Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 05.09.2018

Medij: 24 Sata     Strana: 1,4

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: MALI: OSLOBODIĆEMO POSLODAVCE PLAĆANJA DOPRINOSA

mali: oslobodićemo poslodavce

plaćanja doprinosa

Mali: Oslobodićemo poslodavce plaćanja doprinosa za NSZZ

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci, jer je cilj države, kaže, da se održi pozitivan ekonomski trend i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji.

Mali kaže da postoje tri osnovna pravca o kojima Ministarstvo razmišlja. Prva tema je da se podrži i ubrza rast ekonomije, a zatim, navodi, cilj države je stvaranje stimulativnog okruženja za poslodavce.

Govoreći na panelu na radnom doručku za novinare i predstavnike Američke privredne komore u Srbiji, Mali je rekao da je takođe, cilj Ministarstva da se poslodavci rasterete opterećenja na zarade.

- Vrlo brzo ćemo izaci sa predlogom oko toga i kako da smanjujemo opterećenja na rad. Razmišljamo o ukidanju dopirinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto jer je to teret po poslodavca - rekao je Mali.

Mali je ukazao i da skoro svi strani investitori u Srbiji traže ubrzanje stopa amortizacije na čemu će se, kaže, raditi u narednom periodu.

Na taj način će se ubrzati obim ulaganja u nove tehnologije, ocenio je Mali.

Kako je najavio, na Vladi Srbije će se u oktobru naći i zakon o naknadama, koji će objediniti na jednom mesto sve naknade koje se plaćaju.

- Gledaćemo da neke naknade koje opterećuju ukinemo” - dodao je ministar finansija.

Poslodavcima je, kaže Mali, problem nepredvidivost naknada jer svaka lokalna samouprava donosi često svoje naknade, a nakon odluke Vlade, ova praksa neće biti moguća.

Ministar je najavio i reformu Poresku uprave do kraja godine, kao i početak izgradnje nove zgrade Poreske uprave u Beogradu.

- Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inicijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama rekao je danas ministar finansija Siniša Mali tokom susreta s privrednicima u organizaciji Američke privredne komore u hotelu “Hilton”.

On je najavio najvažnije promene kod Zakona o porezu na dobit, što je ubrzanje stope amortizacije, a biće vrlo važna i podrška inovativnim delatnostima.

Ministar je rekao da se prijavio da ide u Slovačku kako bi video kako funkcioniše njihova poreska uprava.

- Za četiri-pet meseci imaćemo strategiju fiskalizacije, poslovni prostor Poreske uprave, novu zgradu koja će biti u Beogradu. Pogledajte zgradu na Trošarini, nema mesta za parking - zaključio je llll

za reformu poreske 50 miliona od svetske banke Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da je za reformu Uprave država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota ne izdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala “izaći iz posla”. Objasnio je da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana, ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: Afera     Strana: 1,6,7

Rubrika: Bez naslova

Autori: Vuk Stanić

Teme: Korupcija

Naslov: ZA NJIH JE SNS "KASICA PRASICA"

Kadase naKoridoru 10 obru-

šilo brdo na deonicu puta koji još njje u upotrebi, podigla se velika prašina. Tih

dana je i u Italjji pao nadvožnjak autoputa. Događaji su usmerili pažpju javnosti ka potpredsednici Vlade Srbjje, Zorani Mihajlović koja je i ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.

Koliko smo bezbedni na našim putevima i da li će neko i odgovrati za propuste u gradnji, pitanja su se nametala sama od sebe. U isto vreme pokrenuti su i postupci protiv inžinjera koji su izradili propali projekat, dok je novinar Afere u razgovoru sa ministarkom Mihajlovć saznao da su pod istragom i stranci uključeni u radove naKoridoru.

Potpomizidse urušio. Kako to utiče na rokove za zavrvšetak rudova na tej deonici. Hoćemo li sledećeg leta od Subotice do tnakedonske graniceputovati autoputem?

- Sledećeg leta sigurno ćete se voziti autoputem od Horgoša do Preševa, ali i do Pirota i Dimitovgrađa. Ali sada činimo sve da građanima i za novogodišnje i Božićne praznike omogućimo da mogu da prođu autoptem kroz Grdeličku klisuru, jedini preostali deo Koridora 10 koji nismo završili. Verujem da ćemo uspeti i da će ovaj autoput biti pravi Božićni poklon svim građanimane samo Srbjje već i iz čitave Evrope! Jer Koridor 10 je najkraća,

najbrža i najboJja veza Evrope sa Turskom i dalje istokom. Očekujem da do kraja godine završimo i autoput od Obrenovca do Cačka na Koridoru 11.

Direktor Koridora, Zoran Babić je javnost obavestio da ste ranije predvideli ovakve stvari na KoridorulO.Dastepočelisaradommakoji su trebali urušavanje da spreče, ali da vasje prirodapreduhitrila? - Grdelicaje sigurno jedno od najtežih gr adilišta u E vropi i treba ukrotiti sve prepreke koje priroda stavlja pred graditelje. Ali, ono što je važno je da se na deonici na kojoj se to dogodilo radi 24 sata, kako bi se uradilo novo rešenje za kosine koje će štititi autoput.

Anije ništa važnije od toga da autoput bude bezbedan i suguran, i nijedan kilometar autoputa nećemo pustiti dok ne budemo sigurni da je posao urađen najprofesionalnjje i da je sve bezbedno. U pitanjuje šteta od više miliona evra, da lije prijava Inženjerskoj komori dovoljna, ili bi bilo logičnije da neko i krivično odgovara?

- Teško je ukrotiti prirodu u Grdelicu, ali smatram da niko ne treba da se plaši provere dali je u poslednjem rušenju kosine ima i ljudske odgovor nosti. Ministarstvo imapravo da od Inženjerske komore zatraži daproveri dali je sve što su radili inženjeri na ovoj đeonici bilo dobro i po pravilima. Struka treba to da oceni, a ne mi političari. A da li će neko krivično da odgovora, što implicirate, je pitanje za neke druge organe.

Da li se među odgovomimaza urušavanje u Grdelickcj klisuri nalaze i imana Dmitra Đurovića i Baneta Ivkovića?

- Znam da mnogi misle da sam svemoćna, ali ministarstvo građevinarstva, saobraćajai infrastrukture nije ni policija, ni tužilaštvio, ni BIA koju smo pozvali da pomogne jer su već proveravali kako se radi u Grdeličkoj klisuri. Ne mogu nikog da ispitujem i saslušavam, to je posao nekih drugih i neka oni rade svoj posao. Moj posao je daobezbednim uslove za gradnju bezbednog i sigurnog autoputa.

Ali ono što je moja obaveza jeste da sva saznanja koja imam o ovoj ili drugim kosinama ili deonicama predam nadležnim organima što i činim. Treba da se utvrdi dali je bilo dovoljno geoloških istraživanja ili ne, da li je novo rešenje bilo odraz znapja ili nečeg drugog, jer autoput i svaki drugi infrastrukturni objekat se gradi za decenije ispred nas.

Sada pokušavate da se obračunate sa onima kcji su građanima Srbi-

Vuk Stanić

je naneli štetu kriminalnimprojektovanjem. Deluje da niste u potpunosti imalipodršku ni vaše stranke, ni cele Vlade?

- Ako se neko bori protiv kriminala i korupcije to je predsednik Srbije i naše stranke - Aleksandar Vučuć. Ako neko smatra da smo pred zakonom jednaki i da svako ko krši zakon treba da odgovora onda je to on. To se odnosi i na našu stranku, i na našu Vladu bez obzira na sve optužbe, opozicija njimapokušava da sakrije svojeprljave radnje. Radimu skladu sazakonom i nadležnostima koje imam. Verujem da i svi drugi tako rade. Savesno i profesionalno.

SRSima ozbiljanproblemsa rejtingom, da lije to razlog što vas Sešelj optužuje da ste uzeli novac odArnerikanaca, ilije nešto drugo u pitanju?

- Znte, kad čitam i Vaše novine saznam da po nalogu Amerikaca hoću da rušim nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, kako šurujem sa tajkunima, da sam špijun i svakakve druge nebuloze. I sve to Šešelj i njegovi radikali samo guslaju. A da I je Šešelj u problemu zbog rejtinga ili nečeg sasvim drugog, verujete ne zanima me! Jer uvek se setim kako je jedan vrsni novinar Duge definisao srpske radikale: članska karta SRS nije dokaz stranačke pripadnosti, već dijagnoze.

Lideru SPS steporučili da treba da vodi više računa o svojoj stranci. Nije privi put da sa liderima SPS, imate nesuglasice. Da li su oni iskren koalicioni partner?

- Činjenica je da često javno govorim ono što mislim o određenim potezima i izjavama pojedninih političara, kao što radom i rezultatima pokazujem da ima i onih koji nemaju ni rad ni rezultate. I naravno, čim se nešto kaže do se odmah tumači kao moje svađa ili rasprava.

Izabrala sam da govorim i radim i pravim rezultate i to ne želim da menjam. Smatram da naša zemlja vapi za tim da više radimo i činimo sve kada smo na određenim pozicijama da Ijudima i našoj zemlji bude bolje. E sad, slagala bih kada bi rekla da nema onih kojima je SNS „kasica prasica“. Ali mislim da su Ivica Dačič i SPS, bez obzira na pojedine ispade, ipak lojalni i dobri partneri. Ako ćemo realno neki drugi partneri imali više koristi od saradnje sa SNS nego SPS.

Dalimisitedabiviunaredncj Vučičevoj vladi trebali da budete predsednik Vlade?

- Ono u šta sam sigurna je da predsednik Aleksandar Vučić jako promišljeno donosi sve svoje odluke. Jer razlika između njega i svih prethodnih je što je on državnik, a ne političar.

Kako teku pregovri sa vlastima u Sarajevu, po pitanju mosta „Vgato!jub“?

- Dvadesetdevetog avgusta prošle godine mi smo završili most preko Drine između Ljubovije i Bratunca. Godinu dana je prošlo i mi još nemamo odluku Većaministara BiH o otvaranju graničnog prelaza kako bi građani i građanke Srbije i BiH, odnosno Republike Srpske mogli dakoriste ovaj most. Mi smo sve uradili, Republika Srpskaje uradila svoj deo, problem je u Sarajevu. I ovaj most je odličan primer koliko je potrebno da se političariizdignu iznad svojih malih intresa jer bolji život građana je iznad svake politike.

Izjavili ste da očekujete nove kineske investicije, recite papg nešto višeotome?

- Kina je naš važan partner, ne samo prijatelj. Mislim i da su ti odnosi posebno postali intenzivni i konkretni od kada su prvo premijer, a potom i predsednik Kine bili u poseti Beogradu. Ukinuli smo vize za građane Kine, ulaže se u infrastrukturi, ulaže se u Železaru u Smederevu, ulagaće se u RTB Bor. Vrednost projekata samo u infrastrukturi Srbije i Kine je pet milijardi evra! Očekujemo da tokom posete predsednika Vučića Kini u septembru, potpišemo veliki broj sporazuma i ugovora od kojih posebno izdvajam finansijske ugovore za izgradnju autoputa od Preljine do Požege kako bi radovi mogli da krenu u martu sledeće godine, kao i za završetak Obilaznice oko Beograda koju smo već počeli da radimo.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: Kurir     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: POVRAĆA Ml SE KAD VIDIM SUDIJU U RIJALITIJU

POVRAĆA Ml SE KAD VIDIM SUDIJU U RIJALITIJU

Sve za pare Bivši sudija Vrhovnog suda smatra da bi Snežana llić, sudija u penziji koja namerava da uđe u „Zadrugu 2“ zbog honorara, time dokazala da joj je novac bitniji od dostojanstva

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije, u razgovoru za Kurir oštro je osudio nameru sudije u penziji Snežane llić da uđe u rijaliti „Zadruga 2", čije emitovanje uskoro počinje, jer smatra da ona time kompromituje čitavu profesiju, ali i stvara sumnju da joj je novac bitniji od dostojanstva.

- To ne priliči sudiji. Sudija mora da bude najpre pošten čovek, onda da ima dostojanstvo i znanje. A ona je bez dostojanstva ako hoće da bude u rijalitiju, jer rijaliti je daleko od onoga što sudija treba da bude. Ona bi morala da učestvuje u unapređenju života ovog naroda, u unapređivanju sudstva, kulture, a ne da se nađe zajedno s ljudima problematične prošlosti. To je stvarno nešto što ja ne mogu da gledam. Kod mene to izaziva povraćanje. Zato, ako ona želi da se i dalje govori o njoj kao o bivšoj sudiji, ona tamo ne bi smela biti. A ako bude, onda će se o njoj govoriti kao o bivšoj rijaliti zvezdi, što nije ni za kakvu pohvalu. Time ona sramoti svoju profesiju i Društvo sudija je s pravom reagovalo, zamolivši je da odustane od toga.

Mislite li da će apel sudija da odustane od rijalitija imati efekta na Snežanu Ilić?

- Ne verujem da će ona odustati od rijalitija, jer da je takva, ona se ne bi tamo ni prijavila. A pošto se prijavila i pošto će dobiti nekakav honorar, onda će naravno da žrtvuje svoju prošlost da bi ušla u neku budućnost rijaliti zvezde.

Ukoliko, kako verujete, ona ipak uđe u rijaliti, da li Društvo sudija ima nekog načina da zaštiti struku od bruke?

- Ona nikako ne bi mogla da bude sudija ako ostane u ovom uverenju. Ali tu se valjda plaća neki honorar, s kojim je ona, kako sam negde pročitao, zadovoljna. Prematome, ako se ne predomisli, onda će to biti znak da joj je novac bio merilo i za vreme dok je bila sudija, a to se onda zove korupcija. Kao bivši kolega joj preporučujem da ne čini to sebi, jer ako sada prima novac da bi žrtvovala dostojanstvo sudije, onda je to mogla da čini i dok je bila sudija. Ne tvrdim to, naravno, ali to otvara mesto sumnji.

Može li njen postupak baciti senku na sav njen prethodni rad u pravosuđu?

- Baciće ne senku, već mrak na njenu ličnost i sve što je radila moglo bi biti pod znakom pitanja ukoliko pokaže da joj je novac važniji od dostojanstva.

Treba li to da bude signal nadležnim organima da preispitaju procese koje je presudila?

- Nažalost, ni Društvo sudija ni funkcije vlasti ovde ne bi mogle da budu delotvorne, jer ako je sudska presuda pravosnažna, onda je ona jača i od istine. Ali ovo bi bacilo senku na sve njene presude, pa ljudi mogu da sumnjaju da li to što je ona sudila vredi ili ne. Ima još šanse da se predomisli, neka dobro razmisli šta će da uradi, ali je i ovako već napravila sebi veliku štetu. S. Đ.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: Kurir     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DIGITALIZACIJA IZVOR RASTA NATRŽIŠTU

DIGITALIZACIJA IZVOR RASTA NATRŽIŠTU

ANA BRNABIĆ PREMIJERKA SRBIJE

Digitalizacija je rešenje koje ima najveći potencijal, koje je izvor rasta ikompetitivnosti na tržištu, u pokušajima Srbije da se približi zemljama Evropske unije. To je četvrta industrijska revolucija i ona daje čitav niz mogućnosti za ekonomije kao što je srpska. Oni koji nisu bili pobednici prethodnih revolucija imaju jedinstvenu šansu da u ovom novom, savremenom svetu budu pobednici. Kao premijerka sam rešena da Srbija iskoristi tu mogućnost i zbog toga je digitalizacija postavljena za prvi prioritet moje vlade. To znači mnogo stvari, od e-vlade i elektronskih usluga zarad transparentnosti i borbe protiv korupcije do podrške IT sektoru i značajnih investicija u modernizaciju obrazovanja.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: N1

Emisija: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija\Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Kuća na doboš zbog izjave medijima

Zbog izjave date medijima 2013. godine, predsednik Saveza udruženja akcionara Vojvodine Veselin Muhadinović, ostaće bez kuće. Osnovni sud u Vrbasu procenio je da je novom vlasniku nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata Zmajevo naneo štetu u poslovanju od oko dva miliona dinara.

I dok Muhadinović navodi da je žrtva korumpiranog sistema zbog ukazivanja na nepravdu, vlasnici kombinata tvrde upravo suprotno.

Na kojoj će adresi poštar posle 18. septembra pronalaziti Veselina Muhadinovića, nije poznato. Tog datuma kuća mu ide na doboš - i to zbog izjave da će bivši radnici i akcionari kombinata Zmajevo skinuti rod sa 612 hektara oranica koje su, tvrdi, nelegalno prisvojene tokom privatizacije 2004.

Šest godina kasnije poljoprivredni kombinat otišao je u stečaj, a 396 akcionara je, kaže, ostalo bez akcija. Tada je osnovana zadruga i krenuli su u pravnu borbu za ono na šta, smatraju, imaju pravo - za zemlju.

"Ja sam jedini čovek u Srbiji koji je kažnjen zbog govora o pljačkaškoj privatizaciji... jedini", kaže Muhadinović.

Osim medijima, obraćali su se brojnim institucijama - policiji, tužilaštvu, Agenciji za borbu protiv korupcije, opštini više puta, a 2012. došli su i do tada prvog potpredsednika Vlade, a danas predsednika države.

"On je tada nama dao čvrsto obećanje da će 24 privatizacije biti ispitane i da će se onda poljoprivredna preduzeća... on zna za tu pljačku, da će to biti urađeno. Mi smo se veoma zadovoljni vratili od njega i zadovoljni smo bili šta nam je obećao, a od svega toga nijedan kombinat, nijedno preduzeće, ništa se nije ispitalo. Ostalo je na tome da ja ostajem eto maltene bez kuće i ko zna šta će biti sa mnom", priča Muhadinović.

Sud je nakon dva ročišta odlučio da Muhadinović novim vlasnicima kombinata, firmi "Novi trading NS", mora nadoknaditi štetu nastalu zbog izjave za medije i taj postupak je pravosnažan. Za razliku od njega, procesi koje su zadrugari pokretali za vraćanje nekada zadružne zemlje, traju godinama.

U firmi "Novi trading" s druge strane navode da su zapravo oni žrtve zadrugara, te da se već 12 godina bore sa lažnim optužbama, za šta kažu imaju i potvrdu policije i više različitih sudova.

I njima smeta što procesi nisu završeni, što ih obilaze policija i inspekcije i što se dugo spominju u negativnom kontekstu, iako 612 hektara oranica po njima nisu sporne jer su kupljene, tvrde, kao društvena, a ne zadružna svojina.

"Firma 'Novi trading' ima i potvrdu Agencije za privatizaciju da je ta privatizacija odrađena u potpunosti u skladu sa zakonom, da su novi vlasnici u potpunosti ispoštovali sve ugovorne obaveze na koje su se obavezali, tako da tu po nama ništa nije sporno", rekao je advokat firme Nebojša Ivković.

Ipak, kada rešenje konačno bude doneto, poznato je na koju će adresu njima biti dostavljeno. Predstavniku zadrugara, ne.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: Radio Beograd 1

Emisija: U ovom trenutku

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić\Korupcija

Naslov: Borba protiv korupcije

Voditelj:

A odlazimo odmah u Niš, u okviru podrške Evropske unije borbi protiv korupcije u Srbiji, u Nišu je počeo dvodnevni seminar za predstavnike lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva sa juga Srbije. Tokom ovog skupa Roman Prah kordinator projekta, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije i njegova koleginica iz Transparentnosti Slovenije, ukazali su na mehanizme kako se boriti protiv korupcije. Detalje ima kolega Ozren Rašić.

Reporter:

Ovde u hotelu City Niš pred našim mikrofonom Roman Prah kordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije koji finansira Evropska Unija, gospodin Prah dobrodošli u Niš

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Hvala, bolje vas našao.

Reporter:

Evo sa ljudima sa ovog područja, razgovarate, ukazujete na mehanizme kako suzbiti korupciju na lokalnom nivou a to je integritet, komunikacija, transparentnost, pre svega.

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Tako je. Ja smatram da je Srbija postavila dobar zakonodavni okvir koji omogućava takvu sprovedbu preventivnih mera, kao i sprovedbu, ajmo reći tako represivnih mera u smislu istrage kaznenih dela. Pomenuli ste na početku elemente koje ja mislim da su bitni u prevenciji i borbi protiv korupcije znači, transparentnost rada institucija, visok integritet zaposlenih u tim institucijama i naravno onda s tim visokim integritet same institucije, i treći element komunikacija i uz komunikaciju ću ja dodati još kordinaciju svih tela, koja su neophodna za sprovođenje aktivnosti u borbi sprečavanju korupcije.

Reporter:

Šta kažu podaci?

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Projekat je u januaru ove godine sproveo istraživanje koje je pokazalo da se, ipak, od 2009 godine pa do ove godine građani Srbije više veruju državnim institucijama što je jedan od pokazatelja da, ipak, mere koje je ova država i naravno lokalna samouprava poduzela imaju vidljiv rezultat.

Reporter:

Ali imamo građana koji ne prijavljuju korupciju, koji nisu zainteresovani

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Tako je, nažalost imamo tu jedan postotak građana malo manje od 50%, koji iako bi znali da je neko treći ili da je neko od njih tražio da daju mito znači, oni ne bi prijavili korupciji, prvobitno zbog toga jer oni misle da se s tom prijavom uopće neće stanje poboljšati. Na drugom mestu smatraju da je samu korupcija teško dokazivati, a treće koje je mene lično najviše zabrinulo, jeste da se oni jednostavno plaše nekih povratnih sankcija ili čak odmazde, ako bi oni to prijavili.

Reporter:

Dakle, integritet, ipak, na prvom mestu.

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Integritet je definitivno na prvom mestu i ja mislim da ja često upotrebim ili uporedim privatni sektor sa državnim sektorom, gde privatni sektor pokušava sa smanjenjem troška dobiti najveći mogući profit na kraju godine, a država bi trebala ipak malo veći trošak uložiti u svoje zaposlene, u njihovu edukaciju i usavršavanje jer to je jedini kapital, jedina stvar koji državna uprava ima znači, to je njegov uposlenik sa visokim nivoom integriteta.

Reporter:

Dragi slušaoci za naš program govori joj je Roman Prah inače, koordinator projekta za suzbijanje korupcije i borbu protiv korupcije koji finansira Evropska Unija. Podsetiću ovaj skup traje i sutra, a polaznici skupa su predstavnici lokalnih samouprava i civilnog društva iz Niša i ovog okruga. Gospodine Prah hvala vam što ste govorili za prvi program Radio Beograda.

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Hvala i vama, i ja se nadam da ćemo još imati prilike da razgovaramo i u nekim drugim mestima gde će projekat održati slične skupove.

Reporter:

Stop korupciji.

Roman Prah, koordinator projekta za suzbijanje i borbu protiv korupcije:

Tako je.

Voditelj:

Ozren Rašić sa svojim sagovornikom nam se javio iz Niša. Vi slušate U ovom trenutku prvog programa Radio Beograda, sada je 12 sati 33 minuta. Reklame a onda nastavljamo da pratimo aktuelna dešavanja u zemlji i svetu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: Radio Beograd 1

Emisija: Novosti dana

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić\Korupcija

Naslov: Borba protiv korupcije

Spiker:Za predstavnike lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva javnog i privatnog sektora u Nišu i gradovima i opštinama sa juga Srbije, počeo je dvodnevni skup u okviru projekta prevencija i borba protiv korupcije na lokalnom nivou. Ovaj projekat finansira EU u saradnji sa ministarstvom pravde Srbije i republičkim javnim tužilaštvom.Reporter:Vođa ovog projekta Roman Prak posebno ukazuje na značaj sinergije koji treba da postoji između svih aktera u prevenciji borbe protiv korupcije, između lokalnih samoujprava, državnih oragana i organizacija civilnog društva.Roman:To je znanje, to je primena dobrih praksi iz regiona i šire.A jedan od mehanizama je da počnu svi akteri koji trebaju da budu uključeni u aktivnost i prevenciju borbe protiv korupcije, da počnu da komuniciraju između sebe. Ta komunikacija ne postoji, možemo to govoriti o vlastima na državnom nivou i na lokalnom.Reporter:Simona Habič iz Transparentnosti Slovenija ukazuje da je najbitnija mera za borbu protiv korupcije, svakako jačanje integriteta pojedinca i organizacija.Simona:Sukob interesa ima u svakoj državi, organizaciji, zajednici, tako da je bitno kako mi rezimiramo, ovim sukobima interesa koji su u biti i u Srbiji u punom razrastu, tako i u Sloveniji. U biti je prvo promena pojedinaca , a onda promena organizacije.Reporter:Ako žele da postignu dobre rezultate u borbi i prevenciji od korupcije, lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne antikorupcijske planove , ističe Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.Nemanja:Ukoliko bude postojala spremnost u gradovima i opštinama da tako i urade, da izrade kvalitetne planove i da omoguće građanima da ih kontrolišu onda stvari mogu da se pokrenu sa mrtve tačke.Reporter:Projekat Prevencija i borba protiv korupcije koju finansira EU sa 3,2 miliona evra započeo je u avgustu 2017.i trajaće 30 meseci. Ovim projektom EU nastavlja da pruža podršku Srbiji, na unapređenju pravosuđa i vladavine prava.              

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: RT Vojvodina 1

Emisija: Dnevnik 17

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Brnabić: Rast BDP premašiće četiri odsto

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je, bez obzira na projektovani rast BDP-a Srbije za 2018. godinu od 3,5 odsto, sada verovatnije da će rast BDP-a do kraja godine premašiti četiri odsto.

"U prvoj polovini ove godine, rast BDP-a Srbije bio je 4,8 odsto. Iako je projektovani rast za 2018. godinu bio 3,5 odsto, sada je verovatnije da ćemo čak premašiti rast od 4,0 odsto do kraja godine", kazala je Brnabić u Parizu na konferenciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ona je navela da je Srbija pre samo 5 godina bila bukvalno na samo par meseci od proglašenja nesolventnosti.

Dodala je da je uz velike napore njenih prethodnika, tadašnjeg premijera, a danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog tima, kao i nje kao ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u partnerstvu i uz veliku podršku MMF-a, to izbegnuto.

"Uspeli smo da stabilizujemo javne finansije, da povećamo budžetski suficit drugu godinu zaredom, smanjimo javni dug, koji je trenutno ispod 60 odsto BDP-a, ispod Mastrihških kriterijuma, više nego prepolovili smo stopu nezaposlenosti, koja je bila iznad 24 procenta, a danas je ispod 12 odsto, poboljšali smo poslovni ambijent tako da smo prošle godine privukli 2,6 milijardi evra direktnih stranih investicija, više nego ostatak regiona zajedno", ispričala je Brnabić.

Prema njenim rečima, time je Srbija zaslužila titulu svetskog lidera u SDI, prema rang listi Fajnešnel tajms, a koja je merena indeksom privlačnosti neke zemlje kao destinacije za grinfild direktne strane investicije gledano prema veličini njenog bruto domaćeg proizvoda.

"Srbija je zaslužila i titulu šampiona u reformama u JIE po rang listi Sveske banke, a sada postepeno labavimo ove vrlo stroge mere fiskalne konsolidacije i to je počelo da se odražava u našem rastu BDP-a", navela je premijerka.

Istakla je da su to sve sjajne vesti i dodala da je veoma ponosna na ta dostignuća, kao i da je zahvalna njenom prethodniku, Aleksandru Vučiću, koji je sproveo veoma teške i nepopularne mere tokom njegovog mandata, čije rezultate vidimo danas.

Digitalni potencijali Srbije ogromni

Digitalne mogućnosti Srbije su ogromne, dok bi u nekim oblastima, poput blokčejna, mogla da bude i među vodećim zemljama sveta, ocenila je danas premijerka Srbije Ana Brnabić.

Premijerka je, na konferenciji o blokčejnu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu, istakla da Vlada Srbije želi da stvori najbolje moguće okruženje za rast blokčejn industrije u skladu s najboljim smernicama i standardima širom sveta.

"Takođe se trudimo da iskoristimo tehnologiju blokčejna u državnoj upravi i aktivno razmišljamo o tome da stavimo našu evidenciju građana na blokčejn, a potom će uslediti i druge aplikacije", kazala je Brnabićeva.

Navela je da u Srbiji postoje brojne uspešne kompanije u blokčejnu koje rade s najznačajnijim inostranim partnerima u svetu, i dodala da je istraživanje "Tržišta i tržišta"u 2017. godini prepoznalo Srbiju kao jednu od vodećih pet zemalja sveta po broju inženjera koji razvijaju blokčejn.

Ana Brnabić je kao najveći potencijal i izvor rasta Srbije navela digitalizaciju, navodeći da je četvrta industrijska revolucija ta koja daje čitav niz prilika za ekonomije kao što je srpska.

"Kao predsednica Vlade, usredsređena sam na to da Srbija iskoristi ovu jedinstvenu priliku, i zbog toga sam proglasila digitalizaciju - digitalizaciju svih aspekata srpskog društva, kao glavni prioritet moje Vlade", izjavila je i dodala da to podrazumeva veoma širok spektar stvari.

Prema njenim rečima, digitalizacija obuhvata razvoj eUprave i pružanje većeg broja eUsluga, podršku brzo rastućem IT sektoru u Srbiji, značajne investicije u modernizaciju obrazovanja, kao i investicije u infrastrukturu, što će omogućiti otvaranje više start-apova i inovacionih kompanija.

"Moj cilj je da podstaknem transformaciju srpske privrede sa privrede zasnovane na investicijama, kakva je danas, na privredu zasnovanu na inovacijama, kakva treba da bude", istakla je premijerka.

Dodala je i da je pokrenut širok spektar regulatornih i poreskih reformi, s ciljem podsticanja još bržeg razvoja privrednih grana zasnovanih na znanju i digitalnoj transformaciji.

"Na primer, u FinTechu, Srbija je jedna od retkih zemalja koje su već uvele 'Regulatory Sandbox' rešenja za plaćanja, a u oktobru ove godine uvodimo instant plaćanja, što omogućava prenos novca u roku od 30 sekundi nakon iniciranja plaćanja, 24 časa dnevno, direktno sa jednog računa na drugi", kazala je Brnabić.

Na kraju obraćanja, premijerka je navela da je Srbija otvorena za partnerstva koja pospešuju ekonomski rast i pozvala prisutne na konferenciji da pokrenu posao ili u Srbiji ili sa partnerima iz Srbije.

Premijerka će se nakon obraćanja na panelu o blokčejn tehnologiji sastati sa generalnim sekretarom OECD-a Hose Anhel Gurijom, s kojim će razgovarati o ekonomskim reformama, investicijama i razvojnim projektima u Srbiji.

Na marginama konferencije, Brnabić će se sastati i sa predsednikom vlade Mauricijusa Pravindom Džagnetom.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: TV SAT

Emisija: InfoSat

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Siniša Mali o doprinosu za NSZ

Spiker

Najkasnije do 1. oktobra biće ukinut zakon o privremenom umanjenju penzija, najavio je ministar finansija Siniša Mali. On će danas na sastanku sa Misijom MMF-a u Beogradu razgovarati o detaljima vezanim za povećanje penzija i kako je rekao, već ove, najkasnije naredne nedelje izaći će pred vladu sa izmenama zakona o PIO fondu. Mali kaže da će ministarstvo vrlo brzo izneti predlog o ukidanju doprinosa za NSZ od 0,75 % koju sada plaćaju poslodavci, jer je cilj države da se rastereti poslovanje kompanija u Srbiji.      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: TV Belleamie

Emisija: Slike dana 3

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Korupcija

Naslov: Korupcija glavni državni problem

Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država. Porastao je i procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom. Ovo su neki od rezultata istraživanja, koje je na području Srbije od 15. do 25 januara ove godine sprovela Nevladina organzacija Transparentnost Srbija, u okviru projekta “Prevencija i borba protiv korupcije”, koji Evropska unija finanasira sa 3,2 miliona evra.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/mali-predstavicemo-sve-izmene-zakona-o-porezu-ako-napravim-gresku-obesite-me-na/ypx8j61

Autori: D. Nišavić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Predstavićemo sve izmene zakona o porezu, ako napravim grešku obesite me na Terazijama

Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama - rekao je danas tokom susreta s privrednicima u hotelu "Hilton" ministar finansija Siniša Mali.Najvažnije promene kod zakona o porezu na dobit, kako je rekao, je ubrzanje stope amortizacije, a biće vrloe važna i podrška inovativnim delatnostima, istakao je ministar finansija.Ministar je rekao da se prijavio da ide u Slovačku kako bi video kako funkcioniše njihova poreska uprava.- Za četiri-pet meseci imaćemo strategiju fiskalizacije, poslovni prostor Poreske uprave, novu zgradu koja će biti u Beogradu. Pogledajte zgradu na Trošarini, nema mesta za parking - zaključio je on.Prioritet nad prioritetima- Cilj nam je da ubrzamo privredni rast  i održimo visoku stopu rasta koju sada imamo. To nam je prioritet nad prioritetima. Vrlo brzo imaćemo plan za poreze i doprinose na zarade i mogu da najavim ukidanje doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto - rekao je Siniša Mali, ministar finansija, na radnom doručku koji je organizovala Američka Privredna komora.Ministar je najavio i izmene koje se odnose na obračun stope amortizacije.Zakon o naknadama- U oktobru na Vladi, biće usvojen i Zakon o naknadama, tako da one budu objedinjene na jednom mestu.- Problem privrednicima nisu visine naknada, već predvidivost. Tako ćemo izbeći da lokalne samouprave samoinicijativno uvode nove - istakao je Mali.Imamo teške razgovore o naknadama, sa ministarstvom energetike, koji neće da se odreknu i zaštitu životne sredine, koji imaju 15 naknada, dodao je on.Ministar je rekao da je još jedan domaći zadatak za njega i reforma Poreske uprave, kao i carine.- Do kraja godine izlazimo sa reformama, novi zakon o fiskalnim kasama, da u realnom vremenu Poreska uprava ima informacije. Takođe, ono na čemu radimo je i povraćaj PDV-a. Novca u budžetu imamo, i ne vidim da se to dešava mnogo brže - rekao je Mali.Od Svetske banke, nastavio je, dobili smo 50 miliona evra, za reformu Poreske uprave i potpuno nov softver i hardver do 2021.- Vidćete potpunu promenu i inžinjering procesa Poreske uprave, a privrednici će biti zadovoljniji - dodao je.Kada je reč o Zakonu o javnim nabavkama, ideja je da se menja, a najvažnije promene se odnose na transparentnost.Novi direktor Javih nabavki je Sandra Dapčević koja je zamenila Predraga Jovanovića.                

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/mali-predstavicemo-sve-izmene-zakona-o-porezu-ako-napravim-gresku-obesite-me-na/ypx8j61

Autori: D. Nišavić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Predstavićemo sve izmene zakona o porezu, ako napravim grešku obesite me na Terazijama

Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama - rekao je danas tokom susreta s privrednicima u hotelu "Hilton" ministar finansija Siniša Mali.Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama - rekao je danas ministar finansija Siniša Mali tokom susreta s privrednicima u organizaciji Američke privredne komore u hotelu "Hilton" .Najvažnije promene kod zakona o porezu na dobit, kako je rekao, je ubrzanje stope amortizacije, a biće vrloe važna i podrška inovativnim delatnostima, istakao je ministar finansija.Ministar je rekao da se prijavio da ide u Slovačku kako bi video kako funkcioniše njihova poreska uprava.- Za četiri-pet meseci imaćemo strategiju fiskalizacije, poslovni prostor Poreske uprave, novu zgradu koja će biti u Beogradu. Pogledajte zgradu na Trošarini, nema mesta za parking - zaključio je on.Prioritet nad prioritetima- Cilj nam je da ubrzamo privredni rast  i održimo visoku stopu rasta koju sada imamo. To nam je prioritet nad prioritetima. Vrlo brzo imaćemo plan za poreze i doprinose na zarade i mogu da najavim ukidanje doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto - rekao je Siniša Mali, ministar finansija, na radnom doručku koji je organizovala Američka Privredna komora.Ministar je najavio i izmene koje se odnose na obračun stope amortizacije.Zakon o naknadama- U oktobru na Vladi, biće usvojen i Zakon o naknadama, tako da one budu objedinjene na jednom mestu.- Problem privrednicima nisu visine naknada, već predvidivost. Tako ćemo izbeći da lokalne samouprave samoinicijativno uvode nove - istakao je Mali.Imamo teške razgovore o naknadama, sa ministarstvom energetike, koji neće da se odreknu i zaštitu životne sredine, koji imaju 15 naknada, dodao je on.Ministar je rekao da je još jedan domaći zadatak za njega i reforma Poreske uprave, kao i carine.- Do kraja godine izlazimo sa reformama, novi zakon o fiskalnim kasama, da u realnom vremenu Poreska uprava ima informacije. Takođe, ono na čemu radimo je i povraćaj PDV-a. Novca u budžetu imamo, i ne vidim da se to dešava mnogo brže - rekao je Mali.Od Svetske banke, nastavio je, dobili smo 50 miliona evra, za reformu Poreske uprave i potpuno nov softver i hardver do 2021.- Vidćete potpunu promenu i inžinjering procesa Poreske uprave, a privrednici će biti zadovoljniji - dodao je.Kada je reč o Zakonu o javnim nabavkama, ideja je da se menja, a najvažnije promene se odnose na transparentnost.Novi direktor Javih nabavki je Sandra Dapčević koja je zamenila Predraga Jovanovića.Privrednike je takođe zanimao zakon o deviznom poslovanju, tačnije da li će se ikada desiti potpuna liberalizacija.- Stalno razgovaramo sa guvernerom NBS. Postoji određen konzervatizam, a sa druge strane napredak. Konzervativnost nije loša. Jorgovanka dobro radi svoj posao, rešavamo jedan problem za drugim. Idemo ka EU, a sa tim ide i liberalizacija - rekao je Mali."Kurs nije dobar za konkurentnost"Ivana Veselinović iz Keramike Kanjiže, rekla da trenutni nivo kursa od 118 dinara nije dovoljan za konkurentnost na tržištu Evrope.- Da bi stigli konkurenciju mora da se puno ulaže, mi smo investirali sedam miliona evra - kaže Veselinović.Mali je rekao da kurs za državu i plus i minus.- Po teoriji ovakav kurs pogoduje uvoznicima, manje izvoznicima. Al to nije samo tako, efekti kursa po makroekonomiju su veliki. Nemate inflaciju, a nama bi odgovarala inflacija od dva-tri odsto, imali bismo nominalno veći BDP. Ali ne treba zaboraviti 2013. kada je bila 14 odsto - ukazao je Mali.Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ukazao je da provizija Agenciji za osiguranje depozita od 0,6 odsto i da taj trošak u bilansima banaka učestvuje sa 10 odsto.Ove i sledeće godine rešiće se potraživanje banaka u stečaju.- Iduće godine ćemo se baviti tim provizijama - rekao je Mali.                          

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/50398/prvaci-dobijaju-pakete-sa-skolskim-priborom-od-grada.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Prvaci dobijaju pakete sa školskim priborom od grada

Autor: N. Stojićević Izvor: Boom 93Grad Požarevac raspisao je javnu nabavku za kupovinu paketa za đake prvake. Sredstva za realizaciju javne nabavke obezbeđena su iz budžeta grada za 2018. godinu, a procenjena vrednost nabavke iznosi 833.333,00 dinara bez PDV-a.Paketi za đake prvake će sadržati sveske, pribor za crtanje, pribor za pisanje i  lenjire.Paketi će biti dodeljeni prvacima za Dan oslobođenja grada Požarevca 15. oktobra.Krajnji rok za podnošenje ponuda je 28. septembar 2018. godine u 12 časova.Ove godine 696 đaka prvaka dobiće pakete sa školskim priborom. Vrednost paketa je oko 1.197 dinara po učeniku. Prošle godine grad je za paketiće izdvojio 460 dinara po đaku.Komentari (0)      

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/mali-predstavicemo-sve-izmene-zakona-o-porezu-ako-napravim-gresku-obesite-me-na/ypx8j61

Autori: D. Nišavić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Predstavićemo sve izmene zakona o porezu, ako napravim grešku obesite me na Terazijama

Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama - rekao je danas ministar finansija Siniša Mali tokom susreta s privrednicima u organizaciji Američke privredne komore u hotelu "Hilton" .Najvažnije promene kod zakona o porezu na dobit, kako je rekao, je ubrzanje stope amortizacije, a biće vrloe važna i podrška inovativnim delatnostima, istakao je ministar finansija.Ministar je rekao da se prijavio da ide u Slovačku kako bi video kako funkcioniše njihova poreska uprava.- Za četiri-pet meseci imaćemo strategiju fiskalizacije, poslovni prostor Poreske uprave, novu zgradu koja će biti u Beogradu. Pogledajte zgradu na Trošarini, nema mesta za parking - zaključio je on.Prioritet nad prioritetima- Cilj nam je da ubrzamo privredni rast  i održimo visoku stopu rasta koju sada imamo. To nam je prioritet nad prioritetima. Vrlo brzo imaćemo plan za poreze i doprinose na zarade i mogu da najavim ukidanje doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto - rekao je Siniša Mali, ministar finansija, na radnom doručku koji je organizovala Američka Privredna komora.Ministar je najavio i izmene koje se odnose na obračun stope amortizacije.Zakon o naknadama- U oktobru na Vladi, biće usvojen i Zakon o naknadama, tako da one budu objedinjene na jednom mestu.- Problem privrednicima nisu visine naknada, već predvidivost. Tako ćemo izbeći da lokalne samouprave samoinicijativno uvode nove - istakao je Mali.Imamo teške razgovore o naknadama, sa ministarstvom energetike, koji neće da se odreknu i zaštitu životne sredine, koji imaju 15 naknada, dodao je on.Ministar je rekao da je još jedan domaći zadatak za njega i reforma Poreske uprave, kao i carine.- Do kraja godine izlazimo sa reformama, novi zakon o fiskalnim kasama, da u realnom vremenu Poreska uprava ima informacije. Takođe, ono na čemu radimo je i povraćaj PDV-a. Novca u budžetu imamo, i ne vidim da se to dešava mnogo brže - rekao je Mali.Od Svetske banke, nastavio je, dobili smo 50 miliona evra, za reformu Poreske uprave i potpuno nov softver i hardver do 2021.- Vidćete potpunu promenu i inžinjering procesa Poreske uprave, a privrednici će biti zadovoljniji - dodao je.Kada je reč o Zakonu o javnim nabavkama, ideja je da se menja, a najvažnije promene se odnose na transparentnost.Novi direktor Javih nabavki je Sandra Dapčević koja je zamenila Predraga Jovanovića.Privrednike je takođe zanimao zakon o deviznom poslovanju, tačnije da li će se ikada desiti potpuna liberalizacija.- Stalno razgovaramo sa guvernerom NBS. Postoji određen konzervatizam, a sa druge strane napredak. Konzervativnost nije loša. Jorgovanka dobro radi svoj posao, rešavamo jedan problem za drugim. Idemo ka EU, a sa tim ide i liberalizacija - rekao je Mali."Kurs nije dobar za konkurentnost"Ivana Veselinović iz Keramike Kanjiže, rekla da trenutni nivo kursa od 118 dinara nije dovoljan za konkurentnost na tržištu Evrope.- Da bi stigli konkurenciju mora da se puno ulaže, mi smo investirali sedam miliona evra - kaže Veselinović.Mali je rekao da kurs za državu i plus i minus.- Po teoriji ovakav kurs pogoduje uvoznicima, manje izvoznicima. Al to nije samo tako, efekti kursa po makroekonomiju su veliki. Nemate inflaciju, a nama bi odgovarala inflacija od dva-tri odsto, imali bismo nominalno veći BDP. Ali ne treba zaboraviti 2013. kada je bila 14 odsto - ukazao je Mali.Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ukazao je da provizija Agenciji za osiguranje depozita od 0,6 odsto i da taj trošak u bilansima banaka učestvuje sa 10 odsto.Ove i sledeće godine rešiće se potraživanje banaka u stečaju.- Iduće godine ćemo se baviti tim provizijama - rekao je Mali.                          

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=09&dd=04&nav_id=1439401

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Sramota je, potpuno reformišemo Poresku - Biz

Beograd -- Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija Siniša Mali.Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata.On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmCham-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje. Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga. Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine. On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva. Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto. Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali. Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.Izvor: Tanjug    

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/do-kraja-2012-bice-potpuno-sprovedena-reforma-poreske-uprav/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave

BEOGRAD - Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je danas ministar finansija Siniša Mali.Foto: Tanjug/zoran zestićPodeliBEOGRAD - Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je danas ministar finansija Siniša Mali.Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata.On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza.Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla".Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši.Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel."Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali.Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmĆam-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje.Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga.Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić.Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine.On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva.Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto.Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto.Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali.Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje.Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.(Tanjug)                    

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/do-kraja-2021-bice-potpuno-sprovedena-reforma-poreske-uprave/whftyl0

Autori: Tanjug

Teme: Javne nabavke

Naslov: Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave

Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je danas ministar finansija Siniša Mali.Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata.On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun, i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla".Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana, ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel.- Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi - kazao je Mali.On je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica "AmCham-a", ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje.Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga.Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić.Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine, a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine.On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva.Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva, a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto.- Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine - rekao je Mali.Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.            

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: pink.rs

Link: http://wap.pink.rs/vesti/87122/do-kraja-2012-bice-potpuno-sprovedena-reforma-poreske-uprave

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Do kraja 2012. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave

vestiDo kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je danas ministar finansija Siniša Mali.Izvor: Tanjug, Foto: TanjugMali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata.On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza.Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla".Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši.Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel.- Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi - kazao je Mali.Autor: TanjugMali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmCham-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje.Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga.Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić.Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine.On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva.Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto.Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali.Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje.Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.Vesti Minut dva                    

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Vise-od-1-000-evra-po-satu-za-prenose-sednica-niskog-parlamenta.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Više od 1.000 evra po satu za prenose sednica niškog parlamenta

Za mogućnost da prate uživo diskusije odbornika niške Skupštine, građani Niša platiće, kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, blizu 6 miliona dinara za 48 sati uživo prenosa sednica gradskog parlamenta. Posao je dobila Niška televizija koja je jedina i konkurisala. Kako je prošlonedeljna sednica Skupštine otkazana jer nije išla uživo, sada je ta prepreka otklonjena pa odbornici mogu da se vrate u skupštinske klupe. Sprovedena je javna nabavka i odlučeno da kamere NTV i dalje prate rasprave, replike i diskusije niških parlamentaraca. I cena je ostala gotovo ista kao ranije, pa ova usluga košta niške poreske obveznike 125.000 dinara po satu ovog programa. Iskustvo u direktnim prenosima i tehnička oprema, odnosno najmanje 3 kamere i režijska digitalna tehnika, bili su i ovoga puta uslovi za dobijanje posla, uz cenu, kao glavni kriterijum. Procenjena vrednost javne nabavke je 5.000.000 dinara bez uračunatog PDV-a. Kriterijum za dodelu ugovora: Najniža ponuđena cena. Ukupna cena pružanja usluge za okvirnu količinu od 48 sati snimanja, bez obračunatog PDV, iznosi 4.999.680,00, odnosno sa uračunatim PDV-om 5.999.616,00 dinara - piše u dodeli ugovora. Podsetimo, Niška televizija se posle dva propala tendera u oktobru 2017. godine javila da prenosi sednice za oko 1.000 evra po satu. Sednicu Skupštine Niša odbornici su prekidali i ranijih godina uz obrazloženje da bez kamera neće biti poštovani principi demokratije. Početkom januara 2018, ponovo je bio raspisan tender za TV prenos na kojem je po istim uslovima i za istu cenu, ponovo angažovana Niška televizija, ali samo za prenos jedne sednice. Međutim, plaćeni termin je istekao na tom februarskom zasedanju gradske Skupštine, pa je TV prenos prekinut, ali ovog puta su odbornici odlučili da se nastavi sa zasedanjem. Februara je opet raspisana javna nabavka za 35 sati prenosa. Niška televizija nastavila je da prenosi sednice parlamenta.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/mali-oslobodicemo-poslodavce-placanja-doprinosa-za-nszz_946941.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Oslobodićemo poslodavce plaćanja doprinosa za NSZZ

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je...BEOGRAD - Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je cilj države, kaže, da se održi pozitivni ekonomski trendovi i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji.Mali kaže da postoje tri osnovna pravca o kojima ministarstvo razmišlja. Prva tema je da se podrži i ubrza rast ekonomije, a zatim, navodi, cilj države je stvaranje stimulativnog okruženja za poslodavce. Govoreći na panelu na radnom doručku za novinare i predstavnike Američke privredne komore u Srbiji, Mali je rekao da je takođe, cilj, ministarstva da se poslodavci rasterete opterećenja na zarade. "Vrlo brzo ćemo izaći sa predlogom oko toga i kako da se smanji opterećenje na rad. Razmišljamo o ukidanju dopirinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto jer je to teret na poslodavca", rekao je Mali. Mali je ukazao i da skoro svi strani investitori u Srbiji traže ubrzanje stopa amortizacije na čemu će se kaže raditi u narednom periodu. Na taj način će se ubrzati obim ulaganja u nove tehnologije, ocenio je Mali. Kako je najavio, na Vladi Srbije će se u oktobru naći i zakon o naknadama koji će objediniti na jednom mestu sve naknade koje se plaćaju. Do kraja 2012. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave  Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je danas ministar finansija. Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali.  "Gledaćemo da neke naknade koje opterećuju ukinemo", dodao je ministar finansija. Poslodavcima je, kaže Mali, problem nepredvidivost naknada jer svaka lokalna samouprava donosi često svoje naknade, a nakon odluke vlade, ova praksa neće biti moguća. Mali je najavio i reformu Poresku uprave do kraja godine kao i početak izgradnje nove zgrade Poreske uprave u Beogradu. Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija  U naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je danas ministar finansija. Mali će danas na sastanku sa misijom MMF iz Beogradu razgovarati o detaljima vezanim za povećanje penzija. "Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će de fakto biti osnov za tako nešto", rekao je Mali. Očekuje nas šest ili sedam različitih zakona do kraja godine, koji će biti tema u razgovorima sa MMF-om, najavio je ministar finansija. Zvanična delegacija MMF- na čelu sa Džejmsom Rufom trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra. Odmah nakon što prođe vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247712/mali-do-1-oktobra-najkasnije-ukidanje-zakona-o-smanjenju-penzija-.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija

U naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.   Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.Siniša Mali će danas na sastanku sa misijom MMF iz Beogradu razgovarati o detaljima vezanim za povećanje penzija.  "Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će de fakto biti osnov za tako nešto", rekao je Mali.  Očekuje nas šest ili sedam različitih zakona do kraja godine, koji će biti tema u razgovorima sa MMF-om, najavio je ministar finansija.  Zvanična delagacija MMF-a na čelu sa Džejmsom Rufom trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra.  Odmah nakon što prođe vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar.    "Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave" Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmĆam-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje. "Državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja"  Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga. Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine. On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva. Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto. Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali. Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247712/mali-do-1-oktobra-najkasnije-ukidanje-zakona-o-smanjenju-penzija-.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija

U naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je Siniša Mali. Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je Siniša Mali. Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija.Ministar Siniša Mali će danas na sastanku sa misijom MMF iz Beogradu razgovarati o detaljima vezanim za povećanje penzija.  "Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će de fakto biti osnov za tako nešto", rekao je Mali.  Očekuje nas šest ili sedam različitih zakona do kraja godine, koji će biti tema u razgovorima sa MMF-om, najavio je ministar finansija.  Zvanična delagacija MMF-a na čelu sa Džejmsom Rufom trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra.  Odmah nakon što prođe vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar.    "Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave" Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmĆam-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje. "Državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja"  Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga. Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine. On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva. Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto. Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali. Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/410537/Pruga-Stara-Pazova-Novi-Sad-do-novembra-2021

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pruga Stara Pazova - Novi Sad do novembra 2021.

ČORTANOVCI - Pruga Stara Pazova - Novi Sad, koja je deo buduće brze pruge Beograd-Budimpešta, biće završena do novembra 2021, a potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je danas, obilazeći radove na izgradnji vijadukta i tunela Čortanovci, istakla da je ulaganje u razvoj železnice sinonim za razvoj i napredak Srbije. "Kad god se ulagalo u železnicu i Srbija se razvijala i tako je bilo u prethodnih više od sto godina. Znamo da se Srbija ubrzano razvijala krajem 19. veka, kao i sedamdesetih kad se gradila barska pruga, ali isto tako znamo i koliko su i Srbija i njena železnica stagnirale u prethodnih 20-30 godina, jer smo 2013 i 2014. zatekli pruge kojima se ide 10, 30 ili 40 kilometara na čas, što je posledica decenija neulaganja", rekla je Mihajlović. Obraćajući se novinarima posle obilaska radova, ona je istakla da je gradilište kod Čortanovaca uređeno, da postoji dobra i efikasna saradnja srpskih i ruskih kompanija. "Sve se radi u skladu s ugovorom, kao što je bio slučaj i na drugim projektima na kojima je radio RŽD", rekla je Mihajlović i dodala da je do sada ugovoren celokupan iznos ruskog kredita od 800 milona dolara, a da je do sada povučena oko polovina sredstava. Kaže da smo još u grejs periodu po pitanju tog kredita i da je rok za njegovo korišćenje ranije produžen do 2021. i da će sve biti povučeno, u skladu sa dinamikom radova. Ona je dodala da je vrednost infrastrukturnih projekata tekućih i planiranih na teritoriji Vojvodine najmanje dve milijarde evra i da je sledeći sastanak zajedničke radne grupe Vlade Vojvodine i Ministarstva građevinarstva, saobraćja i infrastrukture zakazan za ponedeljak. U ponedeljak će biti održan sastanak zajedničke radne grupe koju čine predstavnici pokrajine i Ministarstva građevine. Mihajlović je podsetila da će naredne godine početi novi investicioni ciklus vredan pet milijardi evra, na primer, izgradnja pruge Novi Sad - Subotica, autoput Ruma - Šabac - Loznica, Fruškogorki koridor, autoput između Preljijne i Požege, prva deonica autoputa između Niša i Merdara na prvoj deonici Niš - Pločnik i drugi. Obilasku radova, koje izvodi ruska kompanija "RŽD internešnel", prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksadar Čepurin i pokrajinski premijer Igor Mirović. Pokrajinski premijer Mirović je rekao da je ponosan što Vojvodina ima tako veliko gradilište u Sremu i da se već sada vidi da će se za tri-četiri godine najmanje dvostruko skratiti vreme putovanja između Beograda i Novog Sada zahvaljujući tom projektu. "To će mnogo značiti i za razvoj Vojvodine i svih opština koje se nalaze na trasi pruge", rekao je Mirović. Kazao je da je u toku javna nabavka za pripremu projektne dokumentacije između od Novog Sada do Zrenjanina i Borče u Beogradu. On očekuje da će do kraja oktobra biti izabran izvođač i da ćemo u ugovorenom roku, do kraja 2019, imati idejne projekte za sve deonice. Dodao je da će uskoro biti potpisan ugovor za Fruškogorski koridor i da će uskoro početi izgradnja B i C bloka Kliničkog centra Novi Sad. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je rekao da izgradnja pruge pokazuje želju Vlade Srbije za napredak i da postoji dobra saradnja na realizaciji projekata između dve strane. Generalni direktor RŽD Internešnel Sergej Pavlov je rekao da je to ogromno gradilište čak i za tu kompaniju i zahvalio Vladi Srbije na podršci. "Postoji dobra saradnja i razumevanje problema, koji postoje na svakom gradilištu", rekao je Pavlov. On je kazao da svuda gde grade pruge, obnavljaju i škole, kao što je to slučaj sa školom "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima, u kojoj je kompanija RŽD Internešenel obnovila učionicu za ruski jezik i opremila je potrebnim nameštajem i opremom. V.d. generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije Mirobljub Jevtić je istakao da je deonica Stapa Pazlova-Novi Sad trenutno najveće gradilište u Evropi. "Rok za završetak svih radova je novembar 2021. godine", dodao je Jevtić. Izgradnja vijadukta i tunela "Čortanovci", na deonici Stara Pazova - Novi Sad, u okviru izgradnje pruge za velike brzine, jedan je od najkrupnijih građevinskih poduhvata u ovom delu Evrope. Radovi su počeli 11. avgusta 2017. godine. Izvođač radova je ruska kompanija "RŽD Internešnel", a vrednost posla je oko 337,6 miliona dolara. Grade se dve tunelske cevi, obe dužine od po 1,1 kilometar, kao i vijadukt dužine 2,9 kilometra i nosiće ga 58 stubova, od kojih će najviši biti 28 metara. Nakon obilaska gradilišta u Čortanovcima, potpredsednica Mihajlović i ambasador Čepurin su sa predstavnicima ruskih i srpskih železnica posetili školu "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima. (Tanjug)

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/mali-do-kraja-2021-bice-potpuno-sprovedena-reforma-poreske-uprave-04-09-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave

BEOGRAD: Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je danas ministar finansija Siniša Mali.Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata.On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza.Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla".Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ugovor o koncesiji "Tesle" biće objavljen do kraja godine"Ugovor o koncesiji aerodroma Nikola Tesla biće objavljen do kraja godine do kada će u budžet Srbije biti uplaćena i naknada za koncesiju francuske kompanije "Vansi", rekao je Mali."Naknada je vezana za ugovor. Klouzing ugovora se očekuje do kraja godine a paralelno sa tim je i uplata", rekao je Mali.Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" potpisan je na 25 godina, a ukupna nominalna vrednost ove transakcije je oko 1,46 milijardi evra (1.461.508.000 evra), i tu spadaju jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.Vansi Aerodromi ponudio je jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra. Isplata će se vršiti kroz dividendu i to: Republici Srbiji 417 miliona evra i malim akcionarima 84 miliona evra. Tokom perioda trajanja koncesije biće plaćana godišnja koncesiona naknada.Minimalna koncesiona naknada po godini se kreće između 4,4 miliona evra do 15,1 miliona evra.Do 1. oktobra najkasnije ukidanje Zakona o smanjenju penzija"U naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je Mali. On će danas na sastanku sa misijom MMF iz Beogradu razgovarati o detaljima vezanim za povećanje penzija. "Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će de fakto biti osnov za tako nešto", rekao je Mali. Očekuje nas šest ili sedam različitih zakona do kraja godine, koji će biti tema u razgovorima sa MMF-om, najavio je ministar finansija. Zvanična delagacija MMF- na čelu sa Džejmsom Rufom trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra. Odmah nakon što prođe vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel."Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali.Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmCham-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje.Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga.Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić.Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine.On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva.Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto.Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto.Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali.Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje.Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu.Oslobodićemo poslodavce plaćanja doprinosa za NSZMali je najavio da će resorno ministartvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavenje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je cilj države, kaže, da se održi pozitivni ekonomski trendovi i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji.Mali kaže da postoje tri osnovna pravca o kojima ministartvo razmišlja. Prva tema je da se podrži i ubrza rast ekonomije, a zatim, navodi, cilj države je stvaranje stimulativnog okruženja za poslodavce.Govoreći na panelu na radnom doručku za novinare i predstavnike Američke privredne komore u Srbiji, Mali je rekao da je takođe, cilj, ministarstva da se poslodavci rasterete opterećenja na zarade."Vrlo brzo ćemo izaci sa predlogom oko toga i kako da smanjujem opetercenja na rad. Razmisljamo o ukidanju dopirinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto jer je to teret na poslodavca.", rekao je Mali.Mali je ukazao i da skoro svi strani investitori u Srbiji traže ubrzanje stopa amortizacije na čemu će se kaže raditi u narednom periodu.Na taj način će se ubrzati obim ulaganja u nove tehnologije, ocenio je Mali.Kako je najavio, na Vladi Srbije će se u oktobru naći i zakon o naknadama koji će objediniti na jednom mesto sve naknade koje se plaćaju."Gledaćemo da neke naknade koje opterećuju ukinemo", dodao je ministar finansija.Poslodavcima je, kaže Mali, problem nepredvidivost naknada jer svaka lokalna samouprava donosi često svoje naknade, a nakon odluke vlade, ova praksa neće biti moguća.Mali je najavio i reformu Poresku uprave do kraja godine kao i početak izgradnje nove zgrade Poreske uprave u Beogradu.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247740/mihajlovic-ulaganje-u-razvoj-zeleznice-sinonim-za-napredak-srbije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mihajlović: Ulaganje u razvoj železnice sinonim za napredak Srbije

Pruga Stara Pazova - Novi Sad, koja je deo buduće brze pruge Beograd-Budimpešta, biće završena do novembra 2021, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je, obilazeći radove na izgradnji vijadukta i tunela Čortanovci, istakla da je ulaganje u razvoj železnice sinonim za razvoj i napredak Srbije. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPruga Stara Pazova - Novi Sad, koja je deo buduće brze pruge Beograd-Budimpešta, biće završena do novembra 2021, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je, obilazeći radove na izgradnji vijadukta i tunela Čortanovci, istakla da je ulaganje u razvoj železnice sinonim za razvoj i napredak Srbije."Kad god se ulagalo u železnicu i Srbija se razvijala i tako je bilo u prethodnih više od sto godina. Znamo da se Srbija ubrzano razvijala krajem 19. veka, kao i sedamdesetih kad se gradila barska pruga, ali isto tako znamo i koliko su i Srbija i njena železnica stagnirale u prethodnih 20-30 godina, jer smo 2013. i 2014. zatekli pruge kojima se ide 10, 30 ili 40 kilometara na čas, što je posledica decenija neulaganja", rekla je Zorana Mihajlović. Obraćajući se novinarima posle obilaska radova, ona je istakla da je gradilište kod Čortanovaca uređeno, da postoji dobra i efikasna saradnja srpskih i ruskih kompanija.  "Sve se radi u skladu s ugovorom, kao što je bio slučaj i na drugim projektima na kojima je radio RŽD", rekla je Mihajlović i dodala da je do sada ugovoren celokupan iznos ruskog kredita od 800 milona dolara, a da je do sada povučena oko polovina sredstava. Kaže da smo još u grejs periodu po pitanju tog kredita i da je rok za nejgovo korišćenje ranije produžen do 2021. i da će sve biti povučeno, u skladu sa dinamikom radova. Ona je dodala da je vrednost infrastrukturnih projekata tekućih i planiranih na teritoriji Vojvodine najmanje dve milijarde evra i da je sledeći sastanak zajedničke radne grupe Vlade Vojvodine i Ministarstva građevinarstva, saobraćja i infrastrukture zakazan za ponedeljak. U ponedeljak će biti održan sastanak zajedničke radne grupe koju čine predstavnici pokrajine i Ministarstva građevine. Mihajlović je podsetila da će naredne godine početi novi investicioni ciklus vredan pet milijardi evra, na primer, izgradnja pruge Novi Sad - Subotica, auto-put Ruma - Šabac - Loznica, Fruškogorski koridor, auto-put između Preljine i Požege, prva deonica autoputa između Niša i Merdara na prvoj deonici Niš - Pločnik i drugi. Obilasku radova, koje izvodi ruska kompanija "RŽD internešnel", prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksadar Čepurin i pokrajinski premijer Igor Mirović. Pokrajinski premijer Mirović je rekao da je ponosan što Vojvodina ima tako veliko gradilište u Sremu i da se već sada vidi da će se za tri-četiri godine najmanje dvostruko skratiti vreme putovanja između Beograda i Novog Sada zahvaljujući tom projektu. "To će mnogo značiti i za razvoj Vojvodine i svih opština koje se nalaze na trasi pruge", rekao je Mirović. Kazao je da je u toku javna nabavka za pripremu projektne dokumentacije između od Novog Sada do Zrenjanina i Borče u Beogradu. On očekuje da će do kraja oktobra biti izabran izvođač i da ćemo u ugovorenom roku, do kraja 2019, imati idejne projekte za sve deonice. Dodao je da će uskoro biti potpisan ugovor za Fruškogorski koridor i da će uskoro početi izgradnja B i C bloka Kliničkog centra Novi Sad. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je rekao da izgradnja pruge pokazuje želju Vlade Srbije za napredak i da postoji dobra saradnja na realizaciji projekata između dve strane. Generalni direktor "RŽD Internešnel" Sergej Pavlov je rekao da je to ogromno gradilište čak i za tu kompaniju i zahvalio Vladi Srbije na podršci. "Postoji dobra saradnja i razumevanje problema, koji postoje na svakom gradilištu", rekao je Pavlov. On je kazao da svuda gde grade pruge, obnavljaju i škole, kao što je to slučaj sa školom "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima, u kojoj je kompanija "RŽD Internešenel" obnovila učionicu za ruski jezik i opremila je potrebnim nameštajem i opremom. V.d. generalni direktor "Infrastrukture železnice Srbije" Mirobljub Jevtić je istakao da je deonica Stapa Pazlova-Novi Sad trenutno najveće gradilište u Evropi. "Rok za završetak svih radova je novembar 2021. godine", dodao je Jevtić. Izgradnja vijadukta i tunela Čortanovci, na deonici Stara Pazova - Novi Sad, u okviru izgradnje pruge za velike brzine, jedan je od najkrupnijih građevinskih poduhvata u ovom delu Evrope.  Radovi su počeli 11. avgusta 2017. godine. Izvođač radova je ruska kompanija "RŽD Internešenl", a vrednost posla je oko 337,6 miliona dolara.  Grade se dve tunelske cevi, obe dužine od po 1,1 kilometar, kao i vijadukt dužine 2,9 kilometra i nosiće ga 58 stubova, od kojih će najviši biti 28 metara. Mihajlović: Prijateljstvo Srbije i Rusije stameno Nakon obilaska gradilišta u Čortanovcima, potpredsednica Mihajlović i ambasador Čepurin su sa predstavnicima ruskih i srpskih železnica posetili školu "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima, u kojoj je ruska železnička kompanija "RŽD Internešenel" obnovila učionicu za ruski jezik i opremila je nameštajem i opremom. Mihajlovićeva je poručila deci da treba da uče o srpsko-ruskom prijateljstvu, koje se pokazalo kao jako i stameno u teškim periodima u prošlosti. "Škola znači puno novih prijatelja, novog društva i puno znanja, ali dužnost nas odraslih jeste da vam kažemo i da škola nije kraj, da je potrebno svakog dana da učite i radite na sebi, jer koliko znate, toliko i vredite i toliko ste snažni", rekla je Zorana Mihajlović na svečanosti u školi. Ona je đacima poželela puno uspeha u novoj školskoj godini i zahvalila ambasadoru Čepurinu i ruskim železnicama na svemu što su uradili za školu u Sremskim Karlovcima. "Kabinet za ruski jezik daje vam mogućnost ne samo da učite ruski jezik nego i da učite o jednoj prelepoj i veličanstvenoj zemlji. Da učite o srpsko-ruskom prijateljstvu, koje se pokazalo kao jako i stameno u teškim periodima u prošlosti, kao i o velikim ruskim književnicima i svetskim klasicima. Nova učionica pokazuje i koliko smo snažniji kad smo zajedno i kad se povezujemo, a znanje jezika je put do toga", rekla je Mihajlovićeva. Ambasador Ruske Federacije u Srbiji čestitao je učenicima početak školske godine i istakao da je njihov glavni zadatak da dobro uče. "To je važno i za zemlju, jer su pametna deca njena budućnost", rekao je Aleksandar Čepurin i zahvalio ruskim železnicama i na organizaciji takmičenja i izleta srpske dece u Rusiju, što dodatno doprinosi međusobnom prijateljstvu i povezivanju. Generalni direktor "RŽD Internešenel" Sergej Pavlov rekao je da Srbiju i Rusiju spaja divna istorija i da vlade dve zemlje rade na negovanju i unapređenju tih odnosa. "Zahvaljujući toj poziciji, mi danas gradimo za svoje prijatelje i partnere, za građane Srbije i za buduća pokolenja, kao što kaže i moto naše saradnje sa srpskim železnicama - Gradimo za budućnost", rekao je Pavlov. On je dodao da će ta kompanija nastaviti da pomaže srpskim školama.  Predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković podsetio je da su Sremski Karlovci bitni za istoriju srpske države, srpske crkve i obrazovanja. "Ono što su nekad radili za škole bogati pojedinci, danas rade društveno odgovorne kompanije, među kojima je i RŽD, koji modernizuje prugu od Stare Pazove do Novog Sada", rekao je Milenković. Osnovna škola u Sremskim Karlovcima četvrta je škola u Srbiji u koju je "RŽD Internešenel" do sada uložila u obnovu, a prethodno su obnovljene škole u Pančevu, Golubincima i Vranju, gde je ta kompanija takođe radila rekonstrukciju pruga. Zahvaljujuć donaciji, u školi "23. oktobar" renovirana je učionica za ruski jezik, nabavljen nov nameštaj i oprema, interaktivna tabla, kao i knjige na ruskom jeziku.  Najbolji učenici na umetničkom konkursu "Stare priče i bajke na nov način" biće nagrađeni putovanjem u Sankt Peterburg.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247712/mali-do-1-oktobra-najkasnije-ukidanje-zakona-o-smanjenju-penzija-.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija

U naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je Siniša Mali. Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU naredne dve do tri nedelje, a najkasnije do 1. oktobra, biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, izjavio je Siniša Mali. Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija.Ministar Siniša Mali će danas na sastanku sa misijom MMF iz Beogradu razgovarati o detaljima vezanim za povećanje penzija.  "Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će de fakto biti osnov za tako nešto", rekao je Mali.  Očekuje nas šest ili sedam različitih zakona do kraja godine, koji će biti tema u razgovorima sa MMF-om, najavio je ministar finansija.  Zvanična delagacija MMF-a na čelu sa Džejmsom Rufom trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra.  Odmah nakon što prođe vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar.    "Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave" Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019.godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmĆam-a, ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophdodnim reformama za njegovo unapređenje. "Državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja"  Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga. Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisai prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB Bora biti efektiran naredne godine a da se novac od koncesije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine. On je naveo da je ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva. Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva a da je samo u prvih 6 meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto. Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijardi u prvih 6 meseci što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali. Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici ministartva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu. Ministar finansija najavio je danas da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je cilj države, kaže, da se održe pozitivni ekonomski trendovi i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/mali-predstavicemo-sve-izmene-zakona-o-porezu-ako-napravim-gresku-obesite-me-na/ypx8j61

Autori: D. Nišavić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Predstavićemo sve izmene zakona o porezu, ako napravim grešku, obesite me na Terazijama

Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama - rekao je danas ministar finansija Siniša Mali tokom susreta s privrednicima u organizaciji Američke privredne komore u hotelu "Hilton".Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose. Ako budem napravio neku grešku, obesite me na Terazijama - rekao je danas ministar finansija Siniša Mali tokom susreta s privrednicima u organizaciji Američke privredne komore u hotelu "Hilton" .Najvažnije promene kod zakona o porezu na dobit, kako je rekao, je ubrzanje stope amortizacije, a biće vrloe važna i podrška inovativnim delatnostima, istakao je ministar finansija.Ministar je rekao da se prijavio da ide u Slovačku kako bi video kako funkcioniše njihova poreska uprava.- Za četiri-pet meseci imaćemo strategiju fiskalizacije, poslovni prostor Poreske uprave, novu zgradu koja će biti u Beogradu. Pogledajte zgradu na Trošarini, nema mesta za parking - zaključio je on.Prioritet nad prioritetima- Cilj nam je da ubrzamo privredni rast  i održimo visoku stopu rasta koju sada imamo. To nam je prioritet nad prioritetima. Vrlo brzo imaćemo plan za poreze i doprinose na zarade i mogu da najavim ukidanje doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto - rekao je Siniša Mali, ministar finansija, na radnom doručku koji je organizovala Američka Privredna komora.Ministar je najavio i izmene koje se odnose na obračun stope amortizacije.Zakon o naknadama- U oktobru na Vladi, biće usvojen i Zakon o naknadama, tako da one budu objedinjene na jednom mestu.- Problem privrednicima nisu visine naknada, već predvidivost. Tako ćemo izbeći da lokalne samouprave samoinicijativno uvode nove - istakao je Mali.Imamo teške razgovore o naknadama, sa ministarstvom energetike, koji neće da se odreknu i zaštitu životne sredine, koji imaju 15 naknada, dodao je on.Ministar je rekao da je još jedan domaći zadatak za njega i reforma Poreske uprave, kao i carine.- Do kraja godine izlazimo sa reformama, novi zakon o fiskalnim kasama, da u realnom vremenu Poreska uprava ima informacije. Takođe, ono na čemu radimo je i povraćaj PDV-a. Novca u budžetu imamo, i ne vidim da se to dešava mnogo brže - rekao je Mali.Od Svetske banke, nastavio je, dobili smo 50 miliona evra, za reformu Poreske uprave i potpuno nov softver i hardver do 2021.- Vidćete potpunu promenu i inžinjering procesa Poreske uprave, a privrednici će biti zadovoljniji - dodao je.Kada je reč o Zakonu o javnim nabavkama, ideja je da se menja, a najvažnije promene se odnose na transparentnost.Novi direktor Javih nabavki je Sandra Dapčević koja je zamenila Predraga Jovanovića.Privrednike je takođe zanimao zakon o deviznom poslovanju, tačnije da li će se ikada desiti potpuna liberalizacija.- Stalno razgovaramo sa guvernerom NBS. Postoji određen konzervatizam, a sa druge strane napredak. Konzervativnost nije loša. Jorgovanka dobro radi svoj posao, rešavamo jedan problem za drugim. Idemo ka EU, a sa tim ide i liberalizacija - rekao je Mali."Kurs nije dobar za konkurentnost"Ivana Veselinović iz Keramike Kanjiže, rekla da trenutni nivo kursa od 118 dinara nije dovoljan za konkurentnost na tržištu Evrope.- Da bi stigli konkurenciju mora da se puno ulaže, mi smo investirali sedam miliona evra - kaže Veselinović.Mali je rekao da kurs za državu i plus i minus.- Po teoriji ovakav kurs pogoduje uvoznicima, manje izvoznicima. Al to nije samo tako, efekti kursa po makroekonomiju su veliki. Nemate inflaciju, a nama bi odgovarala inflacija od dva-tri odsto, imali bismo nominalno veći BDP. Ali ne treba zaboraviti 2013. kada je bila 14 odsto - ukazao je Mali.Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ukazao je da provizija Agenciji za osiguranje depozita od 0,6 odsto i da taj trošak u bilansima banaka učestvuje sa 10 odsto.Ove i sledeće godine rešiće se potraživanje banaka u stečaju.- Iduće godine ćemo se baviti tim provizijama - rekao je Mali.                            

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: nedeljnik.rs

Link: http://www.nedeljnik.rs/magazin/portalnews/poreska-uprava-posebno-doprinela-smanjenju-sive-ekonomije/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poreska uprava posebno doprinela smanjenju sive ekonomije

Napredak u oblasti javnih finansija, sledeća na redu reforma parafiskalnih nameta i povećanje predvidivosti poreskih propisa - Magazin Nedeljnik"Članice Američke privredne komore (AmCham) smatraju da je Ministarstvo finansija ostvarilo stabilizaciju javnih finansija, smanjen je javni dug i očuvana je stabilnost budžeta, što zaslužuje pohvale. Verujemo da istim smerom treba nastaviti, a poslovno okruženje poboljšati uređenjem parafiskalnih nameta, javnih nabavki, relaksiranjem deviznih propisa i sistemskom reformom Poreske uprave kako bi privreda dobila krila neophodna za dalji rast i otvaranje novih radnih mesta", rekla je Jelena Pavlović, predsednica AmCham-a u otvorenom razgovoru sa Sinišom Malim, ministrom finansija. U fokusu razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim bile su teme od značaja za dalje unapređenje poslovnog okruženja poput pravca fiskalnih i finansijskih reformi. Govoreći o podsticanju održivog privrednog rasta i očuvanju stabilnosti budžeta, ministar finansija Siniša Mali naglasio je da će prioriteti ministarstva u narednom periodu biti transformacija i modernizacija Poreske uprave, kao i donošenje paketa stimulativnih mera koji će da podstakne dalji rast privrede. "Najnoviji revidirani podaci govore da je rast BDP-a u prvih šest meseci ove godine 4,9 odsto, što je mnogo više od očekivanog. Sve to govori u prilog tome da smo na dobrom putu, ali i da je važno da zadržimo finansijsku stabilnost i da podstaknemo dalji rast. Upravo se zbog toga aktivno bavimo transformacijom Poreske uprave, kako bi ona bila efikasnija u svom radu, a uskoro ćemo predstaviti i paket stimulativnih mera koji će olakšati rad privredi", izjavio je ministar finansija Siniša Mali. "Veliki posao urađen je na polju smanjenja sive ekonomije, a članice AmCham-a u tome prepoznaju uspehe Poreske uprave koja kontinuirano napreduje. Ipak, neophodno je povećanje efikasnosti, posebno u domenu poštovanja zakonskih rokova za povraćaj PDV-a, kao i generalnog ujednačavanja postupanja i tumačenja propisa", dodala je Pavlović. Predsednica AmChama istakla je da nije završen proces reforme parafiskalnih nameta i da se nada će napokon biti završena i ova sistemska reforma, koju su prethodna tri ministra finansija započinjala ili nastavljala. "Napori AmChama usmereni su već pet godina na reformu parafiskalnih nameta i ohrabruje otvaranje javne rasprave na nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji ima za cilj da katalogizuje sve naknade, ukine parafiskale namete, precizira metodologiju određivanja iznosa i tako uvede predvidivost privredi u vezi sa ovim nametima", zaključila je predsednica AmCham-a. Pored parafiskalnih nameta i sistemske reforme oblasti javnih nabavki, prema istraživanju AmCham-a o poslovnoj klimi i poverenju investitora, predvidivost izmene poreskih propisa ključni je izazov za poslovanje članicama AmCham-a, ali i mikro, malim i start-up kompanijama.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: alo.rs

Link: http://www.alo.rs/vesti/drustvo/vazan-sastanak-u-hiltonu-mali-razgovarao-sa-kompanijama-clanicama-americke-privredne-komore-o-uslovima-poslovanja/184918/vest

Autori: Alo!

Teme: Javne nabavke

Naslov: VAŽAN SASTANAK U HILTONU: Mali razgovarao sa kompanijama članicama Američke privredne komore o uslovima poslovanja

Važan sastanak ministra finansija sa predstavnicima američkih kompanija.Mali razgovarao sa predstavnicima američkih kompanija, Foto: Ministarstvo finansija Ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas u hotelu "Hilton" sa kompanijama članicama Američke privredne komore u Srbiji o privrednom ambijentu i uslovima poslovanja, a tom prilikom je istakao da Republika Srbija beleži odlične makroekonomske rezultate, te da će do kraja godine biti donete stimulativne mere koje bi trebalo da podstaknu dalji rast privrede. On je tom prilikom najavio i set zakona koji bi trebalo da budu usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije do kraja godine. Mali je najavio da će Vlada Republike Srbije u oktobru usvojiti Predlog zakona o naknadama i dodao da će neke od naknada biti ukinute. "Nastojimo da neke naknade koje opterećuju ukinemo. To će doprineti boljem poslovnom okruženju", rekao je Mali. Poslodavcima je, kaže Mali, problem nepredvidivost naknada jer svaka lokalna samouprava donosi često svoje naknade, a nakon usvajanja zakona, ova praksa neće biti moguća. BRUTALNA LIKVIDACIJA U KOSOVSKOJ OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI Upucao kolegu u menzi, policija blokirala zgradu i ceo kraj! "Uskoro ćemo javno predstaviti sve izmene poreskih zakona. Dobili smo više inciijativa o izmeni zakona o porezu na imovinu, dobit, dohodak građana i socijalne doprinose", rekao je Mali. Ministar je najavio da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za nezaposlenost (na teret zaposlenog) od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je cilj države, kaže, da se održe pozitivni ekonomski trendovi i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji. Mali razgovarao sa predstavnicima američkih kompanija, Foto: Ministarstvo finansija On je naveo da je cilj države stvaranje stimulativnog okruženja za poslodavce, odnosno da se rasterete opterećenja na zarade. "Vrlo brzo ćemo izaći sa predlogom oko toga i kako da smanjujemo opterećenja na rad", rekao je on. Najvažnije promene kod Zakona o porezu na dobit, kako je rekao, biće ubrzanje stope amortizacije, a vrlo važna je i podrška inovativnim delatnostima. Tako će se ubrzati obim ulaganja u nove tehnologije", istakao je ministar finansija. Ministar je rekao da je još jedan domaći zadatak - reforma Poreske uprave, kao i carine. "Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac", poručio je ministar. BIO JE GOSPODAR RINGA Umro SLAVNI jugoslovenski bokser, Balkan plače za njim! Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Poreske uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. "Do kraja godine izlazimo sa reformama, tu je novi Zakon o fiskalnim kasama, kako bi u realnom vremenu Poreska uprava imala prave informacije sa terena. Takođe, ono na čemu radimo je i povraćaj PDV-a. Za četiri-pet meseci imaćemo završenu strategiju fiskalizacije", rekao je Mali. Mali razgovarao sa predstavnicima američkih kompanija, Foto: Ministarstvo finansija On je naglasio da je planirana poseta Slovačkoj kako bi video kako funkcioniše njihova Poreska uprava. Mali je konstatovao da je sramota da se ne izdaje fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Govoreći o akciznoj politici ministarstva, rekao je da se po tom pitanju politika ministarstva neće menjati u narednom periodu. Ministar je objasnio i da je izrada Zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti. "U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. EKSKLUZIVNI SNIMAK: Američki milijarder sleteo u Beograd, a ovom Srbinu je poverio da obavi težak posao On je naveo da će povećanje plata u javnom sektoru i penzija, koje će uslediti uskoro, doprineti rastu potrošnje, a time i rastu bruto društvenog proizvoda jer je cilj Vlade očuvanje, pa čak i ubrzanje stope rasta koji je za šest meseci ove godine 4,9 osto. Do kraja godine će, kaže biti formirano i Koordinaciono telo koje će definisati prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata, a tim Koordinacionim telom će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Ministar je pohvalio saradnju sa Američkom privrednom komorom u Srbiji, istakavši da su sugestije i predlozi članstva tog uglednog udruženja korisni za stvaranje dobre poslovne klime. Mali razgovarao sa predstavnicima američkih kompanija, Foto: Ministarstvo finansija "Kada pogledam sva pitanja koja sam dobijao od vas i ljudi koji su deo Američke privredne komore, video sam da tu ima dosta konstruktivnih predloga koji se posebno odnose na ubrzanje i olakšanje saradnje sa Upravom carina i Poreskom upravom, kroz zakone koje donosimo. Važna je predvidivost u našem zakonskom okruženju, jer je to način da podstaknemo veće investicije u našu zemlju, što povećava broj zaposlenih i utiče na bolji standard građana", rekao je on. NIKO NE ZNA ŠTA JOJ SE DESILO! Srpkinja nestala na Tasosu, PRONAĐENA U ŠUMI I SA POVREDAMA! Jelena Pavlović, predsednica upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) izjavila je da je veliki posao urađen na polju smanjenja sive ekonomije, kao i da članice AmCham-a u tome prepoznaju uspehe Poreske uprave koja kontinuirano napreduje. Ona je istakla da su planovi i vizije ministarstva finansija članicama, kojih je 200, izuzetno važne. "Imali smo fantastičnu razmenu, otvorili smo jedan sadržajan dijalog i dogovorili da ćemo nastaviti komunikaciju, kao i razmenu stavova", istakla je Pavlovićeva. Pročitajte još: RODITELJI, SPASITE SE GLAVOBOLJE NA VREME Jedini način u Srbiji da kupite knjige za dete, a da pritom uštedite veliki novac "ELENA JE DANAS OSTALA SAMA": Potresno pismo majke đaka prvaka nateraće vam suze na oči TUŽNO: Pevač narodne muzike preminuo od tuge za suprugom! (FOTO) OVO NISTE ZNALI! U "Lajanju na zvezde" su bili najbolji drugari, a u stvarnom životu su MNOGO VIŠE OD TOGA! (FOTO) MA, SAMO SANJAJTE! Albanci tvrde da Koridor 10 pripada "Kosovu", a ne Srbiji HOROR KOD ADE HUJE: Izvučeno telo muškarca (35) iz reke PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: novaekonomija.rs

Link: http://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/brnabi%C4%87-srbija-je-me%C4%91u-prvima-u-evropi-bo-broju-frilensera

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Brnabic: Srbija je medu prvima u Evropi bo broju frilensera

Brnabic: Srbija je medu prvima u Evropi bo broju frilensera 04.09.2018   13:54   Beta 0Premijerka Srbije FOTO: N1Premijerka Ana Brnabic rekla je u Parizu da je digitalizacija rešenje koje ima najveci potencijal, koje je izvor rasta i kompetitivnosti na tržištu, u pokušajima Srbije da se približi zemljama Evropske unije."To je cetvrta industrijska revolucija i ona daje citav niz mogucnosti za ekonomije kao što je srpska. Oni koji nisu bili pobednici prethodnih revolucija imaju jedinstvenu šansu da u ovom novom, savremenom svetu budu pobednici. Kao premijerka sam rešena da Srbija iskoristi tu mogucnost", rekla je Brnabiceva na forumu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Zbog toga je, prema njenim recima, digitalizacija postavljena za prvi prioritet njene vlade."To znaci mnogo stvari. Od e-vlade i elektronskih usluga zarad transparentnosti i borbe protiv korupcije, do podrške IT sektoru i znacajnih investicija u modernizaciju obrazovanja. (...) Moj cilj je da vodim transformaciju srpske ekonomije iz investicione, gde se sada nalazi, u inovativnu, gde treba da bude", navela je premijerka Srbije.Ona je izjavila da je u tom cilju pokrenut niz regulatornih i poreskih reformi, da bi se još više podstakli brzi razvoj industrija zasnovanih na znanju i digitalna transformacija.Prema njenim recima, Srbija je medu prvima u Evropi po broju frilensera, što je "odlicna baza za inovativnu ekonomiju".Brnabic je navela da su neke od srpskih kompanija koje rade na poljima blokcejn (blockchain) tehnologije, veštacke inteligencije i drugog medu najboljima u svetu ali da ih je "potrebno još".Srbija želi da stvori "najbolje moguce okruženje" za rast blokcejn industrije, u skladu sa "najboljim svetskim politikama i standardima", kao i da iskoristi blokcejn tehnologiju u javnoj administraciji, rekla je premijerka."Snažno verujem da su digitalne mogucnosti ogromne i da Srbija ima istinsku šansu za veliki rast u bliskoj buducnosti", navela je premijerka Brnabic

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=09&dd=04&nav_id=1439513

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Konačno "obračun" s parafiskalnim nametima - Biz

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija priprema izmene nekoliko finansijskih zakonaKako je rekao, u oktobru će usvojiti Predlog zakona o naknadama kojim će neke od naknada biti ukinute."To će doprineti boljem poslovnom okruženju", rekao je Mali u razgovoru sa članovima Američke privredne komore u Srbiji (AmCham). Privrednicima, kako je dodao, problem nije visina naknada, već njihova predvidivost, kao i to što neke lokalne samouprave samoinicijativno uvode nove parafiskalne namete. "Imamo teške razgovore o naknadama, pre svega sa Ministarstvom energetike koje neće da se odrekne nekih naknada, kao i sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine koje propisuje 15 naknada koje su praktično iste", rekao je Mali. Ministar je najavio smanjenje poreskih opterećenja na zarade a moguće je da će biti ukinut i doprinos za nezaposlenost od 0,75 odsto. Ministar je potvrdio i da će biti menjan Zakon o javnim nabavkama, a najvažnije promene se odnose na transparentnost u postupcima nabavki. Objašnjavajući izmene nekoliko finansijskih zakona koje su u pripremi Mali je rekao da će novina u Zakonu o porezu na dobit biti ubrzanje stope amortizacije na tehnologiju. "Time će biti umanjena dobit firmi ali će privrednici imati prostor da ulažu u novu opremu", kazao je on. Mali je rekao i da će povećanje plata u javnom sektoru i penzija, koje će uslediti uskoro, doprineti rastu potrošnje a time i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer je cilj i prioritet Vlade očuvanje pa čak i ubrzanje stope rasta koji je za šest meseci ove godine bio 4,9 osto. "Rast BDP-a u ovoj godini će biti najmanje 4,2 odsto", kazao je Mali i istakao da su rekordne i strane direktne investicije koje su za šest meseci ove godine iznosile 1,4 milijarde evra, što je 16 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Po oceni članova Američke privredne komore, kako je rekla predsednica tog poslovnog udruženja Jelena Pavlović, uslovi za poslovanje u Srbiji mogu se poboljšati uređenjem parafiskalnih nameta, javnih nabavki, relaksiranjem deviznih propisa i sistemskom reformom Poreske uprave. "Već pet godina tražimo reformu parafiskalnih nameta, koju su prethodna tri ministra finansija započinjala ili nastavljala, i nadamo se da će napokon biti završena", rekla je Pavlović. Najveća zamerka Poreskoj upravi je, prema njenim rečima, što neujednačeno postupa i timači propise i što se ne poštuju rokovi za povraćaj PDV-a. Američka privredna komora predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje u Srbiji zapošljavaju 100.000 ljudi i investirale su 14 milijardi evra.Izvor: Beta    

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://www.glaszapadnesrbije.rs/740143/pocinju-radovi-na-uredjenju-hadzi-prodanove-pecine/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Počinju radovi na uređenju Hadži-Prodanove pećine

Ivanjica - Opština Ivanjica raspisala je javnu nabavku radova za uređenje Hadži-Prodanove pećine u Raščićima kod Ivanjice.04.09.2018 15:03 | 0 komentar(a)Ukupna vrednost projekta je 12. 834.560 dinara, Ministarstvo turizma je izdvojilo osam miliona dinara dok će se razlika obezbediti iz budžeta opštine Ivanjica.Projektom je predviđeno dekorativno osvetljenje pećine hladnom rasvetom, postavljanje pešačkih staza kao i njeno unutrašnje i parterno uređenje. Biće izgrađena zaštitna ograda i suvenirnica u neposrednoj blizini samog ulaza u pećinu. Prema planovima radovi će trajati tri meseca, nakon čega će pećina biti otvorena za posetioce.Na samom ulazu u Hadži-Prodanovu pećinu nalazi se crkva "Adžijina" koja je rekonstruisana u prethodnom periodu kada je urađen i potporni zid i stepenišni prilaz. Takođe, tu je i okačeno crkveno zvono, poklon kralja Aleksandra.Inače, pećina je dobila ime po Karađorđevom vojvodi Hadži Prodanu Gligorijeviću, koji je u pećinu sklanjao zbegove za vreme Prvog srpskog ustanka. Raniji nazivi su Rašćanska pećina i Šljepaja.Ispitana dužina pećine je oko 400 metara i sastoji se od dva sprata. Prema nepotvrđenoj legendi izlaz iz nje nalazi se u dragačevskom selu Kotraža. Donji sprat pećine pored glavnog ima i dva sporedna kanala. Ulazni deo je širok i visok oko 3 metra i završava se suženjem iza koga se nalaze prostrane dvorane koje su dugačke oko 50 i široke 15 metara. Desna strana ove dvorane pokrivena je bigrenim salivom i serijom plitkih bazenčića. U centralnom delu dvorane nalaze se debeli stalaktiti i stalagniti, a na stranama moćni salivi kao okamenjeni vodopadi. Dvorana se završava sa dva manja prodora-procepa. Gornji sprat počinje iz dvorane glavnog kanala i ispunjen je raznobojnim i raznovrsnim nakitom.Pećina se svrstava u malobrojna višeslojna paleolitska nalazišta na centralnom Balkanu i pruža veliki potencijal za buduća istraživanja. Stanište je znatne populacije slepih miševa.GZS            

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/amcam-na-prvom-mestu-resiti-pitanje-poreskih-propisa/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: AmĆam: Na prvom mestu rešiti pitanje poreskih propisa

BEOGRAD - Članovi Američke privredne komore (AmĆam) u Beogradu ukazali su danas na radnom doručku sa ministrom finansija Sinišom Malim na tri ključne4. septembra 2018. 15:59PodeliBEOGRAD - Članovi Američke privredne komore (AmĆam) u Beogradu ukazali su danas na radnom doručku sa ministrom finansija Sinišom Malim na tri ključne kategorije problema koje privrednici te organizacije žele da država reši u narednom periodu."Na prvom mestu su poreski propisi, postupak donošenja i usvajanja propisa i učešće javnosti, i nakon toga sprovođenje propisa", poručila je predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović.Na panelu u organizaciji AmĆam-a, na kojem se govorilo o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo finansija sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmĆam-a, privrednici su ministru imali priliku da postave pitanja i ukažu na probleme u poslovanju.Predstavnici međunarodnog kapitala istakli su kao drugi ključni problem u poslovanju, pored izmena poreskih propisa važnost da država reši problem sive ekonomije.Studija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podsetila je Pavlović, pokazuje da je obim sive ekonomije 2016. godine identičan sa brojkama iz 2012. godine i čini 30 odsto BDP-a zemlje.Objašnjava da je između ove dve godine bio period rasta sive ekonomije, zatim smanjenje, ali da se siva ekonomija ponovo vratila na nivo koji je bio 2012. godine.Treća kategorija problema na koju su ukazali iz AmĆam-a je pitanje vladavine prava i rada pravosuđa."Za nas iz privrede je važno otklanjanje nedostataka u sistemu koji podstiču korupciju pa smo danas sa ministrom Malim razgovarali i o javnim nabavkama".Ministar Mali je rekao da je svestan postojanja kritika na Zakon o javnim nabavkama te da se upravo najvažnije izmene tog propisa odnose na transparentnost i da su izmene usklađene sa EU regulativama."Velike su kritike postojećeg Zakona o javnim nabavkama. Ideje su bile da se on menja i to stoji na papiru već duži vremenski period. To je jedan od zakona koji smo zatekli", rekao je Mali.Govoreći o uvođenju Dina kartice, kazao je da je namera države bila da se snize troškovi za građane i da novac od "provizije" prilikom korišćenja kartice zadrži u Srbiji."Možda je to državni intervencionizam u okviru jednog malog tržišta gde postoje neke druge strane firme kao što je Masterkard ili Viza, ali mislim da je to dobro".Ministar je tokom panela, govoreći o Članu 9. Zakona o međubankarskim naknadama rekao da je taj deo zakona s jedne strane osporavan, a s druge da je njegov efekat da pospeši konkurentnost na domaćem tržištu."Kada se pogleda netiranje svih kreditinih transakcija u Srbiji, 20 odsto se uradi u Srbiji a 80 odsto van zemlje. Vidim da su reakcije zanatljija dobre. Njima je skupo da neko provuče Vizu ili neku drugi karticu. Manji biznisi sve više žele da koriste Dina karticu. Mislim da smo dobru stvar uradili, neko može možda da se malo ljuti ali efekat će biti niži troškovi".Ali, kaže Mali, pratiće se efekti, "pa ćemo da vidimo da li je to tako kako smo mi zamislili i da li će efekti biti takvi kako smo mi zamislili u mesecima koji dolaze pa ćemo biti otvoreni ako neke stvari treba da promenimo".Pavlović je rekla da je AmĆam pokrenula projekat i da je u toku studija za inovativnu terapiju i inovativne lekove, a na pitanje upućeno Malom da li je Ministarstvo finansija zainteresovano da delegira svog člana u radnu grupu koja radi na ovoj studiji, ministar kaže:"Delegiraćemo koga god treba. Mislim da smo u oblasti zdravstva uradili ogromnu stvar", ocenio je Mali.Kaže da će država imati vrlo brzo kontrolne mehanizme za trošenje sredstava različitih državnih institucija i da se o tome razgovara sa MMF-om.Pavlović je napomenula da AmĆam "ne propušta da uvidi sve dobre reformske poteze koje vlada učini, da ih pohvalimo, da pomognemo čak da se oni dese, da se sprovedu ali isto tako ne libimo se da ukažemo na probleme i na nedostatke gde oni postoje".Američka privredna komora okuplja 200 privatnih američkih domaćih i međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji, a koje zapošljavaju oko 100.000 građana.Podaci za 2016. godinu kažu da su te kompanije uplatile 3,7 milijardi evra akciza i PDV-a u budžet Srbije, a sa drugim porezima koji su plaćeni, američke kompanije su doprinele više od polovine novca srpskom budžetu, rekla je Pavlović.(Tanjug)                        

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: belami.rs

Link: http://www.belami.rs/video-korupcija-glavni-drzavni-problem/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: [VIDEO] Korupcija glavni državni problem

14:21, 04. 09. 2018 >> 16:31 Društvo, Niš, Vest dana, Vesti, Video Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država. Porastao je i procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom. Ovo su neki od rezultata istraživanja, koje je na području Srbije od 15. do 25 januara ove godine sprovela Nevladina organzacija Transparentnost Srbija, u okviru projekta "Prevencija i borba protiv korupcije", koji Evropska unija finanasira sa 3,2 miliona evra.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3114823/clanovi-americke-privredne-komore-sastali-se-sa-sinisom-malim-na-prvom-mestu-resiti-pitanje-poreskih-propisa

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: ČLANOVI AMERIČKE PRIVREDNE KOMORE SASTALI SE SA SINIŠOM MALIM: Na prvom mestu rešiti pitanje poreskih propisa

Članovi Američke privredne komore (AmCham) u Beogradu ukazali su danas na radnom doručku sa ministrom finansija Sinišom Malim na tri ključne kategorije problema koje privrednici te organizacije žele da država reši u narednom periodu. Na prvom mestu su poreski ...Članovi Američke privredne komore (AmCham) u Beogradu ukazali su danas na radnom doručku sa ministrom finansija Sinišom Malim na tri ključne kategorije problema koje privrednici te organizacije žele da država reši u narednom periodu. "Na prvom mestu su poreski propisi, postupak donošenja i usvajanja propisa i učešće javnosti, i nakon toga sprovođenje propisa", poručila je predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović. Na panelu u organizaciji AmCham-a, na kojem se govorilo o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo finansija sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmCham-a, privrednici su ministru imali priliku da postave pitanja i ukažu na probleme u poslovanju.Predstavnici međunarodnog kapitala istakli su kao drugi ključni problem u poslovanju, pored izmena poreskih propisa važnost da država reši problem sive ekonomije. Studija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podsetila je Pavlović, pokazuje da je obim sive ekonomije 2016. godine identičan sa brojkama iz 2012. godine i čini 30 odsto BDP-a zemlje. Objašnjava da je između ove dve godine bio period rasta sive ekonomije, zatim smanjenje, ali da se siva ekonomija ponovo vratila na nivo koji je bio 2012. godine. Treća kategorija problema na koju su ukazali iz AmCham-a je pitanje vladavine prava i rada pravosuđa. "Za nas iz privrede je važno otklanjanje nedostataka u sistemu koji podstiču korupciju pa smo danas sa ministrom Malim razgovarali i o javnim nabavkama".Ministar Mali je rekao da je svestan postojanja kritika na Zakon o javnim nabavkama te da se upravo najvažnije izmene tog propisa odnose na transparentnost i da su izmene usklađene sa EU regulativama."Velike su kritike postojećeg Zakona o javnim nabavkama. Ideje su bile da se on menja i to stoji na papiru već duži vremenski period. To je jedan od zakona koji smo zatekli", rekao je Mali. Govoreći o uvođenju Dina kartice, kazao je da je namera države bila da se snize troškovi za građane i da novac od "provizije" prilikom korišćenja kartice zadrži u Srbiji."Možda je to državni intervencionizam u okviru jednog malog tržišta gde postoje neke druge strane firme kao što je Masterkard ili Viza, ali mislim da je to dobro". Ministar je tokom panela, govoreći o Članu 9. Zakona o međubankarskim naknadama rekao da je taj deo zakona s jedne strane osporavan, a s druge da je njegov efekat da pospeši konkurentnost na domaćem tržištu."Kada se pogleda netiranje svih kreditinih transakcija u Srbiji, 20 odsto se uradi u Srbiji a 80 odsto van zemlje. Vidim da su reakcije zanatljija dobre. Njima je skupo da neko provuče Vizu ili neku drugi karticu. Manji biznisi sve više žele da koriste Dina karticu. Mislim da smo dobru stvar uradili, neko može možda da se malo ljuti ali efekat će biti niži troškovi". Ali, kaže Mali, pratiće se efekti, "pa ćemo da vidimo da li je to tako kako smo mi zamislili i da li će efekti biti takvi kako smo mi zamislili u mesecima koji dolaze pa ćemo biti otvoreni ako neke stvari treba da promenimo".Pavlović je rekla da je AmCham pokrenula projekat i da je u toku studija za inovativnu terapiju i inovativne lekove, a na pitanje upućeno Malom da li je Ministarstvo finansija zainteresovano da delegira svog člana u radnu grupu koja radi na ovoj studiji, ministar kaže: "Delegiraćemo koga god treba. Mislim da smo u oblasti zdravstva uradili ogromnu stvar", ocenio je Mali. Kaže da će država imati vrlo brzo kontrolne mehanizme za trošenje sredstava različitih državnih institucija i da se o tome razgovara sa MMF-om.Pavlović je napomenula da AmCham "ne propušta da uvidi sve dobre reformske poteze koje vlada učini, da ih pohvalimo, da pomognemo čak da se oni dese, da se sprovedu ali isto tako ne libimo se da ukažemo na probleme i na nedostatke gde oni postoje". Američka privredna komora okuplja 200 privatnih američkih domaćih i međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji, a koje zapošljavaju oko 100.000 građana. Podaci za 2016. godinu kažu da su te kompanije uplatile 3,7 milijardi evra akciza i PDV-a u budžet Srbije, a sa drugim porezima koji su plaćeni, američke kompanije su doprinele više od polovine novca srpskom budžetu, rekla je Pavlović. (Kurir.rs/Tanjug)                             

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: AmCham: Na prvom mestu rešiti pitanje poreskih propisa

BEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) - Članovi Američke privredne komore (AmCham) u Beogradu ukazali su danas na radnom doručku sa ministrom finansija Sinišom Malim na tri ključne kategorije problema koje privrednici te organizacije žele da država reši u narednom periodu."Na prvom mestu su poreski propisi, postupak donošenja i usvajanja propisa i učešće javnosti, i nakon toga sprovođenje propisa", poručila je predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović.Na panelu u organizaciji AmCham-a, na kojem se govorilo o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo finansija sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmCham-a, privrednici su ministru imali priliku da postave pitanja i ukažu na probleme u poslovanju.Predstavnici međunarodnog kapitala istakli su kao drugi ključni problem u poslovanju, pored izmena poreskih propisa važnost da država reši problem sive ekonomije.Studija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podsetila je Pavlović, pokazuje da je obim sive ekonomije 2016. godine identičan sa brojkama iz 2012. godine i čini 30 odsto BDP-a zemlje.Objašnjava da je između ove dve godine bio period rasta sive ekonomije, zatim smanjenje, ali da se siva ekonomija ponovo vratila na nivo koji je bio 2012. godine.Treća kategorija problema na koju su ukazali iz AmCham-a je pitanje vladavine prava i rada pravosuđa."Za nas iz privrede je važno otklanjanje nedostataka u sistemu koji podstiču korupciju pa smo danas sa ministrom Malim razgovarali i o javnim nabavkama".Ministar Mali je rekao da je svestan postojanja kritika na Zakon o javnim nabavkama te da se upravo najvažnije izmene tog propisa odnose na transparentnost i da su izmene usklađene sa EU regulativama."Velike su kritike postojećeg Zakona o javnim nabavkama. Ideje su bile da se on menja i to stoji na papiru već duži vremenski period. To je jedan od zakona koji smo zatekli", rekao je Mali.Govoreći o uvođenju Dina kartice, kazao je da je namera države bila da se snize troškovi za građane i da novac od "provizije" prilikom korišćenja kartice zadrži u Srbiji."Možda je to državni intervencionizam u okviru jednog malog tržišta gde postoje neke druge strane firme kao što je Masterkard ili Viza, ali mislim da je to dobro".Ministar je tokom panela, govoreći o Članu 9. Zakona o međubankarskim naknadama rekao da je taj deo zakona s jedne strane osporavan, a s druge da je njegov efekat da pospeši konkurentnost na domaćem tržištu."Kada se pogleda netiranje svih kreditinih transakcija u Srbiji, 20 odsto se uradi u Srbiji a 80 odsto van zemlje. Vidim da su reakcije zanatljija dobre. Njima je skupo da neko provuče Vizu ili neku drugi karticu. Manji biznisi sve više žele da koriste Dina karticu. Mislim da smo dobru stvar uradili, neko može možda da se malo ljuti ali efekat će biti niži troškovi".Ali, kaže Mali, pratiće se efekti, "pa ćemo da vidimo da li je to tako kako smo mi zamislili i da li će efekti biti takvi kako smo mi zamislili u mesecima koji dolaze pa ćemo biti otvoreni ako neke stvari treba da promenimo".Pavlović je rekla da je AmCham pokrenula projekat i da je u toku studija za inovativnu terapiju i inovativne lekove, a na pitanje upućeno Malom da li je Ministarstvo finansija zainteresovano da delegira svog člana u radnu grupu koja radi na ovoj studiji, ministar kaže:"Delegiraćemo koga god treba. Mislim da smo u oblasti zdravstva uradili ogromnu stvar", ocenio je Mali.Kaže da će država imati vrlo brzo kontrolne mehanizme za trošenje sredstava različitih državnih institucija i da se o tome razgovara sa MMF-om.Pavlović je napomenula da AmCham "ne propušta da uvidi sve dobre reformske poteze koje vlada učini, da ih pohvalimo, da pomognemo čak da se oni dese, da se sprovedu ali isto tako ne libimo se da ukažemo na probleme i na nedostatke gde oni postoje".Američka privredna komora okuplja 200 privatnih američkih domaćih i međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji, a koje zapošljavaju oko 100.000 građana.Podaci za 2016. godinu kažu da su te kompanije uplatile 3,7 milijardi evra akciza i PDV-a u budžet Srbije, a sa drugim porezima koji su plaćeni, američke kompanije su doprinele više od polovine novca srpskom budžetu, rekla je Pavlović.

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247740/mihajlovic-ulaganje-u-razvoj-zeleznice-sinonim-za-napredak-srbije.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mihajlović: Ulaganje u razvoj železnice sinonim za napredak Srbije

Pruga Stara Pazova - Novi Sad, koja je deo buduće brze pruge Beograd - Budimpešta, biće završena do novembra 2021, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je, obilazeći radove na izgradnji vijadukta i tunela Čortanovci, istakla da je ulaganje u razvoj železnice sinonim za razvoj i napredak Srbije. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaPruga Stara Pazova - Novi Sad, koja je deo buduće brze pruge Beograd - Budimpešta, biće završena do novembra 2021, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je, obilazeći radove na izgradnji vijadukta i tunela Čortanovci, istakla da je ulaganje u razvoj železnice sinonim za razvoj i napredak Srbije."Kad god se ulagalo u železnicu i Srbija se razvijala i tako je bilo u prethodnih više od sto godina. Znamo da se Srbija ubrzano razvijala krajem 19. veka, kao i sedamdesetih kad se gradila barska pruga, ali isto tako znamo i koliko su i Srbija i njena železnica stagnirale u prethodnih 20-30 godina, jer smo 2013. i 2014. zatekli pruge kojima se ide 10, 30 ili 40 kilometara na čas, što je posledica decenija neulaganja", rekla je Zorana Mihajlović. Obraćajući se novinarima posle obilaska radova, ona je istakla da je gradilište kod Čortanovaca uređeno, da postoji dobra i efikasna saradnja srpskih i ruskih kompanija.  "Sve se radi u skladu s ugovorom, kao što je bio slučaj i na drugim projektima na kojima je radio RŽD", rekla je Mihajlović i dodala da je do sada ugovoren celokupan iznos ruskog kredita od 800 milona dolara, a da je do sada povučena oko polovina sredstava. Kaže da smo još u grejs periodu po pitanju tog kredita i da je rok za njegovo korišćenje ranije produžen do 2021. i da će sve biti povučeno, u skladu sa dinamikom radova. Ona je dodala da je vrednost infrastrukturnih projekata tekućih i planiranih na teritoriji Vojvodine najmanje dve milijarde evra i da je sledeći sastanak zajedničke radne grupe Vlade Vojvodine i Ministarstva građevinarstva, saobraćja i infrastrukture zakazan za ponedeljak. U ponedeljak će biti održan sastanak zajedničke radne grupe koju čine predstavnici pokrajine i Ministarstva građevine. Mihajlović je podsetila da će naredne godine početi novi investicioni ciklus vredan pet milijardi evra, na primer, izgradnja pruge Novi Sad - Subotica, auto-put Ruma - Šabac -Loznica, Fruškogorski koridor, auto-put između Preljine i Požege, prva deonica auto-puta između Niša i Merdara na prvoj deonici Niš - Pločnik i drugi. Obilasku radova, koje izvodi ruska kompanija "RŽD internešnel", prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksadar Čepurin i pokrajinski premijer Igor Mirović. Pokrajinski premijer Mirović je rekao da je ponosan što Vojvodina ima tako veliko gradilište u Sremu i da se već sada vidi da će se za tri-četiri godine najmanje dvostruko skratiti vreme putovanja između Beograda i Novog Sada zahvaljujući tom projektu. "To će mnogo značiti i za razvoj Vojvodine i svih opština koje se nalaze na trasi pruge", rekao je Mirović. "Teško je pronaći reči kojima se može opisati uređenost gradilišta, saradnja ruskih i srpskih kompanija, efikasnost, poštovanje rokova, veliki broj mašina", dodao je pokrajinski premijer. Kazao je da je u toku javna nabavka za pripremu projektne dokumentacije između od Novog Sada do Zrenjanina i Borče u Beogradu. On očekuje da će do kraja oktobra biti izabran izvođač i da ćemo u ugovorenom roku, do kraja 2019, imati idejne projekte za sve deonice. Dodao je da će uskoro biti potpisan ugovor za Fruškogorski koridor i da će uskoro početi izgradnja B i C bloka Kliničkog centra Novi Sad. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je rekao da izgradnja pruge pokazuje želju Vlade Srbije za napredak i da postoji dobra saradnja na realizaciji projekata između dve strane. Dodaje da je potrebno bolje raditi i ostvariti napredak u bilateralnoj saradnji.   Generalni direktor "RŽD Internešnel" Sergej Pavlov je rekao da je to ogromno gradilište čak i za tu kompaniju i zahvalio Vladi Srbije na podršci. "Postoji dobra saradnja i razumevanje problema, koji postoje na svakom gradilištu", rekao je Pavlov. On je kazao da svuda gde grade pruge, obnavljaju i škole, kao što je to slučaj sa školom "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima, u kojoj je kompanija "RŽD Internešenel" obnovila učionicu za ruski jezik i opremila je potrebnim nameštajem i opremom. V. d. generalnog direktora "Infrastrukture železnice Srbije" Mirobljub Jevtić je istakao da je deonica Stara Pazlova-Novi Sad trenutno najveće gradilište u Evropi. "Rok za završetak svih radova je novembar 2021. godine", dodao je Jevtić. Izgradnja vijadukta i tunela Čortanovci, na deonici Stara Pazova - Novi Sad, u okviru izgradnje pruge za velike brzine, jedan je od najkrupnijih građevinskih poduhvata u ovom delu Evrope. "Ovog trenutka, ovo je nejveće železničko gradilište u Evropi. Ima i većih projekata. Vrednost ovog našeg projekta je 337 miliona dolara. Ali pojedinačno gradilište, ovakvih razmera u Evropi, trenutno većeg nema", istakao je Jevtić. Radovi su počeli 11. avgusta 2017. godine. Izvođač radova je ruska kompanija "RŽD Internešenl", a vrednost posla je oko 337,6 miliona dolara.  Grade se dve tunelske cevi, obe dužine od po 1,1 kilometar, kao i vijadukt dužine 2,9 kilometra i nosiće ga 58 stubova, od kojih će najviši biti 28 metara. Mihajlović: Prijateljstvo Srbije i Rusije stameno Nakon obilaska gradilišta u Čortanovcima, potpredsednica Mihajlović i ambasador Čepurin su sa predstavnicima ruskih i srpskih železnica posetili školu "23. oktobar" u Sremskim Karlovcima, u kojoj je ruska železnička kompanija "RŽD Internešenel" obnovila učionicu za ruski jezik i opremila je nameštajem i opremom. Mihajlovićeva je poručila deci da treba da uče o srpsko-ruskom prijateljstvu, koje se pokazalo kao jako i stameno u teškim periodima u prošlosti. "Škola znači puno novih prijatelja, novog društva i puno znanja, ali dužnost nas odraslih jeste da vam kažemo i da škola nije kraj, da je potrebno svakog dana da učite i radite na sebi, jer koliko znate, toliko i vredite i toliko ste snažni", rekla je Zorana Mihajlović na svečanosti u školi. Ona je đacima poželela puno uspeha u novoj školskoj godini i zahvalila ambasadoru Čepurinu i ruskim železnicama na svemu što su uradili za školu u Sremskim Karlovcima. "Kabinet za ruski jezik daje vam mogućnost ne samo da učite ruski jezik nego i da učite o jednoj prelepoj i veličanstvenoj zemlji. Da učite o srpsko-ruskom prijateljstvu, koje se pokazalo kao jako i stameno u teškim periodima u prošlosti, kao i o velikim ruskim književnicima i svetskim klasicima. Nova učionica pokazuje i koliko smo snažniji kad smo zajedno i kad se povezujemo, a znanje jezika je put do toga", rekla je Mihajlovićeva. Ambasador Ruske Federacije u Srbiji čestitao je učenicima početak školske godine i istakao da je njihov glavni zadatak da dobro uče. "To je važno i za zemlju, jer su pametna deca njena budućnost", rekao je Aleksandar Čepurin i zahvalio ruskim železnicama i na organizaciji takmičenja i izleta srpske dece u Rusiju, što dodatno doprinosi međusobnom prijateljstvu i povezivanju. Generalni direktor "RŽD Internešenel" Sergej Pavlov rekao je da Srbiju i Rusiju spaja divna istorija i da vlade dve zemlje rade na negovanju i unapređenju tih odnosa. "Zahvaljujući toj poziciji, mi danas gradimo za svoje prijatelje i partnere, za građane Srbije i za buduća pokolenja, kao što kaže i moto naše saradnje sa srpskim železnicama - Gradimo za budućnost", rekao je Pavlov. On je dodao da će ta kompanija nastaviti da pomaže srpskim školama.  Predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković podsetio je da su Sremski Karlovci bitni za istoriju srpske države, srpske crkve i obrazovanja. "Ono što su nekad radili za škole bogati pojedinci, danas rade društveno odgovorne kompanije, među kojima je i RŽD, koji modernizuje prugu od Stare Pazove do Novog Sada", rekao je Milenković. Osnovna škola u Sremskim Karlovcima četvrta je škola u Srbiji u koju je "RŽD Internešenel" do sada uložila u obnovu, a prethodno su obnovljene škole u Pančevu, Golubincima i Vranju, gde je ta kompanija takođe radila rekonstrukciju pruga. Zahvaljujuć donaciji, u školi "23. oktobar" renovirana je učionica za ruski jezik, nabavljen nov nameštaj i oprema, interaktivna tabla, kao i knjige na ruskom jeziku.  Najbolji učenici na umetničkom konkursu "Stare priče i bajke na nov način" biće nagrađeni putovanjem u Sankt Peterburg.  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247712/mali-do-1-oktobra-najkasnije-ukidanje-zakona-o-smanjenju-penzija-.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija

Najkasnije do 1. oktobra biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, a posle toga isto čeka i Zakon o privremenom smanjenju zarada u javnom sektoru, najavljuje ministar finansija. Za jesen se planira i donošenje paketa zakona koji bi trebalo da olakšaju poslovanje privredi a koji je deo poreske reforme koja bi trebalo da se završi 2021. godine. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNajkasnije do 1. oktobra biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, a posle toga isto čeka i Zakon o privremenom smanjenju zarada u javnom sektoru, najavljuje ministar finansija. Za jesen se planira i donošenje paketa zakona koji bi trebalo da olakšaju poslovanje privredi a koji je deo poreske reforme koja bi trebalo da se završi 2021. godine.Manji troškovi poslovanja, veća konkurentnost proizvoda i bolji standard građana, osnovni su ciljevi reformi kaže prvi čovek srpskih finansija. Šta je urađeno, a na čemu treba raditi, razgovaraće se i sa Misijom MMF-a koja stiže 24. septembra.   Mali je danas na sastanku sa misijom MMF-a iz Beogradu razgovarao o detaljima vezanim za povećanje penzija. "Ovaj sastanak danas je posvećen povećanju penzija. Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred Vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će defakto biti osnov za tako nešto. Ovaj sastanak je vezan za tu temu. Očekuje nas još šest, sedam ili osam zakona na tu temu, izmene zakona o PIO fondu, porezu na imovinu i porezu na dobit, o obaveznom socijalnom osiguranju", kaže Mali.  Zvanična delegacija MMF-a sa Džejmsom Rufom na čelu trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra.  Odmah nakon što prođe Vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar.    "Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave" Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave, za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana, ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi, a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će Ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji (AMCHAM), ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophodnim reformama za njegovo unapređenje. "Državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja"  Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga. Do kraja godine će, kaže, biti formirano i koordinaciono telo koje će definisati prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata, a tom koordinacionom telu će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB "Bora" biti efektiran naredne godine, a da se novac od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine. On je naveo da je Ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva. Dosada urađeno ministar je uporedio sa slaganjem kockica koje će dovesti do sjajnog mozaika. Rast privrede od 4,9 odsto i porast investicija, kaže, plasiraju Srbiju i u ligu šampiona. Pojačanje će biti paket olakšica počev od ukidanja 0,75 odsto naknade za nezaposlene.   Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva, a da je samo u prvih šest meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto. Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijarde u prvih šest meseci, što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali. Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici Ministarstva, rekao je da se po tom pitanju politika Ministarstva neće menjati u narednom periodu. Ministar finansija najavio je danas da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je cilj države, kaže, da se održe pozitivni ekonomski trendovi i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji. "Ono o čemu razmišljamo je smanjenje nekih doprinosa na teret naknada poslodavcima. Tu ne ulazite u pitanje lokala a poslodavci imaju efekat  što je važno, a mogu taj novac da ulože ili kao povećanje investicija ili zarada, ali stimulativna mera koja njima pokazuje koliko naše okruženje postaje konkurentnije", kaže Mali.  Poslodavci i članovi Američke privredne komore kao problem navode veliki udeo sive ekonomije, dugo čekanje na povraćaj PDV-a i lošu primenu inače dobrih zakona. "Vrlo retko u Srbiji vidimo instalirane mehanizme za analizu sprovođenja da se brzo uvidi gde je problem u sprovođenju pa da se onda taj problem i reši. Mislim da je to sprovođenje propisa za nijansu u Srbiji možda veći problem", ističe predsednica Američke privredne komore u Srbiji Jelena Pavlović.       

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: jugpress.com

Link: https://jugpress.com/u-borbi-protiv-korupcije-neophodna-je-transparentnost-koordinacija-i-komunikacija/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: U borbi protiv korupcije neophodna je transparentnost, koordinacija i komunikacija

NIŠ Korupcija postoji u svim sferama društva , ali nema definitivnih procena koliko je ima. Građani Srbije smatraju da najviše korupcije ima u politici i to misli 71 odsto njih. Na drugom mestu po korupciji...JUGPRESSOd autora: Jugpress Septembar 4, 2018NIŠKorupcija postoji u svim sferama društva , ali nema definitivnih procena koliko je ima. Građani Srbije smatraju da najviše korupcije ima u politici i to misli 71 odsto njih. Na drugom mestu po korupciji je pravosudni sistem, gde je prema mišljenju 64 odsto građana korupcija izuzetno zastupljena a na trećem mestu je sektor medija koji je po mišljenju građana korumpirani u 50 posto. Na četvrtom mestu je zdravstvo. Ovo se danas čulo na skupu organizovanom u Nišu u okviru projekta "Prevencija i borba protiv korupcije" koji finansira Evropska unija a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom.  Roman Prah  šef projekta "Prevencija i borba protiv korupcije na lokalnom nivou rekao je " Oko 28 posto građana ne bi prijavilo korupciju jer misle da i ako prijave  ništa neće promeniti. Po brojnosti na drugom mestu su građani koji smatraju da je korupciju teško dokazati a na trećem mestu su građani koji kažu da se boje  eventualnih posledica koje bi pretrpeli ako  bi prijavili korupciju, što je posebno zabrinjavajuće", rekao je Prah.Niš je jedan od gradova koji nema donet  Akcioni plan za borbu protiv korupcije što je Prah prokomentarisao:"Gradovi bi trebalo da poštuju zakone o Agenciji za sprečavanje , odnosno borbu protiv korupcije koji je opredelio da lokalni nivo izradi svoje akcione planove. Na znam zašto Niš nema ali bi on trebalo da sledi primere drugih gradova koji sprovode svoje akcione planove, jer za to ima mogućnosti i zakonskih okvira. Nedostaje nam komunikacija , fali nam koordinacija", dodao je Prah.On je ukazao da nije Srbija jedina država sa tim problemom, čak i one koje su "stare" članice Evropske bore se sa sličnim i istim problemima kao i Srbija. Ali ima i primera dobre prakse . Dodao je  da  Srbija kao i druge zemlje u regionu trebalo da prate primer Skandinavskih zemlja gde je najmanje prisutna korupcija, a u nekim od njih skoro pa da je i nema." Po istraživanjima međunarodnih institucija najmanje opterećene korupcijom su skandinavske zemlje. Po statistici i javnom mišljenju građana Srbije zdravstveni sektor je po prilično opterećen sa korupcijom i jedna od dobrih praksi od koje bi i mi trebalo da učimo  je to kako su skadinavci rešili da ne dođe do korupcije u zdravstvenom sektoru.   Kod nas kada doktor pruži dobru uslugu pacijentu, pacijent smatra da treba da odnese nešto doktoru da li je to bombonjera ili novac sasvim je sve jedno. U skandinavskim zemljama to je rešeno na dobar , transparentan način koji se zove donacija. Oni su uveli sistem da ako neko želi da se zahvali za pruženu zdravstvenu uslugu doktoru ili medicinskom osoblju ima mogućnost da donira ili novac ili opreme, posteljine i slično. U nekim zdravstvenim ustanovama postoje kutije gde se ostavljeju donacije i pacijent se tako zahvaljuje bolnici. Sistem je transparentan",  kaže Prah koji insistira na tome da je bitan elemenat borbe protiv korupcije transparentnost. Pored komunikacije i koordinacije , transparentnost je bitan elemenat u sprečavanju korupcije.Prema njegovim rečima Srbija ima dobar zakonski okvir za borbu protiv korupcija ali je veliki problem taj što se zakon ne sprovodi."Ovde postoji problem sa kominikacijom svih organa koji bi trebalo da se bave prevencijom i borbom protiv korupcije.Jednostavno državna i lokalna vlast ne komuniciraju dovoljno i postoji veliki problem transparentnosti u svim aspektima koji su opterećeni korupcijom",  rekao je Prah na predstavljanju projekta o borbi protiv korupcije na lokalnom nivou.Roman Prah je istakao značaj sinergije između svih aktera u prevenciji i borbi protiv korupcije - između lokalnih samouprava, državnih organa i organizacija civilnog društva.Prah je podsetio i da je od 1.marta ove godine u primeni Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije čija primena bi trebalo da dovede do efikasnijeg i delotvornijijih istraga i krivičnig procesuiranja slučajeva  korupcije i privrednog kriminala.Predstavnici lokalnih samouprava, organizacija civilnogdruštva, javnog i privatnog sektora iz Nišavskog, Pčinjskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Zaječarskog okruga prisustvuju skupu, koji se u organizaciji projekta "Prevencija i borba protiv korupcije" koji finansira Evropska unija, a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom, održava u Nišu.Cilj dvodnevnog skupa je upoznavanje svih aktera na lokalnom nivou sa postojećim mehanizmima koordinacije u prevenciji i borbi protiv korupcije kao i sa obavezama državnih organa, organa lokalnih samouprava, civilnog društva i privrednih subjekata u ovoj obasti.Učesnicima su predstavljeni i međunarodni principi i primeri dobre prakse u vezi sa radom džavnih i lokalnih organizacija u borbi protiv korupcije, njihovom koordinacijom i saradnjom sa civilnim društvom. Predavači su Nemanja Nenadić i Simona Habič, iz Transparentnosti Srbije i Slovenije.Projekat "Prevencija i borba protiv korupcije" koji finansira Evropska unija sa 3,2 miliona evra započeo je u avgustu 2017. i trajaće 30 meseci. Ovim projektom EU nastavlja da pruža podršku Srbiji na unapređenju pravosuđa i vladavine prava. Projekat se realizuje sa ciljem da ojača mehanizme za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za poglavlje 23 kao i da unapredi efikasnost u borbi protiv korupcije i doprinese smanjenju svih njenih oblika.Od 2001. do danas, Evropska unija uložila je više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći Srbiji kao najveći donator u Srbiji. U naredne dve godine biće uloženo više od 30 miliona evra u cilju sprovođenja reformi u oblasti pravosuđa i vladavine prava u Srbiji.Projekat realizuje konzorcijum koji predvodi PWC.Podelite                      

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3247712/mali-do-1-oktobra-najkasnije-ukidanje-zakona-o-smanjenju-penzija-.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Do 1. oktobra najkasnije ukidanje zakona o smanjenju penzija

Najkasnije do 1. oktobra biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, a posle toga isto čeka i Zakon o privremenom smanjenju zarada u javnom sektoru, najavljuje ministar finansija. Za jesen se planira i donošenje paketa zakona koji bi trebalo da olakšaju poslovanje privredi a koji je deo poreske reforme koja bi trebalo da se završi 2021. godine. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNajkasnije do 1. oktobra biće ukinut Zakon o privremenom umanjenju penzija, a posle toga isto čeka i Zakon o privremenom smanjenju zarada u javnom sektoru, najavljuje ministar finansija. Za jesen se planira i donošenje paketa zakona koji bi trebalo da olakšaju poslovanje privredi a koji je deo poreske reforme koja bi trebalo da se završi 2021. godine.Manji troškovi poslovanja, veća konkurentnost proizvoda i bolji standard građana, osnovni su ciljevi reformi kaže prvi čovek srpskih finansija. Šta je urađeno, a na čemu treba raditi, razgovaraće se i sa Misijom MMF-a koja stiže 24. septembra.   Mali je danas na sastanku sa misijom MMF-a iz Beogradu razgovarao o detaljima vezanim za povećanje penzija. "Ovaj sastanak danas je posvećen povećanju penzija. Već ove, a najkasnije naredne nedelje izaći ćemo pred Vladu sa izmenama Zakona o PIO fondu, koji će defakto biti osnov za tako nešto. Ovaj sastanak je vezan za tu temu. Očekuje nas još šest, sedam ili osam zakona na tu temu, izmene zakona o PIO fondu, porezu na imovinu i porezu na dobit, o obaveznom socijalnom osiguranju", kaže Mali.  Zvanična delegacija MMF-a sa Džejmsom Rufom na čelu trebalo bi da dođe u 24. septembra i da boravi u Beogradu do 4. oktobra.  Odmah nakon što prođe Vladu, zakon će se naći u Skupštini, a rok za njegovo stupanje na snagu je 1. oktobar.    "Do kraja 2021. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave" Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave, za šta je obezbeđen novac, poručio je ministar finansija. Mali je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata. On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla". Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana, ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi, a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali. Mali je na radnom doručku u organizaciji Američke privredne komore govorio o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će Ministarstvo sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji (AMCHAM), ali i njihovom viđenju poslovnog okruženja i neophodnim reformama za njegovo unapređenje. "Državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja"  Ministar je rekao i da državu u septembru očekuje vraćanje starih dugovanja, odnosno plaćanje milijarde dolara za smanjenje javnog duga. Do kraja godine će, kaže, biti formirano i koordinaciono telo koje će definisati prioritete u naredne tri godine po pitanju velikih projekata, a tom koordinacionom telu će predsedavati premijerka Ana Brnabić. Mali je rekao da su javne finansije stabilne i da novca u budžetu ima dovoljno i rekao da će novac od RTB "Bora" biti efektiran naredne godine, a da se novac od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu očekuje do kraja godine. On je naveo da je Ministarstvu važno da komunicira sa predstavnicima poslovne zajednice u Srbiji i da se sa njima razmenjuju iskustva. Dosada urađeno ministar je uporedio sa slaganjem kockica koje će dovesti do sjajnog mozaika. Rast privrede od 4,9 odsto i porast investicija, kaže, plasiraju Srbiju i u ligu šampiona. Pojačanje će biti paket olakšica počev od ukidanja 0,75 odsto naknade za nezaposlene.   Podsetio je da je 2013. godine Srbija bila na ivici bankrotstva, a da je samo u prvih šest meseci ove godine stopa rasta 4,9 odsto. Kaže da i učešće javnog duga iz meseca u mesec opada i trenutno je ispod 60 odsto, a podseća da je inflacija niska i nezaposlenost ispod 12 odsto. Priliv stranih investicija u Srbiju iznosi 1,4 milijarde u prvih šest meseci, što je više za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je Mali. Ponavlja da će u narednom periodu biti ispunjeno obećanje o povećanju plata i penzija i da će se raditi na povećanju potrošnje. Govoreći o akciznoj politici Ministarstva, rekao je da se po tom pitanju politika Ministarstva neće menjati u narednom periodu. Ministar finansija najavio je danas da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci jer je cilj države, kaže, da se održe pozitivni ekonomski trendovi i rastereti poslovanje kompanija u Srbiji. "Ono o čemu razmišljamo je smanjenje nekih doprinosa na teret naknada poslodavcima. Tu ne ulazite u pitanje lokala a poslodavci imaju efekat  što je važno, a mogu taj novac da ulože ili kao povećanje investicija ili zarada, ali stimulativna mera koja njima pokazuje koliko naše okruženje postaje konkurentnije", kaže Mali.  Poslodavci i članovi Američke privredne komore kao problem navode veliki udeo sive ekonomije, dugo čekanje na povraćaj PDV-a i lošu primenu inače dobrih zakona. "Vrlo retko u Srbiji vidimo instalirane mehanizme za analizu sprovođenja da se brzo uvidi gde je problem u sprovođenju pa da se onda taj problem i reši. Mislim da je to sprovođenje propisa za nijansu u Srbiji možda veći problem", ističe predsednica Američke privredne komore u Srbiji Jelena Pavlović.       

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/ana-brnabic-bdp-srbije-do-kraja-godine-premasice-cetiri-odsto-uspeli-smo-da-smanjimo-javni-dug-koji-je-trenutno-ispod-60-odsto-bdp.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Ana Brnabić: BDP Srbije do kraja godine premašiće četiri odsto, uspeli smo da smanjimo javni dug, koji je trenutno ispod 60 odsto BDP

 Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije do kraja godine premašiće četiri odsto, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić na konferenciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu. 'U prvoj polovini oveHronika utorak, 04. septembar 2018.  Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije do kraja godine premašiće četiri odsto, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić na konferenciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu. "U prvoj polovini ove godine rast BDP-a Srbije bio je 4,8 odsto. Iako je projektovani rast za 2018. godinu bio 3,5 odsto, sada je verovatnije da ćemo čak premašiti rast od četiri odsto do kraja godine", rekla je Brnabić. Ona je istakla da je Srbija pre samo pet godina bila blizu proglašenja nesolventnosti, ali da je to izbegnuto uz, kako je rekla, veliki napor tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, a uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda. "Uspeli smo da stabilizujemo javne finansije, da povećamo budžetski suficit drugu godinu zaredom, smanjimo javni dug, koji je trenutno ispod 60 odsto BDP-a, ispod kriterijuma iz Mastrihta", navela je Brnabić. Ona je naglasila da je Srbija prošle godine privukla 2,6 milijardi direktnih stranih investicija, "više nego ostatak regiona zajedno", a prepolovljena je i stopa nezaposlenosti, koja je sada ispod 12 odsto, a bila je iznad 24 procenta. Brnabić je ocenila da je Srbija zaslužila titulu svetskog lidera u privlačenju stranih direktnih investicija, prema rang-listi "Fajnešnel tajmsa", kao i u reformama u jugoistočnoj Evropi po rang listi Svetske banke. Javni sektor da prihvati promene koje donosi nova tehnologija Ana Brnabić je izjavila a panelu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu da javni sektor treba da bude u službi građana i privrede i da treba da prihvati promene koje donosi nova tehnologija i da ne pokušava da ih kontroliše. "Upravo zbog toga toliko govorim o e-upravi, jer ona omogućava lakše i brže usluge i stavlja fokus na potrebe građana i privrede, umesto na potrebe javnih službenika", navela je Brnabić na panelu OECD posvećenom blokčejn tehnologiji. Srpska premijerka je u uvodnom izlaganju navela da su digitalizacija i modernizacija srpske ekonomije prioriteti njene vlade. "Naš cilj je kreiranje podsticajnog ambijenta za IT industriju, razvoj preduzetništva i jačanje ekonomije zasnovane na inovacijama i modernim tehnologijama. Uporedo sa reformom zakonodavstva započeli smo korenitu reformu obrazovanja sa ciljem da podižemo mlade generacije koje će biti spremne za međunarodno tržište i promene koje se dešavaju", kazala je Brnabić.  Dodala je da njena vlada "radi na tome da od Srbije stvori jednog od evropskih lidera u IT sektoru, koji već sada ima godišnji rast od 20 odsto".  "Četvrta industrijska revolucija daje čitav niz mogućnosti za ekonomije kao što je srpska. Oni koji nisu bili pobednici prethodnih revolucija imaju jedinstvenu šansu da u ovom novom, savremenom svetu budu pobednici. Kao premijerka, rešena sam da Srbija iskoristi tu mogućnost", rekla je predsednica Vlade.  Ona je navela da Srbija u oblasti blokčejn tehnologije "ima kompanije svetske klase" i dodala da postoji Blokčejn inicijativa Srbije, čiji je zadatak da dodatno unapredi tu tehnologiju i promoviše rezultate Srbije u svetu, saopštila je Vlada Srbije.  Blokčejn tehnologija je jedna od najznačajnijih novih tehnoloških inovacija u svetu. Ona omogućava distribuirani zapis podataka koji se čuvaju na većem broju povezanih računara, umesto na samo jednom mestu, čime se omogućava visok nivo zaštite podataka i garantuju bezbedne transakcije koje ne mogu biti zloupotrebljene, navodi se u saopštenju.  Srbiji važno da ima bolje odnose sa OECD Brnabić se po završetku panela sastala sa generalnim sekretarom OECD Hose Anhel Gurijom, a imala je i bilateralni susret sa premijerom Mauricijusa Pravindom Džagnetom. U obraćanju srpskim novinarima posle tih sastanaka, Brnabić je kazala da je Guriji govorila o reformama koje je Srbija sprovela u prethodne četiri godine i zbog kojih je, kako je ocenila, danas "potpuno drugačija zemlja, ekonomski i politički stabilna i lider u Evropi u privlačenju investicija".  Ona je rekla da je za Srbiju važno da ima bolje i bliže odnose sa OECD. "OECD je jedna od najuticajnijih organizacija na svetu. Srbija nije član, ali možda bi trebalo da bude", kazala je premijerka. Brnabić je navela da Srbija želi intenzivniju saradnju sa tom organizacijom i da će njen tim posle današnjih sastanaka raditi direktno sa timom u kabinetu Gurije kako bi Srbija bila više prisutna u OECD. Ona je dodala da je digitalna transformacija srpskog društva i privrede, koju je predstavila na panelu o blokčejn tehnologiji, važna za efikasniju i transparentniju državnu upravu, za borbu protiv korupcije i za privlačenje investitora.  Na sastanku Brnabić i premijera Mauricijusa Pravinda Džagneta, na marginama samita u Parizu, ocenjeno je da su odnosi dve zemlje prijateljski i bez otvorenih pitanja, navodi se u saopštenju Vlade.  Brnabić je u obraćanju novinarima kazala da je Džagnetu zahvalila na podršci Mauricijusa Srbiji "u borbi za poštovanje međunarodnog prava, na stavu prema jednostarno proglašenoj nezavisnosti Kosova i na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije".  Navela je da su se složili da bliski odnosi dve zemlje "treba da se preslikaju na bliže ekonomske odnose" i da će na tome raditi narednih meseci. (Srna)  

----------------------------------------------------------

Datum: 04.09.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/196240/Mali-Oslobodicemo-poslodavce-placanja-doprinosa-za-za-Nacionalnu-sluzbu-zaposljavanje.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Mali: Oslobodićemo poslodavce plaćanja doprinosa za za Nacionalnu službu zapošljavanje

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će resorno ministarstvo vrlo brzo izaći sa predlogom o ukidanju doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto koju plaćaju poslodavci.Mali kaže da postoje tri osnovna pravca o kojima ministarstvo razmišlja. Prva tema je da se podrži i ubrza rast ekonomije, a zatim, navodi, cilj države je stvaranje stimulativnog okruženja za poslodavce. Mali je rekao da je takođe, cilj ministarstva da se poslodavci rasterete opterećenja na zarade.   "Vrlo brzo ćemo izaći sa predlogom oko toga i kako da se smanji opterećenje na rad. Razmišljamo o ukidanju dopirinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto jer je to teret na poslodavca", rekao je Mali.   Mali je ukazao i da skoro svi strani investitori u Srbiji traže ubrzanje stopa amortizacije na čemu će se kaže raditi u narednom periodu. Na taj način će se ubrzati obim ulaganja u nove tehnologije, ocenio je Mali.   Kako je najavio, na Vladi Srbije će se u oktobru naći i zakon o naknadama koji će objediniti na jednom mestu sve naknade koje se plaćaju.   Do kraja 2012. biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave    Do kraja 2021. godine biće potpuno sprovedena reforma Poreske uprave za šta je obezbeđen novac, poručio je Mali. On je rekao da će u narednom periodu, do kraja godine, biti završena strategija za reformu Uprave, i da je država dobila 50 miliona dolara od Svetske banke za kupovinu softvera, nabavku nove opreme i izgradnju novih objekata.   On je konstatovao da je sramota neizdavati fiskalni račun i da je ružna slika koliko se kafića i restorana zatvara zbog neplaćanja poreza. Kaže da će, kada vlasnici budu kažnjeni sa godinu dana zabrane poslovanja, taj vlasnik lokala "izaći iz posla".   Mali je objasnio da je sve više onih koji plaćaju porez i da je to obaveza građana ali i da je obaveza države da obaveštava građane za šta se novac troši. Ministar je rekao i da je izrada zakona o javnim nabavkama završena i da će u narednom periodu biti predstavljen javnosti kao i Vladi, a da će se poslati i na ocenu u Brisel. "Zakon o javnim nabavkama je gotov i biće predstavljen javnosti. U pitanju je sistemski zakon gde mnogo toga može još da se unapredi i uradi", kazao je Mali.    Poslodavcima je, kaže Mali, problem nepredvidivost naknada jer svaka lokalna samouprava donosi često svoje naknade, a nakon odluke vlade, ova praksa neće biti moguća.  Autor: Tanjug  

----------------------------------------------------------