Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 06.09.2018

Medij: Alo     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Jelena Mitrović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Funkcioneri pod lupom banaka!

Funkcioneri pod lupom banaka!

Ukoliko niste skoro bili u nekoj od banaka kako biste regulisali dozvoljeni minus ili pak uzeli novu karticu ili kredit, nemojte se iznenaditi ako vam već prilikom naredne posete, ili najkasnije dc kraja godine, službenik banke da upitnik u kojem treba da se izjasnite da li ste funkcioner ili se pak fotelje dočepao neki vaš rođak.

Tu obavezu nalaže Za kon o sprečavanju pranja novca i finansiranja teroriz ma, koji je stupio na snagu 1. aprila, pa bankari u skladu s tim ovih dana uveliko šalju pozive građanima da svrate u najbližu filijalu kako bi se „izjasnili“. Neki građani su bili zatečeni kada su na šalteru banaka od njih zahtevali da popune obrasce, dok, na drugoj strani, mnogima nije bilo jasno o čemu se radi kada su u imejlu ugledali poziv da dođu do najbliže filijale i popune

upitnik u kojem bi trebalo da se izjasne da li su funkcioneri, kako bi banka ažurirala informacije i neophodnu do kumentaciju.

- Došla sam u banku da se raspitam o uslovima za keš kredit, ali sam se iznenadila kada su od mene zatražili da potpišem obrazac, kako su mi rekli - izjavu u vezi sa statusom funkcionera. Zatim su mi objasnili da su sve banke dužne da prikupe informacije zbog sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. U prvi mah mi je bilo vrlo neprijatno jer sam pomislila da sam na neki način osumnjičena - ispričala je nastavnica biologije Ljiljana S., klijent jedne od banaka.

Pojedine banke su odlučile da potrebnu informaciju dobiju direktno, a neke da klijentima upute pismeni poziv.

- Kada budete u prilici u periodu do 25. decembra ove godine, zamolili bismo vas da posetite najbližu filijalu, radi ažuriranja neophodne dokumentacije. Naime, u skladu sa novim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji u našoj zemlji stupio na snagu 1. aprila, u obavezi smo da utvrdimo da li ste funkcioner, član uže porodice funkcionera ili bliži saradnik funkcionera - stoji u pismenom obaveštenju jedne banke.

Navedena obaveza banaka, kako tvrde u Narodnoj banci Srbije, nije nalog Narodne banke Srbije, već je obaveza utvrđena novim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i podzakonskim aktima donetim u skladu s tim zakonom. - Navedenim Zakonom je propisana obaveza za sve obveznike primene tog zakona, u koje spadaju i banke, da primenjuju dodatne radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i kada je reč o domaćim funkcionerima, te je s tim u vezi neophodno da banka i utvrdi da li klijent spada u tu grupu. Ova obaveza je pro pisana u skladu s među narodnim standardima, pre svega s univerzalnim preporukama FATF međunarodnog tela, koje je obrazovano s ciljem efikasne bor be protiv pranja novca i finansi ranja terorizma - navode u NBS u i dodaju da banka svojim pro cedurama uređuje na koji način će doći do relevantnih informacija za identifikovanje funkcionera.

predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici I narodni poslanik, sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apeiacionog i Ustavnog suda

¦ predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije

¦ guverner, viceguverner, član izvršnog odbora i član Saveta guvernera NBS-a

I lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima

član organa upravljanja ujavnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države

član organa upravljanja stranke

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 4

Rubrika: Ekonomija

Autori: D. Mlađenović

Teme: Javne nabavke

Naslov: Konačno će biti obračuna s parafiskalnim nametima

Konačno će biti obračuna s parafiskalnim nametima

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija priprema izmene nekoliko finansijskih zakona. Kako je rekao, u oktobru će usvojiti Predlog zakona o naknadama kojim će neke od njih biti ukinute.

- To će doprineti boljem poslovnom okruženju - rekao je Mali u razgovoru s članovima Američke privredne komore u Srbiji.

Privrednicima, kako je dodao, problem nije visina naknada, već njihova (ne)predvidivost, kao i to što neke lokalne samouprave samoinicijativno uvode nove parafiskalne namete.

- Imamo teške razgovore o naknadama, pre svega s Ministarstvom energetike, koje neće da se odrekne nekih naknada, kao is Ministarstvom za zaštitu životne sredine, koje propisuje 15 naknada koje su praktično iste - rekao je Mali.

Inače, treba podsetiti na to da je do sada objavljen spisak od 591 „takse” koje privrednici i građani plaćaju. Međutim, procene su da građani i privreda plaćaju više od hiljadu parafiskalnih nameta, od kojih se oko 700 odnosi na različite takse, naknade.

Objašnjavajući izmene nekoliko finansijskih zakona koje su u pripremi, Mali je rekao da će novina u Zakonu o porezu na dobit biti ubrzanje stope amortizacije na tehnologiju.

- Time će biti umanjena dobit firmi, ali će privrednici imati prostor da ulažu u novu opremu-kazaoje on.

Mali je dodao da će povećanje plata u javnom sektoru i penzija, koje će uslediti uskoro, doprineti rastu potrošnje, a time i rastu bruto domaćeg proizvoda jer je cilj i prioritet Vlade očuvanje pa čak i ubrzanje stope rasta, koji je za prvih šest meseci ove godine bio 4,9 osto.

- Rast BDP-a u ovoj godini će biti najmanje 4,2 odsto - kazao je Mali, i istakao da su rekordne i strane direktne investicije, koje su za prvih šest meseci ove godine iznosile 1,4 milijardu evra, što je 16 odsto više nego u istom periodu lane.

Po oceni članova Američke privredne komore, kako je rekla predsednica tog poslovnog udruženja Jelena Pavlović, uslovi za poslovanje u Srbiji mogu se poboljšati uređenjem parafiskalnih nameta, javnih nabavki, relaksiranjem deviznih propisa i sistemskom reformom Poreske uprave.

- Već pet godina tražimo reformu parafiskalnih nameta, koju su prethodna tri ministra finansija započinjala ili nastavljala, i nadamo se da će napokon biti završena - kazala je Jelena Pavlović.

Najveća zamerka Poreskoj upravi je, po njenim rečima, što postupa i timači propise neujednačeno i što se ne poštuju rokovi za povraćaj PDV-a.

Američka privredna komora predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija, koje u Srbiji zapošljavaju 100.000 ljudi i investirale su 14 milijardi evra. D. Mlađenović

  1. Mlađenović

Ukida se doprinos za nezaposlenost? Ministar je najavio smanjenje poreskih opterećenja na zarade a moguće je da će biti ukinut i doprinos za nezaposlenost od 0,75 odsto.

Ministar je potvrdio i da će biti menjan Zakon o javnim nabavkama, a najvažnije promene se odnose na transparentnost u postupcima nabavki.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Nedeljnik     Strana: 28,29

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Otkriveni otimači Agrokora

Otkriveni otimači Agrokora

Neformalna grupa političara i privatnih građana (poznata u javnosti kao BORG) osmislila plan i sprovela u delo preuzimanje najveće privatne kompanije u regionu. Detalji iz iskaza USKOK-u bivše potpredsednice Vlade Martine Dalić nedvosmisleno optužuju hrvatski politički vrh za razvlašćivanje Ivice Todorića Ako je neko u poslednjih

godinu i po dana imao dilemu, sad više ne bi trebalo da je ima. Neformalna grapa, formira-

na u vrhu vlasti i predvođena visokim državnim službenicima i odabranim građanima (poznatakao BORG), otela je pod okriljem državnih institucija i s unapred pripremljenim planom najveću regionalnu kompaniju Agrokor od njenog vlasnika Ivice Todorića. A sve uz demagoške parole zaštite nacionalnih interesa i borbe protiv tajkuna.

To jasno proizilazi iz objavljenih transkripata izjava bivše potpredsednice hrvatske vlade i ministarke privrede Martine Dalić, specijalnog poverenika Vlade u Agrokora Ante Ramljaka i člana te ekspertske neformalne grape Zorana Besaka datih Odeljenju za suzbijanje korapcije i organizovanog kriminala (USKOK) Državnog tužilaštva Hrvatske (DORH). Izjave su date u istrazi koja se vodila povodom krivične prijave protiv Martine Dalić koju su u maju ove godine podnele stranke Živi zid i Slobodna Hrvatska, tražeći rasvetljavanje slučaja i utvrđivanje eventualne krivične odgovornosti u postupku donošenja specijalnog zakona Leks Agrokor kojim je država preuzela upravljanje Todorićevim koncernom. Krivična prijava je odbačena, ali je iz istrage procurilo „tisuću bezobraznih podataka".

Tako su Dalićeva i Ramljak vrlo precizno opisali kako je Agrokor otet i potpisali svojevrsnu optužnicu na račun vlasti za težak korapcionaški skandal. Koliko su velike razmere korapcije, najbolje svedoči pokušaj premijera Plenkovića, za koga se iz transkripata vidi da je do guše umešan u skandal, da zataška i što pre zaključi afera rečenicom „Agrokor je završena priča, a sve ovo je politički orkestrirano na prvi radni dan Vlade“. U pomoć premijera odmah su priskočili sertiflkovani domoljubi s tezom kako su članovi BORG-a radili isključivo u nacionalnom interesu.

Teško je, međutim, tako olako zatvoriti oči pred aferom koju su ispisali njeni glavni akteri pred istražiteljima USKOK-a. Ta priča ima precizan scenario koji je, hvalila se Martina Dalić, uspešno realizovan kroz Leks Agrokor za samo 11 dana. Pre nego što je počela da operativno upravlja Agrokorom, država je prvo morala da otme kompaniju od vlasnika Todorića služeći se preciznim hodogramom, korumpiranom javno-privatnom hobotnicom (BORG grapa) i raznim spinovima o opasnosti sloma Agrokora po hrvatsku privredu, državu i građanstvo. Za „artiljerijsku“ pripremu i zastrašivanje javnosti pred otimanje Agrokora bio je zadužen osvedočeni demagog Božo Petrov, predsednik Hrvatskog sabora i čelnik stranke Most. Martina Dalić, u iskazu USKOK-u, opisuje Petrova kao inicijalnog pokretača napada na Agrokor i kao spin doktora za širenje panike: „Još jednom apostroflram da je ekspertska radna grapa oformljena primamo na insistiranje koalicionog partnera Mosta... Predstavnici Mosta istakli su da se u Agrokora gomilaju ogromni problemi i da predlažu osnivanje radne grape finansijskih stračnjaka kao pomoć Vladi u sagledavanju i razumevanju problema u tom draštvu... Most kroz artikulaciju njihovog predsednika Petrova oslikavao osobu Ivice Todorića vrlo negativno, te su insistirali da mu se ne pomaže... Gospodin Petrov krenuo je s retorikom da država treba ući u Agrokor, a Ivica Todorić iz njega izaći... Petrov kontinuirano donosi informacije da je stanje loše, naročito među dobavljačima ali niko od dobavljača ne traži službeni sastanak u Vladi... Petrov svaki dan dolazi sa novim informacijama, atmosfera je već haotična i napeta... Saznali smo da je Petrov podneo krivičnu prijavu protiv Todorića što je bilo neobično da predsednik Sabora u ovakvim okolnostima podnosi krivičnu prijavu... “ Ako je Petrov spin doktor, onda j e Martina Dalić nepobitno potvrdila da je premijer Plenković dirigent koji upravlja neformalnom političkoekspertskom hobotnicom i „razigrava“ pojedine činove ove „pučke operete“. Dalićevabez ostatkapotvrđuje da je premijer „do grla“ umešan u afera iako je do sada tvrdio da je „neobavešten“.

Tako, između ostalog, javnost saznaje da je neformalna ekspertska radna grapa formirana „u četiri oka“ premijera Plenkovića, predsednika Sabora Petrova i potpredsednice Vlade Martine Dalić kao privatna ekipa „eksperata“ za zadatkom da pomogne Vladi. Dalićeva kaže: „Razmatrali smo ko bi mogli biti predstavnici HDZ-a u budućoj radnoj grapi te sam ja predložila Tomislava Matića i Antu Ramljaka, ministar Zdravko Marić je predložio Tončija Korunića a Most je predložio Branimira Bricelja i Zorana Besaka.“ A Ante Ramljak, koga je Grapa nešto kasnije postavila za državnog namesnika u Agrokora, u svom iskazu istražiteljima navodi da su se „u neformalnu radnu grapu pridružili advokati iz advokatskog draštva Šavorić i partneri“, ali ne navodi po čijem predlogu i ko je doneo odluku. Ramljak uporno ponavlja istražiteljima da je to bila neformaiua grapa i kaže „mi smo utvrdili da je kriza u Agrokora velika pretnja za slom privrednog

sistema... Premijer nas je upitao šta predlažemo te smo u narednim dani ma počeli razmatrati sve opcije koje su bile raspoložive“.

O kakvim se „ekspertima“ radi, svedoči izjava Zorana Besaka koji je u istrazi izjavio kako su u radnoj grupi „vrlo brzo u roku od pola sata izvrši--11 inicijalno dubinsko snimanje Agrokorovih finansijskih izveštaja i odmah shvatili da je Agrokor bio u velikim problemima“. Zanimljiv je i slučaj Tončija Korunića koji ulazi u Grupu kao „ekspert“ koji u to vreme tiguje deonicama Agrokorovih preduzeća izlistanih na Berzi, što je očigledan sukob interesa.

Neformalna grupa dva dana pre nego što će se sastati s Ivicom Todorićem i pre bilo kakve njegove navodne molbe za pomoć (24-26.2.2017) formuliše „intervenciju preuzimanja“ Agrokora i počinje da tretira Todorića kao bivšeg vlasnika. Sve što se zatim dešavalo u pregovorima Todorića i BORG-a bilo je samo formalizovanje pokrića za javno satanizovanje vlasnika kompanije i sprovođenje krajnjeg cilja - otimanje Agrokora. U svom iskazu Martina Dalić otkriva kako je BORG grupa širila dezinformacije i obmanjivala partnere Agrokora u finansijskim i poslovnim krugovima, otkrivala poslovne tajne kompanije i nudila nacrte specijalnog zakona Leks Agrokor stranim finansijskim institucijama signalizirajući im kakva će biti sudbina te kompanije. Dalićeva priznaje da joj je profesor Petar Miladin poslao pisani protest da ne želi autorstvo nad zakonom Leks Agrokor jer je protivustavan. Grupa širi strah i paniku u domaćem javnom mnjenju o gubicima, otpuštanju, kreditnoj nesposobnosti, nestašici stočne hrane u Belju... Martina Dalić stalno i uporno ponavlja rečenicu „Biće strašno". Takvo curenje informacija bilo je direktno davanje signala finansijskim fondovima i drugim igračima na tržištu da je Agrokor plen koji se lako može progutati. A Todorić se baš u to vreme nadmudruje sa bankama, fondovima i dobavljačima kako bi spasao kompaniju koja je, pritom, listirana na Berzi.

Iz izjave Martine Dalić hrvatska javnost saznala je da je ona kao potpredsednica Vlade 16. marta 2017. posetila Todorića i predložila mu da kod javnog beležnika prenese vlasništvo u Agrokoru na novo privredno društvo posebne namene SPV čiji je vlasnik država. Todorić je to odbio, uveravajući je da ima plan za spasavanje kompanije. „Nakon sastanka zaključila sam i izvestila premijera da je stanje u Agrokoru jako loše, da je vlasnik odvojen od realnosti i da preti predstečajnom nagodbom ili stečajem Agrokora“, kaže Dalićeva. Dakle, vlasnik je „odlepio“ ako želi nagodbu s poveriocima, kao uobičajeno poslovno rešenje.

Neuspeh pregovora Dalić-Todorić bio je signal za medijsku hajku protiv vlasnika Agrokora kako bi bio primoran da državi pokloni kompaniju. Martina Dalić podnela je ostavku sredinom maja 2018. godine. Do tada je bila potpredsednica Vlade i ministarka privrede. U izjavi je izrekla niz teških optužbi na račun pojedinih političara iz vlasti. Ti ljudi nisu nikakve „sitne ribe“ nego premijer, predsednik parlamenta, ministri, guverner centralne banke, direktori važnih državnih agencija, ceo vrh vladajućeg HDZ... Svi oni su, na ovaj ili onaj način, zajedno s nekoliko privatnih lica učestvovali u, u evropskoj praksi, nezabeleženom udruženom „javno-privatnom partnerstvu" otimanja Agrokora i ličnog bogaćenja. Sume novca koje su se slile u privatne džepove, što je takođe otkriveno, mere se desetinama miliona evra. Na početku ovog poduhvata malo ko bi tipovao na mogućnost da bilo kakva (osim mafijaška) neformalna grupa otme od privatnog vlasnika najveću firmu u regionu. BORG grupa je to uspela. I uspela je da ubedi javnost kako je spasla Agrokor od njegovog vlasnika (tajkuna Todorića) i Hrvatsku od propasti. Posle objavljivanja izjava Martine Dalić, Ramljaka i Besaka morala bi da reaguje pravna država. Da je pravosuđe u Hrvatskoj nezavisno, otvorilo bi novu istragu u kojoj se Plenković, Dalićeva, Petrov & company ne bi dobro proveli. N

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: NIN     Strana: 32,33,34

Rubrika: Ekonomija

Autori: Anka Milivojević

Teme: Javne nabavke/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Burazerska digitalizacija

NIN ISTRAŽUJE: POSLOVI PREMIJERKINOG BRATA SA DRŽAVOM

Burazerska digitalizacija

Otkako se Ana Brnabić uselila u Nemanjinu 11, mnoge stvari su automatizovane i digitalizovane. Veliku zaslugu za to ima i firma u kojoj je Igor Brnabić jedan oddirektora. I njima se to isplatilo

Bolja usluga ne podrazumeva samo

uslugu na šalteru. Ukoliko bismo automatizovali određene stvari, mogli bismo da ostvarimo neke uštede i taj novac uložimo tako da svima nama bude bolje. Ne, ovo nije izjavila premijerka Ana Brnabić. Ovo je u leto 2016. za N1 rekao njen brat Igor Brnabić, kao direktor kompanije Aseko SEE. Desilo se to neposredno pre nego što je njegova sestra, na predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, postala ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Ta godina bila je presudna za njihovu karijeru. Igor Brnabić, koji je prethodno bio na nižim rukovodećim pozicijama, u januaru je ušao u top menadžment Aseka, a Ana je u avgustu položila zakletvu u Skupštini. Istina je, od tog vremena, mnoge stvari u Srbiji jesu automatizovane i digitalizovane, ali je korist od tog procesa imala i firma Aseko, u

kojoj je Igor Brnabić jedan od četiri direktora.

NIN je u javno dostupnim registrima i na portalu Uprave za javne nabavke otkrio da je ova firma sa državnim organima sklopila više poslova vrednih ukupno 495,5 miliona dinara ili više od četiri miliona evra. Nije sporno da je Aseko i pre toga bila jedna od vodećih IT kompanija u regionu, ali pojačana pažnja javnosti na poslove sa državom sasvim je opravdana zbog mogućnosti sukoba interesa, s obzirom na to da je sestra premijerka, a njen rođeni brat jedan od direktora.

Samo mesec dana od zvaničnog useljenja Ane Brnabić u Nemanjinu 11, Aseku je povereno održavanje internet portala Poreske uprave. Na javnom pozivu ova firma dostavila je zajedničku ponudu sa Informatikom iz Beograda. Cena usluge iznosi 3.950 dinara po satu. Ukupna procenjena vrednost nabavke iznosila je 8,33 miliona dinara. Uslov za učešće na ovom javnom pozivu bio je partnerski status sa Majkrosoftom, a Aseko je dostavio potvrdu o partnerskom statusu sa ovim globalnim IT gigantom.

Ovaj slučaj zanimljiv je i zbog toga što je pojedinačno najveći akcionar Informatike jedno javno preduzeće -Srbijagas, sa 30,5 odsto akcija. Da sve bude čudnije, pre nego što je u oktobru 2009. akcije Informatike platio 2,3 miliona evra (220 miliona dinara), Srbijagas je bankama već dugovao 170 miliona evra (14 milijardi dinara), a Dušan Bajatović je najavio da će za pokriće gubitaka i za likvidnost u 2009. to javno preduzeće morati da se zaduži za dodatnih 250 miliona evra. Koliko je to bio dobar posao svedoči činjenica da danas, kada bi hteo da proda akcije Informatike, Srbijagas za njih na berzi ne bi mogao da dobije više od 342.000 evra. One danas, dakle, vrede dva miliona evra manje nego što ih je Srbijagas platio.

Već početkom oktobra iste godine Aseko je potpisao novi ugovor vredan 64,9 miliona dinara, za nabavku „softverske, storidž i mrežne infrastrukture“, kako ga je definisala Poreska uprava. I na ovom tenderu imali su partnera - Komtrejd sistem integrejšn.

Treći ugovor za godinu dana sa Poreskom upravom, kompanija u kojoj je Igor Brnabić jedan od direktora, zaključila je u maju 2017. Reč je o nabavci računarske opreme vredne 135,69 miliona dinara. I u ovom poslu partner im je bio Komtrejd.

Nepunih godinu dana kasnije, Aseko je pobedio na novom tenderu Poreske uprave. Posao je vredan 11,94 miliona dinara, a za te pare bi Aseko i njihov partner Inboks IT solušn trebalo da razviju sistem za oslobađanje od plaćanja PDV-a.

Peti posao sa Poreskom upravom nedavno je, u tviter-raspravi sa premijerkom, prvi obelodanio Vuk Jeremić, lider Narodne stranke. Detalje te prepiske preneli su mnogi mediji, ali je retko ko objavio pravi razlog rasprave - ugovori Aseka sa državom. Reč je o poslu održavanja komunikacione opreme i sistema Poreske uprave, za šta je tender raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa. Okvirni sporazum je zaključen 4. oktobra 2017, a vrednost nabavke je 58 miliona dinara.

Prihodi Aseka i njegovih partnera samo po osnovu ovih pet ugovora sa Poreskom upravom uvećani su za 278 miliona dinara, ili oko 2,3 miliona evra.

Nije novac poreskih obveznika završavao na računima Aseka samo zbog poslova sa Poreskom upravom. Na spisku državnih klijenata je i Parking servis. Od njih su, zajedno sa grupom ponuđača, dobili 7,36 miliona dinara vredan posao za nešto što se zove „integracije Entervo POS-a sa POS terminalom banke sa provizijom za naplatu putem POS terminala“.

Poslovala je firma premijerkinog brata i sa državnim preduzećima. U martu ove godine, nakon sprovedenog tendera za „klasifikaciju podataka i prevencije gubitaka podataka“, Aseko i njegov partner Entel su sa EPS-om potpisali ugovor vredan 199,75 miliona dinara. Istog meseca sa Elektromrežom Srbije zaključen je 10,48 miliona dinara vredan ugovor za nabavku „bekap i rikoveri sistema“. Svi ti ugovori mogu se pronaći na portalu javnih nabavki.

Osim što je firma u kojoj je jedan od direktora brat predsednice Vlade sklapala direktne poslove sa državom, postoji sumnja da se o njenim interesima vodilo računa i prilikom donošenja nekih odluka državnih organa, kao i nekih propisa. Nedavno je pažnju izazvao Zakon o međubankarskim naknadama, kojim su banke obavezne da svim građanima Srbije koji imaju tekući račun izdaju „dina“ karticu. Obrazlažući ovu odluku, zvaničnici su u prvi plan istakli zaštitu domaće platne kartice, ali niko od njih nije ni u tragovima nagovestio da će najveću zaradu na tome imati upravo kompanije koje se bave obradom transakcija. Jedna od njih je, kako je otkrio Istinomer, i firma Čip kard, iza koje stoji upravo Aseko. Vlasništvo u Čip kardu ide preko beogradske kompanije Pejten, koji je stoodstotni nosilac akcija matične kompanije Aseka iz Poljske.

Čip kard je poslednjih godina znat-

no poboljšao poslovne rezultate. Prihodi od 218 miliona dinara u 2017. bili su za trećinu veći nego 2016, a istovremeno je minus od 2,2 miliona prešao u plus od 7,2 miliona. Mnogi sa nestrpljenjem čekaju da vide finansijske rezultate ove firme posle uvođenja obavezne „dina“ kartice.

Premijerka Brnabić je na ove navode odgovarala preko Tvitera. Rekla je da je Aseko jedna od mnogih kompanija koje to rade, ali da se uz to bave obradom transakcija „viza“ i „master“ kartica. „Tako da ova multinacionalna kompanija (čula sam i da je u vlasništvu mog brata) nema nikakav interes da se izdaje ’dina’, a ne ostale. I konačno, ovim se bave već 12 godina, a ne od kada sam ja premijer“, poentirala je Brnabić.

Premijerka je u pravu kada kaže da je Aseko i pre nego što je ušla u Vladu radio sa državom, ali je prećutala da je to radila kompanija Peksim, u čijoj fondaciji je ona do ulaska u Vladu bila predsednik Upravnog odbora. Peksim je 2009. integrisan u Aseko, a pre toga je radio softvere za Poresku upravu.

Brnabić je i u vreme dok je bila u NALED-u predlagala rešenja koja bi mogla da idu naruku firmama iz

U prvom poslu sa

državom, nakon ulaska Ane Brnabić u Vladu, partner Aseku bila je Informatika, u kojoj je najveći akcionar javno preduzeće – Srbijagas

IT sektora. Tako je u decembru 2015. predstavljena Nacionalna strategija za suzbijanje sive ekonomije, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić se posebno zahvalio NALED-u na stručnoj podršci. Ipak, nekoliko meseci kasnije Fiskalni savet je zamerio da se ovom strategijom predlaže uvođenje onlajn fiskalnih kasa, što za poreske obveznike znači milionski trošak. Pritom, nema ozbiljnih analiza da će to povećati poreske prihode, upozorio je tada Fiskalni savet. Za članove ovog nezavisnog tela bilo je sporno i to što članovi privatne asocijacije učestvuju u pisanju nacionalne strategije. A privatni i javni interes ne moraju nužno da se poklapaju, ocenio je tada Fiskalni savet. Ana Brnabić, u to vreme predsednica UO NALED-a, odgovorila je Fiskalnom savetu da je prirodno da se protiv sive ekonomije pobune privatne kompanije, koje ta pojava, jednu po jednu, gasi. Epilog ove priče je da onlajn fiskalne kase nisu nikada uvedene u Srbiji.

Istina je da su poslovni prihodi Aseka, u čijem su vlasništvu i firme Multikard iz Beograda i E-mon iz Podgorice, bili značajni i pre nego što je Ana Brnabić ušla u Vladu - i 2017. i 2013. iznosili su oko 3,6 milijardi dinara. Ali, dok prihodi stagniraju profit je primetno porastao. Iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, dostavljenih APR-u, može se videti da je u 2017. i 2016. neto dobit bila oko 470 miliona dinara, za 22 odsto veća nego 2015. i za 49 odsto veća nego 2013.

U nekoliko navrata premijerka je govorila o mogućem sukobu interesa zbog toga što je njen brat direktor firme koja konkuriše za državne poslove u Srbiji. Još u junu 2017, kada je Brnabić bila mandatarka za sastav nove vlade, na pitanje lidera radikala Vojislava Šešelja da li je u sukobu interesa, rekla je da je kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu tražila mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije o tome, a da su oni u mišljenju naveli da nema sukoba interesa. Prema njenim rečima, preporučeno joj je da kada na tenderu eventualno pobedi firma u kojoj je njen brat, dostavi dokumentaciju kako bi oni uradili dodatne procene o tome kako je tender sproveden.

„To je međunarodna kompanija sa regionalnim centrom u Beogradu i zapošljava više od 500 inženjera. Ta kompanija ima ozbiljne i striktne antikorupcijske mere ako se u bilo kom trenu pokaže da su imali bilo kakav konflikt interesa, a posebno u saradnji sa javnom upravom i institucijama. Sa dve strane smo zaštićeni zakonima Srbije i Agencije za borbu protiv korupcije i samim tržištem“, istakla je Brnabić. Obećala je i da će se apsolutno pridržavati slova zakona i odgovarati na sva pitanja koja su, kao i ovo o njenom bratu, legitimna. „Moj brat ima 44 godine, dvoje dece i odvojen život od mog i ako me izaberu za premijerku, to ne treba da znači da on mora zbog toga dati otkaz“, zaključila je tada mandatarka. Kasnije je nekoliko puta izjavljivala da posao koji njen brat ima ne može biti transparentniji. Ipak, digitalizacija je na vrhu prioriteta njene premijerske agende. To, nesporno, građanima Srbije ne može da donese ništa loše. Baš kao što premijerka i njen brat sigurno ne vide ništa loše kad se proklamovani nacionalni cilj poklapa sa poslovnim planovima firme u kojima je Igor Brnabić jedan od direktora.

ANKA MILIVOJEVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Novi magazin     Strana: 5

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Na mom radaru

Dino Jahić je urednik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) NUNSa, s kojim je osvojio neke od najvažnijih domaćih i međunarodnih novinarskih nagrada, poput European Press Prize. Prethodno je radio kao istraživački novinar i urednik u sarajevskom Centru za istraživačkonovinarstvo.

NAGRADAIKAZNA

U utorak sam pozvan da budem član žirija za dodelu jedne od međunarodnih nagrada koju je CINS dobio prošle godine - Anthony Levvis Prize. Velika čast i za mene i za CINS. Ali ne mogu da ne razmišljam 0 tome da što se mi istraživački novinari iz Srbije više trudimo, bolje priče pišemo i veće međunarodne uspehe postižemo, kod kuće sve to ide u kontrasmeru. Bez obzira na to koliko mi čvrsto dokazivali kriminal 1 korupciju, posledica gotovo nikad nema. Dovoljno je pogledati kako su se univerziteti i institucije odnosili prema problemu lažnih doktorata ovde i u drugim državama, u kojima neretko čak i nije bilo potrebe za reakcijom, pošto su plagijatori sami podnosili ostavke sa funkcija. A tu su i napadi, pritisci, pretnje. Ovde Ijudi još ne shvataju da to što napišeš da je Vučićeva vlast uradila nešto loše, ne mora da znači da si automatski za one druge. ler si isto tako nekada pisao i istraživao šta je radila Dačićeva vlast, Đilasova vlast... I to ćeš ponovo raditi kad se vlast promeni. To se zove objektivno novinarstvo. Nema kompromisa, nema političkih d(r)ugova. NACIONALIZAM

Sva ova promišljanja, nažalost, ne mogu da me ne dovedu do ludila u koje sam ni kriv ni dužan upao u protekle dve sedmice. Najpre je nekoliko portala objavilo tekst o meni pod nazivom ‘‘Prljavi poslovi Sorosovog instruktora”, koji je sazdan od besmislica i laži, poput toga da obučavam mađarske studente da sruše Viktora Orbana. Među tim medijima je i portal entitetskog javnog servisa Republike Srpske - RTRS. Dakle, njihovo iživljavanje plaćaju poreski obveznici koji, slično kao u Srbiji, za svoj novac uglavnom dobijaju propagandu. Nekoliko sati kasnije, na sličan način, javno me je optužio i Milorad Dodik. To je bio okidač onima na koje propaganda deluje, a ispostaviće se da takvih ima i previše i da su mnogima zapravo problem moje ime i prezime. ler ‘‘odakle Turčin iz Sarajeva u mrskoj mu Srbiji” i “čim je on Dino ubiti odmah”, samo su neki od komentara koji su usledili. Verovatno sam naivan, ali ne mogu da prihvatim da je ovo normalno. Da se mišljenje o nekome može formirati na osnovu imena i prezimena i (neretko pogrešno pretpostavljene) nacionalnosti ili religije. I nije tu bitan samo Dino. Bitni su svaki Marko, Muhamed i Mario, koji već skoro 30 godina moraju da se suočavaju s takvim budalaštinama. Nacionalizam nam već godinama bespotrebno crpi energiju i drži čitav ovaj prostor zarobljenim. ROCKNROLJL

Mnogo mi je Ijudi govorilo da se zbog svega toga malo pritajim. Ali, pošto mislim da to i jeste cilj onih koji prete, radio sam baš suprotno. Išao sam na koncerte koji su mi odgovarali jer muzika mi je zaista bitan faktor i ona me, na neki način, usmerava kroz život. Rock’n’roll mi donosi spas, utehu, mir. Bilo kroz to što sviram (ne onoliko koliko bih hteo, zbog obaveza), bilo kroz ono što slušam, poput bendova Skroz i Pips Chips & Videoclips. Ili benda KKN, na čijem sam koncertu upravo i bio pre nekoliko dana i čiji mi stihovi deluju kao dobar način da završim ove redove: “Verujem, ali ne preterujem, posustajem, ali ne odustajem, sredi se i nastavi sve kao pre; Zivim svoj život i trudim se da sačuvam, veru, nadu, Ijubav i stav.” 5

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Politika     Strana: 1,14

Rubrika: Beograd

Autori: D. Aleksić

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradonačelnik Beograda nezadovoljan -Trg Slavija još nije završen

Gradonačelnik Beograda

nezadovoljan -TrgSlavijajoš nije završen

Gradonačelnik nezadovoljan - trg još nije završen

Gradje uradio sve što je u njegovoj nadležnosti. - Bitno je da izvođači shvate da je graditi u Beogradu, a posebno na lokaciji kao što je Slavija, više od uspešno zaključenog posla

Otkakosukrajemprošlene-

delje majstori, posle višemesečnih radova, popravki i prepravki, konačno napusgili plato na

Slaviji, svakodnevno se među građanima nižu ocene za ono što je na ovom gradskom trgu urađeno. Dok deo njih smatra da plato i ne izgleda tako loše, dobar deo Beograđana nije oduševljen onim nggo je urađeno. Nije zadovoljan ni prvi čovek presgonice prof. dr Zoran Radojičić.

- Nisam zadovoljan nggo plato, odnosno Trg Slavija, i dalje nije potpuno završen. Izvođač zvanično nije probio poslednji rok, ali plato još nije u punom sjaju. Napominjem da grad Beograd nije platio prvobitno izvedene radove na završnoj obradi platoa koji, kako se pokazalo, nisu bili izvedeni kvalitetno. Izvođač je o svom trošku porušio i ponovo izveo radove. U ovom konkretnom slučaju grad je uradio sve što je u njegovoj nadležnosti ističe za naš lisg gradonačelnik.

On podseća da grad bira izvođača onako kako zakon nalaže, posredstvom javnih nabavki, kao i da je sve uslove, koje je prestonica dala za potencijalne izvođače, odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj.

- Uprkos svemu tome, ponekad je ovakve ishode nemoguće izbeći i na sreću retki su. Zbogtoga je bitno da izvođači shvate da je raditi i graditi u Beogradu, a posebno na jednoj od lokacija kao pggo je Trg Slavija, više od uspešno zaključenog posla. To je, i mora biti, privilegija i prioritet - navodi Radojičić dodajući da probijanje rokova i rđavo urađen posao pokazuju nepoštovanje prema svim građanima. - Zbog toga ću insistirati da se radovi na javnim prosgorima, bez obzira na to da li su oni u centru ili na obodu grada, završe na vreme, ali, i što je još bitnije, da posao bude kvalitetno urađen i da po njihovom završetku građani budu zadovoljni. Poštovanje rokova je važno, pogotovo na mestima gde radovi utiču na saobraćaj i zbog toga smo uveli sistem bonusa i penala u zavisnosti od toga da li su radovi urađeni u roku - naglašava gradonačelnik.

Posao na platou izvođen je u okviru obnove Ruzveltove, Bulevara oslobođenja i Trga Slavija za koju je bio angažovan konzorcijum „MBA Ratko Mitrović niskogradnja” i „Kolas rejl”. Radovi su počeli prošlog proleća i na saobraćajnicama su završeni polovinom novembra 2017, ali je plato ostao nedovršen. Prvobitni radovi na njemu bili su loše urađeni, ploče su brzo počele da puciju, posle čega je krenulo međusobno optuživanje i prebacivanje krivice među svima koji su učestvovali u tom poslu.

Rokovi za popravke su više puta pomerani, sve do 31. avgusta. Majstori jesu završili posao koji je bio u nadležnosti konzorcijuma, ali platou nedostaje još detalja kako bi bio kompletno sređen. To su pre svega klupe, za koje se, kako je nedavno za „Politiku” istakao Luka Petrović, sekretar za investicije, čeka da prođe faza sagorevanja betona da bi se one postavile. Tek treba da bude postavljena i bista Dimitrija Tucovića za koju je uveliko spreman postament, a predstoji i uređenje prostora ispod kosine platoa na uglu Nemanjine i Kralja Milutina. U tom prostoru nalaziće se javni toaleti, kioski info-centar TOB-a. Firma koja će urediti poslovni prostor, kako je kazao Petrović, biće izabrana na tenderu do kraja godine.

  1. Aleksić

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 10

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Saobraćajci uhapšeni zbog primanja mita

Saobraćajci uhapšeni zbog primanja mita

NIŠ - Više javno tužilaštvo odredilo je zadržavanje P. S. i C. G., policijskim službenicima u Vranju. Oni se terete da su prilikom kontrole saobraćaja od kamiondžije primili 3.000 dinara da ga ne isključe iz saobraćaja zbog neispravnog svetla na vozilu.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Vreme     Strana: 34,35,36

Rubrika: Kultura

Autori: IVANA MISIRLIĆ

Teme: Korupcija

Naslov: Spremnost na zaboravljanje

Intervju: Dejan Mihailović, pisac i urednik

Spremnost na

“Srbi, kad ih nešto upitate, nemaju nameru

da odmah izravno odgovore na pitanje, nego se u sebi pitaju zašto vi to uopšte želite da znate. To nepoverenje nastalo je iz palanačkog i konzervativnog duha, preovlađujućeg u odnosu na rasterećen i slobodan duh koji bi mogao doneti napredak, zato su desnica i reakcionarne snage

u Srbiji još uvek jače nad glasovima razuma”

J

edan od najnovijih Laguninih naslova je roman Dejana Mihailovića Podvizi i stradanja Grofa od Takova, povest o odrastanju, sazrevanju i vladavini kralja Milana Obrenovića, koji je svojoj državi izborio slobodu od turskog vazalstva, obezbedio nezavisno st iuveo je među evropske države, i koga istoričari smatraju prvim modernim srpskim državnikom. Podvizi i stradanja Grofa od Takova je priča o našem političkom mentalitetu, o tome kuda vodi srpski radikalizam, kakve groteskne oblike ima, rekao je Vladeta Janković na nedavnoj promociji, i ocenio da ovaj roman, pisan u žanru romansirane biografi je koji je kod nas počeo sa Svetim Savom i Teodosijem ali je danas na granici sa kičem, podiže nivo ovog žanra nadmoćnom zanatskom veštinom i ozbiljnim istraživanjem na utvrđivanju istorijskih podataka, načina života i govora tog vremena. Pod roman Dejana Mihailovizi i stradanja Grofa od Takova je prvi roman Dejana Mihailovića, pisca priča, prevodioca i urednika u Laguni. “VREME”: Šta vas je motivisalo da se posvetite pisanju romana o kralju Milanu Obrenoviću?

DEJAN MIHAILOVIĆ: Grof Imre Seđenji, mađarski diplomata i austrougarski poslanik u Berlinu 1882, čestitao je Milanu proglašenje Srbije za kraljevinu sledećim rečima: “Danas, nekoliko dana po proglašenju Srbije za kraljevinu, nema sumnje da je svima političkim činiocima i publici u Evropi sasvim jasno kolika je bila Vaša žrtva. Evropska je kultura nastala na odricanju, njena postignuća zasnovana su na principu slobodnog preduzetništva i na političkoj volji da se po cenu velikih i često krvavih žrtava dostigne model života dostojan čoveka, zasnovan na težnji za opštim blagostanjem. Ali opšte blagostanje ne počiva na revolucijama i prevratima, nego na slobodi sticanja bogatstva i kulture prema sposobnostima, na blagostanju pojedinca koje će s vremenom prerasti u blagostanje čitavog društva. Tom pregnuću ste i Vi ovim činom postali sledbenik, i Srbija se Vašim delovanjem upisala u napredne evropske države.” Vek i po posle Milanove “napredne evropske države”, koja je teškom mukom izborena, ponovo smo se obreli u evropskoj čekaonici. Taj luk od Milanove do današnje, postjugoslovenske Srbije govori da se nismo pomakli s mesta, utoliko pre što je kralj Milan ispraćen u istoriju, najblaže rečeno, lupanjem u šerpe. Ukratko, i vaš roman dokazuje i ukazuje na činjenicu da se istorija ponavlja, što, hteli vi to i ne, čitaocu omogućava da uočava paralele između onoga šta je bilo i ovoga što je sad.

Tokom pisanja se i meni to nametalo iako za tim nisam išao. Izgradnja pruge, koncesije, strani investitori, korupcija, Kosovo, Evropa i Rusija, radikalizam i sve drugo što će ovaj našem narodu privlačan pristup doneti u budućnosti. Isto je i danas, tu smo gde smo bili pre sto pedeset godina. Još bolujemo od elefantijazisa među preponama, kako je govorio Kiš. Tako da je za mene svaka obećana budućnost pretnja. Mi se još nismo sasvim u glavi oslobodili ni turskog jarma, a kamoli onih koji su usledili. Ima se utisak da je pisanju ovog romana prethodilo izuzetno obimno i detaljno istraživanje. Da li je to način da, naravno u kontekstu žanra istorijskog romana, fi kcija postane verodostojna?

Za roman je utoliko bolje ukoliko stvara veću zabunu uveravajući čitaoca da se dogodilo i ono što nije zabeležila istorija. Inače, pošto nisam mogao da se posvetim isključivo pisanju, roman je nastajao nekoliko godina.

Sme se pretpostaviti da ste Milanovu vladavinu i izgradnju železnice u Srbiji opisali na osnovu istorijskih činjenica. Koliko ima istine u epizodama nanizanim oko i zbog pomenutog činjeničnog toka romana? Najvažnije je da im daju životnost. Uzalud istina ako ne uživate u čitanju. Prateći Milanov lik i delo, krenuo sam mimo utabanih staza naše istoriografije, koje su zavodljive i u svojim glavnim tokovima mitotvorne. Vladavina kralja Milana neodvojiva je od izgradnje prve srpske železničke pruge i svih političkih uzroka i posledica koje su pratile taj krupan događaj, ali mnoge su igre bile skrivene, zakulisne, u domenu privatne istorije, što je otvoreno polje za ono što se može nazvati trivia. Potpisivanje dva ugovora, Tajne konvencije sa Austrougarskom i ugovora o davanju koncesija za izgradnju pruge Beograd–Niš jednoj francuskoj banci, primera radi, poprimilo je iza kulisa

faustovske razmere jer je Milan zbog ta dva ugovora prikazan u javnosti kao glavni prodavac srpske duše predstavnicima velikih sila, tj. Zapada, tj. nečistih sila preobučenih u prijatelje Srbije. Kako je došlo do izbora Bontua za koncesionara izgradnje pruge, šta se iza kulisa dešavalo pre i posle izbijanja Bontuove afere, to se sve danas prima zdravo za gotovo, a mnogo štošta ostalo je skriveno, na primer ko je sve i koliko bio korumpiran. Nikola Pašić, glavni Baja u to vreme, recimo, uskoro posle izbora Bontua za koncesionara kupio je u Beogradu hotel “Imperijal”.

Da li će čitaoci naići na neke pikanterije iz srpske istorije ili života Beograda koje su potonule u zaborav?

Ako su i potonule u zaborav, to je zato što se nisu mogle mistifi kovati. Osim zabavnih epizoda sa posela, putovanja i zabava u ondašnjem Beogradu, Smederevu ili Nišu, zaboravljene su takve kao, recimo, ona o mitropolitu Inokentiju Pavloviću, koji je u beogradskoj Sabornoj crkvi venčao kraljevski par Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin, a samo nekoliko godina kasnije blagosiljao u istom hramu ofi cire koji su iskasapili njegovo kumče zajedno sa njegovom ženom, nazivajući taj zverski čin “hristoljubivim vojinstvom što je spaslo Srbiju”. Sistematsko brisanje iz kolektivnog pamćenja prvog vladaoca koji je uveo Srbiju među napredne evropske države, “ritualno uništavanje i retuširanje slike o nestaloj dinastiji Obrenovića”, kako je utvrdio istoričar Vladimir Jovanović, otpočelo je odmah po dolasku Karađorđevića na vlast. Ta spremnost na zaboravljanje prisutna je u Srbiji tokom celog 20. veka, do naših dana. Na kraju romana je poglavlje koje ste nazvali Marginalije, više od 40 strana izuzetno zanimljivih istorijskih činjenica. Zašto ste ih izdvojili?

Marginalije su nastajale tokom pisanja kao podsetnik, imaju formu registra i ulogu sačuvanih kockica u zagubljenom mozaiku Milanovog života. To su sporedne pojedinosti o jednom vladaru zaboravljenom s predumišljajem, o mnogim njegovim savremenicima uvaljanim u katran i perje, ali i o fanfaronima koji su u kolektivnu svest uvedeni na prednja vrata. Simbolično su nazvane tako kao naizgled nevažne, iako demitologizuju vladajuće predrasude. Takva je, mislim, i cela knjiga. Proučili ste nebrojena dokumenta i spise. Da li ste na osnovu tog materijala naslutili šta je glavni interni uzrok kočenja približavanja Srbije Zapadu?

Sklonost ka teorijama zavere i nepoverenje u zdrav razum.

Kad je predložena trasa prve srpske pruge, skočili su patriote i populisti onog vremena, radikali, rusofi li i karađorđevci, tvrdeći da velike sile žele da pocepaju Srbiju duž Velike Morave na Zapadnu i Istočnu Srbiju, od kojih će naši zlotvori jednu pripojiti Austriji a drugu Turskoj. Na kraju se ispostavilo da su ti isti radikali, rusofi li i karađorđevci posle Velikog rata pripojili Srbiji sve južnoslovenske zemlje, odrekli se svog nacionalnog suvereniteta i stvorili Jugoslaviju, koja, evo, ni iz dva pokušaja nije zaživela.

Rastrzani između pijemontskih težnji i kompleksa više vrednosti, između zaštite Srba izvan Srbije i ponižavanja i omalovažavanja sopstvenih podanika, do danas nismo uspeli da jasno defi nišemo donju granicu nacionalnog interesa. Poslednji ruski carski poslanik u Srbiji, knez Grigorije Trubecki, primetio je kako Srbi, kad ih nešto upitate, nemaju nameru da odmah izravno odgovore na pitanje, nego se u sebi pitaju zašto vi to uopšte želite da znate. To nepoverenje nastalo je iz palanačkog i konzervativnog duha, preovlađujućeg u odnosu na rasterećen i slobodan duh koji bi mogao doneti napredak, zato su desnica i reakcionarne snage u Srbiji još uvek jače nad glasovima razuma. Opominjuće su mudre reči Ive Andrića: “Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete.” ¶

IVANA MISIRLIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: RTK Kruševac

Emisija: Vesti, Kruševac 16

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Biznis inkubator

Biznis inkubator centar u Kruševcu aplicirao je novim projektom kod Ministarstva za inovacije, nauku i tehnološki razvoj i odobrena su mu sredstva za formiranje Regionalnog Startap centra.

Opredeljeno je 42,5 miliona dinara za izgradnju i kompletno opremanje prostora od 300 kvadrata. Kako navodi direktorka Biznis inkubator centra pored Niša i Beograda, Kruševac je jedini grad kojem je omogućeno formiranje regionalnog centra.

Veliku logističku i poslovnu podršku, budući mladi preduzetnici imaće u ovom regionalnom centru, u kom će sticati saznanja sa kolagema sa čitave teritorije Rasinskog Upravnog okruga.

U naredna dva meseca biće sproveden tender i javna nabavka, a po dinamici projekta, grubi gradjevinski radovi biće okončani do kraja kalendarske godine.

Za otvaranje inovaciog centra veliku podršku Biznis inkubator centar imao je u Gradu Kruševcu i svim vladajućim strukturama.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: N1

Emisija: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Zlatko Minić\Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Milićević i Minić o Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije

Ministarstvo pravde je predstavilo novi Nacrt zakona o sprečavanju korupcije koji bi trebalo da zameni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema oceni strukovnih udruženja novi predlog je lošiji od prethodnog. U Danu uživo govorili su potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević i Zlatko Minić iz Transprentnosti Srbije. Firma za proizvodnju tekstila Pretty sweaters group, otvorena krajem prošle godine u Somboru, uz podšku Ministarstva privrede i lokalne samouprave, kao prva investicija istoimene kompanije iz Bangladeša u Evropi, sada je u blokadi.

Kako N1 saznaje, bord direktora te bangladeške firme odlučivaće sledeće nedelje o tome hoće li ostati u Srbiji. Nejasno je šta to znači za državnu subvenciju od 3,4 miliona evra, koju im je Vlada Srbije obezbedila.

Najavljivana kao velika investicija koju će Vlada subvencionisati sa 3,4 miliona evra, privredna priča u Somboru završila se nelsavno.

Račun kompanije Pretty sweaters iz Bangladeša je u blokadi sa dugom od preko 9 miliona dinara, a od oko stotinak zaposlenih, više od 70 njih je dalo otkaz, jer, kako kažu, ne žele da rade bez plate.

"Mi sad potražujemo naše plate. Cela će biti avgustovska, većina tu nije dobila ništa tri meseca, onda imamo putne troškove nismo dobijali, a nas svaki dan nas maltertiraju stavljaju na neke liste, da je dolaženje na posao obavezno prekovremeno, to je mesecima."

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2018-09-05/bbc-news/koliko-su-uspesna-septembarska-okupljanja-srpske-opozicije/22195136

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Koliko su uspešna septembarska okupljanja srpske opozicije

Koalicija Zajedno i Savez za Srbiju formirane su istog datuma - slučajnost ili namera da se ponovi rezultat od pre 22 godine? Drugi septembarski dan u Srbiji... Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić predvodili su proteste na ulicama srpskih gradova 1996. godine Drugi septembarski dan u Srbiji bi mogao da se proglasi za Dan formiranja opozicionih koalicija - pre 22 godine, tog dana formirana je koalicija Zajedno, dok je ove godine to datum rođenja Saveza za Srbiju (SZS)."Čista slučajnost", kaže na pitanje BBC-ja da li je datum namerno izabran jedan od osnivača SZS-a Borko Stefanović.Ipak, predsednik Levice Srbije tvrdi da novoosnovani Savez ima velikih sličnosti sa koalicijom koju su pre više od dve decenije predvodili Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković."To je bio početak velikih promena u Srbiji - energija i delotvornost su ono u čemu vidim paralelu." Stefanović se priseća i da je 1996. godine učestvovao u pripremama mitinga koalicije Zajedno u Novom Sadu."To iskustvo još nije korisno danas, ali kako stoje stvari - možda će i biti potrebno."Nešto manje paralela u ovom opozicionom delovanju vidi nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić."Dok stranke koje se sada ujedinjuju nemaju gotovo nikakav politički rejting, u vreme koalicije Zajedno stranke su imale rezultate na parlamentarnim izborima", kaže Vesna Pešić za BBC. Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović su među najistaknutijim liderima Saveza za Srbiju Savez za Srbiju, 2018. godine Članice: Narodna stranka, Demokratska stranka, Levica Srbije, Dveri, Zdrava Srbija, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije Sloga, pokret Srba sa Kosova "Otadžbina", Dragan Đilas. Koalicija Zajedno, 1996. godine Članice: Demokratska stranka, Srpski pokret obnove, Građanski savez Srbije Koalicija je nastupila na izborima za Skupštinu SR Jugoslavije i na lokalnim izborima u Srbiji, predvodeći demonstracije kojim je sprečena izborna krađa, a opozicija osvojila vlast u desetinama lokalnih samouprava. "Za" nešto ili "protiv" nekogaKoalicija Zajedno bila je jasno opredeljena protiv koga je - vlast koju simbolizuje Slobodan Milošević bila je jedini rival."Ja se ne sećam da smo mi sedeli i pisali programe.Mi smo govorili u istom smeru, u istom pravcu - smatrali smo da treba da se demokratizuje društvo, borili smo se za slobodu štampe, za televiziju, za demokratske slobode i, naravno, protiv Miloševićeve vlasti", kaže Vesna Pešić.Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da Savez za Srbiju nije negativna koalicija već da ima vrlo jasna zajednička stanovišta."Imamo programsku platformu, principe, uveli smo novu političku kulturu u Srbiju koja pokazuje da i ljudi koji ne misle o svemu isto, mogu da se okupe oko programskih ciljeva i politike.Takođe, uveli smo i princip borbe za prelaznu vladu stručnjaka", kaže Stefanović. Borko Stefanović predvodi stranku Levica Srbije, a prethodno je bio član Demokratske stranke Unutrašnje razlike - snaga ili slabostPre 22 godine, protesti širom Srbije ujedinili su predstavnike svih slojeva društva u borbi protiv izborne krađe režima Slobodana Miloševića."Imali smo i lidere poput Vuka Draškovića, koji se nije obraćao samo intelektualnoj eliti.On je imao pristalice i u ostalim slojevima društva, pa to nije bila samo elita koja se skupi i želi da vodi", kaže Vesna Pešić.Upravo u ovoj raznolikosti, šansu za uspeh SZS-a vidi Borko Stefanović."I pre dve decenije su ljudi govorili - kako može Građanski savez sa SPO-om, spajaju se različite opcije koje nisu ideološki bliske.A uspeli su." Lideri koalicije Zajedno bili su rado viđeni gosti i stranih diplomata - ova slika zabeležena je u Ministarstvu inostranih poslova Francuske Ipak, nekadašnja liderka Građanskog saveza Srbije kaže da je društvena klima sada potpuno drugačija."Društvo u Srbiji je bilo daleko homogenije 90-tih godina nego što je danas.Imalo je unutrašnju koheziju, a mi smo kao opozicija bili bliži građanima, bili smo deo društva i to njegov aktivni deo.Danas vlada potpuno mrtvilo i mora da se nešto formira na silu - a to izgleda siromašno i bez odjeka u društvu."Borko Stefanović ne gubi optimizam - povlačeći još jednu paralelu između vremena pre dve decenije i vremena današnjeg."Koalicija Zajedno je nastala kada su ljudi shvatili da ne može ništa da se promeni ako se opozicija ne udruži.Tako da je sličnost što smo i mi čuli glas građana - čuli smo ih da ne žele rascepkanu opoziciju koja pojedinačno ne može da naudi ovom režimu, ni da dovede ni blizu promena u Srbiji", kaže Stefanović.Vladimir Goatipredsednik Transparentnosti SrbijaMislim da će partijska scena živnuti posle uspešnih ili neuspešnih pregovora oko statusa i odnosa sa Kosovom. Naprsline i razlike između onih koji su u opoziciji će postati jasne po ovom pitanju. Kada se to pitanje reši, politička scena će se očistiti i neće biti velikog i teškog "krsta" Kosova. Politička arhitektura će postati jasnija, bez obzira na sadašnje koalicije u čiji dugi rok trajanja ne verujem. Tada će se videti i prava snaga u opoziciji.Jasna je razlika između dve vrste koalicija - negativne i pozitivne. Kod negativne, cilj je oboriti vlast, ali nad glavom pobednika ostaje da visi Damoklov mač unutrašnje podeljenosti u koaliciji. Iskustvo Srbije iz 2000. godine i rascepa između premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice otvara pitanje koliko se i kada isplati ići sa negativnom koalicijom.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Objavljeno na sajtu bbc.com "

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2018&mm=09&dd=05&nav_id=1439783

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Koliko su uspešna septembarska okupljanja srpske opozicije - BBC

Koalicija Zajedno i Savez za Srbiju formirane su istog datuma - slučajnost ili namera da se ponovi rezultat od pre 22 godine?Drugi septembarski dan u Srbiji bi mogao da se proglasi za Dan formiranja opozicionih koalicija - pre 22 godine, tog dana formirana je koalicija Zajedno, dok je ove godine to datum rođenja Saveza za Srbiju (SZS). "Čista slučajnost", kaže na pitanje BBC-ja da li je datum namerno izabran jedan od osnivača SZS-a Borko Stefanović. Ipak, predsednik Levice Srbije tvrdi da novoosnovani Savez ima velikih sličnosti sa koalicijom koju su pre više od dve decenije predvodili Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković. "To je bio početak velikih promena u Srbiji - energija i delotvornost su ono u čemu vidim paralelu." Stefanović se priseća i da je 1996. godine učestvovao u pripremama mitinga koalicije Zajedno u Novom Sadu. "To iskustvo još nije korisno danas, ali kako stoje stvari - možda će i biti potrebno." Nešto manje paralela u ovom opozicionom delovanju vidi nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić. "Dok stranke koje se sada ujedinjuju nemaju gotovo nikakav politički rejting, u vreme koalicije Zajedno stranke su imale rezultate na parlamentarnim izborima", kaže Vesna Pešić za BBC.Koalicija Zajedno bila je jasno opredeljena protiv koga je - vlast koju simbolizuje Slobodan Milošević bila je jedini rival. "Ja se ne sećam da smo mi sedeli i pisali programe. Mi smo govorili u istom smeru, u istom pravcu - smatrali smo da treba da se demokratizuje društvo, borili smo se za slobodu štampe, za televiziju, za demokratske slobode i, naravno, protiv Miloševićeve vlasti", kaže Vesna Pešić. Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da Savez za Srbiju nije negativna koalicija već da ima vrlo jasna zajednička stanovišta. "Imamo programsku platformu, principe, uveli smo novu političku kulturu u Srbiju koja pokazuje da i ljudi koji ne misle o svemu isto, mogu da se okupe oko programskih ciljeva i politike. Takođe, uveli smo i princip borbe za prelaznu vladu stručnjaka", kaže Stefanović. Unutrašnje razlike - snaga ili slabost Pre 22 godine, protesti širom Srbije ujedinili su predstavnike svih slojeva društva u borbi protiv izborne krađe režima Slobodana Miloševića. "Imali smo i lidere poput Vuka Draškovića, koji se nije obraćao samo intelektualnoj eliti. On je imao pristalice i u ostalim slojevima društva, pa to nije bila samo elita koja se skupi i želi da vodi", kaže Vesna Pešić. Upravo u ovoj raznolikosti, šansu za uspeh SZS-a vidi Borko Stefanović. "I pre dve decenije su ljudi govorili - kako može Građanski savez sa SPO-om, spajaju se različite opcije koje nisu ideološki bliske. A uspeli su."Ipak, nekadašnja liderka Građanskog saveza Srbije kaže da je društvena klima sada potpuno drugačija. "Društvo u Srbiji je bilo daleko homogenije 90-tih godina nego što je danas. Imalo je unutrašnju koheziju, a mi smo kao opozicija bili bliži građanima, bili smo deo društva i to njegov aktivni deo. Danas vlada potpuno mrtvilo i mora da se nešto formira na silu - a to izgleda siromašno i bez odjeka u društvu." Borko Stefanović ne gubi optimizam - povlačeći još jednu paralelu između vremena pre dve decenije i vremena današnjeg. "Koalicija Zajedno je nastala kada su ljudi shvatili da ne može ništa da se promeni ako se opozicija ne udruži. Tako da je sličnost što smo i mi čuli glas građana - čuli smo ih da ne žele rascepkanu opoziciju koja pojedinačno ne može da naudi ovom režimu, ni da dovede ni blizu promena u Srbiji", kaže Stefanović.predsednik Transparentnosti Srbija Mislim da će partijska scena živnuti posle uspešnih ili neuspešnih pregovora oko statusa i odnosa sa Kosovom. Naprsline i razlike između onih koji su u opoziciji će postati jasne po ovom pitanju. Kada se to pitanje reši, politička scena će se očistiti i neće biti velikog i teškog "krsta" Kosova. Politička arhitektura će postati jasnija, bez obzira na sadašnje koalicije u čiji dugi rok trajanja ne verujem. Tada će se videti i prava snaga u opoziciji. Jasna je razlika između dve vrste koalicija - negativne i pozitivne. Kod negativne, cilj je oboriti vlast, ali nad glavom pobednika ostaje da visi Damoklov mač unutrašnje podeljenosti u koaliciji. Iskustvo Srbije iz 2000. godine i rascepa između premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice otvara pitanje koliko se i kada isplati ići sa negativnom koalicijom.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Izvor: BBC News na srpskomIzvor: BBC                

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a417510/Biznis/Tender-dana.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Rekonstrukcija dela Grašalkovićeve palate u Somboru

Grad Sombor raspisao je tender za rekonstrukciju, adaptaciju i investiciono održavanje dela Grašalkovićeve palate. Osnovni kriterijum za dodelu ugovora je najniža ponuđena cena. Ukoliko su dva ili više takmaca sa istom ponuđenom cenom, računće se kraći rok završetka posla.Rok za dostavljanje ponuda je 4. oktobar 2018. godine, 30 dana od objavljivanja na Portalu javnih nabavki i i na internet stranici www.sombor.rs/javne nabavke, do 11 sati. Javno otvaranje ponuda biće 4. oktobra u 11.30. Naručilac treba da donese odluku o dodeli ugovora u roku od 25 dana od javnog otvaranja ponuda.Za više informacija posetite portal eKapija.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: ozon.rs

Link: http://www.ozon.rs/vesti/2018/jos-devet-dana-do-zavrsetka-tendera-za-izgradnju-biciklisticke-staze-od-macvanske-mitrovice-do-zasavice/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Još devet dana do završetka tendera za izgradnju biciklističke staze od Mačvanske Mitrovice do Zasavice

Gradska uprava za opšte i zajedničke poslove i imovinu Grada Sremska Mitrovica raspisala je javnu nabavku 15. avgusta za prvu fazu izgradnju biciklističke staze od Mačvanske Mitrovice do Zasavice. Ponude se mogu poslati do 14. septembra 2018. godine, a otvaranje ponuda će se obaviti istog dana.Radovi podrazumevaju obeležavanje trase i objekata, čišćenje terena, mašinsko rušenje betonskih prilaza privatnim objektima, utvrđivanje položaja podzemnih instalacija pre početka izvođenja radova, zemljane radove (iskop, skidanje humusa, zaštita kosine nasipa i useka, bankina i zelenih površina humuziranjem i zatravljivanjem, izrada nasipa), izradu kolovoza.Radovima je predviđeno i visinsko regulisanje postojećih šahti, ispitivanje i kontrola materijala i geodetsko snimanje.Rok za završetak radova ne može biti duži od 60 dana od dana uvođenja Izvođača u posao, a garantni rok za izvedene radove je 2 godine od dana završetka radova.Procenjena vrednost radova je 20.000.250 dinara bez PDV-a.  

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2243619/beograd-planira-obnavljanje-statua-i-bisti-rok-za-ponude-17-septembar

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beograd planira obnavljanje statua i bisti - Rok za ponude 17. septembar

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda raspisao je javnu nabavku za hitne intervencije na statuama i bistama koje se nalaze na teritoriji prestonice.Na spisku su brojna obeležja u opštinama Stari grad, Palilula, Vračar, Zvezdara, Savski venac, Voždovac i Rakovica, te će novi sjaj dobiti spomenik Jovanu Cvijiću, Čukur česma, Obalski radnik, stepenice sa ispisom ispred spomenika Ivi Andriću, bronzani štap sponika Branislavu Nušiću i mnoga druga kulturna dobra.Kako se navodi u dokumentaciji, predviđeni radovi obuhvataju pranje i čišćenje sa uklanjanjem mikroflore sa kamenih površina spomenika, zatim sanaciju oštećenja na kamenim površinama spomenika "u tonu, obradi i materijalizaciji kompatibilnoj materijalizaciji kamena figura". Zadatak je i da se nedostajući delovi najpre izmodeluju, a potom izliju i ugrade na pripremljenim površinama. Na svim izvršenim radovima potrebno je naneti vodoodbojnu i aseptičku zaštitu po svim kamenim površinama.Zavod za zaštitu spomenika posao će poveriti vajarima, restauratorima i radionicama specijalizovanim za radove na sanaciji kamena i bronze.Firma sa najpovoljnijom ponudom imaće 60 dana da obavi zadate radove.Zainteresovani svoje ponude mogu da dostave najkasnije do 17. septembra 2018. godine, a istog dana ponude će biti otvorene.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/koliko-su-uspesna-septembarska-okupljanja-srpske-opozicije/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Koliko su uspešna septembarska okupljanja srpske opozicije

Getty ImagesVuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić predvodili su proteste na ulicama srpskih gradova 1996. godine Drugi septembarski dan u Srbiji bi mogao da se proglasi za Dan formiranja opozicionih koalicija - pre 22 godine, tog dana formirana je koalicija Zajedno, dok je ove godine to datum rođenja Saveza za Srbiju (SZS). "Čista slučajnost", …Getty Images Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić predvodili su proteste na ulicama srpskih gradova 1996. godine Drugi septembarski dan u Srbiji bi mogao da se proglasi za Dan formiranja opozicionih koalicija - pre 22 godine, tog dana formirana je koalicija Zajedno, dok je ove godine to datum rođenja Saveza za Srbiju (SZS). "Čista slučajnost", kaže na pitanje BBC-ja da li je datum namerno izabran jedan od osnivača SZS-a Borko Stefanović. Ipak, predsednik Levice Srbije tvrdi da novoosnovani Savez ima velikih sličnosti sa koalicijom koju su pre više od dve decenije predvodili Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković. "To je bio početak velikih promena u Srbiji - energija i delotvornost su ono u čemu vidim paralelu." Stefanović se priseća i da je 1996. godine učestvovao u pripremama mitinga koalicije Zajedno u Novom Sadu. "To iskustvo još nije korisno danas, ali kako stoje stvari - možda će i biti potrebno." Nešto manje paralela u ovom opozicionom delovanju vidi nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić. "Dok stranke koje se sada ujedinjuju nemaju gotovo nikakav politički rejting, u vreme koalicije Zajedno stranke su imale rezultate na parlamentarnim izborima", kaže Vesna Pešić za BBC. FoNet Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović su među najistaknutijim liderima Saveza za Srbiju Savez za Srbiju, 2018. godine Članice: Narodna stranka, Demokratska stranka, Levica Srbije, Dveri, Zdrava Srbija, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije Sloga, pokret Srba sa Kosova "Otadžbina", Dragan Đilas. Koalicija Zajedno, 1996. godine Članice: Demokratska stranka, Srpski pokret obnove, Građanski savez Srbije Koalicija je nastupila na izborima za Skupštinu SR Jugoslavije i na lokalnim izborima u Srbiji, predvodeći demonstracije kojim je sprečena izborna krađa, a opozicija osvojila vlast u desetinama lokalnih samouprava. BBC "Za" nešto ili "protiv" nekoga Koalicija Zajedno bila je jasno opredeljena protiv koga je - vlast koju simbolizuje Slobodan Milošević bila je jedini rival. "Ja se ne sećam da smo mi sedeli i pisali programe. Mi smo govorili u istom smeru, u istom pravcu - smatrali smo da treba da se demokratizuje društvo, borili smo se za slobodu štampe, za televiziju, za demokratske slobode i, naravno, protiv Miloševićeve vlasti", kaže Vesna Pešić. Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da Savez za Srbiju nije negativna koalicija već da ima vrlo jasna zajednička stanovišta. "Imamo programsku platformu, principe, uveli smo novu političku kulturu u Srbiju koja pokazuje da i ljudi koji ne misle o svemu isto, mogu da se okupe oko programskih ciljeva i politike. Takođe, uveli smo i princip borbe za prelaznu vladu stručnjaka", kaže Stefanović. FoNet Borko Stefanović predvodi stranku Levica Srbije, a prethodno je bio član Demokratske stranke Unutrašnje razlike - snaga ili slabost Pre 22 godine, protesti širom Srbije ujedinili su predstavnike svih slojeva društva u borbi protiv izborne krađe režima Slobodana Miloševića. "Imali smo i lidere poput Vuka Draškovića, koji se nije obraćao samo intelektualnoj eliti. On je imao pristalice i u ostalim slojevima društva, pa to nije bila samo elita koja se skupi i želi da vodi", kaže Vesna Pešić. Upravo u ovoj raznolikosti, šansu za uspeh SZS-a vidi Borko Stefanović. "I pre dve decenije su ljudi govorili - kako može Građanski savez sa SPO-om, spajaju se različite opcije koje nisu ideološki bliske. A uspeli su." Getty Images Lideri koalicije Zajedno bili su rado viđeni gosti i stranih diplomata - ova slika zabeležena je u Ministarstvu inostranih poslova Francuske Ipak, nekadašnja liderka Građanskog saveza Srbije kaže da je društvena klima sada potpuno drugačija. "Društvo u Srbiji je bilo daleko homogenije 90-tih godina nego što je danas. Imalo je unutrašnju koheziju, a mi smo kao opozicija bili bliži građanima, bili smo deo društva i to njegov aktivni deo. Danas vlada potpuno mrtvilo i mora da se nešto formira na silu - a to izgleda siromašno i bez odjeka u društvu." Borko Stefanović ne gubi optimizam - povlačeći još jednu paralelu između vremena pre dve decenije i vremena današnjeg. "Koalicija Zajedno je nastala kada su ljudi shvatili da ne može ništa da se promeni ako se opozicija ne udruži. Tako da je sličnost što smo i mi čuli glas građana - čuli smo ih da ne žele rascepkanu opoziciju koja pojedinačno ne može da naudi ovom režimu, ni da dovede ni blizu promena u Srbiji", kaže Stefanović. Vladimir Goati predsednik Transparentnosti Srbija Mislim da će partijska scena živnuti posle uspešnih ili neuspešnih pregovora oko statusa i odnosa sa Kosovom. Naprsline i razlike između onih koji su u opoziciji će postati jasne po ovom pitanju. Kada se to pitanje reši, politička scena će se očistiti i neće biti velikog i teškog "krsta" Kosova. Politička arhitektura će postati jasnija, bez obzira na sadašnje koalicije u čiji dugi rok trajanja ne verujem. Tada će se videti i prava snaga u opoziciji. Jasna je razlika između dve vrste koalicija - negativne i pozitivne. Kod negativne, cilj je oboriti vlast, ali nad glavom pobednika ostaje da visi Damoklov mač unutrašnje podeljenosti u koaliciji. Iskustvo Srbije iz 2000. godine i rascepa između premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice otvara pitanje koliko se i kada isplati ići sa negativnom koalicijom. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2243676/raspisana-javna-nabavka-za-uredjenje-hadzi-prodanove-pecine-kod-ivanjice-vrednost-radova

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisana javna nabavka za uređenje Hadži-Prodanove pećine kod Ivanjice - Vrednost radova 12.834.560 dinara

Opština Ivanjica raspisala je javnu nabavku radova za uređenje Hadži-Prodanove pećine u Raščićima kod Ivanjice.Ukupna vrednost projekta je 12.834.560 dinara, Ministarstvo turizma je izdvojilo osam miliona dinara dok će se razlika obezbediti iz budžeta opštine Ivanjica.Projektom je predviđeno dekorativno osvetljenje pećine hladnom rasvetom, postavljanje pešačkih staza kao i njeno unutrašnje i parterno uređenje. Biće izgrađena zaštitna ograda i suvenirnica u neposrednoj blizini samog ulaza u pećinu. Prema planovima radovi će trajati tri meseca, posle čega će pećina biti otvorena za posetioce.Na ulazu u Hadži-Prodanovu pećinu nalazi se crkva Adžijina koja je rekonstruisana u prethodnom periodu kada je urađen i potporni zid i stepenišni prilaz. Takođe, tu je i okačeno crkveno zvono, poklon kralja Aleksandra.Inače, pećina je dobila ime po Karađorđevom vojvodi Hadži Prodanu Gligorijeviću, koji je u pećinu sklanjao zbegove za vreme Prvog srpskog ustanka. Raniji nazivi su Rašćanska pećina i Šljepaja.Ispitana dužina pećine je oko 400 metara i sastoji se od dva sprata. Prema nepotvrđenoj legendi izlaz iz nje nalazi se u dragačevskom selu Kotraža. Donji sprat pećine pored glavnog ima i dva sporedna kanala. Ulazni deo je širok i visok oko 3 metra i završava se suženjem iza koga se nalaze prostrane dvorane koje su dugačke oko 50 i široke 15 metara.Desna strana ove dvorane pokrivena je bigrenim salivom i serijom plitkih bazenčića. U centralnom delu dvorane nalaze se debeli stalaktiti i stalagniti, a na stranama moćni salivi kao okamenjeni vodopadi. Dvorana se završava sa dva manja prodora-procepa. Gornji sprat počinje iz dvorane glavnog kanala i ispunjen je raznobojnim i raznovrsnim nakitom.Pećina se svrstava u malobrojna višeslojna paleolitska nalazišta na centralnom Balkanu i pruža veliki potencijal za buduća istraživanja. Stanište je znatne populacije slepih miševa.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-45408747

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)Goati

Naslov: Koliko su uspešna septembarska okupljanja opozicije

Koalicija Zajedno i Savez za Srbiju formirane su istog datuma - slučajnost ili namera da se ponovi rezultat od pre 22 godine? Image copyright Getty Images Natpis na slici Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić predvodili su proteste na ulicama srpskih gradova 1996. godine Drugi septembarski dan u Srbiji bi mogao da se proglasi za Dan formiranja opozicionih koalicija - pre 22 godine, tog dana formirana je koalicija Zajedno, dok je ove godine to datum rođenja Saveza za Srbiju (SZS)."Čista slučajnost", kaže na pitanje BBC-ja da li je datum namerno izabran jedan od osnivača SZS-a Borko Stefanović.Ipak, predsednik Levice Srbije tvrdi da novoosnovani Savez ima velikih sličnosti sa koalicijom koju su pre više od dve decenije predvodili Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković."To je bio početak velikih promena u Srbiji - energija i delotvornost su ono u čemu vidim paralelu." Stefanović se priseća i da je 1996. godine učestvovao u pripremama mitinga koalicije Zajedno u Novom Sadu."To iskustvo još nije korisno danas, ali kako stoje stvari - možda će i biti potrebno."Nešto manje paralela u ovom opozicionom delovanju vidi nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić."Dok stranke koje se sada ujedinjuju nemaju gotovo nikakav politički rejting, u vreme koalicije Zajedno stranke su imale rezultate na parlamentarnim izborima", kaže Vesna Pešić za BBC. Image copyright FoNet Natpis na slici Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović su među najistaknutijim liderima Saveza za Srbiju Savez za Srbiju, 2018. godineČlanice: Narodna stranka, Demokratska stranka, Levica Srbije, Dveri, Zdrava Srbija, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije Sloga, pokret Srba sa Kosova "Otadžbina", Dragan Đilas.Koalicija Zajedno, 1996. godineČlanice: Demokratska stranka, Srpski pokret obnove, Građanski savez SrbijeKoalicija je nastupila na izborima za Skupštinu SR Jugoslavije i na lokalnim izborima u Srbiji, predvodeći demonstracije kojim je sprečena izborna krađa, a opozicija osvojila vlast u desetinama lokalnih samouprava. "Za" nešto ili "protiv" nekogaKoalicija Zajedno bila je jasno opredeljena protiv koga je - vlast koju simbolizuje Slobodan Milošević bila je jedini rival."Ja se ne sećam da smo mi sedeli i pisali programe.Mi smo govorili u istom smeru, u istom pravcu - smatrali smo da treba da se demokratizuje društvo, borili smo se za slobodu štampe, za televiziju, za demokratske slobode i, naravno, protiv Miloševićeve vlasti", kaže Vesna Pešić.Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da Savez za Srbiju nije negativna koalicija već da ima vrlo jasna zajednička stanovišta."Imamo programsku platformu, principe, uveli smo novu političku kulturu u Srbiju koja pokazuje da i ljudi koji ne misle o svemu isto, mogu da se okupe oko programskih ciljeva i politike.Takođe, uveli smo i princip borbe za prelaznu vladu stručnjaka", kaže Stefanović. Image copyright FoNet Natpis na slici Borko Stefanović predvodi stranku Levica Srbije, a prethodno je bio član Demokratske stranke Unutrašnje razlike - snaga ili slabostPre 22 godine, protesti širom Srbije ujedinili su predstavnike svih slojeva društva u borbi protiv izborne krađe režima Slobodana Miloševića."Imali smo i lidere poput Vuka Draškovića, koji se nije obraćao samo intelektualnoj eliti.On je imao pristalice i u ostalim slojevima društva, pa to nije bila samo elita koja se skupi i želi da vodi", kaže Vesna Pešić.Upravo u ovoj raznolikosti, šansu za uspeh SZS-a vidi Borko Stefanović."I pre dve decenije su ljudi govorili - kako može Građanski savez sa SPO-om, spajaju se različite opcije koje nisu ideološki bliske.A uspeli su." Image copyright Getty Images Natpis na slici Lideri koalicije Zajedno bili su rado viđeni gosti i stranih diplomata - ova slika zabeležena je u Ministarstvu inostranih poslova Francuske Ipak, nekadašnja liderka Građanskog saveza Srbije kaže da je društvena klima sada potpuno drugačija."Društvo u Srbiji je bilo daleko homogenije 90-tih godina nego što je danas.Imalo je unutrašnju koheziju, a mi smo kao opozicija bili bliži građanima, bili smo deo društva i to njegov aktivni deo.Danas vlada potpuno mrtvilo i mora da se nešto formira na silu - a to izgleda siromašno i bez odjeka u društvu."Borko Stefanović ne gubi optimizam - povlačeći još jednu paralelu između vremena pre dve decenije i vremena današnjeg."Koalicija Zajedno je nastala kada su ljudi shvatili da ne može ništa da se promeni ako se opozicija ne udruži.Tako da je sličnost što smo i mi čuli glas građana - čuli smo ih da ne žele rascepkanu opoziciju koja pojedinačno ne može da naudi ovom režimu, ni da dovede ni blizu promena u Srbiji", kaže Stefanović. Vladimir Goatipredsednik Transparentnosti SrbijaMislim da će partijska scena živnuti posle uspešnih ili neuspešnih pregovora oko statusa i odnosa sa Kosovom. Naprsline i razlike između onih koji su u opoziciji će postati jasne po ovom pitanju. Kada se to pitanje reši, politička scena će se očistiti i neće biti velikog i teškog "krsta" Kosova. Politička arhitektura će postati jasnija, bez obzira na sadašnje koalicije u čiji dugi rok trajanja ne verujem. Tada će se videti i prava snaga u opoziciji.Jasna je razlika između dve vrste koalicija - negativne i pozitivne. Kod negativne, cilj je oboriti vlast, ali nad glavom pobednika ostaje da visi Damoklov mač unutrašnje podeljenosti u koaliciji. Iskustvo Srbije iz 2000. godine i rascepa između premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice otvara pitanje koliko se i kada isplati ići sa negativnom koalicijom. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: jutarnjiglasnik.info

Link: http://www.jutarnjiglasnik.info/politika/septembarsko-okupljanje-srpske-opozicije-garantuje-uspeh/

Autori: @Jutarnjiglasnik

Teme: Vladimir GoatiSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Septembarsko okupljanje srpske opozicije garantuje uspeh?

čuli smo ih da ne žele rascepkanu opoziciju koja pojedinačno ne možeJutarnji GLASnikPosted onAuthor Redakcija Jutarnji GLASnik Comment(0)Drugi septembarski dan u Srbiji bi mogao da se proglasi za Dan formiranja opozicionih koalicija - pre 22 godine, tog dana formirana je koalicija Zajedno, dok je ove godine to datum rođenja Saveza za Srbiju (SZS)."Čista slučajnost", kaže na pitanje BBC-ja da li je datum namerno izabran jedan od osnivača SZS-a Borko Stefanović.Savez za SrbijuIpak, predsednik Levice Srbije tvrdi da novoosnovani Savez ima velikih sličnosti sa koalicijom koju su pre više od dve decenije predvodili Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković."To je bio početak velikih promena u Srbiji - energija i delotvornost su ono u čemu vidim paralelu."Stefanović se priseća i da je 1996. godine učestvovao u pripremama mitinga koalicije Zajedno u Novom Sadu."To iskustvo još nije korisno danas, ali kako stoje stvari - možda će i biti potrebno."Nešto manje paralela u ovom opozicionom delovanju vidi nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić."Dok stranke koje se sada ujedinjuju nemaju gotovo nikakav politički rejting, u vreme koalicije Zajedno stranke su imale rezultate na parlamentarnim izborima", kaže Vesna Pešić za BBC.Savez za Srbiju, 2018. godineČlanice: Narodna stranka, Demokratska stranka, Levica Srbije, Dveri, Zdrava Srbija, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije Sloga, pokret Srba sa Kosova "Otadžbina", Dragan Đilas.Članice: Demokratska stranka, Srpski pokret obnove, Građanski savez SrbijeKoalicija je nastupila na izborima za Skupštinu SR Jugoslavije i na lokalnim izborima u Srbiji, predvodeći demonstracije kojim je sprečena izborna krađa, a opozicija osvojila vlast u desetinama lokalnih samouprava."Za" nešto ili "protiv" nekogaKoalicija Zajedno bila je jasno opredeljena protiv koga je - vlast koju simbolizuje Slobodan Milošević bila je jedini rival."Ja se ne sećam da smo mi sedeli i pisali programe.Mi smo govorili u istom smeru, u istom pravcu - smatrali smo da treba da se demokratizuje društvo, borili smo se za slobodu štampe, za televiziju, za demokratske slobode i, naravno, protiv Miloševićeve vlasti", kaže Vesna Pešić.Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da Savez za Srbiju nije negativna koalicija već da ima vrlo jasna zajednička stanovišta."Imamo programsku platformu, principe, uveli smo novu političku kulturu u Srbiju koja pokazuje da i ljudi koji ne misle o svemu isto, mogu da se okupe oko programskih ciljeva i politike.Takođe, uveli smo i princip borbe za prelaznu vladu stručnjaka", kaže Stefanović.Borko Stefanović predvodi stranku Levica Srbije, a prethodno je bio član Demokratske strankePrintscreenUnutrašnje razlike - snaga ili slabostPre 22 godine, protesti širom Srbije ujedinili su predstavnike svih slojeva društva u borbi protiv izborne krađe režima Slobodana Miloševića."Imali smo i lidere poput Vuka Draškovića, koji se nije obraćao samo intelektualnoj eliti.On je imao pristalice i u ostalim slojevima društva, pa to nije bila samo elita koja se skupi i želi da vodi", kaže Vesna Pešić.Upravo u ovoj raznolikosti, šansu za uspeh SZS-a vidi Borko Stefanović."I pre dve decenije su ljudi govorili - kako može Građanski savez sa SPO-om, spajaju se različite opcije koje nisu ideološki bliske.A uspeli su."Ipak, nekadašnja liderka Građanskog saveza Srbije kaže da je društvena klima sada potpuno drugačija."Društvo u Srbiji je bilo daleko homogenije 90-tih godina nego što je danas.Imalo je unutrašnju koheziju, a mi smo kao opozicija bili bliži građanima, bili smo deo društva i to njegov aktivni deo.Danas vlada potpuno mrtvilo i mora da se nešto formira na silu - a to izgleda siromašno i bez odjeka u društvu."Borko Stefanović ne gubi optimizam - povlačeći još jednu paralelu između vremena pre dve decenije i vremena današnjeg."Koalicija Zajedno je nastala kada su ljudi shvatili da ne može ništa da se promeni ako se opozicija ne udruži.Tako da je sličnost što smo i mi čuli glas građana - čuli smo ih da ne žele rascepkanu opoziciju koja pojedinačno ne može da naudi ovom režimu, ni da dovede ni blizu promena u Srbiji", kaže Stefanović.Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti SrbijaMislim da će partijska scena živnuti posle uspešnih ili neuspešnih pregovora oko statusa i odnosa sa Kosovom. Naprsline i razlike između onih koji su u opoziciji će postati jasne po ovom pitanju. Kada se to pitanje reši, politička scena će se očistiti i neće biti velikog i teškog "krsta" Kosova. Politička arhitektura će postati jasnija, bez obzira na sadašnje koalicije u čiji dugi rok trajanja ne verujem. Tada će se videti i prava snaga u opoziciji.Savez za SrbijuJasna je razlika između dve vrste koalicija - negativne i pozitivne. Kod negativne, cilj je oboriti vlast, ali nad glavom pobednika ostaje da visi Damoklov mač unutrašnje podeljenosti u koaliciji. Iskustvo Srbije iz 2000. godine i rascepa između premijera Srbije Zorana Đinđića i predsednika SRJ Vojislava Koštunice otvara pitanje koliko se i kada isplati ići sa negativnom koalicijom.                                              

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/beograd/dzabe-uklanjaju-grafite-stanari-mogu-da-dobiju-ciste-zgrade-ako-zive-na-ovoj-opstini/knwyne7

Autori: S. L.

Teme: Javne nabavke

Naslov: DŽABE UKLANJAJU GRAFITE Stanari mogu da dobiju čiste zgrade ako žive na OVOJ opštini

Ružna (ne)dela uličnih "umetnika" na fasadama stambenih zgrada, kuća i drugih objekata uskoro će postati prošlost, jer će Opština Voždovac pokrenuti akciju njihovog uklanjanja, uz pomoć firme koja je odabrana na javnoj nabavci, ali i građana koji mogu prijaviti žvrljotine."Voždovčani se pozivaju da dostave podatke o lokaciji grafita uz obaveznu fotografiju grafita koji bi trebalo ukloniti. Podaci se mogu dostaviti popunjavanjem formulara na sajtu GO Voždovac www.vozdovac.rs" stoji u saopštenju dostavljenom našoj redakciji.Prema podacima sa sajta javnih nabavki za ovu akciju namenjeno je 833.333 dinara. Prijavljivanje traje do kraja septembra, nakon čega će početi uklanjanje grafita prema prioritetima.Kako je "Blic" pisao, Opština Voždovac je već organizovala istu akciju, ali sada već prilično davne 2011. godine.Prkosni grafiti i kazne"I šta? Sad ja treba da se povučem?" samo je jedan u nizu natpisa koji prkosno stoji na jednoj od fasada i ruži lice opštine Voždovac. Srećom, njegova "slava" neće trajati večno. Autor možda nije ni svestan novčane kazne koja sledi ukoliko bude "uhvaćen" na delu.Kazne za crtanje grafita, na osnovu odluke donete u februaru 2015. godine, kreću se od 5.000 do 20.000 dinara. Takođe sam crtač može biti kažnjen i radom u javnom interesu u trajanju od 40 do 160 sati.      

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a417611/Vesti/Dan-uzivo-najava.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeMinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: U Danu uživo o izuzeću trojice sudija u slučaju Mladić

Međunarodni sud u Hagu usvojio je zahtev odbrane Ratka Mladića za izuzeće trojice sudija iz apelacionog veća koje će razmatrati Mladićevu žalbu na prvostepenu presudu kojom je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH. Odlukom koju je doneo sudija Žan-Klod Antoneti, iz apelacionog veća izuzeti su zbog "utiska da su pristrasni" predsedavajući Teodor Meron i članovi Karmel Ađijus i Liu Daćun. U Danu uživo o ovome govori advokat Ratka Mladića, Dragan Ivetić, koji je i pisao žalbuKako struka ocenjuje novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi trebalo da reši probleme neprijavljivanja imovine, zloupotrebe funkcija, gomilanje funkcija? O tome govore potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević i Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije.Nakon nedavne nesreće u kojoj je na gradilištu poginuo radnik koji nije bio prijavljen, ministar rada najavljuje "brutalne" inspekcije. Danas su objavljena i imena firmi koje su zapošljavale na crno. Gost Dana uživo, Miloš Vučković, novinar portala Radnik.rsZa vikend počinje Svetsko prvenstvo u odbojci, a Srbija se nalazi u "grupi smrti" sa Rusijom i SAD. O dometima naše reprezentacije govori proslavljeni reprezentativac i potpredsednik saveza Ivan Miljković.U Sceni Dana uživo gostuje Darko Bajić, selektor festivala filmske režije u Leskovcu.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/na-podrucju-grada-pozarevca-47-prvaka-manje/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Na području grada Požarevca 47 prvaka manje

Na području grada Požarevca u školsku 2018/2019. godinu upisano je 696 đaka-prvaka, što je 47 učenika manje nego prošle godine.Foto: FreeImages Do smanjenja broja upisanih đaka došlo je u svim osnovnim školama, sem u "Dositeju Obradoviću", u kojoj je ove godine upisan 141 prvak, a prošle 131. Broj prvaka u ostalim gradskim školama je: "Vuk Karadžić" 99, "Kralj Aleksandar Prvi" 93, "Desanka Maksimović" 72 i "Sveti Sava" 60. U prigradskim školama u naseljima Bradarac i Lučica ove godine upisano je 46, odnosno 27 učenika. Na području Gradske opštine Kostolac, u prvi razred kreće ukupno 140 đaka-prvaka, koji će nastavu pohađati u Osnovnoj školi "Jovan Cvijić" u Kostolcu i u izdvojenim odeljenjima u naseljima Klenovnik, Stari Kostolac, Ostrovo i Petka. Grad raspisao konkurs za nabavku poklon paketića Gradska uprava Požarevca raspisala je javnu nabavku za poklon-pakete namenjene đacima-prvacima, u planiranoj vrednosti od 833.000 dinara, bez uračunatog PDV-a. Paketi bi trebalo da sadrže:  sveske, pribor za crtanje, pribor za pisanje i lenjire. Ponude treba slati do 28. septembra, do 12 sati,a  pola sata kasnije uslediće   njihovo otvaranje. Glavni kriterijum za izbor biće najniža ponuđena cena. Kao i ranijih godina, i ove će poklon-paketi prvacima biti uručeni 15. oktobra, povodom obeležavanja Dana oslobođenja Požarevca. djaci, pozarevac, prvaciPožarevac

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/hronika/uhapsen-zbog-pronevere-uzimao-pazar-za-sebe-05-09-2018

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Uhapšen zbog pronevere, uzimao pazar za sebe 

Naslovna strana Hronika 05.09.2018 • 11:15 11:16Izvor: TanjugBEOGRAD: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Odeljenja za borbu protiv korupcije uhapsili su Ž.G. (38) iz Bora zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti.Foto: FreeimagesOsumnjičeni se, navodi se u saopštenju, tereti da je kao poslovođa maloprodajnog objekta u Boru 26. avgusta ove godine neovlašćeno i bez saglasnosti poslodavca uzeo dnevni pazar za tri dana u iznosu od 1.636.985 dinara i ovaj iznos zadržao za sebe, umesto da ga uplati na račun prodavnice u banku.Osumnjičenom Ž.G. je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu.05.09.2018 • 11:15 11:16        

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: medijskakutija.rs

Link: https://medijskakutija.rs/istrazivanje-o-korupciji-za-svakog-devetog-gradjanina-srbije-korupcija-je-glavni-drzavni-problem/

Autori: m.k.

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: ISTRAŽIVANJE O KORUPCIJI: ZA SVAKOG DEVETOG GRAĐANINA SRBIJE KORUPCIJA JE GLAVNI DRŽAVNI PROBLEM

ISTRAŽIVANJE O KORUPCIJI: ZA SVAKOG DEVETOG GRAĐANINA SRBIJE KORUPCIJA JE GLAVNI DRŽAVNI...Piše0Lekari, policajci i državni službenici najkorumpiraniji u Srbiji, rezultati istraživanja " Prevencija i borba protiv korupcije" Transparentnosti Srbije.Ispitanici smatraju da najviše korupcije ima u politici, na drugom mestu je pravosudni sistem, a čak za pola anketiranih mediji su najkorumpiraniji, kaže Roman Prah, vođa projekta.Prosečna vrednost korupcije u Srbiji je 74 evra, pokazali su rezultati istraživanja.Ogroman broj građana, čak 28 odsto, ne bi uopšte prijavilo korupciju, a na drugom mestu su oni koji misle da je koruptivna dela teško dokazati.Prah naglašava da je zabrinjavajuće što se dosta građana boji da prijavi korupciju zbog posledica koje bi mogli da snose.On kaže da je najmanje korupcije u Skandinavskim zemljama.foto: Vesna TorovićNajveći problem sa kojim se suočava država Srbija za svakog devetog građanina je korupcija, pokazali su rezultati istraživanja "Prevencija i borba protiv korupcije",koje je sprovela nevladina organizacija Transparentnost Srbija.- Za ispitanike su lekari i policajci i dalje najpodložniji korupciji. Na trećem mestu su službenici u državnim insitucijama, kaže Roman Prah, vođa projekta u okviru kojeg je od 15. do 25. januara ove godine sprovedeno ovo istraživanje o korupciji, koje finansira Evropska unija sa 3,2 miliona evra.Prema rezultatima istraživanja, 71 odsto anketiranih građana Srbije smatra da korupcije najviše ima u politici, njih 65 odsto misli da je pravosudni sistem najkorumpiraniji, a čak polovina ispitanika je medije ocenilo kao lidere korupcije.Istraživanje je pokazalo da je porastao i procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom.-Prema  odgovorima anketiranih građana prosečna vrednost mita koje se u Srbija daje je 74 evra-navodi Prah.Prema njegovim rečima, veoma su simptomatični odgovori ispitanika o tome da li bi oni prijavili korupciju.-Na prvom mestu, odnosno čak 28 odsto anketiranih, uopšte ne bi prijavilo korupciju. Njihovo mišljenje je da se ništa neće promeniti i da znaju da je neko dao ili primio mito-kaže pn.Vođa projekta " Prevencija i borba protiv korupcije" dodaje da su na drugom mestu ispitanici koji smatraju da je korupciju i mito veoma teško dokazati i da je zato uzaludno ta krivična dela I prijavljivati-precizira Prah.Za mene je najviše zabrinjavajuće, dodaje Prah, to što su na trećem mestu oni anketirani građani koji se boje posledica ako bi prijavili mito.-To nam govori koliko su građani u Srbiji uplašeni od korupcije, odnosno da misle da je korupcija duboko ukorenjena u sve pore društva. Za njih je najbolje da ćute iakao znaju da neko vrši neko koruptivno delo-naglašava Prah.Na prezentaciji projekta, koje je u Nišu održano juče i danas, ocenjeno je da Srbija ima dobro zakonodavstvo u borbi protiv korupcije, ali da među državnim i lokalnim organima vlasti ne postoji dobra koordinacija za prevenciju ovog krivično dela.Predstavnici Transparentnosti Srbije naglašavaju da je Evropska unija do sada uložila preko tri milijarde evra za reforme u oblasti pravosuđa u Srbiji.Oni dodaju da će Srbija iz evropskih fondova dobiti još 30 miliona evra za borbu protiv korupcije.PRAH: NAJMANJE KORUPCIJE U SKANDINAVSKIM ZEMLJAMARoman Prah, vođa projekta, kaže da je prema istraživanjima najmanji procenat korupcije u Skandinavskim zemljama.-U tim razvijenim evropskim zemljama zahvalnost lekarima I medicinskom osoblju za dobro lečenje se može dati u donacijama u novcu I opremi. U svakoj bolnici postoje kutije u kojima se ostavljaju te donacije. Kutije se otvaraju javno, tako da je sve transparentno-ističe Prah.(Tekst je realizovan u okviru projekta "Gradovi i opštine u Srbiji protiv korupcije" koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja).SHARE                            

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:747806-Nusicu-opet-izlivaju-stap

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: Nušiću opet izlivaju štap!

Raspisan tender za hitne intervencije na gradskim statuama i bistama na zahtev Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Do početka 2019. godine biće očišćene i sređene kamene i bronzane površine gde je to potrebnoZAVOD za zaštitu spomenika kulture grada Beograda raspisao je juče javnu nabavku za hitne intervencije na statuama i bistama, koje se nalaze na teritoriji prestoničkih opština. Zainteresovani će moći da dostave ponude za ovaj posao do 17. septembra. Ukoliko sve bude po planu, do kraja godine obeležja će biti očišćena i obnovljena.Spomenici u opštinama Stari grad, Palilula, Vračar, Zvezdara, Savski venac, Voždovac i Rakovica zasijaće posle obavljenog posla. Na spisku su brojna obeležja, a poslednji slučaj jeste oskrnavljena bista Branislava Nušića na Trgu Republike. Njegov štap, koji su nedavno na tri dela polomili huligani, biće opet izliven, sastavljen i vraćen na mesto.PROČITAJTE JOŠ: Vesić: Malo stepenište izgleda kao 1903. kad je izgrađeno- Hitne intervencije obavljamo jednom godišnje - kaže direktorka Zavoda Olivera Vučković. - Zakonska procedura treba da se ispoštuje, tako da posle otvaranja ponuda sledi period žalbe, nakon čega ćemo potpisati ugovor. Firma sa najpovoljnijom ponudom imaće rok od dva meseca da završi posao.Prema tenderskoj dokumentaciji, radovi obuhvataju pranje, čišćenje i uklanjanje mikroflore sa kamenih i bronzanih površina spomenika. Takođe, oštećenja će biti sanirana "u tonu, obradi i materijalizaciji kompatibilnoj materijalizaciji kamena figura". Pobednik tendera će izmodelovati, a zatim izliti i ugraditi nedostajuće delove. Na kraju, vodoodbojna i aseptička zaštita biće naneta na svim površinama.Zavod za zaštitu spomenika poveriće posao vajarima, restauratorima i radionicama specijalizovanim za radove na sanaciji kamena i bronze. Inače, da bi učestvovali u nadmetanju, ponuđači će morati da odgovore na dodatne uslove. Jedan od njih je obaveza da su u poslednjih pet godina u ugovorenom roku i kvalitetu izveli konzervatorsko-restauratorske radove na minimum deset spomenika ili spomen-obeležja izgrađenih od kamena. Drugi uslov je iskustvo u istom poslu, ali na pet statua od bronze.OD ČUKUR-ČESME DO VUKA KARADžIćADUG je spisak obeležja koja će dobiti novi sjaj. Neka od njih su Čukur-česma, Vozarev krst, spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću, Ćirilu i Metodiju, Pašina česma i skulptura "Poziv na ustanak". Obnovljene će biti i stepenice sa ispisom ispred spomenika Ivi Andriću.PROČITAJTE JOŠ: Autobusima još sa starih perona BASVESIĆ: ČUVAĆEMO AMBIJENTALNE CELINEZamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da podržava zahtev građana Krunskog venca na Vračaru da se taj deo grada sačuva kao autentična ambijentalna celina. Vesić je na RTS-u istakao da je održao sastanak sa stanovnicima tog dela prestonice - Udruženjem Topolska, kom su prisustvovali predstavnici Društva za ulepšavanje Vračara i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.Taj deo grada stavljen je pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je inicirao i izradu plana detaljne regulacije.- To će omogućiti da investitori koji žele da grade u istorijskim delovima Beograda, moraju da poštuju uslove koje će izraditi Zavod za zaštitu spomenika - najavio je Vesić.            

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Radnici-EPS-a-mogu-o-trosku-preduzeca-da-operisu-i-kataraktu.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavkeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Radnici EPS-a mogu o trošku preduzeća da operišu i kataraktu

I dok zaposleni u pojedinim privatnim, pa i državnim preduzećima ne mogu da ostvare ni svoja osnovna prava, "EPS Distribucija" je sklopila ugovore vredne više od 30 miliona dinara sa klinikama na kojima njihovi zaposleni koji rade za ekranom mogu da pregledaju vid, a između ostalog i da operišu kataraktu. Ova operacija košta od 800 do 1.500 evra, a po sporazumu koji je ovo preduzeće sklopilo sa zdravstvenim ustanovama, u naredne dve godine njihovi zaposleni moći će da urade oko 50 ovakvih intervencija.I dok zaposleni u pojedinim privatnim, pa i državnim preduzećima ne mogu da ostvare ni svoja osnovna prava, EPS Distribucija je sklopila ugovore vredne više od 30 miliona dinara sa klinikama na kojima njihovi zaposleni koji rade za ekranom mogu da pregledaju vid, a između ostalog i da operišu kataraktu. Ova operacija košta od 800 do 1.500 evra, a po sporazumu koji je ovo preduzeće sklopilo sa zdravstvenim ustanovama, u naredne dve godine njihovi zaposleni moći će da urade oko 50 ovakvih intervencija. Zaposleni u EPS Distribuciji u svim gradovima u Srbiji gde su sedišta distributivnih područja - između ostalog i u Nišu, koji rade za ekranom mogu da mere očni pritisak, nabave naočare sa zaštitom, pa i da operišu kataraktu i ugrade sočivo. Osim pregleda, radnici mogu i da operišu kataraktu i ugrade sočivo; Foto: Flickr/Doug Waldron Sa grupom u kojoj je osam ponuđača - optika, domova zdravlja, privatnih zdravstvenih ustanova, Distribucija je potpisala okvirni sporazum u vrednosti od oko 34 miliona dinara sa PDV-om. Za ovaj novac, za najviše dve godine ili do utroška planirane sume, navodi se u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke, zaposleni u Distribuciji mogu da dobiju okvirno: 1.740 pregleda specijaliste sa određivanjem dioptrije, isto toliko okvira, 280 komada zaštitnih stakala sa dioptrijom i 1.460 bez dioptrije, po 500 fokometrija, tonometrija i biomikroskopija oka, kao i 50 operacija katarakte. To znači da bi, za ove operacije moglo da bude potrošeno oko 50.000 evra iz ovog državnog preduzeća. Upitna svrsishodnost javne nabavke S obzirom na to da zaposleni u Elektrodistribuciji već imaju obavezno zdravstveno osiguranje, oni, kao i svi ostali građani, mogu da se leče u državnim bolnicama besplatno, u šta je uključena i operacija katarakte. Posebnim kolektivnim ugovorom koji se sprovodi u EPS-u predviđeno je da onima koji rade na poslovima sa povećanim rizikom, poslodavac je obavezan da svake kalendarske godine organizuje i finansira periodične i lekarske preglede, kao i da uputi zaposlene na rehabilitaciju i rekreaciju radi prevencije radne invalidnosti. Međutim, radnici EPS Distribucije imaju privilegiju i da urade operaciju katarakte, koju im pokriva i Fond zdravstva, ali bi u državnim bolnicama morali prvo na listu čekanja, koja je poduža kada je ova intervencija u pitanju. Zbog čega bi plaćali operaciju koja spada u obavezno zdravstveno osiguranje, koje čak može da se uradi i na nekim privatnim klinikama o trošku Fonda, pita se i direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić. To je zaista upitna svrsishodnost te nabavke, ako je reč o operaciji koja se pokriva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja - kaže Nenadić. EPS: Zaposleni do sada nisu koristili sve mogućnosti Iako je novinarka uputila pitanja EPS Distribuciji i niškoj Elektredoistribuciji zbog čega je operacija katarakte ušla u uslugu "pregleda vida zaposlenih koji rade za ekranom", iz ovog javnog preduzeća nije stigao odgovor na ovo pitanje. U niškom ogranku su pak kazali da dosad zaposleni nisu koristili ovu uslugu. Oftalmološki pregledi vršeni su u sklopu sistematskog pregleda. Navedene nabavke dodatnih usluga nije bilo ni sada ni u prošlosti - kratko su odgovorili iz Elektrodistribucije Niš. Ostaje nejasno zbog čega je ova operacija ušla u "pregled" zaposlenih i to u preduzeću koje se pretežno bavi snabdevanjem strujom, a kako kažu iz Transparentnosti jedino objašnjenje bi moglo da bude da ova bolest proizilazi iz "povreda na radu". "U ovoj zemlji je važno gde ste se zaposlili" Kao "sliku i priliku" stanja u zemlji, komentariše ovakvu privilegiju radnika ovog dražavnog preduzeća predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković. Stava je da je problem u tome što ovakvo pravo ne mogu da ostvare i ostali zaposleni u Srbiji. Nije problem što oni imaju prava na operaciju katarakte, nego što prava na preživljavanje nemaju i mnogi drugi zaposleni. To je poenta. Zavisno od toga u kojoj se poziciji materijalnoj nalazite, vezano je i to koliko socijalnih prava i zaštite možete da pružite i svojim zaposlenima. U ovoj zemlji nije važno šta znate i šta ste završili, nego gde ste se zaposlili - kaže Stojiljković. Inače, u EPS-u radi oko 29.000 ljudi, a kako su naveli, do 2020. godine ovaj broj smanjiće za 5.000 radnika.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: jugpress.com

Link: https://jugpress.com/neophodno-sagledavanje-posledica-koje-korupcija-ima-na-gradjane-i-drzavu/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Neophodno sagledavanje posledica koje korupcija ima na gradjane i državu

NIŠ  Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država. Prosečni vrednost mita u Srbiji iznosi 74 evra a najčešći iznos je 50 evra. Četrdeset četiri odsto građana... NIŠ Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država. Prosečni vrednost mita u Srbiji iznosi 74 evra a najčešći iznos je 50 evra. Četrdeset četiri odsto građana smatra da su najviše korumpirani lekarii policajci ( 21 posto). Službenici državne administracije nalaz se na trećem mestu ( 10) a sa istim procentom su i carinici. Porastao je procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom - Ovo su neki od rezultata istraživanja, koje je na području Srbije od 15. do 25 januara ove godine sprovela Nevladina organzacija Transparentnost Srbija, u okviru projekta "Prevencija i borba protiv korupcije", a koji su predstavljeni na skupu koji se juče i danas održava u Nišu u okviru projekta "Prevencija i borba protiv korupcije" koji finansira Evropska unija a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom. Projekat " Prevencija i borba prottiv korupcije koji finansira Evropska unija sa 3,2 miliona evra započeo u javgustu 2017. I trajaće 30 meseci. Ovim projektom Evropska unija pruža podršku Srbiji na unapređenju pravosuđa i vladavine prava. Projekat se realizuje sa ciljem da ojača mefanizme za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borvu protiv korupcije i Akcionim planom za poglavlje 23 kao i da unapredi efikasnost u borbi protiv korupcije i doprinese smanjenju svih njenih oblika.Prema mišljenju Simone Habič iz NVO Transparentnost Slovenija koja je, kako kaže, radila kao savetnik u više država u Evropskoj uniji i savetnik je za Evropsku komisiju, problemi sa korupcijom su su svim državama isti ili slični. EU ima jedinstven sistem direktiva koji zahteva od države da primenjuje zakone, tu su i uredbe na osnovu kojih treba služiti evropskim pravilima, a i kultura pojedinca i samog društva dosta utiču na to kako će se ponašati i kako ćemo da živimo. " Radila sam sa kolegama u 28 država Evropske unije i mogu reći da su u osnovi svi problemi u svim državama isti. Isti su počeci i stubovi problema - od javnih nabavka , netransparentnog lobiranja, sukoba interesa, do poteškoća primene lokalnih a kao i nacionalnih akcionih planova. Razlike su u odnosu na nivo integriteta kako ličnog tako i društvenog. U državama sa visokom etikom ukomponovanom u život , društvo i zajednicu , implementacija protvkorupcijskih mehanizama i integriteta je na višem nivou." kaže Habič.Ona smatra da se integritet gradi "gore na dole" . ". Ako je državni vrh, predsednik, predsednik Vlade, gradonačelnik, direktor neke organizacije sa visokom integritetom i da su mu etika i integritet važni , onda se sistem brže menja. I primena lokalnih ili centralnih akcionih planova , borba protiv korupcije , sprovodi se brže, bolj. Građani onda imaju poverenje u sistem, u državu. To je važno za sve države. Prednost zemalja članica EU je u tome što one imaju više mogućnosti za implementaciju antikorupcijskih mehanizama povezanosti sa ostalim zemljama unutar zajednice.Prema mišljenju Simone Habič iz NVO Transparentnost Slovenija, EU ima jedinstven sistem direktiva koji zahteva od države da primenjuje zakone, tu su i uredbe na osnovu kojih treba služiti evropskim pravilima, a i kultura pojedinca i samog društva dosta utiču na to kako će se ponašati i kako ćemo da živimo."Važno kako se pojedinac i država postavlja prema problemima korupcije, kako njima upravljaju. Sukoba interesa ima u svakoj državi , organizaciji, zajednici. Bitna je odgovornost prema zajednici. Kako se troše javne finansije, javni novac u javnim nabavkama. Bitna je kako se mi ponašamo i kakva je naša odgovornost kad uradimo nešto što nije u skladu sa etikom , pravilima i na kraju sa sopstvenim ali i sa integritetom organizacije. Kao i u ličnom tako i u javnom životu - promene nastaju kad se odluči i radi se na tome da se nešto promeni. Najpre se promene dešavaju u pojedincu a potom i u organizaciji. Problemi su isti samo je primena mehanizama drugačija, kultura je drugačija kao mogućnosti i obaveze koje imamo prema zakonima ili pravilima. . Na kraju krajeva, nadzor institucija je unapred je zakonodavno određen, pa se radi monitoring i na državnom i na lokalnom nivou", dodaje Simona Habič.U borbi protiv korupcije važna je saradnja svih organizacija." Što se tiče civilnog društva, zemlje članice EU imaju više mogućnosti za komuniciranje sa zemljama u okviru ove zajednice jer je to jedan prostor pa imamo veće mogućnosti sarađivanja ", kaže Habič i dodaje da je jako bitno da se i organizacije civilnog društva udruže u borbi protiv korupcije. Navodi da su u tom pogledu civilni sektor Slovenije sarađuje sa srodnim organizacijama u Srbiji a ona sa drugim organizacijama. Na taj način i civilno društvo može da primeni primere pozitivne prakse drugih organizacija. Treba da se civilno društvo udruži. Tako je to u Sloveniji urađeno. Prema njenom mišljenju i Slovenija " je preregulisana", ima previše zakona i promena u zakonima koje nekada ne mogu da se ptate. U okviru svojih poslova ljudi previše bave administrativnim stvarima, birokratijom, prate promene u zakonima, umesto da rade na nečemu konkretnom i da to daje rezultate. Na papiru treba da bude što manje a efekti što veći" Korupcija je nešto što ne možete jednostavno opisati. Kako Simona kaže to je fantom."Opisujemo je rečima " pa to svi rade, kad svi rade onda ću raditi i ja. Povika je na političare koji "troše naše pare", a u osnovi se ne pitamo šta u stvari korupcija znači", kaže Simona Habič koja smatra da je prvi korak u borbi protiv korupcije shvatanje ozbiljnosti ovog društvenog problema, smatra Simona Habič i dodaje . Svi pričamo protiv korupcije a lično ništa ne preduzimamo da bi nam bilo bolje. A može se. Ima primera ne samo država Evropske unije već i u drugim. Sa visokoim stepenom integriteta implementiraju se mehanizmi za borbu protiv korupcije" , kaže mr Simona Habič.Za uspešnu borbu protiv korupcije potrebno je vreme i svest o tome šta ona praktično znači, kave posledice ima ."Korupcija vam vadi novac iz novčanika svakog meseca i zbog toga se vozimo lošim putevima, čekamo u redu kod doktora , ne možemo da dobijemo Hitnu pomoć odmah,, nema helikoptera da nas prebaci u veću bolnicu, naša deca koja idu u školu nemaju ista prava i mogućnost da steknu nivo obrazovanja kao deca npr. u Beogradu ili u drugom gradu gde je integritet već izgrađen ili se mehanizmi određeni primenjuju. Bitno je shvatiti da korupcija oštećuje mene lično, utiče na društvo, na zajednicu, psihologiju jednog grada koji ne može da napreduje, a utiče i na samu državu. Ako se uspostavi integritet odozgo naniže onda može drugačije da se živi nakon pet do deset godina", mišljenja je Simona Habič. I ovo Vam može biti interesantno        

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: vesti.rs

Link: https://www.vesti.rs/Jug-Srbije/Neophodno-sagledavanje-posledica-koje-korupcija-ima-na-gradjane-i-drzavu.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: NEOPHODNO SAGLEDAVANJE POSLEDICA KOJE KORUPCIJA IMA NA GRADJANE I DRŽAVU

Izvor: JUGpress.com, 05.Sep.2018, 15:09 NIŠ Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država. Prosečni vrednost mita u Srbiji iznosi 74 evra a najčešći iznos je 50 evra. Četrdeset četiri odsto građana smatra da su najviše korumpirani lekarii policajci ( 21 posto). Službenici državne administracije nalaz se na trećem mestu ( 10) a sa istim procentom su i carinici. Porastao je procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom - Ovo su neki od rezultata istraživanja, koje je na području Srbije od 15. do 25 januara ove godine sprovela Nevladina organzacija Transparentnost Srbija, u okviru projekta "Prevencija i borba protiv korupcije", a koji su predstavljeni...

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/50444/revizori-u-pozarevcu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Revizori u Požarevcu

  1. 09. 2018. Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93 Državna revizorska institucija održala je danas u Požarevcu skup na kome je predstavila dosadašnja iskustva u postupku sporvođenja revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti u poslovanju jedinica lokalnih samouprava. Duško Pejović i Bane Spasović DRI je u Požarevcu vršila reviziju finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja grada Požarevca za 2011. i 2015. godinu, a predsednik ove institucije Duško Pejović kaže da da je Požarevac spreman da ispravlja nepravilnosti i izvršava preporuke revizora."Zbog toga smo ovde kako bi grad sutra mogao da bude orjentir svim okolnim jedinicama lokalne samouprave kako se neke aktivnosti pravilno izvršavaju", rekao je on.Pejović je naglasio da su do sada najveći propusti u jedinicama lokalnih samoupravama utvrđeni u preuzimanju obaveza iznad odobrenih aproprijacija."To znači da se u budžetu odobravaju sredstva za neku namenu u određenom iznosu, a u toku godine se preuzme veća obaveza od tog iznosa. Drugi problem se odnosi na javne nabavke. Nekad se nabavlja, a da se uopšte ne planira. Nekad se planira, ali se ne sprovodi postupak", rekao je on.Direktor DRI je najavio da će u narednom periodu ova institucija postati efikasnija, pre svega u pogledu pravovremenog donošenja izveštaja o revizijama završnog računa za prethodnu budžetsku godinu.Gradonačelnik Požarevca, Bane Spasović rekao je na ovom skupu grad ima dobru saradnju i komunikaciju sa DRI. Mala sala CZK u Požarevcu danas je bila puna, a skupu su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava i javnih preduzeća i ustanova iz Požarevca i okolnih mesta.Predavanje u Centru za kulturu Požarevac, organizovala je DRI i Program za razvoj Ujedninjenih nacija u Srbiji (UNDP), u okviru projekta "Unapređenje revizije opština radi odgovornosti i efikasnosti u upravljanju javnim finasijama" koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).    

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/a417707/Video/Milicevic-i-Minic-o-Nacrtu-zakona-o-sprecavanju-korupcije.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijeMinić

Naslov: Milićević i Minić o Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije

Ministarstvo pravde je predstavilo novi Nacrt zakona o sprečavanju korupcije koji bi trebalo da zameni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema oceni strukovnih udruženja novi predlog je lošiji od prethodnog. U Danu uživo govorili su potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević i Zlatko Minić iz Transprentnosti Srbije. Izvor: N1

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: reporter.rs

Link: http://www.reporter.rs/2018-09-05/n1info/milicevic-i-minic-o-nacrtu-zakona-o-sprecavanju-korupcije-88762468.html

Autori: www.connect.rs

Teme: Zlatko Minić

Naslov: Milićević i Minić o Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije

Ministarstvo pravde je predstavilo novi Nacrt zakona o sprečavanju korupcije koji bi trebalo da zameni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema oceni strukovnih udruženja novi predlog je lošiji od prethodnog. U Danu uživo govorili su potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević i Zlatko Minić iz Transprentnosti Srbije.Izvor: N1... Tagovi: milićevićminićnacrtuministarstvonacrtzakonagencijidanusavetamiroslavzlatkotransprentnostisrbije Pročitaj celu vest na sajtu N1 info Napomena: Stavovi izrečeni u ovoj vesti nisu stavovi sajta Reporter.rs. Vest je programski i automatski preuzeta sa sajta N1 info. Ukoliko smatrate da je ova vest uvredljiva i da narušava privatnost ili prava neke osobe ili nečija autorska prava, molimo Vas da je prijavite i mi ćemo je ukloniti.

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/3249109/talasanje---setnja.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Talasanje - Šetnja

Po oceni članova Američke privredne komore, uslovi za poslovanje u Srbiji mogu se poboljšati uređenjem parafiskalnih nameta, javnih nabavki, relaksiranjem deviznih propisa i sistemskom reformom Poreske uprave. Gost Amalija Pavić, izvršni direktor Američke privredne komore. Zajednička ponuda svih programa Radio Beograda, aktuelne vesti, slušane emisije, reportaže i intervjui, svakodnevno na sve tri mreže Javnog servisa RTS-aPo oceni članova Američke privredne komore, uslovi za poslovanje u Srbiji mogu se poboljšati uređenjem parafiskalnih nameta, javnih nabavki, relaksiranjem deviznih propisa i sistemskom reformom Poreske uprave. Gost Amalija Pavić, izvršni direktor Američke privredne komore.Zavod za hitnu medicinsku pomoć u Nišu primaće ubuduće u ambulantama samo hitne slučajeve, dok će ostali građani morati da se obrate za pomoć lekarima opšte prakse, jer su analize pokazale da 95 odsto slučajeva nisu hitni. Koliko često građani zloupotrebljavaju hitne medicinske usluge, za naš program govori Goran Milivojević - internista hematolog Urgentnog centra Srbije. Nedavno završen Samit Afrika-Kina u Pekingu smatra se jednim od najvažnijih međunarodnih skupova održanih ove godine. Na skupu je potvrđeno da Kina ostaje najveći pojedinačni investor u infrastrukuru Afrike. Gotovo istovremeno rudarsko topioničarski basen Bor je za strateškog partnera dobio kinesku kompaniju Zi Đing čime se nastavlja ulaganje kineskog kapitala u srpsku privredu. O izazovima takozvane kineske alternativne globalizacije Katarinom Zakić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu razgovarala je Jelena Vidić. Urednik i voditelj: Dijana Ivanov Kadić Slika sa naslovna strane: Amalija Pavić  

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Beta

Teme: Korupcija

Naslov: Brnabić: Nisam korumpirana, kod mene nema nepotizma

Brnabić: Nisam korumpirana, kod mene nema nepotizmaBEOGRAD, 5. septembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izajbila je danas, govoreći o optužbama za korupciju i nameštanje poslova firmi njenog brata, da nije korumpirana i da kod nje nema nepotizma."Ja nisam korumpirana, ja nemam nepotizam. Moj brat radi svoj posao, koji je radio i pre nego što sam ja postala i ministar i premijer", rekla je Brnabić za televiziju Aldžazira.Ona je dodala da očekuje da "neko reguje" i da očekuje da tužilaštvo reaguje na navode o njenom bratu i njegovoj povezanosti sa sumnjivim poslovima."Ja molim i zahtevaću od nadležnih institucija da reaguju. Zato što želim da kažem, pre svega mladim ljudima u Srbiji, ne, nismo svi korumpirani. Meni od politike ništa ne treba", rekla je Brnabić.Upitana šta je sa navodima da je firma njenog brata dobila 2,5 miliona evra i posao sa Dina karticom, Brnabić je rekla da su to "potpune gluposti".Premijerka je rekla i da njen brat nije vlasnik, ni suvlasnik, već da radi u multinacionalnoj kompaniji, koja je 2008. godine ušla na tržište Srbije i da je poslove sa državom radila i 2008, 2009, 2010 i 2012. godine, kad ona "nije imala nikakve veze sa politikom"."Ja sam, kada smo osnovali kancelariju za informacione tehnologije i e-upravu naložila da ne smeju da imaju bilo kakve poslove sa Asekom", rekla je Brnabić.Ona je još dodala da Aseka u Beogradu zapošljava oko 500 ljudi."Kada vi kažete da ta firma ne treba da dobija poslove, vi kažete da ti ljudi ne treba da dobijaju poslove", rekla je Brnabi

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: ozon.rs

Link: http://www.ozon.rs/vesti/2018/jos-devet-dana-do-zavrsetka-tendera-za-izgradnju-biciklisticke-staze-od-macvanske-mitrovice-do-zasavice/feed/atom/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Komentari na Još devet dana do završetka tendera za izgradnju biciklističke staze od Mačvanske Mitrovice do Zasavice

Gradska uprava za opšte i zajedničke poslove i imovinu Grada Sremska Mitrovica raspisala je javnu nabavku 15. avgusta za prvu fazu izgradnju biciklističke staze od Mačvanske Mitrovice do Zasavice. Ponude se mogu poslati do 14. septembra 2018. godine, a otvaranje ponuda će se obaviti istog dana. Radovi podrazumevaju obeležavanje trase i objekata, čišćenje terena, mašinsko rušenje betonskih prilaza privatnim objektima, utvrđivanje položaja podzemnih instalacija pre početka izvođenja radova, zemljane radove (iskop, skidanje humusa, zaštita kosine nasipa i useka, bankina i zelenih površina humuziranjem i zatravljivanjem, izrada nasipa), izradu kolovoza. Radovima je predviđeno i visinsko regulisanje postojećih šahti, ispitivanje i kontrola materijala i geodetsko snimanje. Rok za završetak radova ne može biti duži od 60 dana od dana uvođenja Izvođača u posao, a garantni rok za izvedene radove je 2 godine od dana završetka radova. Procenjena vrednost radova je 20.000.250 dinara bez PDV-a.Sremska Mitrovica  

----------------------------------------------------------

Datum: 05.09.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/gradonacelnik-nezadovoljan-trg-jos-nije-zavrsen/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradonačelnik nezadovoljan - trg još nije završen

BEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da nije zadovoljan time što plato, odnosno Trg Slavija, i dalje nije u potpunosti završen.5. septembra 2018. 23:24PodeliBEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da nije zadovoljan time što plato, odnosno Trg Slavija, i dalje nije u potpunosti završen."Izvođač zvanično nije probio poslednji rok, ali plato još nije u punom sjaju. Napominjem da grad Beograd nije platio prvobitno izvedene radove na završnoj obradi platoa koji, kako se pokazalo, nisu bili izvedeni kvalitetno", kaže on za Politiku." Izvođač je o svom trošku porušio i ponovo izveo radove. U ovom konkretnom slučaju grad je uradio sve što je u njegovoj nadležnosti", istice gradonačelnik.On podseća da grad bira izvođača onako kako zakon nalaže, posredstvom javnih nabavki, kao i da je sve uslove, koje je prestonica dala za potencijalne izvođače, odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj."Uprkos svemu tome,ponekad je ovakve ishode nemoguće izbeći i na sreću retki su. Zbog toga je bitno da izvođači shvate da je raditi i graditi u Beogradu a posebno na jednoj od lokacija kao što je Trg Slavija, više od uspešno zakljucenog posla. To je, i mora biti, privilegija i prioritet , kaže Radojičić, dodajući da probijanje rokova i loše urađen posao pokazuju nepoštovanje prema svim građanima.On kaže da će zbog toga insistirati da se radovi na javnim prostorima bez obzira na to da li su oni u centru ili na obodu grada, završe na vreme, al i što je još bitnije, da posao bude kvalitetno urađen i da po njihovom zavrsetku građani budu zadovoljni."Poštovanje rokova je važno, pogotovo na mestima gde radovi utiču na saobraćaj i zbog toga smo uveli sistem bonusa i penala u zavisnosti od toga da li su radovi urađeni u roku ", ističe gradonačelnik.(Tanjug)          

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/brnabic-o-prepisci-s-jeremicem-nisam-korumpirana/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Brnabić o prepisci s Jeremićem: Nisam korumpirana

BEOGRAD - Premijerka Srbije Ana Brnabić osvrnula se u intervjuu za "Al Džazira Balkans" na Tviter prepisku sa Vukom Jeremićem, koji ju je optužio za6. septembra 2018. 00:40PodeliBEOGRAD - Premijerka Srbije Ana Brnabić osvrnula se u intervjuu za "Al Džazira Balkans" na Tviter prepisku sa Vukom Jeremićem, koji ju je optužio za nepotizam, istakavši da ona nije korumpirana i da kod nje nema nepotizma."Ja nisam korumpirana, ja nemam nepotizam. Moj brat radi svoj posao, koji je radio i pre nego što sam ja postala i ministar i premijer", rekla je Brnabić.Upitana zašto je ušla u polemiku sa Jeremićem, koji ju je optužio za nepotizam i poručio da će završiti u zatvoru, Brnabić je rekla:"Nije poručio, on je obećao. To najbolje govori o vladavini prava koju oni obećavaju, ne Vuk Jeremić, nego Savez za Srbiju. To je ta vladavina prava da ljudi prete, obećavaju, ne samo da ću ja završiti u zatvoru, nego moj brat, porodica, bez ikakvog dokaza. Oni već presudili, to je ono što su oni u svom programu ponudili građanima", rekla je Brnabić.Napominje da je u polemiku sa Jeremićem ušla jer je optužio njenog brata za korupciju i naglasila da njen brat radi u multinacionalnoj firmi, čiji nije ni vlasnik ni suvlasnik, već jedan od zaposlenih.Ta firma, kako je navela, listovana je na međunarodnim berzama, a u Srbiji zapošljava 500 ljudi.Na pitanje da li bi trebalo da neka insititucija poput Agencije za borbu protiv korupcije ispita da li je kompanija "Aseko" privilegovana jer je ona premijer, premijerka je rekla da se nada i da očekuje da "neko reguje", da tužilaštvo reaguje.(Tanjug)          

----------------------------------------------------------

Datum: 06.09.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: Brnabić o prepisci s Jeremićem: Nisam korumpirana

Brnabić o prepisci s Jeremićem: Nisam korumpiranaBEOGRAD, 6. septembra (Tanjug) - Premijerka Srbije Ana Brnabić osvrnula se u intervjuu za "Al Džazira Balkans" na Tviter prepisku sa Vukom Jeremićem, koji ju je optužio za nepotizam, istakavši da ona nije korumpirana i da kod nje nema nepotizma."Ja nisam korumpirana, ja nemam nepotizam. Moj brat radi svoj posao, koji je radio i pre nego što sam ja postala i ministar i premijer", rekla je Brnabić.Upitana zašto je ušla u polemiku sa Jeremićem, koji ju je optužio za nepotizam i poručio da će završiti u zatvoru, Brnabić je rekla:"Nije poručio, on je obećao. To najbolje govori o vladavini prava koju oni obećavaju, ne Vuk Jeremić, nego Savez za Srbiju. To je ta vladavina prava da ljudi prete, obećavaju, ne samo da ću ja završiti u zatvoru, nego moj brat, porodica, bez ikakvog dokaza. Oni već presudili, to je ono što su oni u svom programu ponudili građanima", rekla je Brnabić.Napominje da je u polemiku sa Jeremićem ušla jer je optužio njenog brata za korupciju i naglasila da njen brat radi u multinacionalnoj firmi, čiji nije ni vlasnik ni suvlasnik, već jedan od zaposlenih.Ta firma, kako je navela, listovana je na međunarodnim berzama, a u Srbiji zapošljava 500 ljudi.Na pitanje da li bi trebalo da neka insititucija poput Agencije za borbu protiv korupcije ispita da li je kompanija "Aseko" privilegovana jer je ona premijer, premijerka je rekla da se nada i da očekuje da "neko reguje", da tužilaštvo reaguje.

----------------------------------------------------------