Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 10.09.2018

Medij: Danas     Strana: 2

Rubrika: Biznis

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Reforma parafiskalnih nameta sledeći korak

Ubrzavanjeprivrednograstaprioritet nadprioritetima,poručio u razgovoru sapredstavnicima Američkeprivredne komore,

ministarfinansija Siniša Mali

Reforma parafiskalnih nameta sledeći korak

Dobffi smo više inidjati-

va u vezi sa izmenama aktuelnih zakona o porezu na imovinu, na dobit, na dohodak građana, kao i na soci-

jalne doprinose i uskoro ćemo javno predstaviti sve planirane izmene. Već u oktobru ćemo usvojiti Predlog zakona o naknadama kojim će neke od naknada biti ukinute. Problem nije visina naknada, već njihova predvidivost, kao i to što neke lokalne samouprave, samoinicijativno, uvode nove parafiskalne namete. Novina u Zakonu o porezu na dobit biće ubrzanje stope amortizacije na tehnologiju čime će biti umanjena dobit firmi ali će, s druge strane, privrednici imati prostor da ulažu u novu opremu. Cilj nam je da održimo, pa čak i podignemo, inače visoku stopu privrednog rasta, koja u prvih šest meseci ove godine iznosi 4,9 odsto. I rekordni priliv stranih investicija, koje su u prvom polugodištu iznosile 1,4 milijarde evra, što je 16 odsto više nego u istom periodu lane, govori u prilog tome da smo na dobrom putu, ali i da je važno da zadržimo finansijsku stabilnost i stvorimo što stimulativniji poslovni ambijent - rekao je Siniša Mali, ministar finansija, na radnom doručku koji je prošle nedelje organizovala Američka privredna komora (AmCham). On najavio smanjenje poreskih opterećenja na zarade, kao i ukidanje doprinosa za Nacionalnu službu za zapošljavanje od 0,75 odsto. Ministar je, kao još jedan domaći zadatak koji je sebi postavio, pomenuo reformu Poreske uprave, kao i carinske službe. Mali je u tom kontekstu podsetio da smo od Svetske banke dobili 50 miliona evra za reformu Poreske uprave, odnosno za uvođenje novog softvera i hardvera do 2021. „Do kraja godine bi trebalo da bude usvojen novi zakon o fiskalnim kasama, kako bi Poreska uprava, u realnom vremenu imala sve neophodne informacije. Takođe, radimo i na bržem povraćaju PDV-a. Novca u budžetu ima i ne vidim ni jedan razlog da se taj postupak ne ubrza“, naglasio je Mali.

- Ocena članica AmCham je da je ostvarena stabilizacija javnib fmansija, smanjen je javni dug i očuvana stabilnost budžeta, što zaslužuje sve pohvale. Uvereni smo da treba nastaviti u tom pravcu, a poslovno okruženje poboljšati reformom parafiskalnih nameta i javnih nabavki, zatim relaksiranjem deviznih propisa, kao i sistemskom reformom Poreske uprave kako bi privreda dobila krila za dalji rast i otvaranje novih radnih mesta. Već pet godina tražimo reformu parafiskalnih nameta, koju su prethodna tri ministra finansija započinjala ili nastavljala, i nadamo se da će taj posao, napokon, biti završen - naglasila je u razgovoru sa ministrom fmansija, Jelena Pavlović, predsednica AmCham.

Rezultati istraživanja Am-Cham o poslovnoj klimi i poverenju investitora, pokazuju da su pored parafiskalnih nameta i sistemske reforme oblasti javnih nabavki, predvidivost izmene poreskih propisa ključni izazov za poslovanje ne samo članicama te asocijacije, koja okuplja 200 američkih, međunarodhih i domaćih kompanija (u Srbiji zapošljavaju 100.000 ljudi i investirale su 14 milijardi evra), već i mikro, malim i start-ap kompanijama. M. Stevanović

- Aktuelni nivo deviznog kursa od 118 dinara za evro pogoduje uvoznicima, dok izvozno orjentisanefirmesprečava da budu konkurentne na inostranom tržištu. Da bismo parirali konkurenciji moramo stalno i mnogo da ulažemo. Mi smo investirali sedam miliona evra, ali nam treba i podrška države - kaže Ivana Veselinović, predstavnica firme Keramika iz Kanjiže. Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ukazao je na činjenicu da provizija Agenciji za osiguranje depozita iznosi 0,6 odsto i da taj trošak u bilansima banaka učestvuje sa 10 odsto.

- S predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda razgovaraćemo o povećanju penzija i ukidanju Zakona kojim su smanjene. Očekujemo da se penzije, koje su korigovane u novembru 2014. godine, već od oktobra povećaju. Uskoro će biti objavljeno na koliki procenat rasta primanja mogu da raučunaju najstariji građani Srbije. Misija MMF-a, na čelu s Džejmsom Rufom, stiže u Beograd 20. septembra kada će s Vladom Srbije započeti razgovore o tome šta je urađeno prethodnih meseci u okviru novog savetodavnog aranžmana, a biće reči i o planovima za narednu godinu - rekao je Mali novinarima, posle razgovora s članovima Američke privredne komore u Srbiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 09.09.2018

Medij: voice.org.rs

Link: http://voice.org.rs/vojni-rok-po-meri-vojnih-liferanata/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vojni rok po meri vojnih liferanata

September 9, 2018 in Analitički članci: Vojni rok po meri vojnih liferanataIza najave o vraćanju redovnog vojnog roka u Srbiji krije se više mogućih razloga, ali to sigurno nisu patriotizam ili želja za jačanjem odbrambene moći zemlje, već pre želja za bogaćenjem na račun vojske, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Iskustvo nas uči da u Srbiji udaranje u nacionalne talambase najčešće označava početak bogaćenja privilegovanih grupa povezanih sa režimom pa se, prema rečima naših sagovornika, opravdano postavlja pitanje da li je najava vraćanja redovnog vojnog roka - treniranje patriotizma u finišu "rešavanja problema Kosova" ili nabacivanje lake zarade tajkunima bliskim vlasti.Sagovornici VOICE-a podsećaju i na brojne primere iz istorije koji svedoče o bogaćenju tokom ratova, a u kojima značajne uloge igraju političari i njima bliski privrednici. Tokom ratova devedesetih, čak je bilo slučajeva da su sinovi pojedinih generala osnivali preduzeća koja su zatim postajala vojni liferanti i, na taj način, novac iz državne kase prelivali u privatne džepove.Ekonomski ispred partiotskih razlogaEkonomski analitičar Mijat Lakićević za VOICE ocenjuje da se treba fokusirati na ekonomske, a ne patriotske i nacionalističke razloge za eventualno uvođenje vojnog roka.- Kao što kaže ona izreka: čim neko krene da govori o patriotizmu, ja pogledam gde mi je novčanik. Nema šta drugo da bude osim tih nekih interesa, odnosno pokušaja nekih ljudi da izvuku materijalnu korist za sebe. Javni sektor se polako privatizuje, nema više Železare, nema više RTB-a, možda neće biti ni Telekoma, desetine drugih preduzeća odlaze u privatizaciju. Postoje te grupe ljudi koje su navikle da sisaju državni budžet, odnosno pare poreskih obveznika i građana Srbije, i oni sada traže novi izvor prihoda. A šta bi to bilo nego vojska - kaže Lakićević.Mijat Lakićević: Kod javnih službi, poput vojske ili zdravstva, vrte se ogromne pare koje na osnovu javnih nabavki odlaze u džepove različitih dobavljača (foto: Medija centar Vojvodine)Okruženi NATO-omMijat Lakićević podseća da se pod parolom nacionalizma i patriotizma uvek govori o velikim problemima i brigama, iako je realnost takva da su često takve priče samo paravan za lukrativne poslove pojedinaca. - Protiv koga ćete vi to da ratujete? Svuda oko nas je praktično NATO. Šta sad, mi ćemo da se bijemo sa NATO-om? To je potpuno besmisleno u svakom pogledu i onda, očigledno, znači da iza toga mora da stoji nešto drugo - kaže Lakićević. Sociolog Jovo Bakić, s druge strane, podseća da se Varšavski pakt urušio padom Sovjetskog saveza, te da ništa nije trajno. - Ono što je danas, ne mora biti sutra i pametan čovek razmišlja na duže staze, sa nekoliko alternativa. U tom smislu, NATO danas jeste, sutra nije - kaže Bakić. On napominje da je utisak da današnja Vojska Srbije i nije napravljena da služi interesima ove zemlje, bez obzira što je čine specijalne jedinice bogate ratnim iskustvom. - Vi specijalnim jedinicama ne možete da vodite čitav rat, jer nema vojske bez brojne pešadije. U tom smislu, ta vojska koja je napravljena pod reformskom palicom Dragana Šutanovca, jeste vojska u interesu NATO-a, a ne u interesu Srbije - ističe Bakić.Podseća da se kod javnih službi, poput vojske ili zdravstva, vrte ogromne pare koje na osnovu javnih nabavki odlaze u džepove različitih dobavljača.- Za vojsku su vezani veliki poslovi. Mi samo imamo u vidu avione, helikoptere i slično, ali za vojsku treba i sapun, toalet papir, maramice, odeća, kaiševi… Možeš da prodaješ najveću glupost, dugmad za košulje, pa da se na tom poslu obogatiš - kaže Lakićević.Ne zna se ni kad, ni poštoPodsetimo, predsednik Republike Aleksandar Vučić je prilikom predstavljanja remontovanih Migova najavio mogućnost vraćanja redovnog vojnog roka od 2020. ili 2021. godine. Mediji su odmah podsetili na procenu prethodnog ministra vojnog Zorana Đorđevića da bi za tako nešto trebalo izdvojiti oko 600 miliona evra. Đorđevića su zatim demantovali i aktuelni ministar Aleksandar Vulin i Vučić, koji je rekao da bi za vraćanje obaveznog vojnog roka trebalo izdvojiti od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od toga da li bi trajao tri ili šest meseci.Svi zainteresovani za služenje vojnog roka u mogućnosti su to i sada da učine bez ikakvih problemaNije precizirano na šta bi tih 90, 130 ili 600 miliona evra bilo utrošeno, ali je Đorđević još 2016. godine, iznoseći procenu od 600 miliona evra, upozorio da trenutno u vojsci nema kapaciteta za smeštaj, oblačenje, opremu i sve ostalo što bi trebalo u prvoj godini. Dodajmo i da je iz Ministarstva odbrane za N1 potvrđeno da je trenutno u izradi studija o svim modalitetima i mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka, uz podsećanje da vojni rok nikada nije ukinut već je odlukom Skupštine Srbije od januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka obustavljena.Duga istorija malverzacijaVladan Jovanović: Međuratna korupcija sistematski "sejana" sa najvišeg nivoa: iz dvora i vlade (foto: privatna arhiva)Istoričar dr Vladan Jovanović sa Instituta za noviju istoriju Srbije za VOICE ukazuje da je nabavka vojne opreme i naoružanja opšte mesto u svim korupcionaškim aferama od srpske kneževine pa do Drugog svetskog rata. Malverzacija u poslovima sa vojskom je, kaže, bilo čak i u "zlatno doba srpske demokratije", kako se naziva decenija između Majskog prevrata i Prvog svetskog rata.- Osnovni problem sa međuratnom korupcijom bio je taj što je ona sistematski "sejana" sa najvišeg nivoa: iz dvora i vlade. Pregovori o nabavkama vođeni su u tajnosti, mimo parlamenta i javnosti. Gotovo nijedna afera nije okončana sudskom presudom, a najveći broj nije ni ušao u pravodusudni sistem već je "rešavan" pred anketnim odborima i sličnim političkim komisijama. Uloga Milana Stojadinovića u cementiranju korupcionaškog sistema (i u poslovima sa vojnim nabavkama) u novije vreme se iz nekog razloga potcenjuje i mitomanski maskira njegovim "privrednim uspesima" koje je i sam agresivno i svakodnevno reklamirao putem radija, štampe i putujućih izložbi sa grafikonima svog "ekonomskog čuda". Istovremeno, Jugoslavija je prema ekonomskim pokazateljima toga doba bila na začelju Evrope, zajedno sa Portugalijom - kaže Jovanović.Ko hoće, može u vojsku odmahSvi zainteresovani za služenje vojnog roka u mogućnosti su to i sada da učine bez ikakvih problema. Sve neophodne informacije objavljene su na sajtu Ministarstva odbrane. - Na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije i za kurs za rezervne oficire Vojske Srbije, mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u tekućoj godini navršavaju od 19 do 30 godina života - navodi Ministarstvo odbrane.On podseća da se nakon pogibije kneza Mihajla politička moć iz dvora premestila u neformalne klanove bogatih porodica Hadži-Tomić i Babadudić, koji su imali svoje ljude u vrhu uprave i pojavljivali se naizmenično kao "sponzori" različitih ministara i pretendenata na vlast.- Prilikom nabavke opreme za 60.000 vojnika 1873. godine, poslovni ljudi iz klana Babadudića pojavili su se, po ustaljenom mehanizmu, sa nižim cenama tek nakon završene licitacije. Potom je vojni ministar Jovan Belimarković sklopio ugovor sa njima iako su čoja, šinjeli i obuća bili izuzetno lošeg kvaliteta. Ova afera je jako loše odjeknula među seljaštvom, što je priznao i sam knez Milan Obrenović - navodi Jovanović.Bakić: Potreban redovan, obavezan vojni rokJovo Bakić: Pristalica sam redovnog vojnog roka (foto: Medija centar Beograd)Sociolog Jovo Bakić ocenjuje da je, po svemu sudeći, vlast radila istraživanje javnog mnjenja i videla da je većina građana za uvođenje vojnog roka. On za VOICE kaže da je i sam pristalica redovnog vojnog roka, kao jedne od tekovina Francuske revolucije, jer uz prava i slobode, građani imaju i obaveze, poput vojnog roka. - I prava i slobode sutradan mogu biti ugrožene. A građanin je, pod uslovom da zaista uživa prava i slobode, vrlo zainteresovan da ih brani i to je uzajaman odnos građanina i države. Naoružanog građanina vlast može da se plaši, onog koji ne zna da rukuje oružjem, što će se iko plašiti - kaže Bakić, dodajući da priča o vojnom roku ne bi trebalo posmatrati iz dnevno-političkog ugla. Međutim, navodi Bakić, u konkretnom slučaju ne sme se isključiti ni mogućnost da su u prvom planu ipak interesi potencijalnih vojnih liferanata, interesno povezanih s vlašću. - To nimalo ne bi moglo da iznenadi bilo koga ko zna kako funkcioniše društvo u Srbiji i koja je veza između vlasti i bogataša. Ali, mislim da je pitanje malo veće specifičlne težine da bi se samo raspravljalo na tom nivou šta vlast hoće, a šta neće - ukazuje Bakić.Podseća dalje na Aferu Rašić-Vlajić iz 1908. kada su dvojica pukovnika srpske vojske, zadužena za procenu kvaliteta topovske municije omogućila uvoz škarta iz francuskih fabrika. Tri dana kasnije vojni ministar Stepa Stepanović podneo je ostavku. Jovanović dodaje i da je početak Prvog svetskog rata obeležila Peskarska afera iz jula 1914. kada je u mlinu industrijalca Konstantina Popovića za srpsku vojsku samleveno žito lošeg kvaliteta i uz to pomešano sa peskom kako bi dobilo na težini.- Popović je osuđen na četiri godine zatvora, ali je kao rezervni oficir ostao na slobodi zbog ratnih uslova. U obnovljenom sudskom procesu posle rata, on je oslobođen krivice na osnovu falsifikovanih dokaza, dok je afera zataškana - kaže Jovanović.Afere sina Nikole Pašića Sin Nikole Pašića bio vojni liferant umešan u brojne afereJovanović navodi da je u sred rata došlo do šverca platine Nemačkoj u koji su bili umešani sin Nikole Pašića, Radomir, i sekretar srpskog poslanstva u Parizu prof. dr Mihajlo Gluščević. Radomir Pašić imao je zapaženu ulogu i u aferi s konzorcijumom "Omnium Serbe", koji je 1921. godine ponudio Kraljevini SHS izgradnju velike fabrike oružja u kojoj bi, u narednih 25 godina, 51 odsto vlasništva bilo u francuskim rukama, dok je jugoslovenska država trebalo da uloži početni kapital, obezbedi besplatno zemljište, železničku vezu, popust na transport robe, uvoz neophodnih komponenata oslobođen carine i kontrole i sl. Upravljali bi "inostrani stručnjaci". Međutim, štampa je otkrila da je prava namera "Omnium Serba" bila da u Kraljevinu SHS uvozi rashodovano francusko naoružanje iz rata koje bi se delimično doterivalo u novoj fabrici i potom kao "novo" prodavalo jugoslovenskoj vojsci.- Među ostalim saučesnicima u aferi pominjani su tadašnji ministar vojske Milivoje Zečević, bivši ministar saobraćaja Velizar Janković, te ministri Milan Stojadinović i Vojislav Janić. Značajan akter afere bila je i Engleska trgovinska banka na čijem je čelu bio Stojadinović - objašnjava Jovanović. Svega par godina kasnije izbila je i afera oko uvoza 500.000 engleskih pušaka i municije preko pomenute francuske banke u koju su ponovo bili upetljani Radomir Pašić i Vojislav Janić, dodaje Jovanović. Podseća i na naftnu krizu iz 1932. koja je totalno blokirala vojsku, a čiji uzročnik je bio petrolejski kartel na čelu sa bratancem dr Stanka Švrljuge, dotadašnjeg ministra finansija. Jovanović ističe da je, usled nestašice vune 1940. žandarmeriji pretila opasnost da ostane bez novih šinjela, pa je raspisano nekoliko licitacija za nabavku čoje. Tadašnji predsednik vlade Dragiša Cvetković je lično intervenisao da se posao vredan 2,2 miliona dinara ustupi dvema firmama tadašnjih "tajkuna" iz Leskovca i Vučja.- Period kojim sam se do sada bavio pokazuje da je u uslovima atrofije državnih institucija korupcija uvek pravilo, a ne izdvojen slučaj. Većina pomenutih afera je nastala kao plod tajnih pregovora najviših nosilaca vlasti sa inostranim i domaćim preduzetnicima i "investitorima" - ističe Jovanović.Dalibor Stupar (VOICE)                                

----------------------------------------------------------

Datum: 09.09.2018

Medij: istinomer.rs

Link: http://www.istinomer.rs/clanak/2436/Suznji-sluze-parastos-demokratiji-a-gradjani-se-za-nju-bore

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Sužnji služe parastos demokratiji, a građani se za nju bore

"Moramo da dignemo glas kako bismo se izborili za društvo u kakvom želimo da živimo, a ne da pristajemo na politiku '2.000 dinara za gospođu', kakva nam se nudi."Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo. Pitanje je da li ćemo da uzmemo od nekakvog gradonačelnika novac koji je ukrao na različite načine ili ćemo reći, ne, ti gradonačelniče si moj zaposleni, ti predsednice Vlade si moja zaposlena. Ja sam tebe zaposlio kao građanin, ti meni polažeš račune, a ne obrnuto", kaže u intervjuu za Istinomer Raša Nedeljkov programski direktor organizacije Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nakon nedavnog sastanka organizacija civilnog društva sa premijerkom Srbije Anom Brnabić. Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović Za nekoliko dana je Međunarodni dan demokratije. Da li tim povodom treba da organizujemo proslavu ili parastos? (Tišina). Sama činjenica da mi dugo treba da odgovorim, nisam ni sam siguran. Ja mislim da mi treba da slavimo slobodu i prava koja smo kao građani osvojili do danas. Nikada nećmo živeti u idealnom svetu, ali možemo da živimo bolje. Upravo zbog toga i Dan demokratije jeste jedan od simboličnih datuma kada svi oni koji žele da žive u demokratskom društvu treba da se probude i dignu glas. U suprotnom možemo da se složimo sa sudbinom koja nas čeka i da budemo sužnji. Oni koji žele da budu sužnji ili robovi, mogu da drže parastos demokratiji, oni koji žele da budu građani, treba da je slave i da se bore za nju. Da li nedavni sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima civilnog sektora na kojem je i Crta učestvovala predstavlja otvaranje pravog dijaloga između civilnog sektora i vlasti ili je to samo incident? To ćemo znati uskoro ukoliko ne dođe do sličnog događaja sa drugim organizacijama civilnog društva. Mislim da je važno što se taj razgovor dogodio u društvu u kojem dijalog ne postoji i koje ima samo tragove demokratije. Dakle, mi nemamo kulturu dijaloga ni u parlamentu, gde bi trebalo da bude debate, već imamo jedan uličarski, mizerni način razgovora između narodnih poslanika koji svojim ponašanjem unižavaju, prvo instituciju, a zatim i građane. Dijalog između organizacija civilnog društva i vlasti u suštini ne postoji.Zašto ne postoji? Zbog vlasti ili zbog civilnog društva?Za razgovor je potrebno dvoje i uvek postoji krivica i odgovornost jedne i druge strane. Da bi neko razgovarao mora da bude zreo. Dva čoveka mogu da razgovaraju da jedan priča, drugi da se pravi da sluša, ili da i jedan i drugi viču i ne čuju jedan drugoga. Ono što smo trenutno dobili je da je premijerka nakon prvog razgovora sa organizacijama civilnog društva, kada je u poseti Srbiji bila premijerka Norveške tražila i drugi razgovor na neke druge teme. Po meni je to pozitivan korak.Imajući u vidu političku moć predsednika države, da li ste vi razgovarali sa predstavnicom vlasti koja zaista nešto može da pomeri i promeni? Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo koje podrazumeva tri grane vlasti i ovlašćenja svake od te tri grane. Mi smo svesni toga da u rukama premijerke ne leži moć. U Srbiji moć leži u kartel političkim partijama.Koji je onda smisao tog sastanka?Ipak, ona je formalno - pravno neko ko vodi Vladu, neko ko čak i u situaiciji da nema svu političku moć Srbiji, ima neku moć donošenja odluka. Sa druge strane, pravi se kakva takva praksa razgovora između organizacija civilnog društva, šalje se poruka drugim političarima u Vladi, onima koji su u subordinaciji u odnosu na premijerku. Na kraju krajeva, učimo se i mi iz organizacija civilnog društva kako treba da se razgovara sa predstavnicima vlasti. Pri tom, nemamo iluziju da sve ono što smo želeli da poručimo vlasti biti prihvaćeno na pravi, konstruktivan način. Nismo mi očekivali da ćemo jednim razgovorom rešiti sve probleme, recimo pitanje reforme Ustava, ili Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naravno da nismo naivni, ali kada neko ponudi razgovor, ja mislim da je naša društvena odgovornost da ga prihvatimo, da ponudimo činjenice i da ne odustajemo od poziva da se taj razgovor nastavi. Sada je, na neki način, lopta u rukama predsednice Vlade.Ali ako idete na razgovor, kakvu poruku šaljete građanima o čijim potrebama i očekivanjima organizacije civilnog drutšva moraju da brinu? Deluje da glumite da se tu nešto dešava, a u stvari se ne dešava ništa.Mi smo na tom sastanku slali poruku i onim ljudima koji slušaju i prate šta radi premijerka. Dakle, nije ono što se čulo na tom sastanku bilo samo za njene uši, poruke su došle i do ljudi koji donose odluke. Bilo je tamo razgovora i o temama za koje je premijerka odgovorna. Sa druge strane, ako možemo da napravimo paralelu, neko maliciozan bi mogao da kaže, a zašto bismo uopšte izlazili na izbore, recimo, za Skupštinu Grada Beograda kada su prvi na listama predsednici partija, pa čak i predsednik republike. Pa ipak, mnogi građani Beograda su izašli na birališta, pa čak i ako nisu glasali za neku od tih opcija. To pokazuje da u Srbiji ne postoji ni dovoljno velika potražnja za politikama i za političkim rešenjima koje partije treba da nude na izborima. Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović Pa da li, onda, nevladine organizacije pristajanjem na razgovor daju legitimitet takvoj političkoj situaciji u kome jedan čovek ima svu političku moć? Ja mislim da smo mi sastankom sa predsednicom Vlade, zapravo, pružili podršku sistemu. Vlada je nosilac politike u jednom društvu. Ukoliko bismo išli da razgovaramo sa predsednikom, mi bismo kršili Ustav. Mi smo kao odgovorna organizacija civilnog društva vodili razgovar na pravoj adresi. Ta prava adresa u ovom trenutku ima političku moć takvu kakvu ima. U prethodnom mandatu, tu političku moć je imao premijer Aleksandar Vučić. Ukoliko bismo išli isključivo tamo gde leži politička moć, mi bismo direktno urušavali sistem koji pokušavamo da branimo.Razgovaralo se reformi Ustava, o Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o poglavlju 35… Da li će i šta od svega što se moglo čuti na razgovoru imati efekta? Da li je Crta zadovoljna sastankom sa premijerkom?Pa ja ne mogu da kažem da sam zadovoljan ishodima, posebno u odnosu na temu slobodnog pristupa informacijama od značaja koju je Crta kandidovala. Pokušali su da tu temu uvuku u partijko-političku arenu, odnosno da se o instituciji Poverenika priča iz ugla dnevne politike. Mi smo tamo otišli da bismo se bavili Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje idu u pravcu smanjenja prava građana. Nismo dobili odgovor na postavljena pitanja od državnice Ane Brnabić, već od političarke Ane Brnabić.Koji ste odgovor dobili?Odgovor premijerke nije išao u pravcu razumevanja šta je problematično u odnosu na izmene zakona, već kako oni percepcipiraju ulogu Poverenika u društvu. Oni Poverenika vide kao političkog aktera, a ne kao kontrolni mehanizam vlasti. I time su pokazali osnovno nerazumevanje uloga nezavisnih kontrolnih tela, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, ili pak, Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Političari u Srbiji bi bili srećni kada te institucije ne bi postojale, ili još srećniji ukoliko postoje, ali ne rade svoj posao. A tu smo onda mi - građani koji treba da podignemo glas i da branimo te institucije, jer ukoliko nema parlamenta koji propituje ministre, ili Agencije za borbu protiv korupcije koja sankcioniše ili pokreće postupke protiv, recimo, korupcije u izbornom procesu, onda će političari raditi šta im je volja.I sada imamo instituciju Poverenika i Agenciju za borbu protiv korupcije, pa političari, sve jedno, rade sve što žele. Zato što te instutucije nemaju podršku građana. I tu je sad pitanje - šta je starije koka ili jaje. Za mene smo mi kao građanska, demokratska Srbija, recimo, izgubili REM onda kada su rekli da neće da posmatraju i analiziraju medijsku scenu tokom predizborne kampanje. Tu su građani izgubili.I šta se dogodilo nakon toga?Mnogo toga. Imali smo tri izborne kampanje u nizu koje su bile navijačke propagandne mašinerije, a to je, između ostalog, plaćeno novcem građana kroz RTS.U kojoj meri ste svesni da je metafora građanske pobune u Srbiji danas žena koja je ubila preduzimača koji je ucenjivao? Šta nam to govori o poverenju građana u institucije? U Srbiji ne postoji sistem vladavine prava, već imamo ljušture od institucija. Upravo je ovaj slučaj pokazao da, nažalost, sistem ne radi. Sistem će raditi onda kada neko bude dovoljno glasno tražio da sistem radi. Dakle, mi moramo da dignemo glas, kako bismo se izborili za ono društvo u kakvom želimo da živimo, a ne da pristajemo na politiku "2.000 dinara za gospođu", kakva nam se nudi.Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović    

----------------------------------------------------------