toj školskoj godini napominjući da je ugovorno obavezivanje škole da će udžbenike koristiti i školske 2016/2017. protivno zakonu.Istovremeno je upozorio direktore škola da odmah zatraže raskid ugovora ukoliko su ga zaključili sa "Novim Logosom" (koji je školama donirao tablet računare s paketom usluga mobilnog operatera) i da o tome obaveste ministarstvo. Verbić nalaže i vanredni inspekcijski nadžor u školama, a prosvetna inspekcija dolazi do broja od oko 500 škola kojima su izdavači nudili novac i nastavna sredstva za kupovinu njihovih izdanja. Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika, ali dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića njen rad biva prekinut, a "Novi logos" podnosi tužbu protiv bivšeg ministra prosvete Srđan Verbića zbog narušavanja poslovnog ugleda.Novim zakonom koji je usvojen u aprilu 2018. izdavačima je omogućeno da iznova krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike i izbrisan je član koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika. Takođe, jedna od novina je i uvođenje digitalnih udžbenika, ali ova tema je dovela do razdora među izdavačima. Naime, u februaru 2018, samo mesec i po pre usvajanja novog zakona, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić su javno promovisali digitalni udžbenik izdavačke kuće Klett prilikom posete jednoj beogradskoj školi, na šta su ostali izdavači izrazili nezadovoljstvo i ukazali da je neprihvatljivo da ministar i premijerka favorizuju jednog izdavača i promovišu digitalne udžbenike koji u tom trenutku još nisu bili zakonski definisani. Poslanici opozicije su takođe kritikovali što se zakon usvaja po hitnom postupku i posebno istakli da đaci ne mogu da priušte sebi tablete za elektronske udžbenike, ali ministar Šarčević je izjavio da će se država pobrinuti za tablete.Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Ova nenormalna praksa koja opstaje u sveprisutnom sistemskom neredu u Srbiji ide na uštrb kvalitetnog obrazovanja koje mora biti jedan od glavnih nacionalnih interesa. Evidentno je da država nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri iz 2009. da se uvođenjem konkurencije dođe do podizanja kvaliteta udžbenika, niti je uspela da se odupre institucionalnim pristicima nemačkog izdavača.Tržište efikasno funkcioniše onda kada potrošač može da bira od koga će kupiti robu ili uslugu. Tada se prodavac i kupac ponašaju racionalno, pa se neprekidno uspostavlja ravnoteža između profitnog interesa prodavca i interesa kupca. U Srbiji udžbenike kupuju roditelji, ali oni ne mogu da utiču na njihov izbor niti na njihovu cenu. Dovode se pred svršen čin, a izbor je prepušten diskreciji škola i nastavnika. Neretko se dešavalo tokom proteklih godina da se među odeljenjima jednog razreda u istoj školi upotrebljavaju različiti udžbenici. Takođe, kada je tržište monopolisano ili kartelisano, kada konkurencije nema ili se konkurencija obesmišljava, prednosti privatnog vlasništva prestaju da važe za potrošača.Situacija sa udžbenicima je samo još jedan u nizu slikovitih primera iščašene tržišne utakmice sa korumpiranim igračima gde su najdeblji kraj izvukli đaci i njihovi roditelji, a prosveta je još dublje gurnuta u sunovrat propadanja.Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. U industrijski razvijenom svetu postoje veoma efikasna i uspešna državna preduzeća koja razbijaju uvrežene neoliberalne stereotipe i pokazuju da državno vlasništvo nije prepreka efikasnosti. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih privatnih monopola.Dosta je bilo se zalaže kako za besplatne udžbenike tako i za povratak jedinstvenog nacionalnog izdavača školske knjige čime bi se stalo na put pogubnim tržišnim mahinacijama. Okupljanjem profesionalaca koji bi permanentno bili angažovani na unapređenju učila i obrazovanja uveo bi se red, podigao kvalitet nastave i povratilo poverenje roditelja i đaka u školstvo, a država bi mogla da preko posebnog fonda crpi sredstva iz budžeta za besplatne knjige za svu decu. AUTOR: Jasmina Stojanović, OO DJB Zvezdara U pisanju teksta su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i materijal iz istraživanja koja su sproveli Krik.rs i Javno.rs. Izvor: CARSA                      

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/cins-privredna-komora-srbije-donirala-tanjugu-video-opremu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: CINS: Privredna komora Srbije donirala Tanjugu video opremu

Novinska agencija Tanjug dobila je 1.435.000 dinara za kameru najnovije generacije od Privredne komore Srbije. Uprkos milionima dinara datim za gašenje Tanjuga, institucije i dalje sklapaju komercijalne ugovore sa ovom agencijom, piše CINS.Zgrada Tanjuga Foto: wikipedia Video produkcija bila je u fokusu prošlogodišnje konferencije Asocijacije evropskih agencija u Beogradu, čiji je domaćin bila Novinska agencija Tanjug. Tanjugova direktorka, Branka Đukić, prema pisanju Politike, rekla je tada da novinske agencije medijima pružaju informacije kojima se može verovati i da to "ima svoju cenu". Deset meseci kasnije, Tanjugu pomoć stiže iz Privredne komore Srbije, donacijom od 1.435.000 dinara. Novac je dat za kameru najnovije generacije i prateću opremu među kojom su laptop, stativ, torba, montažna jedinica i dodatak za server. Donacija je Tanjugu uplaćena 21. juna 2018. godine po osnovu ugovora koji su potpisali Privredna komora Srbije i Tanjug u cilju "kvalitetnijeg praćenja i aktivnog izveštavanja o važnim društveno-ekonomskim događajima u Srbiji", piše u odgovoru Komore Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Navodi se i da Tanjugov ekonomski servis prati teme o aktivnostima Komore i drugih poslovnih asocijacija. Privredna komora Srbije najviše prihoda ostvaruje od članarina koje su od 1. januara 2017. godine obavezne za sva pravna lica. Tako po tom osnovu u 2017. prikupljeno 2.043.524 dinara, što je tri puta više u odnosu na 2016. Iako nema rešen status, Tanjug je u 2017, poredeći sa prethodnom godinom, uvećao prihode od donacija, dotacija i subvencija, kao i prihode od prodaje proizvoda i usluga, a redovno posluje sa državnim institucijama, organima i javnim preduzećima. Tokom 2016. godine, ova novinska agencija je od donacija, dotacija i subvencija dobila tri miliona dinara, dok je taj iznos u 2017. povećan na 4.350.000 dinara. Priliv novca po ovom osnovu bio je do 48 puta veći kada je država po zakonu subvencionisala Tanjug, pokazuju finansijski izveštaji. CINS je ranije pisao o ugovorima državnih institucija sa Tanjugom. Ugovori su sklapani i na način koji isključuje mogućnost da se za posao prijave druge novinske agencije, uprkos tome što su i dalje na snazi propisi o prestanku rada ove agencije nakon neuspešne privatizacije 2015. godine i tome što su milioni dinara državnog novca dati za njeno gašenje. Takva praksa nastavljena je i u 2018. godini. U periodu od novembra 2015, kad je Tanjug trebalo da bude ugašen, do kraja 2017. godine državne institucije dale su 37.641.004 dinara za sklapanje komercijalnih ugovora sa ovom agencijom. Isplate su nastavljene i u 2018 - do sredine juna Tanjugu je uplaćeno još 3.197.060 dinara, a neke državne institucije sklopile su u tom periodu i nove ugovore. Rast prihoda i ugovori s državom Poslednji finansijski izveštaj Tanjuga za 2017. godinu pokazuje da je ova agencija uvećala ukupne prihode te godine - sa 112.886.000 dinara u 2016. na 134.625.000 dinara u 2017. godini. Tanjug je za više od 40 odsto povećao prihode od prodaje proizvoda i usluga - sa 86.542.000 dinara u 2016. na 122.866.000 dinara u 2017. Tanjugovi konkurenti prihodovali su znatno manje od prodaje tokom 2017: Novinska agencija Beta - 60.739.000 dinara i FoNet - 29.052.000 dinara. Za prihode Tanjuga delom su zaslužne i pojedine državne institucije koje su nastavile da isplaćuju novac agenciji tako što su sklapale različite komercijalne ugovore i nakon što je Tanjug trebalo da bude ugašen 31. oktobra 2015. Od tada do 15. juna 2018. agenciji je isplaćeno 117.628.222 dinara državnog novca, od čega 40.838.064 dinara po osnovu komercijalnih ugovora. Ostatak novca dat je za gašenje Tanjuga. Pre prestanka važenja Zakona o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, ova agencija je novac dobijala sklapanjem ugovora sa Ministarstvom kulture i informisanja, na osnovu više zakona, pravilnika i rešenja koji su regulisali njeno subvencionisanje. Nakon dve neuspele prodaje u okviru privatizacije državnih medija Tanjug je trebalo da prestane da radi, a Vlada je 30. oktobra 2015. godine donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga. Agencija je ipak nastavila da posluje. Institucije su tokom 2016. i 2017. novac Tanjugu isplaćivale i po osnovu ugovora sklopljenih putem javnih nabavki na način da druge, konkurentske, agencije ne mogu da se prijave za posao - kroz pregovarački postupak bez javnog poziva - o čemu je CINS već pisao. Glavni i odgovorni urednik agencije Beta, Dragan Janjić i direktor FoNeta, Zoran Sekulić, su u ranijem razgovoru za CINS bili saglasni da je takva praksa negativno uticala na njihov rad, ali se nikada nisu žalili Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Obe agencije su takođe sklapale ugovore sa državnim institucijama kroz pregovarački postupak. Trend javnih nabavki putem kojih se pregovara isključivo sa Tanjugom nastavljen je i u 2018. godini. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Radiotelevizija Vojvodine sklopili su na taj način ugovore vredne po 1.200.000 dinara, Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj obavezao se da Tanjugu isplati 400.000 dinara, a Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije - pola miliona dinara. Rešenje - ista meta, isto odstojanje Prema navodima iz poslednjeg finansijskog izveštaja Tanjuga za 2017. godinu, rešenje za nastavak rada Agencije tražiće se u okviru nove medijske strategije. Isto je pisalo i u prethodnom izveštaju za 2016, ali je u međuvremenu rad na strategiji bio stopiran. U maju ove godine trećina Radne grupe koja je radila na izradi ovog dokumenta je istupila. Reč je o predstavnicima Asocijacije medija, UNS-a i Koalicije novinarskih i medijskih udruženja koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM, te nezavisnom predstavniku Dejanu Nikoliću. Ministarstvo kulture i informisanja je sredinom juna u pisanom odgovoru CINS-u navelo da je prvobitno formirana Radna grupa " predložila da Republika Srbija bude osnivač novinske agencije u skladu sa evropskom regulativom u ovoj oblasti". Nova Radna grupa za izradu medijske strategije formirana je 18. juna na sastanku Ane Brnabić, predsednice Vlade, sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja. Za predsednika Grupe imenovan je Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja, dok članove Radne grupe u ime medijskih i novinarskih udruženja čine Vukašin Obradović, Tanja Maksić, Jelena Kleut, Stojan Marković, Boban Tomić, Dalila Ljubičić, Nino Brajović, Maja Raković i Dragana Čabarkapa.   Agencija FoNet objavila je 30. avgusta, pozivajući se na Službeni glasnik, kako je Vlada Srbije odobrila 14,4 miliona dinara Republičkoj direkciji za imovinu - za finansiranje izbora procenitelja koji bi trebalo da analizira ugovore i utvrdi visinu naknade za ustupanje imovinskih prava Tanjuga. Za realizaciju je nadležno Ministarstvo finansija. donacija, istrazivacka prica, tanjugBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Spornim-ugovorom-za-Zikinu-sarenicu-Leskovac-placa-medije-bliske-vlasti.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Spornim ugovorom za "Žikinu šarenicu" Leskovac plaća medije bliske vlasti

Skoro pola miliona dinara, para svih Leskovčana, izdvojeno je za sve prateće sadržaje i samu realizaciju "Žikine šarenice" koja je u subotu na Televiziji Pink emitovana iz Leskovca. Pravnik Veljko Milić kaže da nije jasno koje su usluge plaćene ovoj medijskoj kući, dok eksperti ovakve ugovore lokanih samouprava i pojedinih medija vide kao način za direktno plaćanje televizija bliskih vlasti. Iz Leskovca je, povodom održavanja "Roštiljijade", 1. septembra emitovana "Žikina šarenica". Cifra od 342.000 dinara, koliko je sama realizacija emisije koštala sa PDV-om, prebačena je iz budžetske rezerve. Sporno je to što ugovoru fali definisan osnov, kaže Milić, pa nije jasno šta to Pink treba da uradi za taj novac. Jedini opravdan osnov ovog ugovora bi mogao biti marketing, odnosno da se u emisiji na neki način reklamira turistička ponuda Leskovca. Međutim, to su usluge marketinga, pa bi onda TOL morala da sprovede javnu nabavku. Ovako ne navode osnov i to prolazi kao nabavka male vrednosti, koja je manja od 500.000 i nema obaveze za sprovođenjem postupka - kaže Milić. Takođe, dodaje advokat, u potpunosti je iracionalno plaćati privatnoj televiziji za emitovanje svoje zabavne emisije, koju bi i inače emitovala. Ipak, upravo je promocija "Roštiljijade" i Leskovca bila povod za realizaciju emisije, kako je prilikom obrazlaganja predloga gradskim većnicima rekao v. d. direktora Nebojša Kocić "na najgledanijem mediju na ovim prostorima". Realizacijom "Žikine šarenice" u Leskovcu na najbolji mogući način reklamiramo i afirmišemo grad i manifestaciju čime doprinosimo da na najposredniji način sliku o "Roštijijadi" i Leskovcu pošaljemo u svet i učinimo je vidljivom i zastupljenom na najgledanijim medijima sa ovih prostora - rekao je tada Kocić. "Žikina šarenica", koja se ranije emitovala na RTS-u, od marta 2018. godine emituju se na privatnoj televiziji Pink, koju mnoga medijska udruženja dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom i koja i sama u svojim informativnim emisijama ne krije pristrasnost prema ovoj političkoj opciji. SNS čini vladajuću većinu i u Leskovcu, a odbor u ovom gradu vodi gradonačelnik Goran Cvetanović. Takođe, autor i voditelj emisije Živorad Žika Nikolić je od ove godine odbornik SNS u beogradskom parlamentu. Skoro 200.000 za smeštaj ekipe i ozvučenje Pored novca koji je uplaćen na račun Pink International Company, od novca građana plaćeno je i ozvučenje, kao i smeštaj za 62 člana tehničke ekipe. Ozvučenje je koštalo 73.000 dinara, a ugovor je sklopljen sa firmom Music stop pro iz Beograda. Rezervacija smeštaja u ugostiteljskoj radnji Božidar Cakić PR iz Vlasotinca koštala je 124.000 dinara. Sa 342.000 dinara koiliko je plaćena sama realizacija emisije dolazi se do cifre od oko pola miliona dinara, para svih poreskih obveznika koje su date za emitovanje "Žikine šarenice" iz Leskovca. Ugovori o poslovnoj saradnji - metod plaćanja podobnih medija Iako je zakonom definisano da se mediji finansiraju konkursnim putem ili javnim nabavkama u posebnim slučajevima, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže da postoji niz mehanizama za plaćanje podobnih medija. Osim ugovora o saradnji, objašnjava Sejdinović, tu su i raznorazne direktne pogodne, donacije i sponzorstva. Ovakvim korumpiranjem medija, kaže Sejdinović, gubi se profesionalnost, ali i poverenje građana u novinare. Po mom mišljenju, to je apsolutno protivzakonito, jer sredstva medijima treba da se dodeljuju putem konkursnog finansiranja ili putem javnih nabavki u iznimnim slučajevima. Ovo je jedan od načina finansiranja medija bliskih vlasti i to je razlog zbog čega su oni zapravo tako ponizni i zbog čega se krše svi mogući etički i novinarski kodeksi - kaže Sejdinović. Dodaje i da se zapravo neuporedivo više novca medijima opredeljuje upravo po ovakvim i drugim osnovama, što je veoma loše.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3246822/ko-ce-prevoziti-nislije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ko će prevoziti Nišlije?

Na tri linije gradskog saobraćaja u Nišu putnike je od danas trebalo da prevozi novi prevoznik. Međutim, to se nije dogodilo jer tenderska komisija, zbog žalbi učesnika, još nije donela konačnu odluku. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNa tri linije gradskog saobraćaja u Nišu putnike je od danas trebalo da prevozi novi prevoznik. Međutim, to se nije dogodilo jer tenderska komisija, zbog žalbi učesnika, još nije donela konačnu odluku.Tenderska komisija poništila je svoju prvobitnu odluku da tri gradske linije, uključujući i kružnu dodeli prevozniku "Ćurdić". Razlog je žalba "Nišekspresa" koji tvrdi da osam "Ćurdićevih" autobusa ima nadograđene rampe, bez atesta. "Da li su te rampe fabričke ili su naknadno ugrađene? Ukoliko su rampre fabričke trebalo bi da postoji dokument, a ukoliko su naknadano ugrađene prevoznik je trebalo za to da nam dostavi atest", objašnjava Milan Milić, predsednik Komisije Direkcije za javni gradski prevoz. Iako po novoj odluci "Nišekpres" dobija posao, u ovoj firmi kažu da su uslovi tendera Direkcije za javni prevoz zastareli. U tenderi je kažu cena, četiri puta važnija od kvaliteta usluga. "Došli smo u situaciju da će se građani Niša voziti sa najnekvalitetnijim vozilima, ukoliko Direkcija ne promeni svoj odnos i zahtev kada raspisuje javnu nabavku", kaže Milanka Nedeljković, direktorka "Nišekspresa". Sporne rampe i niskopodni autobusi su svakodnevni problem sa kojim se susreće Ivan Novković. Kaže da za njega gradski saobraćaj nije dobro organizovan. "Onda se dešava da na minus 10 stepeni tokom zime ili na plus 40 tokom leta čekam po jedan sat i jer prođe i po 5 autobusa koji nisu niskopodni", kaže Novković. Prevoznik Ćurdić sada ima deset dana da uloži žalbu na najnoviju odluku tenderske komisije. Prevoz na ove tri linije gradskog saobraćaja u narednih godinu dana Nišlije će koštati između 900 hiljada i milion evra. Ovog leta je zbog malverzacija na tenderu za nabavku ekološkog autobusa, policija uhapsila direktora i trojicu radnika Direkcije za javni gradski prevoz.  

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/umesto-nasih-nemacki-udzbenici-za-nasu-decu/

Autori: satelit

Teme: Korupcija

Naslov: Umesto naših, nemački udžbenici za našu decu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj đaka na kraju školske 2016/2017. godine bio je ukupno 543.028 u osnovnim, odnosno 58.948 uKlet, Freska i Novi Logos - svi u krajnjem vlasništvu nemačkog izdavača Klett - osvojili su najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Za većinu predmeta, posebno za niže razrede, Klett izdanja su u vrhu liste. Nemački izdavač deluje na srpskom tržištu preko ove tri izdavačke kuće čija se sedišta u Beogradu nalaze na istoj adresi (Maršala Birjuzova 3-5) i sa istim zakonskim zastupnicima (Gordana Knežević Orlić i Nebojša Orlić). Klett izdavačka kuća d.o.o. je u 100% vlasništvu slovenačke "Založba Rokus Klett" iz Ljubljane, izdavačka kuća Freska doo u 100% vlasništvu Klett izdavačke kuće doo iz Beograda, dok je Novi Logos doo sa 100% udelom hrvatske "Profil Klett doo" iz Zagreba na čijem je čelu biznismen Danijel Žderić.Usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je prestao da bude jedini izdavač. Verovalo se, naime, da će se otvaranjem tržišta za druge izdavače doći do boljeg kvaliteta nastavnih sredstava. Ovim zakonom je bila uvedena i obaveza licenciranja izdavača, ali umesto rigorozne provere njihove podobnosti, licenciranje se pretvorilo u puku formalnost. Olako dobijanje licenci je dovelo do hiperprodukcije udžbenika za osnovce i do preplavljenosti tržišta - od preko 80 naslova, koliko se našlo na raspolaganju prvacima školske 2014/2015, ove godine se došlo do neverovatnih 286 udžbenika i to samo za đake prvog i petog razreda koji će školske 2018/2019. raditi po izmenjenom nastavnom planu i programu.Po zakonskom rešenju iz 2009. formiranje cene udžbenika je bilo potpuno slobodno, a izdavačke kuće su se dovijale da svaka razradi neki svoj način lobiranja, preko doniranja računara, tableta, sitnih poklona, plaćanja seminara i putovanja, a sve kako bi škola, direktor ili nastavnik odabrali baš njihove udžbenike. Takođe, većina novih izdavača koji su ušli na srpsko tržište nisu imali stalno zaposlene koji bi radili na kvalitetu udžbenika. Autori, urednici i lektori su bivali angažovani po ugovoru, što prema oceni Ministarstva prosvete 2015. nije odgovaralo zahtevima nastavnog materijala. Istovremeno je Agencija za borbu protiv korupcije tada upozorila da nedostatak regulative vodi do netransparentnosti i korupcije.Rešavanje ovih problema Ministarstvo prosvete iste godine poverava radnoj grupi koja je paralelno radila na pisanju novog teksta zakona kojim je, između ostalog, trebalo da bude regulisana maksimalna cena udžbenika. Međutim, članovi radne grupe (predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnici javnog i privatnih izdavača) nisu uspeli da usaglase stavove.Iste godine Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstvo prosvete javno izlaze sa stavom da je uplitanje države prilikom formiranja cene u ovom slučaju opravdano s obzirom da roditelji kao krajnji kupci ne biraju prozvod (udžbenike) koji plaćaju, tako da se oni ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.Međutim, izdavači su istog trenutka shvatili da im novi zakon umanjuje šanse za zaradu, što je pokrenulo pravu lavinu pritisaka kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje. U aprilu 2015. Filip Hausman, generalni direktor nemačkog izdavača "Klett", upućuje pismo tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću u kojem ističe svoje nezadovoljstvo predlogom novog Zakona o udžbenicima koji se, prema njegovom mišljenju, kosi sa evropskim standardima i pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora, s obzirom da predviđa postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača.Paralelno kreće pritisak nemačkog ambasadora na tadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, kao i nemačkog paralmentarca Dejvida Mekalistera na Aleksandru Jerkov, tada predsednicu Odbora za obrazovanje, koji se u svojem pismu takođe osvrnuo na primedbe izdavačke kuće Klett.Tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić u februaru 2016. pismeno obaveštava Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade novog Zakona bio izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima. Agencija prosleđuje Verbićevu prijavu Višem javnom tužilaštvu koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u konkretnom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.Zakonom o udžbenicima iz 2015. koji je Skupština Srbije usvojila 31.07.2015, trebalo je da se obezbede kvalitetni udžbenici koji će biti dostupni svim učenicima, kao i da se zaštiti porodični budžet. Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novi zakon iz 2015. je takođe izričito zabranio posredovanje škole i zaposlenih u prodaji udžbenika uz nadoknadu, kao i poklone za nastavnike i donacije za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika.Iste godine ministar prosvete Srđan Verbić u dopisu prosleđenom školama propisuje da se udžbenički kompleti koje su škole izabrale za školsku 2015/2016. mogu koristiti samo u toj školskoj godini napominjući da je ugovorno obavezivanje škole da će udžbenike koristiti i školske 2016/2017. protivno zakonu.Istovremeno je upozorio direktore škola da odmah zatraže raskid ugovora ukoliko su ga zaključili sa "Novim Logosom" (koji je školama donirao tablet računare s paketom usluga mobilnog operatera) i da o tome obaveste ministarstvo. Verbić nalaže i vanredni inspekcijski nadžor u školama, a prosvetna inspekcija dolazi do broja od oko 500 škola kojima su izdavači nudili novac i nastavna sredstva za kupovinu njihovih izdanja. Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika, ali dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića njen rad biva prekinut, a "Novi logos" podnosi tužbu protiv bivšeg ministra prosvete Srđan Verbića zbog narušavanja poslovnog ugleda.Novim zakonom koji je usvojen u aprilu 2018. izdavačima je omogućeno da iznova krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike i izbrisan je član koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika. Takođe, jedna od novina je i uvođenje digitalnih udžbenika, ali ova tema je dovela do razdora među izdavačima. Naime, u februaru 2018, samo mesec i po pre usvajanja novog zakona, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić su javno promovisali digitalni udžbenik izdavačke kuće Klett prilikom posete jednoj beogradskoj školi, na šta su ostali izdavači izrazili nezadovoljstvo i ukazali da je neprihvatljivo da ministar i premijerka favorizuju jednog izdavača i promovišu digitalne udžbenike koji u tom trenutku još nisu bili zakonski definisani. Poslanici opozicije su takođe kritikovali što se zakon usvaja po hitnom postupku i posebno istakli da đaci ne mogu da priušte sebi tablete za elektronske udžbenike, ali ministar Šarčević je izjavio da će se država pobrinuti za tablete.Jalova liberalizacija i dominantan položaj nemačkog izdavača Klett doveli su, dakle, do potpunog haosa na tržištu školske knjige, a ceh ovog javašluka plaćaju đaci i njihovi roditelji. Ova nenormalna praksa koja opstaje u sveprisutnom sistemskom neredu u Srbiji ide na uštrb kvalitetnog obrazovanja koje mora biti jedan od glavnih nacionalnih interesa. Evidentno je da država nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri iz 2009. da se uvođenjem konkurencije dođe do podizanja kvaliteta udžbenika, niti je uspela da se odupre institucionalnim pristicima nemačkog izdavača.Tržište efikasno funkcioniše onda kada potrošač može da bira od koga će kupiti robu ili uslugu. Tada se prodavac i kupac ponašaju racionalno, pa se neprekidno uspostavlja ravnoteža između profitnog interesa prodavca i interesa kupca. U Srbiji udžbenike kupuju roditelji, ali oni ne mogu da utiču na njihov izbor niti na njihovu cenu. Dovode se pred svršen čin, a izbor je prepušten diskreciji škola i nastavnika. Neretko se dešavalo tokom proteklih godina da se među odeljenjima jednog razreda u istoj školi upotrebljavaju različiti udžbenici. Takođe, kada je tržište monopolisano ili kartelisano, kada konkurencije nema ili se konkurencija obesmišljava, prednosti privatnog vlasništva prestaju da važe za potrošača.Situacija sa udžbenicima je samo još jedan u nizu slikovitih primera iščašene tržišne utakmice sa korumpiranim igračima gde su najdeblji kraj izvukli đaci i njihovi roditelji, a prosveta je još dublje gurnuta u sunovrat propadanja.Obrazovanje je javno dobro najvišeg interesa i upravo zbog svoje specifičnosti ne sme biti prepušteno na milost i nemilost neoliberalnog tržišta. Privatizacija u ovom slučaju nije dala rezultat i država bi trebalo da razmisli o povratku monopola nad izdavačkom delatnošću udžbenika za obavezno obrazovanje. U industrijski razvijenom svetu postoje veoma efikasna i uspešna državna preduzeća koja razbijaju uvrežene neoliberalne stereotipe i pokazuju da državno vlasništvo nije prepreka efikasnosti. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih privatnih monopola.Dosta je bilo se zalaže kako za besplatne udžbenike tako i za povratak jedinstvenog nacionalnog izdavača školske knjige čime bi se stalo na put pogubnim tržišnim mahinacijama. Okupljanjem profesionalaca koji bi permanentno bili angažovani na unapređenju učila i obrazovanja uveo bi se red, podigao kvalitet nastave i povratilo poverenje roditelja i đaka u školstvo, a država bi mogla da preko posebnog fonda crpi sredstva iz budžeta za besplatne knjige za svu decu.Jasmina Stojanović OO DJB ZvezdaraU pisanju teksta su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i materijal iz istraživanja koja su sproveli Krik.rs i Javno.rs.Dostajebilo.rs                    

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:747416-GSP-Jesen-stize-uniformi-nema

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: GSP: Jesen stiže, uniformi nema

Uprkos najavama, čak i tenderu, vozačiPRE skoro godinu dana, gradske vlasti najavile su da će vozači Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" dobiti radne uniforme. Ipak, zbog uloženog prigovora za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, vozači će i ovog prvog septembra na ulice izaći u sopstvenoj garderobi.Javna nabavka za uniforme vozača raspisana je još u decembru 2017, a GSP je tražio ponuđača koji bi radnicima obezbedio jakne, po par debljih i tanjih pantalona, suknje za žene, košulje, majice, kravate i kačkete sa logom preduzeća. Za sve ovo GSP je, prema procenama, trebalo da izdvoji 91,3 miliona dinara. Najnižu ponudu dala je firma "Veteko" iz Zemuna, sa cenom od 90 miliona dinara za sve stavke.PROČITAJTE JOŠ: Uspešno otvorena kružna auto trka "Nagrada Beograda - Ušće 2018"Ipak, za to što vozači sutra neće na posao u istim odelima na ulicama "krive" su cipele. Naime, GSP je na tenderu za traženu obuću, odnosno za partiju dva, procenjenu na vrednost od 12,5 miliona dinara, odabrao kompaniju "Isis" iz Zemuna koja je dala ponudu od 11,9 miliona za obuću. Jedan od ponuđača, kompanija "Zaštitna radionica - Željezničar" d.o.o. iz Subotice podnela je Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki žalbu. Komisija je žalbu prihvatila i naložila GSP da firmi iz Subotice plati 120.000 ndinara na ime troškova postupka zaštite prava.GSP je, zatim, doneo odluku o obustavi postupka javne nabavke za kupovinu cipela. Da li će obuću ponovo da nabavljaju ili će vozače poslati na ulice u uniformama i cipelama koji sami kupe, nije jasno. U nekoliko navrata "Novosti" su pokušale da od GSP saznaju kakav je plan, ali bezuspešno.PROČITAJTE JOŠ: Pet firmi kitilo bi gradLAKŠE PREPOZNAVANjEJEDAN od razloga što su se čelnici GSP odlučili da zvanična odela vrate u upotrebu je prepoznavanje njihovih radnika. Naime, sada ima i mnogo vozila privatnika, a građani sve žalbe upućuju samo GSP. Ako je vozač u uniformi, odmah se zna ko tu liniju drži - gradsko preduzeće, konzorcijum privatnih prevoznika "Ariva" ili "Avala bus".        

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3246822/ko-ce-prevoziti-nislije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ko će prevoziti Nišlije

Na tri linije gradskog saobraćaja u Nišu putnike je od danas trebalo da prevozi novi prevoznik. Međutim, to se nije dogodilo jer tenderska komisija, zbog žalbi učesnika, još nije donela konačnu odluku. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNa tri linije gradskog saobraćaja u Nišu putnike je od danas trebalo da prevozi novi prevoznik. Međutim, to se nije dogodilo jer tenderska komisija, zbog žalbi učesnika, još nije donela konačnu odluku.Tenderska komisija poništila je svoju prvobitnu odluku da tri gradske linije, uključujući i kružnu dodeli prevozniku "Ćurdić". Razlog je žalba "Nišekspresa" koji tvrdi da osam "Ćurdićevih" autobusa ima nadograđene rampe, bez atesta. "Da li su te rampe fabričke ili su naknadno ugrađene? Ukoliko su rampre fabričke trebalo bi da postoji dokument, a ukoliko su naknadano ugrađene prevoznik je trebalo za to da nam dostavi atest", objašnjava Milan Milić, predsednik Komisije Direkcije za javni gradski prevoz. Iako po novoj odluci "Nišekpres" dobija posao, u ovoj firmi kažu da su uslovi tendera Direkcije za javni prevoz zastareli. U tenderi je kažu cena, četiri puta važnija od kvaliteta usluga. "Došli smo u situaciju da će se građani Niša voziti sa najnekvalitetnijim vozilima, ukoliko Direkcija ne promeni svoj odnos i zahtev kada raspisuje javnu nabavku", kaže Milanka Nedeljković, direktorka "Nišekspresa". Sporne rampe i niskopodni autobusi su svakodnevni problem sa kojim se susreće Ivan Novković. Kaže da za njega gradski saobraćaj nije dobro organizovan. "Onda se dešava da na minus 10 stepeni tokom zime ili na plus 40 tokom leta čekam po jedan sat i jer prođe i po 5 autobusa koji nisu niskopodni", kaže Novković. Prevoznik Ćurdić sada ima deset dana da uloži žalbu na najnoviju odluku tenderske komisije. Prevoz na ove tri linije gradskog saobraćaja u narednih godinu dana Nišlije će koštati između 900 hiljada i milion evra. Ovog leta je zbog malverzacija na tenderu za nabavku ekološkog autobusa, policija uhapsila direktora i trojicu radnika Direkcije za javni gradski prevoz.  

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a417166/Vesti/Zbog-izjave-date-medijima-ostaje-bez-kuce.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zbog izjave date medijima ostaje bez kuće

Zbog izjave date medijima 2013. godine, predsednik Saveza udruženja akcionara Vojvodine Veselin Muhadinović, ostaće bez kuće. Osnovni sud u Vrbasu procenio je da je novom vlasniku nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata Zmajevo naneo štetu u poslovanju od oko dva miliona dinara. I dok Muhadinović navodi da je žrtva korumpiranog sistema zbog ukazivanja na nepravdu, vlasnici kombinata tvrde upravo suprotno. Izvor: N1 Na kojoj će adresi poštar posle 18. septembra pronalaziti Veselina Muhadinovića, nije poznato. Tog datuma kuća mu ide na doboš - i to zbog izjave da će bivši radnici i akcionari kombinata Zmajevo skinuti rod sa 612 hektara oranica koje su, tvrdi, nelegalno prisvojene tokom privatizacije 2004.Šest godina kasnije poljoprivredni kombinat otišao je u stečaj, a 396 akcionara je, kaže, ostalo bez akcija. Tada je osnovana zadruga i krenuli su u pravnu borbu za ono na šta, smatraju, imaju pravo - za zemlju. "Ja sam jedini čovek u Srbiji koji je kažnjen zbog govora o pljačkaškoj privatizaciji... jedini", kaže Muhadinović.Osim medijima, obraćali su se brojnim institucijama - policiji, tužilaštvu, Agenciji za borbu protiv korupcije, opštini više puta, a 2012. došli su i do tada prvog potpredsednika Vlade, a danas predsednika države. "On je tada nama dao čvrsto obećanje da će 24 privatizacije biti ispitane i da će se onda poljoprivredna preduzeća... on zna za tu pljačku, da će to biti urađeno. Mi smo se veoma zadovoljni vratili od njega i zadovoljni smo bili šta nam je obećao, a od svega toga nijedan kombinat, nijedno preduzeće, ništa se nije ispitalo. Ostalo je na tome da ja ostajem eto maltene bez kuće i ko zna šta će biti sa mnom", priča Muhadinović. Sud je nakon dva ročišta odlučio da Muhadinović novim vlasnicima kombinata, firmi "Novi trading NS", mora nadoknaditi štetu nastalu zbog izjave za medije i taj postupak je pravosnažan. Za razliku od njega, procesi koje su zadrugari pokretali za vraćanje nekada zadružne zemlje, traju godinama. U firmi "Novi trading" s druge strane navode da su zapravo oni žrtve zadrugara, te da se već 12 godina bore sa lažnim optužbama, za šta kažu imaju i potvrdu policije i više različitih sudova. I njima smeta što procesi nisu završeni, što ih obilaze policija i inspekcije i što se dugo spominju u negativnom kontekstu, iako 612 hektara oranica po njima nisu sporne jer su kupljene, tvrde, kao društvena, a ne zadružna svojina."Firma 'Novi trading' ima i potvrdu Agencije za privatizaciju da je ta privatizacija odrađena u potpunosti u skladu sa zakonom, da su novi vlasnici u potpunosti ispoštovali sve ugovorne obaveze na koje su se obavezali, tako da tu po nama ništa nije sporno", rekao je advokat firme Nebojša Ivković. Ipak, kada rešenje konačno bude doneto, poznato je na koju će adresu njima biti dostavljeno. Predstavniku zadrugara, ne.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: rtvpancevo.rs

Link: http://rtvpancevo.rs/Vesti/Lokal/usvojen-izvetaj-kapitalnih-ulaganja-u-grad-za-prethodne-tri-godine.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Usvojen izveštaj kapitalnih ulaganja u grad za prethodne tri godine

Radio televizija Pančevo - RTV Pančevo - Zvaničan sajt TV Pančevo - TV Pancevo - UHF 37 Radio Pančevo - Radio Pancevo 92,1fm 92.1FM RTV Pancevo PANČEVO, 3. septembar 2018. (TV Pančevo) - Gradsko veće usvojilo je Izvešataj o realizaciji Plana kapitalnih investicija, infrastrukturnog opremanja i investicionog održavanja grada Pančeva od 2015. do 2017. godine. ShareThis Članovi Gradsko veća usvojili su i predlog o prihvatanju teksta za javnu nabavku kako bi se realizovao projekat Izrada projektno-tehničke dokumentacije za izvođenje radova na izgradnji vodovoda i fekalne kanalizacijesa priključcima za planirane objekte, na području "Hipodrom". Doneta je i odluka da Grad Pančevo učestvuje na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava AP Vojvodine za poboljšanje položaja Roma. &feature=youtu.be Većnici su usvojili i izmene i dopune programa poslovanja Javnih i Javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad.

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3114243/parlament-sija-ali-to-puno-kosta-dajemo-72-miliona-dinara-na-pranje-zavesa-i-tepiha-u-narodnoj-skupstini

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: PARLAMENT SIJA, ALI TO PUNO KOŠTA! Dajemo 7,2 miliona dinara na pranje ZAVESA I TEPIHA u Narodnoj skupštini!

Generalka! Zgrada parlamenta biće ulickana bukvalno od poda do plafona jer se, kako se vidi iz dokumentacije, doslovce traži glancanje do visokog sjajaGeneralka! Zgrada parlamenta biće ulickana bukvalno od poda do plafona jer se, kako se vidi iz dokumentacije, doslovce traži "glancanje do visokog sjaja"Da Skupštinu Srbije vodi žena, vidi se, između ostalog, po filozofiji Maje Gojković da, kada je reč o higijeni, nema štednje! Parlament je samo za pranje prozora, zavesa i podova potrošio 7,2 miliona dinara! Letnje veliko spremanje ugovoreno je u avgustu kako bi poslanici na početak jesenjeg zasedanja ušli u besprekorno čisto i savršeno uglancano zdanje. Specifikacija javnih nabavki, u koju je Kurir imao uvid, otkriva da će u zgradama koje koristi Skupština Srbije biti očišćeno i ulickano bukvalno sve od poda do plafona. U dokumentu doslovce piše da se traži "glancanje do visokog sjaja"!  Visoki zahtevi Tako će firma kojoj je povereno pranje zavesa i prozora morati da za 3,6 miliona dinara opere staklene površine, tapete, lamperiju, venecijanere, lake, trakaste i rolo zavese, draperije, vrata, garnišne... Skupština je uz to naručila i hemijsko čišćenje peškira, uz napomenu da oni moraju biti spakovani u zavarene plastične providne kese. Ovaj posao dobila je grupa ponuđača iz Stare Pazove, koju čine firme "Coopservice BMK" i "Jupiter lavanda group". Beogradska firma "Tecon sistem" prihvatila se pranja i održavanja podova i nameštaja i za 3,6 miliona dinara opraće sve tekstilne podne obloge, stepenište, mermerne površine, drvenariju, mebl na stolicama i garniturama... Mašinsko pranje (tvrdih) mermernih podnih obloga abrazivnim filcevima, sušenje, nanošenje zaštitne emulzije u dva sloja, koja je postojana i otporna na habanje i klizanje, i glancanje (poliranje) do visokog sjaja - zahtev je koji se u ponavlja za skoro svaku stavku ovog tendera.  Nadmetanje Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih nabavki kaže za Kurir da nema ništa protiv higijene u Skupštini ukoliko su posao velikog spremanja dobile firme sa najjeftinijom ponudom, i to na javnom nadmetanju. - Ako su nam neki poslanici "prljavi", neka nam je makar parlament čist. Ne možemo da procenimo da li je 7,2 miliona realna cena i zato je važno da je postupak sproveden javno i uz učešće više ponuđača - naglašava Dobrašinović.  ModernizacijaZa telefone 2,1 milion Skupština se za radnu jesen opremila i novom tehnikom. Osim video-nadzora, računara i televizora, nabavljeno je i 170 specijalnih fiksnih telefona. Takozvani VoIP telefoni plaćeni su čak 2,1 milion dinara, odnosno 12.600 po aparatu. I za ovu nabavku parlament je imao posebne prohteve, između ostalih, da se mogu podesiti različite melodije zvona za svaku od linija posebno, da broj može da se poziva koristeći ime, da određeni pozivaoci imaju svoj zvuk zvona. VoIP telefoni koriste brz internet i preporučuju se za smanjenje troškova telefoniranja.  ŠTA SE SVE GLANCA Prozori i zavese - Staklene površine i stolarija - Zidne površine sa tapetom - Zidnih površina od lamperije i drvenih vrata - Lake zavese - Teške zavese - draperija - Trakaste zavese - Venecijaneri - Rolo zavese od skrin-platna  Podovi i nameštaj - Tekstilne podne obloge i nameštaj - Mermerne podne obloge - Mermerne i štukomermene zidne obloge - Drvene zidne obloge - Meblirani delovi nameštaja Ivana Kljajić/ Foto: Marina Lopičić                                       

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1752150-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-10-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 10/18

Na osnovu čl. 55 stav 1. tačka 2., čl. 57. i čl. 60. Zakona o javnim nabavk? ponedeljak, 3. septembar 2018. Sekretarijat za zaštitu životne sredine Na osnovu čl. 55 stav 1. tačka 2., čl. 57. i čl. 60. Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15, u daljem tekstu: Zakon), GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA Sekretarijat za zaštitu životne sredine 27. marta 43-45, Beograd objavljuje POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA u otvorenom postupku za javnu nabavku usluga - "Sakupljanje, transport i tretman otpada u cilju zaustavljanja zagađenja i otklanjanja štete i opasnosti od štete u životnoj sredini", redni broj javne nabavke 10/18 Poziv i konkursna dokumentacija

----------------------------------------------------------

Datum: 03.09.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1752150-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-10-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 10/18

Na osnovu čl. 55 stav 1. tačka 2., čl. 57. i čl. 60. Zakona o javnim nabavk? ponedeljak, 3. septembar 2018. Sekretarijat za zaštitu životne sredine Na osnovu čl. 55 stav 1. tačka 2., čl. 57. i čl. 60. Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15, u daljem tekstu: Zakon), GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA Sekretarijat za zaštitu životne sredine 27. marta 43-45, Beograd objavljuje POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA u otvorenom postupku za javnu nabavku usluga - "Sakupljanje, transport i tretman otpada u cilju zaustavljanja zagađenja i otklanjanja štete i opasnosti od štete u životnoj sredini", redni broj javne nabavke 10/18 Poziv i konkursna dokumentacija

----------------------------------------------------------