Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 08.09.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/drustvo/dojcinovic-drzavni-organi-ne-reaguju-na-otkrivanje-korupcije/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Dojčinović: Državni organi ne reaguju na otkrivanje korupcije

U dosadašnjem radu, nažalost, nije bilo ozbiljnijih reakcija Tužilaštva na slučajeve korupcije koje je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK otkrivala.Foto: Jovana Tomić Kako je rekao Stevan Dojčinović, urednik KRIK, u nekim slučajevima kada su otkrili korupciju reagovala je Agencija za borbu protiv korupcije, ali Tužilaštvo nikada nije ozbiljno sprovelo istragu. "U nekim slučajevima poput Vulina i tetke iz Kanade, Tužilaštvo je pokrenulo istragu, ali su nakon traljave istrage u kojoj nisu osnovne stvari uradili zatvorili istragu i zaključili da nema kriminala. Deluje u tom slučaju da je Tužilaštvo "pokrilo" Vulina. U Srbiji se ne možemo danas osloniti na rad Tužilaštva i to je činjenica", odgovorio je Dojčinović na jedno od pitanja građana na Fejsbuk strani Danasa, u okviru rubrike "Intervju na mreži". On je dodao da su tokom rada imali različite pritiske - provladini mediji su vodili kampanje protiv njih, BIA ih je pratila i prisluškivala, dobijali su pretnje, njihovoj novinarki su obili stan, javno su ih državni zvaničnici prozivali… "I to je, nažalost, postalo deo novinarske stvarnosti kod nas", rekao je Dojčinović. Prema njegovim rečima, KRIK je istražio Darka Šarića, poslove Siniše Malog, Vulina i tetku iz Kanade, veze Zlatibora Lončara sa zemunskim klanom, imovinu Aleksandra Vučića… Sem u slučaju Malog gde je Agencija za borbu protiv korupcije sprovela ozbiljnu istragu, Dojčinović je napomenuo da u većini drugih slučajeva državni organi nisu reagovali. "Veoma je intrigantan bio slučaj Zlatibora Lončara. Istražujući njega došli smo do neverovatnih priča o sprezi kriminala i politike, ali sa druge strane dosta toga o njemu uključujući i to odakle crpi tu moć da bude nesmenjiv, je ostalo nepoznato", odgovorio je na jedno od pitanja. Komentarišući kako biraju teme, on je istakao da u Srbiji ima suviše tema, te se trude da izaberu one koje su najznačajnije. "Kada biramo, vodimo se sa dva kriterijuma - ko je akter, odnosno koliko je moćan i koji novac je u pitanju. Znači, bavimo se bitnim ljudima i velikom lovom", objasnio je urednik KRIK. Na pitanja o finansiranju, naveo je da KRIK nije u rukama stranog kapitala, već da su ga osnovali novinari iz Srbije, a da novac dobijaju iz više izvora - međunarodne fondacije, građani Srbije, a nešto i zaradie tako što drže treninge drugim medijima. "Mladi u Srbiji nisu toliko zainteresovani za pitanje korupcije što je veliki problem, jer je to jedan od najvećih problema koji direktno utiče na njihove živote. Pre svega, mislim da na neki način mladi se moraju više zainteresovati za ove teme, a potom će prirodno doći i do njihovih akcija. Dosta toga se može uraditi kroz organizacije na fakultetu, NVO i druge inicijative", rekao je Dojčinović odgovarajući na pitanje kako mladi mogu da se bore protiv korupcije. Pisanje knjige zahteva vreme Na pitanje da li će uskoro objaviti još neku knjigu, Dojčinović je rekao da se nada da će opet imati vremena da se posveti pisanju knjige. "Imam nekoliko tema na umu i sve su iz sveta kriminala, ali pisanje knjige zahteva dosta vremena, pa je teško da to uklopim sa svakodnevnim poslom. Možda bude čak i nastavak Šarića", naveo je. faceboook, intervju na mrezi, istrazivacko novinarstvo, krik, mediji, novinari, stevan dojcinovicBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 08.09.2018

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/12085/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pregled nedelje: Šaćirijeva krštenica u tabloidima, tajni izveštaj Ministarstva odbrane, falsifikat odložio rušenje objekta na Pančiću

Objavljeno: 8.09.2018 Tweet I u ovoj nedelji novinari Insajdera došli su do informacija koje su pojedine nadležne institucije skrivale od javnosti. Tako je otkriveno da je Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju tražila krštenice švajcarskih fudbalera albanskog porekla koje su se potom pojavile u tabloidima, ali i da je interna kontrola Ministarstva odbrane, posle nesreće u fabrici "Milan Blagojević - Namenska" nakon čega su preminula dva radnika, zaključila da brojne radnje u ovoj fabrici nisu urađene u skladu sa propisima. Insajder ove nedelje donosi i nove informacije koje potvrđuju da su pojedine nadležne institucije radile u korist investitorke nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu i priložile kao zvaničan zapravo nepostojeći dokument. Uz ove teme, na sajtu Insajdera prethodne nedelje mogli ste čitati i neke od najvažnijih vesti koje su se događale u Srbiji u prvoj nedelji septembra među kojima su svakako i nove "trzavice" i informacije oko rešavanja pitanja Kosova. Foto: Insajder / Reprezentacija Srbije pre nekoliko meseci igrala je protiv Švajcarske na Svetskom prvenstvu u fudbalu, a tabloidi u Srbiji su danima pre i posle utakmice, neretko pežorativno, pisali o brojnim detaljima u vezi s švajcarskim reprezentativcima - Džerdanu Šaćiriju i Valjonu Behramiju. S naznakom "ekskluzivno" objavljivali su čak i kopije izvoda iz matičnih knjiga i izvoda o državljanstvu dvojice fudbalera, na kojima se vidi da dvojica reprezentativaca, pored švajcarskog, imaju i državljanstvo Srbije. Ko je odgovoran za to što su lični podaci dospeli u tabloide moraće da kaže tužilaštvo, ali Insajder za sada otkriva da je ove podatke prikupljao službenik Ministarstva unutrašnjih poslova na zahtev Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije. U ovoj Kancelariji međutim nema odgovora na pitanja novinara redakcije Insajder zašto su joj bili potrebni podaci dvojice švajcarskih fudbalera albanskog porekla rođenih u Srbiji kao i da li su oni iz ove Vladine Kancelarije dospeli u tabloide. Insajder došao do tajnog dokumenta Ministarstva odbrane u vreme nesreće u "MB-Namenska" Slučaj nesreće koja se desila sredinom jula prošle godine u fabrici za proizvodnju baruta "Milan Blagojević - Namenska" nakon čega su preminula dva radnika, prema istraživanju Insajdera, najbolji je primer nemara prema zaštiti bezbednosti na radu u ovoj industriji. Ovo dokazuje i interni izveštaj Ministarstva odbrane do kojeg su došli novinari redakcije Insajder. Kako se navodi u ovom dokumentu, u vreme nesreće u "MB Namenska" prošle godine, čak 11 "mera, radnji i postupaka" nisu realizovane u skladu sa propisima. Imajući u vidu činjenicu da je u vanrednom inspekcijskom nadzoru Ministarstva tek posle nesreće konstatovan veći broj propusta, postavlja se pitanje zašto propusti nisu ranije uočeni i otklonjeni. Nejasno je i zbog čega je izveštaj pod oznakom tajnosti, imajući u vidu da je očigledan interes javnosti kada je reč o kršenju standarda bezbednosti na radu. Šta je još prilikom interne istrage otkriveno u ovoj fabrici nakon pogibije radnika kao i koje je preporuke ovaj Sektor nakon kontrole dao, čitajte u temi Insajdera - Tajni izveštaj Ministarstva odbrane potvrđuje kršenje pravila u vreme nesreće u "MB-Namenska". Poslednji adut za odlaganje rušenja nelegalnog objekta na Pančiću - falsifikat Investitorka nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu Snežana Mitković tokom proteklih godinu i po dana pokušala je na sve načine da odloži i spreči rušenje armirano-betonskog objekta od više od 1.000 kvadrata, a u tome su joj pomogle i pojedine nadležne institucije. U međuvremenu, stigla je još jedna od potvrda koja ovu činjenicu dokazuje. Kako je potvrđeno redakciji Insajder, zahtev za legalizaciju objekta na Pančićevom vrhu, koji je poslužio da rušenje ovog nelegalnog objekta bude odloženo, ustvari je nepostojeći dokument jer se ne nalazi u zvaničnoj evidenciji Odseka za urbanizam i građevinarstvo Opštine Brus. Grdeličko brdo i Aleksandar Vučić Država, to smo mi Kako je ovaj odsek naveo u odgovorima Insajderu, zahtev za legalizaciju pod rednim brojem 353-4/1 a koji je investitorka Snežana Mitković navodno podnela 20. januara 2014. godine, nikada nije zaveden niti ga je taj Odsek ikada zvanično izdao. Istovremeno u Odseku za urbanizam Opštine Brus, koji se zvanično navodi kao izadavalac zahteva, nemaju odgovor na pitanje ko je izdao dokument i kako se on pojavio kao zvaničan zahtev koji je prosleđen Ministarstvu građevinarstva kada prema zvaničnoj evidenciji takav dokument ne postoji. Kašnjenja sa zakonom o Agenciji i izborom direktora javnih preduzeća, premijerka "komforna" za greške na Koridoru Novinari Insajdera u ovoj nedelji bavili su se i skoro objavljenim nacrtom novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je, sudeći prema tvrdnjama struke, znatno lošiji od onog koji je predložen pre dve godine. U temi "Novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije: Još jedna propuštena šansa da se korupcija svede na minimum" čitajte i koji su sve izgovori nadležnih bili za kašnjenje prilikom donošenja ovako važnog akta kao i šta je sve propušteno da se reguliše novim nacrtom Zakona o Agenciji. I dok "lov" na krivce i odgovorne za urušavanje potpornog zida na gradilištu auto-puta kroz Grdeličku klisuru i dalje traje, premijerka ipak smatra da su greške u redu. Kako je, ovim povodom, navela ona je "potpuno komforna sa tim da se možda desila greška" na toj deonici. Da je poštovanje zakona u Srbiji fleksibilna stvar govori i poslednji odgovor ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milana Krkobabića na pitanja novinara Insajdera kako da godinu i po od isteka zakonskog roka na javnom konkursu nisu izabrani direktori javnih preduzeća. Kako je Krkobabić ocenio, poštovanje zakonskog roka i nije prioritet, već da se odaberu kadrovi koji će imati pozitivne rezultate, bez obzira na to da li su stranački ili nestranački. U ovoj nedelji dogodio se i novi talas pretnji na društvenim mrežama upućene Povereniku Rodoljubu Šabiću u kojima se poziva i na njegovo streljanje. U izjavi za Insajder, tužilac za visokotehnološki kriminal najavljuje da će ove pretnje biti predmet istrage Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Bez dugo očekivanog dijaloga Beograda i Prištine Po pitanju Kosova najvažnija vest u ovoj nedelji je izostanak dugo najavljivanog dijaloga u Briselu. Iako je za petak bio zakazan sastanak Vučića i Tačija, a službe EU su ranije saopštile da se očekuje posvećeniji rad na postizanju dijaloga, do sastanka dvojice predsednika ipak nije došlo. Jedan od razloga je, kako je naveo direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju na tviter nalogu, to da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću odobrena delimična poseta Kosovu, odnosno nije odobrena poseta jezeru Gazivode. "Nakon svih gadosti koje su uradili ne želimo da ih vidimo", rekao je Đurić novinarima u Briselu. Osim toga, početak nedelje obeležilo je otvaranje pitanja razgraničenja, a koje Beograd i Priština posmatraju potpuno drugačije. Srbija pod razgraničenjem tumači dobijanje Severa, dok Kosovo smatra da bi razgraničenjem pripojilo Preševsku dolinu. Zanimljiv je i oprez stranih diplomata prilikom mogućnosti promene granica na Balkanu. Dok sa jedne strane podržavaju dijalog i hitno rešavanje problema Beograda i Prištine sa rezervom gledaju na to  da promene granice budu presedan za druga slična problematična područja. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 08.09.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DJB: Tužilaštvo da ispita tender za nabavku elektronskih dnevnika

BEOGRAD, 8. septembra 2018. (Beta) - Pokret Dosta je bilo zatražio je danas od javnog tužioca da ispita zloupotrebu službenog položaja onoga ko je pisao tender za nabavku elektronskih dnevnika za 1,6 miliona evra, jer je, kako navode, napisan tako da nijedna firma ne može da dobije posao, osim firme čiji je direktor povezan sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem.DJB traži od Agencije za borbu protiv korupcije da radi svoj posao i da istraži sukob interesa ministra prosvete Šarčevića."Svi uslovi tendera za kupovinu elektronskih dnevnika bili su takvi da se mogla javiti samo jedna firma, i to hrvatska firma 'Tesla' koja je već saradjivala sa ministrom prosvete Šarčevićem dok je vodio privatnu školu. Da je bilo još kompanija u konkurenciji za ovaj posao, cena softvera za elektronske dnevnike bila bi mnogo niža", ocenjuje DJB u saopštenju.U Pokretu navode i da podržavaju modernizaciju obrazovanja, ali da je u ovom slučaju reč o "nameštenom tenderu" i poslu koji je mogao da sačeka, jer i probno uvedeni elektronski dnevnici nikad nisu zaživeli, već roditelji moraju da idu u školu da im nastavnik pokaže ocene u elektronskom dnevniku."U školama u Srbiji nema toalet papira i sapuna, krovovi cure, djaci nemaju salu za fiskulturu, ali je ministarstvo odlučilo da za neverovantih 1,6 milona evra nabavi elektronske dnevnike", ističu iz DJB.Kako dodaju, to nije prvi put da se u obrazovanju javni interes naše dece prilagođava interesu jedne firme, i to još strane."Tržištem udžbenika – koje roditelji u Srbiji, koji zaradjuju 30.000 dinara i jedva preživljavaju, plaćaju 15.000 dinara po detetu – dominira nemačka kompanija. Slično se sada dešava i sa elektonskim dnevnicima. Cenu neodgovornosti države i partijskih veza preko kojih se izvlače pare iz budžeta – plaćaju roditelji i deca", navode iz DJB.

----------------------------------------------------------