Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 13.09.2018

Medij: Alo     Strana: 3

Rubrika: Aktuelno

Autori: Jelena Đondović

Teme: Korupcija

Naslov: PARADA RAZDORA!

PARADA RAZDORA!

Parada razdora u Đilasovom Savezu? U nedelju će biti održana gej parada pod nazivom „Ragada ponosa Beograd 2018“, a sam taj događaj veliki je izazov za novoformiranu koaliciju Savez za Srbiju, iz prostog razloga što stranke koje čine tu koaliciju i njihovi lideri imaju dijametralno suprotstavljene stavove po pitanju LGBT populacije.

Dok su Demokrate i predstavnici Levice Srbije osvedočeni prijatelji gej populacije koji su bili redovni gosti na ranijim „Paradama ponosa“, Dveri Boška Obradovića godinama su se zalagale da se ta manifestacija zabrani, a zbog uvreda na račun LGBT populacije nebrojeno puta su završavali i na sudu. I sam vođa koalicije Dragan Đilas svojevremeno je bio proglašen za homofoba, budući da je, kako su sami LGBT aktivisti tvrdili, bio protiv ostvarivanja njihovih elementarnih prava...

Da li će do nedelje SZS zauzeti stav po pitanju „Parade“, nije još poznato, iako je, kako smo nezvanično saznali, među njima bilo razgovora na tu temu, i to nimalo prijatnih. Gej aktivisti, sa druge strane, gotovo jednoglasno poručuju da zbog saradnje sa Dverima nikog iz Saveza ne žele da vide na svom događaju.

- Iskustvo nam pokazuje da gde su Dveri, tu je i homofobija. Kad su bili sa DJB-om u koaliciji, Pokret „Dosta je bilo“ nije smeo da pomene LGBT populaciju i nisu smeli da dođu na tribinu o LGBT pravima tokom kampanje. Isto se dešava i sada. Nažalost, neće DS da unormali Dveri, već će Dveri da zagade celu koaliciju. Bio bi bezobrazluk da se uopšte pojave na paradi dok prave koaliciju sa homofobima! Stop licemerima - kaže Predrag Azdejković za „Alo!“.

Politički analitičar Bran

ko Radun ističe da stav o gej paradi nije uopšte bezazlena stvar i da on stranke i te kako može da košta birača.

- Malo je poznat podatak da je Demokratska stranka pala na gej paradi, ali onoj prvoj, na kojoj je došlo da masovnih sukoba i obračuna. Oni su tada pali i nikad se nisu oporavili, to je bio pad sa trideset i nešto odsto na dvadeset i nešto odsto podrške građana. Dakle, nisu pali ni na Kosovu, ni na

korupciji, nego na gej

paradi i tim do-

gađajima. Baš

zato mislim da će Savez za Srbiju dobro da razradi taktiku šta će da rade, pokušaće da ne budu međusobno suprotstavljeni, što će biti nemoguće. Oni se obra-

ćaju i građanskoj opciji, ali i ovoj nacionalnoj, a zapravo se, ispostavlja se, nikom ne obraćaju, odnosno da ih niko ne čuje, jer ne deluje ubedljivo ni jednoj, ni drugoj Srbiji - komentariše Radun.

Jelena Đondović

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Danas     Strana: 10,11

Rubrika: Bez naslova

Autori: M. N. Stevanović

Teme: Korupcija

Naslov: Politicke igre dovele Azotaru do stečaja

Ni nalog Evropske unije da se ispitaju slučajevi spornih privatizacija nije pomogao najvećoj srpskoj fabrici veštačkog đubriva

Politicke igre dovele Azotaru do stečaja

Da li će

Azotara da ode u stečaj

zbog

dugova koji premašuju 200 miliona evra, što je

inače

dvostruko

više od

procenjene

vrednosti imovinetog preduzeća.

Gotovo 90 odsto

potraživanja čine dugovi

prema

Srbijagasu,

u čijem sastavu

inače

posluje, i prema

NIS-u

Beograd // Najkasnije sutra Privredni sud u Pančevu objaviće odluku da li će Azotara da ode u stečaj zbog dugova koji premašuju 200 miliona evra, što je inače dvostruko više od procenjene vrednosti imovine tog preduzeća. Gotovo 90 odsto potraživanja čine dugovi prema Srbijagasu, u čijem sastavu inače posluje, i prema NIS-u. Najveća fabrika azotnog đubriva na Balkanu ijedini proizvođačamonijaka na tom prostoru, strateški je važan privredni resurs, ali se ona već godinama bori sa teškoćama i aferama u kojima se pominju višemilionske štete. Razrešenju nije pomoglo ni to što je svrstana na listu od 24 slučaja visoke korupcije koju je Evropska unija prosledila Srbiji sa preporukom da te predmete istraži.

Tačno je da su nevolje Azotare postojale i pre privatizacije, jer je fabrika, projektovana za veliko jugoslovensko tržište, bila ozbiljno ugrožena sankcijama i zbivanjima s kraja prošlog veka. Međutim, prodaja celokupnefabrikeza 13 miliona evra konzorcijumu domaćeg Univerzala i litvanskih firmi Arvi i Saniteks, koji je izabran među pet ponuđača (od kojih jejedan biotakođe konzorcijum Farmakoma i Sojaproteina, zatim dve mađarske i jedna češka kompanija) 2006. godine, doneo je nova

dugovanja. Investicioni plan „težak" 30 miliona evra, što je bio uslovda se proizvodnja nastavi u punom obimu, nije ispunjen. Glavni problem bioje što su novi vlasnici umesto obećanog ulaganja, razmontirali i prodali za 32 miliona evra najprofitabilniji pogon „Karbamid 2", bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, pri čemu se ne zna gde jetaj novaczavršio.

Umesto najavljene dobiti od pet miliona evra, Azotara je već naredne godine po privatizaciji imala blokiran račun, u minusuje bilaza 28 miliona evra, a najveće dugovanje bilo je prema Srbijagasu i EPS-u. Radnici i sindikati dve godine su štrajkovima pokušavali da skrenu pažnju na to da se kupoprodajni ugovor ne poštuje, i tek početkom 2009. ta privatizacija je raskinuta. Zbog učešća u pljački Azotare, kako je tada ocenjena prodaja fabričkog pogona, pravi vlasnik Univerzala, Dušan Stupar, uhapšen je početkom 2012, pred predsedničke izbore. Javnost je bila podeljena da li je to učinjeno zaista zbog krivice ili zbog sumnje tadašnje vlasti da je on jedan od finansijera Srpske napredne stranke. Stupar je već posle nekoliko meseci, nakon dolaska naprednjaka na vlast, pušten, proces nije nastavljen, ali je zato on zbog hapšenja podneo prijavu protiv bivšeg predsednika Borisa Tadića.

Tekšto je minulo interesovanjeza Azotaru zbog malverzacija u privatizaciji, fabriku, sada u državnom vlasništvu, potresle su nove afere. Oko

desetak miliona evra bila je procenjena šteta i za Azotaru i za državnu kasu zbog afere oko prodaje đubriva firmama koje su imale pravo na regresiranu cenu. Problem je nastaojer su one te količine preprodale preduzećima koja po uredbi nisu mogla da dobiju jeftinije đubrivo. Glavni akteri u startu bili su bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin i zastupnik konsultantske kuće Ces Mekon Zvonimir Nikezić, ali i veliki broj vlasnika i direktora firmi. Tokom postupka, predmet je izrastao u najveći slučaj koji se vodi pred Specijalnim sudom, jer je spisak premašio 50 optuženih lica. Epiloga u tom procesu još nema.

Gotovo istovremeno, 2012. otvorila se i istraga u „aferi žito", u kojoj je, prema proceni tužilaštva, Azotara oštećena za 18 miliona evra. Naime, fabrika je od Direkcije za robne rezerve najpre pozajmila, po ceni od 12,5 dinara za kilogram, 50.000 tona pšenice, iako nije bilo jasno zbog čega. Ta pšenica je dalje prodata Viktorija grupi, koja je inače u svom

kontingentu već imala značajne zalihe žita, pa je mogla i da ugovori jeftiniju cenu, od 11 dinara za kilogram.

Azotara, koja se inače u tom

periodu borila za likvidnost, bavila se i novčanim pozajmicama i to firmama sa pojednim uglavnom anonimnim vlasnikom, a da se ne zna zbog čega je to činila kada niti je registrovana za takve poslove niti je iz njih imala zaradu.

Nijedna od otvorenih afera, nakon višegodišnjih istraga i nekoliko pokrenutih sudskih postupaka, nije pravosnažno okončana. Istrage i ročišta, koji se zahuktaju kada dobiju političku podršku a splasnu kada je izgube, čak i da se završe optužujućim presudama, neće pomoći Azotari da se izvuče izteškoća. Naime,ono štoje bila svrha preispitivanja predmeta sa „liste 24", da se istraži da li je bilo korupcije i kako se načinjena šteta može sanirati nije učinjeno. Novac koji je izvučen iz fabrike, ne može da se vrati. Srbija nije izgradila efikasan mehanizam obeštećenja, posebno ne kada je privredno pravo u pitanju, tako da će konačan ceh platiti najpre zaposleni, kojih je sve manje, a potom i građani Srbije. Uz to, „čerupanje" fabrike nastavljenoje u velikom stilu i kada je prešla u državno vlasništvo. Pre nekoliko meseci, kada je otvoren predstečajni postupak, šef odborničke grupe „Savez za Srbiju" u Skupštini Beograda, Dragan Đilas, optužio je vlast da namerno gura Azotaru u stečaj, a da tome doprinosi i činjenica da đubrivo, čija je proizvođačka cena 300 dolara po toni, prodaje po 190 dolara firmi koja je pod kontrolom naprednjaka, sa obrazloženjem da je cena spuštena zbog avansnog plaćanja.

  1. N. Stevanović

Nekoliko tužilačkih istraga i sudskih procesa nije uspelo da rasvetli ko je sve opljačkao Azotaru

Čak i da se donesu optužujuće presude, nema načina da se šteta ispravi

I radnici

napustili fabriku U pančevačkoj Azotari pred najavu stečaja ostaloje oko 900 radnika. Većina njih, više od 800, prijavila se na evidenciju nezaposlenih i dobili su otpremnine prema odredbama jednog od ponuđena tri modela. Uglavnom je prihvaćena opcija isplate trećine zarade za svaku godinu radnog staža a najveći iznos otpremnineje 12.000 evra. U pogonima je ostalo svega nekoliko radnika koji završavaju remont postrojenja i obezbeđuju fabriku.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Danas     Strana: 10

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Rečnik Poglavlja 23

SKRINING - U julu 2014. godine završen je proces

skrininga za Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava. U toj prvoj fazi pregovaračkog procesa izvršena je procena stanja u Srbiji u odnosu na standarde Evropske unije u oblasti reforme pravosuđa, zaštite Ijudskih prava i borbe protiv korupcije.Tu procenu EU je izradila na osnovu dvaju sastanaka nadležnih službi Evropske komisije i institucija Srbije tokom skrining procesa (tzv. eksplanatorni i bilateralni skrining), kao i na osnovu izveštaja međunarodnih organizacija, nevladinog sektora i saznanja samih država članica o stanju u Srbiji.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Dijalog

Autori: Dobrivoje Antonić

Teme: javne rasprave

Naslov: Zamislite, pa se zamislite

Zamislite, pa se zamislite

Dobrivoje Antonić

Zamislite vest na svim naslovnim stranama i u udarnim emisijama svih medija,dajepredsednik države razgovarao sa liderima parlamentarnih stranaka u Srbiji i time otvorio unutrašnji dijalog o Kosovu. Većina opozicionih lidera nije se složila sa načinom na kojije predsednikzamislio dijalog i šta muje krajnji cilj, ali su sesvi složili da je dijalog jedino rešenje i da će ga nastaviti. Srbija bi stvarno bila demokratska država.

Zamislite da je predsednica Skupština Srbije uvrstila u dnevni red predlog zakona jedne opozicione poslaničke grupe i otvorila raspravu, na kojoj nije bilo političkih nadgornjavanja, već se raspravljalo samo o sadržaju predloga. Najviša institucija Srbije bi radila u konstruktivnoj demokratskoj atmosferi.

Zamislite da je Ustavni sud po hitnom postupku otvorio raspravuozakonuo

privremenom umanjenju penzija. Zamislite da jejavni tužilac na konferenciji za medije, bez prisustva političara, objavio da je otvorena istraga o rušenju objekta u Savamali. Srbija bi bila pravna država, a sudstvo nezavisno.

Zamislite da predsednica vlade u prisustvu predsednika države saopštava da su se stvorili uslovi, finansijski i politički, da se ukine zakon o umanjenju penzija i da će se ispoštovati odluke Ustavnog suda. Institucije u Srbiji bi radile svoj posao.

Zamislitedaje Beogradski univerzitet, posle iscrpnog i obimnog rada komisija po fakultetima, saopštio da se došlo do zaključka da su te i te doktorske diplome funkcionera plagijati. Razmatrane su i diplome tih i tih funkcionera i došlo se do zaključka da one nisu sporne. Nadležni organi sprovešče proceduru za izricanje sankcija svima koji su omogućili da do ovih slučajeva dođe. Tamo gde ima osnova podneće se i krivične prijave. Univerziteti u Srbiji imali bi stvarnu autonomiju.

Zamislite da je predsednik Srpskeakademije nauka i umetnosti kritikovao neki potez državnog vrha, pa su mu se na razgovor najavili predsednik države i predsednik vlade. Prihvatili su opravdanu kritiku i dogovorili se o češćim susretima. SANU bi i dalje bila vrhunska nacionalna institucija i ne bi bila pod uticajem trenutne vlasti.

Zamislite odgovor patrijarha srpskog da to pitanje nije za Crkvu, već za državu, u šta se Crkva neće mešati. Crkva i država bi bile odvojene.

Zamislite izjavu za medije na auto-putu, tehničkog direktora Koridora Srbije, u prisustvu predsednika države, ministarke, direktora i drugih funkcionera, kojom saopštava da je struka došla do zaključka zbog čega se brdo obrušilo i šta dalje treba preduzeti. Javna preduzeća bi u Srbiji funkcionisala.

Zamislitedaješef

inspekcijskih službi u prisustvo ministarke za građevinu i građevinskih inspektora na konferenciji za medije saopštio da su srušene sve nelegalno izgrađene kuće na Savskom nasipu, među kojima su i kuće porodice bivšeg predsednika države. Inspekcije bi bile nezavisne i imale bi svoju svrhu.

Zamislite da se nesrećni slučaj sa rušenjem vojnog helikoptera i pogibijom nedužnih Ijudi desio u vreme prethodne vlasti, na samom kraju mandata tadašnjeg ministra vojnog, kakvu bi efikasnost ostvarile strukture vojne, tužilaštvo i skupštinski anketni odbor. Kakve bi tek izjave bile, o ovom događaju, funkcionera sadašnje vlasti.

Zamislite da je kafanu na vrhu Srbije na Kopaoniku od hiljadu kvadrata, u nacionalnom parku, sagradila svastika jednog lidera iz Saveza za Srbiju, a ne tajkun vladajuće stranke pod tuđim imenom, kakvu bi efikasnost ostvarili opština, inspekcija, ministarstva, tužilaštva, sa utrkivanjem funkcionera da istaknu svoj doprinos, a tek kakve bi bile izjave predsednika države na svim nacionalnim medijima redom. Šta mislite u kom roku bi bila srušena ova građevina, ne ćekajući da prezimi jošjednu zimu sa kojim dinarom više. Zakoni u Srbiji su efikasni samo za protivnike.

Zamislite da je Srbija

demokratska i pravna država.

Zamislite,  

? Zamislite da je kafanu na vrhu Srbije na

Kopaoniku od hiljadu kvadrata, u nacionalnom parku, sagradila svastika

jednog lidera iz Saveza za Srbiju, a ne tajkun vladajuće stranke pod tuđim imenom, kakvu bi efikasnost ostvarili opština, inspekcija, ministarstva, tužilaštva, sa utrkivanjem funkcionera da istaknu svoj doprinos, a tek kakve bi bile izjave predsednika države na svim nacionalnim medijima redom

pa se zamistite.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Snežana Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Srpsko Kosovo od Miloševića do Vučića

Srpsko Kosovo od Miloševića do Vučića

? Oni, koji su svojim

postupcima i izjavama, tokom

devedesetih, izazivali, malo je reći, najniže strasti i životinjske porive u običnim Ijudima, uterujući im strah za goli opstanak i podstičući mržnju prema drugim narodima, nikada nisu kažnjeni, ni prozvani kao bar mogući dželati ne samo drugih, već i sopstvenih građana. I tu je običan čovek zapravo vrlo malo mogao da uradi, da se odupre propagandi

Snežana Čongradin

Sva tragičnost ratnih sukoba, zločinaca i njihovih žrtava, svela se u pozno tranzicijsko doba na trgovinu i potkusurivanje kao načinu za navodno uspostavljanje trajnog mira između Srba i Albanaca. 0 zlu i nevinosti, propagandi i podložnosti, ranjivosti, ne govori se, jer je vrednost ljudskih života izgubljenih u ratu drastično opala tokom poslednje dve decenije od prestanka sukoba, a u vremenu novog zamaha i nastavka drastičnog siromašenja i pljačkanja građana u mirnodopskim uslovima. U tom novonastalom, postratnom periodu, vremenu otimanja javnog dobra, pljačkaške privatizacije, najveći broj građana sveden je, posle ratnika za profiterstvo nekolicine zlikovaca - na klasične robove u korupcionaškom ekonomskom sistemu. Za to vreme, osuđeni ratni zločinci uglavnom su uveliko izdržali svoje kazne, da bi povratkom u Srbiju zauzeli udobne herojske položaje i status koji su im nikada lustrirani političari, ratni huškači, potom predvodnici korupcionaškog i lopovskog sistema, obezbedili. To je najmanje što su ti političari mogli da urade za njih, za izvršitelje svojihbolesnih, nacionalističkih zamisli i sprovođenja ideja 0 smrti, mučenju, mržnji, kao najvišem 1 najdubljem smislu života.

Oni, koji su svojim postupcima i izjavama, tokom devedesetih, izazivali, malo je reći, najniže strasti i životinjske porive u običnim ljudima, uterujući im strah za goli opstanak i podstičući mržnju prema drugim narodima, nikada nisu kažnjeni, ni prozvani kao bar mogući dželati ne samo drugih, već i sopstvenih građana. I tu je običan čovek zapravo vrlo malo mogao da uradi, da se odupre propagandi, pa bi pozivanje na njegovu odgovornost bilo neljudsko, oholo, baš onako kako i izgleda u stvarnost u kojoj se to uveliko i čini. Nisu Milošević, Vučić i Dačić krivi, mi smo govna. Nisu ni oni koji su ih kao revolucionari svrgnuli sa vlasti krivi što su izneverili svaku pomisao i nadu da je moguće neko bolje sutra, mi smo govna. Obični ljudi su govna a oni su carevi za sva vremena, vremena koja postoje samo za njih, za pranje krvavih ruku, dalje punjenje prepunih džepova, za borbu za povratak na vlast. U većinskoj interpretaciji, oni su snalažljivi, iskusni, inteligentni, a zapravo su lako uočljivi teški lažovi, lopine i, u kontekstu, aktuelnog završetka kosovskog ciklusa, inspiratori zločina protiv čovečnosti.

U toj konačnici Aleksandar Vučića i Ivice Dačića, došao je i Slobodan Milošević, balkanski krvnik i ubica na red da se postavi kao veliki lider. Dobrodušan, sa čistim i humanim namerama, ali, u toj neobičnoj ljudskosti i otvorenosti, sledstveno naivan i nespreman da odgovori na svu opakost i surovost sveta oko nas. Izjave V učića o Miloševiću kao velikom lideru, očekivano, imale su ogroman odjek u regionu, jer u zemljama bivše Jugoslavije, pored svih odlika zaostalosti, ipak nemaju razloga da veličaju ubicu, kao što je to slučaj u Srbiji, gde vladaju njegovi direktni politički saučesnici. Zato Vučić pred Srbima sa Kosova, direktnim žrtvama neodgovorne i manipulatorske politike unazad dve decenije, čiji je pozamašan deo bio, može da kaže da j e Slobodan Milošević veliki srpski lider. „Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili puno lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili", reči su V učića sa funkcije šefa države, dvadeset godina posle uspešno obavljene ratno huškačke uloge.

Predsednik Srbije je u istom maniru podsetio na skup na Gazimestanu na kojem je pred više stotina hiljada ljudi govorio Slobodan Milošević. „Rge skoro 30 godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi od toga ko ga i kako tumači, sećate li se kako? Pevali su. I to zajedno, sve te stotine hiljada, pevali su verom i uverenjem, pevali su zaneseni i poneseni, onu poznatu ‘Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala”, rekao je Vučić tri decenije posle tog zlokobnog opštenarodnog ludila, pred tek par hiljada nesrećnih Srba na severu Kosova. Po stepenu ugroženosti od politike čiji je najekstremniji deo bio upravo Vučić, odmah iza deset hiljada kosovskih Albanaca direktno pobijenih od Miloševićevih policijskih i vojnih snaga.

I, tako se danas završava kosovski ciklus, od Miloševića do Vučića - u smrti i gladi, u istoriji ogromne nacionalne sramote, čiji se kraj, sa ovakvim predstavnicima, ne nazire.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Nedeljnik     Strana: 22,23,24,25

Rubrika: Bez naslova

Autori: Željko Pantelić

Teme: Korupcija

Naslov: Velika Albanija je veliki blef

Velika Albanija Je veliki blef

Prema zvaničnim podacima, Albanija je u poslednje dve i po decenije izgubila 20 odsto stanovništva, preko 700.000 Ijudi. Albanci su i dalje najmlađa nacija u Evropi, ali sem par hiljada usijanih glava, opijenih nacionalizmom ili džihadizmom, umesto sna o Velikoj

Albaniji, mladi Albanci sanjaju o bekstvu u SAD, Švajcarsku ili države EU

Željko Pantelić

Iza priče o tzv. Velikoj Albaniji nije postojao i ne po-

stoji nijedan osmišljen i izvodljiv plan. Velika Albanija može da nastane samo kao istorijski incident, kao rezultat antisrpske politike, ali Srbija nema remetilački kapacitet iz devedesetih da bi tzv. Velika Albanija mogla da dobije međunarodnu podršku i priznanje. Nije realno ni albansko ujedinjene ucenjivanjem EU, ma koliko ono bilo ozbiljno a EU slaba. U Briselu, Vašingtonu, Rimu i Berlinu su uvereni: eventualna Velika Albanija bi već posle prve godine ušla u vrtlog podela i unutrašnjih sukoba koji bi vodili u krvavi građanski rat svih protiv svih. Takođe, evropske i američke diplomate ne veruju da bi politički lideri u Prištini pristali da im komanduje Tirana i da Velika Albanija ne može da bude rešenje, već samo „veliki haos“, kako za Albance, tako za njihove komšije i celu Evropu.

Kao što Veliku Albaniju sanjaju oni koji i dan-danas mašu baukom Velike Srbije, tako i srpski nacionalpopulisti i proruski mediji zamajavaju građane pričom o ujedinjenju Albanaca. Istini za volju, povremeno im i sa Zapada stigne poneka asistencija za širenje psihoze. Velika Albanija živi samo u glavama albanskih emigranata širom sveta, koji se nikad ne bi vratili da žive u njoj, kao san dela kosovskih Albanaca i dela intelektualne elite.

Izjave albanskog premijera Edija Rame i kosovskih lidera koji, s vremena na vreme, „mašu“ ujedinjenjem, kao upozorenjem EU ako ne ubiza njihove evropske integracije, po-

kušaj su da se skrene pažnja sa porazne realnosti: Kosovo i Albanija su države u kojima se ne zna gde počinje kriminal a gde država. Nezavisno pravosuđe, efikasna administracija, sloboda medija, poštovanje prava i sloboda, suzbijanje korupcije, samo su lepe želje u govorima Rame i Tačija za inostrane medije.

Nikola Altijero, general italijanske Gvardije di financa, brutalno je demantovao albanskog ministra unutrašnjih poslova Fatmira Džafaja da Albanija nije više zemlja proizvođač marihuane: „Prošle godine smo zaplenili 34,9 tona marihuane iz Albanije, ove godine u prva četiri meseca već smo prešli 10 tona.“ Džafaj je na mestu ministra policije nasledio čoveka od poverenja Edija Rame - Saimira Tahirija koji je prema dokazima italijanskih istražnih organa bio upleten u švercovanje oružja i droge. Ta-

hirijevi bliski rođaci, braća Habilaj, na čelu su ogranka albanske mafije. Istovremeno, Grčka traži ekstradiciju bliskog Raminog prijatelja Klementa Balilija, poznatog kao „balkanski Eskobar", optuženog za trgovinu drogom, kome je albanski premijer, prethodno, poverio da bude direktor graničnih prelaza sa Grčkom.

Paralelno, Dritan Zagani, albanski policajac koji je otkrio nedozvoljene radnje Raminih ljudi od poverenja, morao je da po

begne iz zemlje. Dobio je politički azil u Švajcarskoj, a Rama ga j e optužio da radi za kriminalce i da blati Tahirija. Američki Stejt department u poslednjoj Strategiji o međunarodnoj kontroli narkotika piše da j e Albanija i dalj e zemlja koja proizvodi i izvozi velike količine marihuane i da je zemlja tranzita za heroin iz Avganistana i kokain iz Kolumbije. „Broj zaplena droge i hapšenja je u porastu u poslednjih par godina, ali ostaje sumnja u rešenost vlade da sprovodi dosledno i efikasno usvojene zakone“, piše u izveštaju Stejt departmenta. Kada imate sve to na umu, onda postaje jasno zašto je Rama izvukao iz rukava priču o ujedinjenju Albanije i Kosova. S jedne strane, Rama želi da stigne i pretekne Srbiju u evropskim integracijama, a sa druge strane nema snage, kapaciteta ili dovoljno političke volje da se obračuna sa organizovanim kriminalom, korupcijom i nefunkcionalnim pravosuđem. Kada je došao na vlast, 2013. godine, Rama je obećao „nemilosrdnu borbu protiv droge“. Za pet godina od „velike borbe protiv droge“ stigli smo do „Velike Albanije“.

Ne računajući naci-fašistički period tokom Drugog svetskog rata, Velika Albanija nije nikada postojala, a Tirana i Priština, sem te kratke epizode tokom italijansko-nemačke okupacije, nisu imale nikada zajedničke organe vlasti. Čak ni u okviru Turske i podele na vilajete, budući da su Skadarski i Janjinski vilajet pokrivali dobrim delom današnju Albaniju, a Kosovski i Bitoljski teritoriju današnjeg Kosova, Preševske doline, Raške oblasti i zapadne Makedonije. Argumentacija zagovornika Velike Albanije bazirana je na mitovima, predrasudama, porazima, pretrpljenim zločinima i nepravdama koje traže zadovoljenje i gotovo je istovetna maksimama srpskih nacionalista. Između tzv. etničke Albanije i granice „Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" nema suštinske razlike. Baš kao što je i pokazivanje „orla“ rukama, albanski odgovor na srpska „triprsta“.

Albanci polaze od srod-

stva sa Ilirima koji su na Balkansko poluostrvo stigli pre Grka i slovenskih plemena, dakle oni su „narod najstariji". Pozivaju se na rodnu grudu i mobilizaciju „sinova orlova“ u njenu odbranu: samo ujedinjeni možemo da pobedimo (i to veoma poznato zvuči). Patriotska retorika na Kosovu i u Makedoniji se potpaljuje podsećanjima na masakre i zločine koje je albansko stanovništvo doživelo od Srba, tokom i posle balkanskih ratova i u Jugoslaviji. U ju-

žnoj Albaniji se više insistira na zločinima Grka u Epiru posle Drugog svetskog rata, odnosno, kako Albanci tvrde, genocidu i etničkom čišćenju.

Albanska nacionalna tazočatanja i frustracije nastaju u po slednjoj četvrtini 19. veka. Berlinski kongres, Bukureštanski mir, Mirovna konferencija u Versaju 1919. godine i u Parizu 1946. datumi su koje albanski intelektualci doživljavaju kao velike tragedije svog naciona. Odatle proizilazi težnja u pojedinim krugovima za stvaranje Velike Albanije, kao odgovor na sve istorijske nepravde. Refleks tog razmišljanja vidi se u izjavama albanskih lidera u Tirani i Prištini kojima, s vremena na vreme, „upozoravaju“ EU da bi mogli da se ujedine ako ostanu u čekaonici, pogotovo ako kroz ta vrata uđu Srbija i Crna Gora.

Hronološki gledano, albanski nacionalizam je najmlađi na Balkanu. Prva albanska nacionalistička organizacija stvorena je tek 1877. godine u sumrak turske imperije. Albanski poslanici u prvom sazivu osmanlijskog parlamenta u Istanbulu bili su svesni nastupajuće disgregacije turske imperije ali su za razliku od drugih balkanskih naroda izabrali drngačiji put.

U komunističkoj Albaniji Kosovo je bilo tabu tema. U školskim udžbenicima za istoriju Kosovo nije uopšte pominjano, dok je na časovima geografije spominjano kao deo Jugoslavije

Prizrenska liga, za razliku od drugih nacionalnih pokreta, nije tražila nezavisnost za Albaniju, već autonomiju u okviru Osmanske carevine, odnosno u četiri pomenuta vilajeta. Zato Albanci postaju još više miljenici Porte i njihovi pasdarani na Balkanu u obračunu sa drugim narodima. Od tada, pa sve do danas, Albanci će u svojim konfliktima sa Srbima, Crnogorcima i Grcima, uvek imati zaštitnika, jer su se pokazali kao verni i dosledni saveznici. Posle Turske, to će biti Austrougarska, po završetku Prvog svetskog rata ulogu protektora preuzeće Italija, posle kapitulacije Italije u Dmgom svetskom ratu red je na Nemačku, pa onda Sovjetski Savez u prvim posleratnim godinama, posle Moskve dolazi Kina i nakrajuSAD.

Albanci će ostati lojalni Porti čak i posle gušenja albanskih pobuna na teritorijama koje su pripale novim balkanskim državama. Osim što su velike evropske sile poslale flotu koja je bombardovala gradove na albanskoj obaK, kao znak upozorenja Albancima, one su primorale Tursku da uhapsi i procesuira albanske begove odgovorne za pobune. Istina, dobar deo albanskih velikaša kasnije če biti pomilovan i Albanci će biti jedini balkanski narod koji se nije digao protiv Porte u Prvom balkanskom ratu.

Albanski narod je kroz istoriju imao izrazitu sklonost ka klanovskom ujedinjavanju oko lokalnih vođa koji su imali apsolutnu vlast nad članovima plemena. Turci su igrali upravo na tu kartu tokom pet vekova vladavine, ostavljajući autonomiju lokalnim glavešinama koji su zauzvrat garantovali lojalnost sultanu. Albanci, za razliku od Srba i Grka, nisu poznavali ni demokratiju, ni demagogiju, ni ideologiju do Dragog svetskog rata.

Vojni trijumf Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske u Prvom balkanskom ratu označio je kraj snova Albanaca da žive u jednoj državi. Odluka velikih sila u proleće 1913. godine u Londonu da ne izađu u susret zahtevima novonastale albanske države da se proširi na teritorije sa većinskim albanskim stanovništvom doživljena je kao još jedna istorijska nepravda. Od milion i dvesta hiljada Albanaca, koliko ih je tada živelo na Balkanu, više od pola miliona se našlo van granica Albanije. U albanskoj optici, naračunTirane, Srbijaje nagrađena Kosovom i zapadnom Makedonijom, Crna Gora je dobila Plav i Gusinje, a Grčka Epir.

Jedna od velikih grešaka Beograda posle pobeda u dva balkanska sukoba i Velikom ratu bila je ta da nije kopirao taktiku Turaka već je krenuo u obračun sa velikim albanskim familijama koje su upravljale generacijama na Kosovu i u zapadnoj Makedoniji. Ono što su Turci shvatili u petnaestom veku, Srbi nisu imali sluha da razumeju u dvadesetom. Srbi se nisu poneli dostojno prema albanskom stanovništvu. Ne samo neposredno posle Prvog balkanskog rata već i tokom Kraljevine SHS i kasnije Jugoslavije, kada su zločini i krivična dela nad Albancima prolazili nekažnjeno. U tome su prednjačili ljudi koji su došli iz Srbije i Crne Gore tokom tzv. kolonizacije kojom su vlasti u Beogradu želele da promene demografsku kompoziciju Kosova i Metohije između dva rata.

U Srbiji se često uzima kao glavni argument za dokazivanje proalbanske politike Josipa Broza zabrana povratka Srba i Crnogoraca na KiM. Zaboravlja se da je ta zabrana važila za tzv. koloniste a ne za starosedeoce. Mada je istina da su komunisti sve do Dragog svetskog rata smatrali da je Srbija okupirala Kosovo. Međutim, tokom rata taj stav je promenjen. Ne bez razloga.

Posle propasti oba carstva u kojima su Albanci imali zaštitnike, oni su pronašli novog ktitora u Italiji, posebno od momenta kada je na vlast došao Musolini. Italijanski fašisti će nakratko realizovati san o „Velikoj Albaniji".

Godinu dana pre napada Nemačke i Italije na Jugoslaviju, Musolini je imenovao Đuzepea Botaija za „generalnog inspektora neregulamih albanskih snaga“. U svom dnevniku Botai je zapisao: „Reč je o patriotama i banditima koji žele da kroz zadovoljavanje žeđi za osvetom služe svojoj domovini. Borbu za nacionalnu stvar doživljavaju kao borbu protiv Srba i zato žele što pre da uđu u bitku. “

I osveta bi. Toliko krvava i strašna da su italijanski vojnici bili primorani, na kraju, da brane Srbe, Crnogorce i Makedonce, od osvetničke furije svojih saveznika. Najpoznatiji italijanski istoričar koji se bavio partizanskim pokretom u Jugoslaviji Đino Bambara piše da su partizanske jedinice na Kosovu bile sastavljene, gotovo isključivo, od Srba i da se čak i ideološki konflikt pretvorio u međuetnički. Tim pre što su Italijani na antikomunističkoj osnovi uspeli da pomire dve zaraćene albanske strane: baliste koji su se zalagali za nezavisnu Veliku Albaniju i vulnetare, italijanske kolaboracioniste. Na drugoj strani, po svedočenju italijanskih oficira, suoče ni sa zločinima nad slovenskim hrišćanskim stanovništvom, sami Italijani će od startnog pozitivnog stava prema Albancima početi da gaje sve snažnije simpatije prema Srbima i Makedoncima. Cak, kada Italija bude kapitulirala 1943. godine, nekoliko hiljada italijanskih vojnika će preći u partizane, pod komandom Peke Dapčevića. Albanski nacionalisti i nacistički kolaboracionisti nastaviće da pružaju otpor sve do 1947. godine.

Enver Hodža bio je najrigjdniji komunistički lider, u rangu sevemokorejske crvene dinastije Kim. Poput evropskih šezdesetosmaša koji su klicali Pol Potu i Mao Cedungu, ne znajući o kakvim se diktatorima radi, tako su i jugoslovenski Al-

Postaje jasno zašto je Rama izvukao iz rukava priču o ujedinjenju Albanije i Kosova. S jedne strane, Rama želi da stigne i pretekne Srbiju u evropskim integracijama, a sa druge strane nema snage, kapaciteta ili dovoljno političke volje da se obračuna sa organizovanim kriminalom, korupcijom i nefunkcionalnim pravosudem

banci veličali Hodžu. Istovremeno, u komunističkoj Albaniji Kosovo je bilo tabu tema. U školskim udžbenicima za istoriju Kosovo nije uopšte pominjano, dok je na časovima geografije spominjano kao deo Jugoslavije.

Tokom devedesetih godina, sa demokratizacijom „zemlje orlova“, bilo je mlakih glasova za kreiranje Velike Albanije, ali su oni vrlo brzo utihnuli pod udarcima ekonomske krize i masovnog iseljavanja koje nije prestalo ni do danas. Prema zvaničnim podacima, Albanija je u poslednje dve i po decenije izgubila 20 odsto stanovništva, preko 700.000 ljudi. Albanci su i dalje najmlađa nacija u Evropi, ali sem par hiljada usijanih glava, opijenih nacionalizmom ili džihadizmom, umesto sna o Velikoj Albaniji, mladi Albanci sanjaju o bekstvu u SAD, Švajcarsku ili države EU. Na poslednjoj američkoj lutriji „Diversity Visa Progam“ učestvovalo je blizu 370.000 Albanaca, odnosno svaki šesti.

Albanija je već duboko podeljenja između njenog kosmopolitskog i arhaično-kriminalnog dela društva. Podela između severa i juga, odnosno između Albanaca koji govore gegijskim i toskijskim dijalektom, umalo nije dovela do građanskog rata 1997. godine. Kosovo je isparcelisano na sfere uticaja nekadašnjih gerilaca i krirninalaca iz tzv. OVK koji se nalaze u vrhu vlasti. Albanci u zapadnoj Makedoniji su najislamizovaniji deo albanskog korpusa i međusobno su podeljeni po klanovsko-partijsko-kriminalnim šavovima.

Ne treba imati nijednu sumnju da bi tzv. etnička Albanija bila izolovanija i od Hodžine komunističke Albanije. Ne samo od njenih suseda Grčke, Makedonije, Srbije i Crne Gore, već i od EU, SAD, Rusije, Kine i Turske. Jedan od tri postulata Kontakt grupe u pregovorima o konačnom statusu Kosova jeste da bivša južna srpska pokrajina ne može da bude priključena ili da se ujedini sa drugim državama ili teritorijama. Ostvareni san o Velikoj Albaniji postao bi mnogo veća noćna mora za same Albance nego za one koji od nje strahuju.

Sali Beriša je idealan primer kako se manipuliše Velikom Albanijom. Bivši albanski predsednik i premijer je u nekoliko navrata menjao svoj stav za 180 stepeni. Tek što je postao predsednik Albanije 1992. godine primio je u „državnu“ posetu Ibrahima Rugovu, lidera kosovskih Albanaca, i obećao mu svu moguću logističku podršku za dobijanje nezavisnosti Kosova. Istovremeno, Berišina Albanija je pomagala predano Srbiji da probije ekonomski embargo uveden zbog ratova u BiH i Hrvatskoj. Koju godinu kasnije, pod pritiskom SAD, koje su tada imale prioritet da reše pitanje Bosne i Hercegovine, Beriša se zalagao da Kosovo dobije najširu moguću autonomiju u okviru Srbije. A onda je na poslednjim izborima na kojima je učestvovao 2013. godine igrao ponovo na kartu „Velike Albanije".

Aktuelni premijer Rama sve više podseća na svog prethodnika Berišu; eksplicitno je upozorio EU, na proslavi desetogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, da bi dve zemlje, u budućnosti, mogle da imaju jednog predsednika. Svaki narod se ogleda u državi ili državama koje je stvorio. Ono što vide Albanci u Albaniji i na Kosovu očigledno nije ono što su želeli. N

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Nedeljnik     Strana: 18,19

Rubrika: Bez naslova

Autori: Piše Goran Nikolić

Teme: Korupcija

Naslov: Da li je (ako je) nacionalizam dobar?

Da li je (ako je)

nacionalizam dobar?

Da li nas vrtlogtrenutnih globalnih događanja, odnosno narasle ksenofobije i nacionalističke radikalizacije, gura ka situaciji u kojoj ćemo biti prisiljeni da biramo između sveta nezavisnih država ili obnove univerzalne imperije - u obliku EU ili američke hegemonije?

Piše Goran Nikolić

Cini se da je sportski naci-

onalizam, viđen na Mundijalu u Rusiji, relativno lako inkorporirao etničku i rasnu raznolikost, ne

samo kod istorijski multirasnog Brazila (gde je ropstvo ukinuto tek pre 130 godina) već i u slučaju evropskih i drugih naroda. Ljude iz država gde su religijske, rasne, nacionalne ili političke podele veoma izražene, i koje uz to pate usled ekonomskih nedaća i sveobuhvatne korupcije (poput Nigerije, Južne Afrike ili Kolumbije), to nije omelo da budu ujedinjeni u navijanju za fudbalski uspeh svoje zemlje.

Ipak, od „America First“ Donalda Trampa, preko Bregzita, pa do porasta ekstremne desnice u Evropi (AfD, Marin Le Pen, Orban), mnogo teških reči, ne bez razloga, napisano je i izgovoreno o nacionalizmu, optužujući njegove podržavaoce za rasizam, mržnju i nasilje. Međutim, nacionalizam nije uvek posmatran kao zlo, već kao progresivan pokret, koji su oličavali velikani poput Džona Stjuarta Mila, Čerčila, De Gola ili Ajzenhauera.

Nacionalizam neretko implicitno podrazumeva mržnju (kao i opravdavanje supremacije). Istini za volju, za istu stvar mogu se optužiti i druge ideologije, poput marksizma (mržnja prema buržoaziji) ili (neo)liberalizma, tako da je mržnja možda inherentna političkim pokretima.

ZNACAJ NACIONALIZMA U DANAŠNJEM SVETU

Nacionalizam, zajedno sa (neo)liberalnim kapitalizmom, osnovna je ideologija koja oblikuje svet u kome živimo. Danas mnogi, ne samo konzervativni mislioci tvrde da je nacionalizam kao poredak jedini realni garant slobode u svetu. Može se tvrditi da je nacionalizam - samoopredeljenje za narode čije su elite slobodne da prate svoje interese bez spoljnog mešanja - u oštroj suprotnosti sa imperijalizmom, čiji je finalni cilj ujedinjenje čovečanstva, ali pod jednom elitom, koja svakako ne bi bila jednako senzitivna za potrebe svih regiona u svetu.

Nacionalizam generalno znači privrženost vlastitom narodu, uz šta uglavnom ide zanemarivanje interesa drugih naroda. Razvijeni nacionalizam podrazumeva političku ideologiju, sisteme vrednosti, predstave, pravila (pisana i neizgovorena), stavove, predrasude i stereotipe, o čemu se prepliću mitovi i legende koji su istovremeno povezani sa idealizovanim nacionalnim junacima i sa mistifikovanom nacionalnom istorijom.

Ne treba potcenjivati inspiraciju koju daje patriotizam, kao ni dinamičnost koju takmičenje među nacijama podstiče. Takođe, nacionalizam daje veliki podstrek umetnosti i književnosti i pozitivno utiče na razvijanje standardizovanih jezika.

Nacionalizam generalno promoviše poverenje, što je posebno važno sa ekonomske tačke gledišta. Odgovorni nacionalizam potencira odgovornost vlade da maksimizira dobrobit građana, a ne njenu eventualnu usredsređenost na apstraktni koncept globalnog dobra.

RAZLICITE TF.ZF. O TOME KADA JE NASTAO NACIONALIZAM Moderni nacionalizam je nastao tokom Francuske revolucije (u potrebi da se formira „kohezivni materijal“ koje će držati ljude zajedno nakon obaranja monarha), a raširio se tokom prve polovine 19. veka sa romantizmom u umetnosti i književnosti i kao odgovor na univerzalnost renesanse i humanizma. Izvesno je da su i pre toga postojali predmoderni nacionalni identiteti, koji su neretko bili osnova za vladavinu državama starog i srednjeg veka (npr. jedna plemenska ili etnička grupa bi kontrolisala snažna carstva, što se, na primer, smatra da je bilo slučaj kod državeHetita).

Klasične teorije nacionalizma naglašavaju ulogu elita i širenje zajed-

Nacionalizam je doveo do više mrtvih u

poslednjih 100 godina od bilo čega drugog, uključujući komunizam i sve religije

ničke (Andersonove) „zamišljene“ zajednice od centra do periferije.

S druge strane, teorija kompleksnosti (nacionalizma), indirektno inkorporira predmoderne identitete, proširujući razumevanje horizontalne nacionalne dinamike, odnosno kako nacionalni identitet može biti reprodukovan narodnim aktivnostima i zašto nacionalne ideje mogu opstati i u malim krugovima u dužem periodu. Armstrong (1982) vidi evropske etničke grupe („narodi pre nacionalizma") kako se formiraju duž granica između jezičkih porodica i religija, posedujući strukturirane interakcije na mikronivou (iz kojih se moglo pojaviti „ponašanje poput nacije“ i na koje bi naknadne nacionalne elite mogle projektovati svoju novu kolektivnu svest).

U 17. i 18. veku engleski, holandski i američki protestanti su na neki način obnovili ljubav Starog zave-

ta za nacionalnu nezavisnost oslobađajući tako svet od vizije univerzalne imperije promovisane od tadašnjih Svetih rimskih imperatora. Njihova ideja postala je osnova kasnije antiimperijalističke borbe, i na kraju donela slobodu narodima istočne Evrope, uključujući i Srbe (po uglednom američkom istoričaru Timotiju Snajderu (Timothy Snyder), radi se o prvom narodu koji je podigao nacionalnu revoluciju), Latinskoj Americi, Bliskom istoku, Africi, te južnoj i jugoistočnoj Aziji.

Međutim, već od 1960-ih, plima se okrenula protiv nacionalne nezavisnosti. „Globalisti“ tvrde da je samoopredeljenje naroda donelo dva svetska rata i Holokaust. Rešenje koje nude hiperglobalisti u vidu svetske vlade je, svakako, inicijalno dobronamemo. Međutim, posledice, kako to često biva, mogle bi biti opasne, pre svega kroz ugušeni pluralizam, što je verovatno bazična stvar koja je uslovila da evropske zemlje, u stalnoj kompeticiji, a ne Kina, postanu globalno dominantne u 18. i 19. veku. ¦ VRLINE NACIONALIZMA

Po Hazoniju (Hazony), izraelskom intelektualcu i autoru knjige Vrlina nacionalizma (The Virtue ofNationalism), današnji „globalizam“ je samo varijanta starog imperijalizma, a Evropska unija bi se mogla posmatrati i kao proširenje Rimskog carstva. Po njemu, koji snažno podržava Vilsonovu proklamaciju o pravima naroda na samoopredeljenje, svet sastavljen od 193 nacije, tj. države, kakav je danas, na dobrobit je celog čovečanstva. Organizovanje ljudi po principu „plemenske kulture i jezika“ štiti nas od neretko opasnih ideja koje se mogu širiti brže nego što bi trebalo, ne dajući vremena onome što je pogrešno i destruktivno da se popravi.

Postavlja se pitanje da li nas vrtlog trenutnih globalnih događanja, odnosno narasle ksenofobije i nacionalističke radikalizacije, gura ka situaciji u kojoj ćemo biti prisiljeni da biramo između sveta nezavisnih država ili obnove univerzalne imperije - u obliku EU ili američke hegemonije?

Hazoni tvrdi da „vrlina nacionalizma“ jasno kaže da svako ko vrednuje svoje slobode treba da se bori za svet nacija, jer nacionalizam, na neki

način, čuva svet od monotonije univerzalne imperije. Dakle, po njemu, nacionalizam, uz sve njegove mane, bolji je sistem od globalnog sistema upravljanja (tzv. svetske vlade). Vrednost nacionalizma je to što on nudi (ideološku) osnovu za nacionalni suverenitet u doba kada je ovaj napadnut sa više strana. Dodatno, prilika da svaka država vodi sopstvenu politiku stvara prednost kroz inovacije (npr. preko ispravljanja grešaka).

Hazoni ukazuje na potencijalnu opasnost od internacionalnih tela i organizacija.

NEDOSTACIIRIZICI NACIONALIZMA

lako je uticao na emancipaciju manjina, većina često koristi nacionalizam za asimilaciju manjina tvrdeći da na taj način ostvaruju nacionalno jedinstvo. Nacionalizam može biti pozitivan, stvarajući kohezivno tkivo društva povezujući inače različite ljudi u cilju građenja što pristojnije zajednice (istovremeno kreirajući viši nivo bezbednosti od spoljnih opasnosti). Međutim, nacionalizam je i uverenje da su ljudi vašeg „naroda“ različiti od drugih nacija na nekom važnom, ali ne i definisanom polju.

On je povezan s uverenjem da vaša grupa treba da ima ekskluzivni deo teritorije, što, nažalost, može uključiti i borbu za isključivanje „drugih“ (čemu smo mi mogli svedočiti tokom „ratova za jugoslovensko nasleđe“ 1990-ih).

Konkurencija između nacionalnih država može dovesti do nasilja. Važno je napomenuti da je nacionalizam doveo do više mrtvih u poslednjih 100 godina od bilo čega drugog, uključujući komunizam i sve religije (treba podsetiti da nacisti nisu bili nikakva „fašistička“ stranka, već ekstremna nacionalistička partija).

lako nacionalizam može inspirisati ljude da uspeju (američki ili kineski san), on prečesto dovodi do razdvajanja i usamljenosti (to uzrokuje da zemlja ne bude samo nezavisna od ostatka sveta, već je i odvojena od njega).

Na kraju, dok je nacionalizam do kraja 19. veka podrazumevao ujedinjenja i formiranje većih zemalja -Nemačke, Rumunije ili Italije, poslednjih decenija on je razlog secesije ili pokušaja secesije (Eritreja i Južni Sudan ili Skotska i Katalonija). N

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: NIN     Strana: 23

Rubrika: Društvo

Autori: Dejan Tiago Stanković

Teme: Korupcija

Naslov: Krmača

Dejan Tiago Stanković

Krmača

Napisao sam bio o nečemu što nikakve veze sa Sr-

bijom nema, o tome kako je pre neki dan do temelja izgoreo čuveni Narodni muzej u Rio de Žaneiru, jer nisu imali protivpožarne sisteme prskalica niti su hidranti radili, i kako su za to, kao i obično, krivi korupcija i javašluk, a u ovom slučaju više inkompetencija, nemar i ošljarenje nego bilo šta. Nije bio loš tekst, da vide ljudi da nije kod nas stanje endemsko, da i na drugim mestima narod brine iste brige i sa istim nesposobnjakovićima se petlja. Pošaljem tekst uredniku pa izađem u grad da se prošetam i naletim na kesu. Nasred Terazija naletim na kesu. Na gigantsku kesu.

Otkud je kesi mesto na trgu? Kesa je od onih kojima su 1990-ih švercovali iz Bugarske, u narodu zvana krmača, ali ogromna kao kuća, jarkoplave boje. Otkud kesa gde joj mesto nije? Čemu služi to ruglo od kojeg se ne vidi Terazijska česma?

Priđem, kesa ima i čuvara. Piše Ikea. Ima i neki ogroman račun. Svrha joj je reklama za Ikeu. Verujem da je to neki naš marketinški mag smislio da se nasred grada stavi kesa, to Šveđaninu ne bi palo na pamet, oni su ograničeni dobrim ukusom i moralom. Nego, neko naš im rekao da treba i može tako.

Nije mi dosta što dok silazim niz stepenice moram da preskačem kese svojih komšija koji smeće drže ispred vrata da im ne smrdi u stanu, nije nam dosta naše rugobe po gradu, nego nam treba i Ikeina? Usput, ta jeftina instalacija nema vrednost, odatle će kad odsluži pravo na đubrište, ničim ne doprinosi estetici grada, to je nedoličan komad urbanog mobilijara bez umetničke vrednosti, bez dubljeg značenja ili poruke. To je najobičnija krmača, samo ogromna.

Svestan sam ja da naš grad nije bogzna kako lep, da se na svakom koraku vidi koliko smo siromašni, verujem čak i da to što su ovi iz Ikee uradili nije protivzakonito, ali da li je baš O.K. da radimo sve što je dopušteno?

Kapiram ja da to nikako ne bi prošlo bez aminovanja nekog iz vlasti, ali to što imamo nekompetentne i bahate funkcionere koji nemaju stila niti znaju za red, sve to nije opravdanje. Ima ko kaže da je ovo čak i malo bahaćenje Ikee, ako uzmemo u obzir da ih je predsednik države dočekao pisanjem sastava o njima. Opet, zar je to razlog da Ikea zloupotrebljava našu nesreću? Prava moć je kad iako nešto možeš, a ti to ne uradiš jer nije

u redu. Tako je u Skandinaviji, ili su nas lagali?

Da li Ikea sme sebi da dopusti da se tako ponaša? Zar to nije društveno odgovorna firma? Ne shvataju li oni da mi odmah pomislimo da su nekoga podmitili? Sve i da nije tako, da su regularno dobili dozvolu, kako Ikei ne smeta da se vidi da su do te mere u talu s našim korumpiranim vlastima? Baš su me zbunili.

Nastavim dalje, na početku Knez Mihailove, kad tamo, nisu nam dosta one skele, nego još jedna gigantska Ikeina krmača. Vratim se kući i napišem Ikei pismo, s jednim razlogom, da ih pozovem na bazičnu pristojnost. Ne bih, nego se setih kako sam baš pre neki dan komšiju zamolio da ipak ne drži kese s đubretom na hodniku ispred vrata, tako da zbog doslednosti nisam imao izbora.

„Draga IKEA,

Jel` vi tako i u Stokholmu nasred glavnog trga ostavite kesu da ljudi koji prolaze ne vide spomenike ili samo kod nas možete tako da se bahatite? Ono, jesmo siromašni, ali ima li potrebe dopunski nas ponižavati svojim kesama na našim trgovima, koji kakvi su, takvi su? Šta je sledeće? Ikeina klozetska četka u Terazijskoj česmi? Jel` niste mogli mural neki da omolujete, neku umetnost da finansirate, nešto što nije puka samopromocija, nego morate ovako da se brukate i nas da podsećate na to da ste veća, jača i uglednija firma od Republike Srbije? Pa neka ste

veći i jači, samim tim imate veću odgovornost.

Puno pozdrava, Dejan iz Beograda.“

Čekam odgovor. Možda ga i dobijem. Kad se pod pritiskom čak i Er Srbija urazumila, pa je počela da daje žednima vode po avionima, valjda će i Ikea shvatiti da je ovo pogrešno. Verujem da će shvatiti kakvu su krmaču napravili ovom svojom krmačom i ne samo da će reklamu što pre skloniti, nego da će grešku popraviti nekim zaista dobrim delom.

Kao da nam nije dosta što moramo da preskačemo kese komšija, koji smeće drže ispred vrata da im ne smrdi u stanu, nego nam treba i

Ikeina u centru grada? Usput, čim odsluži svoje tajeftina instalacija će pravo na đubrište. To Šveđaninu ne bi palo na pamet, nego im neko naš rekao da treba i može tako

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: NIN     Strana: 26,27

Rubrika: Društvo

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Gledanje kroz prste

NEUBEDLjIV ZAKON ZA JOŠ NEUBEDLjIVIJU BORBU PROTIV KORUPCIJE

Gledanje kroz prste

Tim Nele Kuburović dao je sve od sebe da EU ponudi zakon kojim bi dokazao da nešto radi oko borbe protiv korupcije, a da ipak aktuelnim funkcionerima ostavi malo slobodnog prostora za doze korupcije na koje su navikli

Ministarstvo pravde je izne-

drilo još jedan predlog zakona od kog se celoj struci digla kosa na glavi, ali to nije sprečilo Nelu Kuburović da se divi sopstvenom radu. Zašto i ne bi? Baš kao u slučaju predloga za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa i ovoga puta je uspela da upriliči nešto za šta tvrdi da je u skladu sa evropskim vrednostima, a što obezbeđuje punu kontrolu stranke kojoj pripada nad nezavisnim institucijama.

Tvrdeći da ne razume primedbe na Nacrt zakona o sprečavanju korupcije, jer je rađen po preporukama GRECA, istakla je svoj doprinos: nakon desetogodišnjeg praćenja problema u radu Agencije za borbu protiv korupcije, ponuđen je tekst koji je mnogo bolji od do sada važećeg Zakona o agenciji.

Da li je baš tako? Dovoljno je samo prisetiti se prošlogodišnjeg izveštaja GRECA (tela Saveta Evrope zaduženog za korupcije) u kom je istaknuto da je neophodno „preduzeti odgovarajuće mere kojima bi se obezbedio veći stepen nezavisnosti Agencije“. Ministarstvo je tvrdilo da je zakonom koji je u proceduri, to već obezbeđeno, a onda je obelodanilo tekst po kom Odbor Agencije, koji ne samo što bira direktora, već ima mogućnost da ospori i sve njegove odluke, ostaje pod punom političkom kontrolom aktuelne vlasti. Većinu članova će kao i do sada predlagati direktni nosioci političke vlasti (odbor Narodne skupštine za administrativna pitanja, predsednik Republike, Vlada, Socijalno-ekonomski savet) ili indirektno ( Vrhovni kasacioni sud i zajednički predlog ombudsmana i poverenika za zaštitu informacija), dok će predstavnika novinara ili predlog Rodoljuba Šabića, skupštinska većina moći da opstruira u nedogled.

„Ostao je isti sastav Odbora, a u prethodnom periodu smo videli na koji način je parlament, odnosno vladajuća partija manipulisala ne samo sa njegovim sastavom već i sa celom Agencijom. Ona je na čelo i dovela današnjeg direktora Dragana Sikimića, tako da Agenciju u ovom trenutku vodi čovek koji je u sukobu interesa i koji ne bi trebalo da donese nijednu odluku vezanu za vlada-

juću partiju“, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja je izložila niz primedaba na ponuđena rešenja.

Dakle, i dalje ćemo imati Odbor koji je spreman da zatvori oči pred činjenicom da kandidat SNS-a na lokalnim izborima, donator stranke i finansijer predsedničke kampanje Aleksandra Vučića nije pogodna osoba da odlučuje da li Goran Vesić zloupotrebljava mesto gradskog menadžera tokom lokalnih izbora, kada po školama promoviše SNS. Ili, da li funkcioneri smeju da tokom izborne kampanje koriste službena vozila i državnu imovinu radi partijske promocije. Za sada, i po mišljenju Sikimića i Odbora mogu, mada je to nezamislivo u demokratskim zemljama na koje se Nela Kuburović poziva kada tvrdi da je ponudila odličan zakon.

Nije, jer kakav bi trebalo da bude nedavno je precizirala ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini: „Pre nekoliko godina premijer Novog Južnog Velsa podneo je ostavku zbog flaše vina. U pitanju je bilo dobro vino, a on nije prijavio da ga je dobio na poklon. U Australiji nikad više neće moći da se bavi politikom. To je ono što treba da postignete”.

Ako ostavimo po strani politički uticaj i pogledamo samo postojeće zakonsko rešenje, jasno je da ono ne valja. I nije bilo potrebno 10 godina provere u praksi, jer je bivša direktorka Tatjana Babić sa svojim timom još 2013. ponudila model zakona po kom bi se on unapredio, ali bivši ministar pravde Nikola Selaković nije želeo ni da ga pogleda: bio je ljut jer ga je Agencija uhvatila u sukobu interesa, a nije bio ni rad da joj da ovlašćenja na osnovu kojih bi mogla da ga smeni. Zbog toga je 2015. formirana radna grupa za izradu novog modela koja je taj posao relativno uspešno završila krajem 2016. ali se iz nepoznatih razloga sa usvajanjem čekalo do sada. I onda je usledilo iznenađenje - Ministarstvo pravde je ponudilo sopstveni tekst kojim je unazađeno sve ono na čemu je struka ozbiljno radila.

„Tvrdeći da Transparentnost nije u pravu i da je ponuđeni zakon bolji od postojećeg, ministarka Kuburović zamenjuje teze. Mi smo rekli da je to značajno unazađen tekst od onoga što je radna grupa predložila pre dve godine. Slažemo se da je ovaj tekst bolji od postojećeg Zakona o agenciji, mada je to poboljšanje vidljivo samo u nekim tehničkim detaljima i možda u jednoj do dve stvari koje nisu dovoljne da bi se na osnovu njih unapredila borba protiv korupcije. Najveći pomak unazad je to što Agencija nema direktan pristup dokumentima, što nema pristup privrednim društvima i preduzetnicima, niti mogućnost da traži dokumenta od njih, što je neophodno da bi kontrolisala finansiranje političkih partija. Takođe ne postoji mogućnost da Agencija pristupi tokovima novca funkcionera, već to može samo uz njihov pristanak. Zbog toga je Transparentnost podnela 30 amandmana kojima bi se predlog mogao popraviti, ali nas je uplašila reakcija ministarke. Ne zato što tvrdi da je njihov zakon dobar, već zato što se poziva na međunarodna mišljenja po kojima ovakav zakon može da prođe. Takva mišljenja postavljaju najnižu granicu i možda sa ovim predlogom nisu ispod te granice. Ali naše potrebe su veće nego u Danskoj ili Švedskoj po pitanju borbe protiv korupcije i zašto bismo se pozivali na minimum i dobili samo prelaznu ocenu?“, kaže Minić.

Verovatno zbog toga što bi aktuelnim funkcionerima trebalo ostaviti malo slobodnog prostora za doze korupcije na koje su naviknuti. Kako im, recimo, oduzeti mogućnost da udvajaju funkcije i podižu sopstvene prihode uz rešenje koje je bilo u nacrtu iz 2016. i koje je bilo izričito: jedna funkcija i tačka. Zbog toga je osmišljena malo labavija formulacija, po kojoj će to moći da rade ako im Agencija da dozvolu. Ili, kako omogućiti Aleksandru Vučiću da nastupajući kao predsednik Srbije bezbedno promoviše politiku SNS--a, jer nije baš demokratski da tokom konferencije za štampu, upriličene u predsedništvu, izliva kofe uvreda po opoziciji?

Lako, veštim zakonskim predlo-

gom po kom funkcioner mora da predoči javnosti da li nastupa kao funkcioner ili kao predstavnik stranke, sem u slučajevima kada se radi o funkcionerima koji su izabrani neposredno od građana. S obzirom na to da su i Vučić i Maja Gojković i svi predsednici odbora u Skupštini izabrani na izborima, oni mogu da koriste svoje funkcije i promovišu partiju koliko god hoće, pritom stvarajući utisak građana da je u pitanju državni a ne stranački stav.

Uočivši sve te slabosti, Transparentnost je iznela niz predloga: da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini precizira, a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive „namere” da prekršajno gonjenje bude moguće u roku od pet godina, a ne dve kako sada stoji; da zakon potpuno zabrani kumulaciju javnih funkcija; da funkcioneri budu dužni da prijavljuju poklone velike vrednosti, čak i kada im naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom; da članovi Odbora i direktor Agencije ne mogu biti lica koja su povezana sa političkim subjektima; da Agencija dobije efikasniju mogućnost pristupa dokumentima koji su joj potrebni u radu...

I, nikom ništa. Ministarka Kuburović tvrdi da je kao i uvek „na pravom putu“, a premijerka Ana Brnabić najavljuje sastanak u vezi sa zamerkama, ali bez preciziranog datuma. Na primedbu Minića da će do tada zakon već biti usvojen, lakonski odgovara – i ako bude usvojen, on posle može da se menja. Recimo, za 10 godina.

SANDRA PETRUŠIĆ

Agencija nema direktan pristup dokumentima, privrednim društvima i preduzetnicima, niti mogućnost da traži dokumenta od njih, što je neophodno da bi kontrolisala finansiranje

političkih partija Ne postoji mogućnost da Agencija pristupi tokovima novca funkcionera, već to može samo uz njihov pristanak

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Novi magazin     Strana: 18

Rubrika: Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Saradnja države i privrede u borbi protiv pranja novca

Saradnja države i privrede u borbi protiv pranja novca

Efikasan sistem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji gradimo jedan je od važnih faktora uređenosti finansijskog sistema i ukupne poslovne klime, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS, na predstavljanju nacionalne Procene rizika od pranja novca i procene rizika od finansiranja terorizma. Kako je objasnio, efikasan sistem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma podiže rejting zemlje kao poslovne i investicione destinacije, otvara Srbiju prema svetskim finansijskim tokovima, olakšava kompanijama poslovanje sa svetom, povećava izvoz, jača poverenje partnera u inostranstvu. Tokom izrade nacionalne Procene rizika od pranja novca i procene rizika od finansiranja terorizma, Privredna komora Srbije i predstavnici privatnog sektora bili su aktivni učesnici i ravnopravni partneri od samog početka procesa, što predstavlja značajan iskorak u odnosu na prethodnu procenu rizika rađenu 2012. godine istakao je Cadež. Komora u narednom periodu planira više tematskih skupova, namenskih i specijalno kreiranih za pojedine kategorije obvezmka, kao i u oblastima u kojima je procenjen najveći rizik, najavio je predsednik PKS. Za prvih osam meseci ove godine podneto je 11 krivicnih rpjaua protiv 31 osobe zbog sumnje da su počinili 21 krivično delo pranje novca. Za šest meseci primene novog Zakona 0 organlzac|jl nad*ezn°sti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, sudu je podneto više od 100 optuznica zakrivicno delo pranja novca, a od tog broja, već sada postoji 89 pravosnažnih presuda. Procena rizika od pranja novca i finansiranja teronzma, koju je Vlada Srbije usvojila 31. maja 2018. godine, izvršena je po metodologiji Svetske banke. To je dokument u kome su Procen)ene pretnje i ranjivost od pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou, a rađen je kroz pet radnih grupa - procena Pretnii- procena ranjivosti nacionalnog sistema, procena ranjivosti finansijskog sistema, procena ranjivosti nefinansijskog sistema i procena nzika od finansiranja terorizma. U izradi Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma učestvovala su 154 predstavmka, od čega 124 iz državne uprave(MUP, BIA, NBS, APR, Visoki savet sudstva i drugi] i 30 iz privatnog sektora, među kojima clanice l predstavmci strucmh sluzbi Pnvredne komore Srbije. Akcioni plan za sprovođenje preporuka iz procene rizika od pranja novca 1 procene rizika od finansiranja terorizma usvojila je Vlada Srbije i objavljen je u Službenom glasniku 16. jula 2018. godine. I

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Politika     Strana: 19

Rubrika: Srbija

Autori: B. Kartalović

Teme: Korupcija

Naslov: Nelojalna konkurencija u kragujevačkom taksi prevozu

Nelojalna konkurencija u kragujevačkom taksi prevozu

Grad neuspevada obezbedi poštovanje odluke o uslovima i cenama taksi usluga

  1. Kartalović

Kragujevac - Gradska vlast godinama ne može da natera vlasnike taksi udruženja da poštuju njenu odluku. Taksisti u pojedinim udruženjima koriste tablet-računare, umesto obaveznog taksimetra, a početak vožnje uopšte ne naplaćuju, iako je gradskom odlukom iz 2015. godine definisan jedinstven cenovnik po kome „start” košta 60 dinara.

Zbog višegodišnjeg javašluka, grupa kragujevačkih taksista, takozvanih samostalaca koji nisu ni u jednom udruženju, odlučila se na protest i njih dvadesetak je svoja vozila parkiralo ispred Skupštine grada, gde su već dva dana. Tvrde da su pojedini inspektori koji treba da kontrolišu poštovanje gradske odluke o taksi prevozu - podmićeni. U lokalnoj upravi priznaju da se sa ovim problemom teško nose, jer najveći deo kontrole, kako objašnjavaju, obavljaju državni organi, a ne gradske službe.

- Javna je tajna da pojedini inspektori i saobraćajci imaju po nekoliko svojih automobila u taksi udruženjima, a uopšte ne plaćaju zakup frekvencije. Tako svu zaradu trpaju u džep, a često i letuju kod vlasnika taksi udruženja koji imaju kuće na moru. Zato u Kragujevcu i nema nikakve kontrole. U stvari, kontrolišu samo nas koji plaćamo porez, a ne one koji potkradaju i grad i državu. Ipak, najgore je što vlast ne čini ništa da se odluka sprovede u delo kaže taksista „samostalac”, žaleći se na nelojalnu konkurencije.

Gradski većnik za komunalnu politiku Vladimir Maksimović za „Politiku” objašnjava i zbog čega s lokalna vlast ne uspeva da obezbedi g poštovanje svoje odluke o uslovima | i cenovniku taksi usluga.

  • ¦ - Nije sve u rukama grada. Najveći jo deo kontrole taksi prevoza, po zakog nu, obavljaju nadležni državni ore gani, policija, republički saobra-

ćajni inspektori, poreske službe. Mi ćemo učiniti sve da obezbedimo poštovanje gradske odluke. Imamo radnu grupu koju čine svi akteri ove priče, a formirali smo i komisiju u kojoj su i sudije za prekršaje - navodi Maksimović.

U Kragujevcu postoji desetak taksi udruženja, a ukupan broj taksista i vozila je teško utvrditi.

- Ne znam za druge, ali ja radim po zakonu. Što se gradske odluke tiče, mogu da kažem samo to da je ovo zemlja u kojoj se cene valjda formiraju na tržipggu. Klijente privlačim kvalitetom. Nemam ništa ni protiv kontrole - poručuje vlasnik kragujevačkog taksi udruženja koji je želeo da ostane anoniman.

Nekorišćenje taksimetara i nepoštovanje cenovnika usluga nisu jedini problemi u kragujevačkom taksi prevozu. U gradu ima mnogo i neregistrovanih taksista, takozvanih linijaša koji na stanice stižu pre gradskih autobusa i putnike voze po nižoj ceni. Niža cena je, izgleda, jedino pravilo koje važi u Kragujevcu.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Vreme     Strana: 26,27,28

Rubrika: Intervju

Autori: Radoslav Ćebić

Teme: javne rasprave

Naslov: Šta ti je ovo trebalo?

Intervju: Nenad Stefanović, predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije

Šta ti je ovo trebalo?

“Sećam se da sam te 2012. čekao liffc u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Naišao je jedan stariji kolega i rekao mi da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: ‘završio karijeru u pravosuđu’”

D

ok smo razgovarali sa zamenikoovnom javnog tužioca u Trećem os, novnom tužilaštvu u Beogradu, nova, dugo najavljivana i pod pritiskom Venecijanske komisije ispravljena verzija radnog teksta o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa objavljena je na sajtu Ministarstva pravde. Nenad Stefanović je bio osnivač i predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomo ćnika Srbije, potom član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, javnosti je poznat po britkom jeziku i oštrom suprotstavljanju načinu na koji izvršna vlast pokušava da menja pravosuđe, a nedavno je sa grupom nezadovoljnih pravosudnih profesionalaca osnovao Udruženje sudija i tužilaca Srbije čiji je prvi predsednik. Za “Vreme” govori o razlozima za osnivanje novog udruženja, dijalogu sa strukom i vlastima, kao i o tek objavljenim amandmanima. “VREME”: Šta ovo vaše novo strukovno udruženje nudi što Društvo sudija Srbije (DSS) i Udruženje tužilaca Srbije (UTS) nemaju?

NENAD STEFANOVIĆ: Smatramo da je došlo vreme za novu energiju i podmlađivanje. Problem sa starim strukovnim udruženjima je što se nisu podmlađivala više od decenije. Ogroman broj kolega sudija i tužilaca izabran je u proteklih 15 godina, a postojeća udruženja su više liderska te mi smatramo da nam je potreban neki novi koncept. Osnivači novog Udruženja sudija i tužilaca Srbije jesu isti oni koji su 2012. osnovali Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (USTP) i podneli tri ustavne inicijative: jedna u odnosu na Zakon o sudijama, druga u vezi sa Zakonom o javnom tužilaštvu, treća u odnosu na Zakon o Pravosudnoj akademiji. Sve tri inicijative Ustavni sud je usvojio 2014. i time su vraćene ingerencije i Visokom savetu sudstva (VSS) i Državnom veću tužilaca (DVT) u postupku izbora sudija i tužilaca. Upravo ti ljudi koji su osnovali USTP u međuvremenu su u proteklih pet godina izabrani za sudije i tužioce, međutim, nisu se pronašli u ovim starim strukovnim udruženjima. Nama nije jasno zašto nije napravljena mešavina iskustva i nove energije i zato smo bili prinuđeni da osnujemo Udruženje sudija i tužilaca. Uostalom, mi smo izneli veći deo javne rasprave o amandmanima na Ustav Republike Srbije, starijih kolega nigde nije bilo. Niko ne može da mi kaže da je svejedno kada upućujete kritike izvršnoj vlasti, a vi ste u probnom mandatu. Dosta naših kolega koje su podržale ideju osnivanja novog strukovnog udruženja nalaze se upravo u probnom mandatu, ali pokazuju svoj integritet. Ne plaše se da li će za tri godine biti razrešene ili ne. Ispada da je vaše udruženje podmladak ova dva već postojeća udruženja.

Ne bih se sa tim složio. Mi imamo dosta iskusnih kolega koje su podržale naše ciljeve. Trenutno u našem udruženju imamo i sudije apelacionih sudova. Mi želimo da struka ide u novom pravcu i iz tog razloga naše udruženje se bavi zaštitom prava i interesa ne samo sudija i tužilaca već i njihovih pomoćnika, ali i polaznika početne obuke Pravosudne akademije. Specifi čno je da smo mi jedino strukovno udruženje koje daje punopravno članstvo sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, dok su u starim udruženjima mogli da budu članovi bez ikakvih prava. Smatramo da veliki teret rada i posla leži na sudijskim i tužilačkim pomoćnicima i zato smo propisali Statutom da oni imaju najmanje dva mesta u Upravnom odboru sa punim pravom glasa. A da li sudijski i tužilački pomoćnici imaju pravo glasa na Skupštini? Imaju i pravo glasa na Skupštini i pravo učešća u organima udruženja. Ja mogu da pričam iz ugla nekog ko je bio, i dalje je, član UTS-a. Trebalo je u martu ove godine da imamo izbornu skupštinu, da se na njoj izaberu novi ljudi u organe udruženja, da imamo neku drugu vidljivost u javnosti, da se ne pojavljuje stalno dvoje-troje ljudi u medijima. A, evo, od kad smo osnovali Udruženje sudija i tužilaca Srbije, za samo sedam-osam dana pet različitih, novih ljudi su davalo je izjave koje se dotiču raznih tema u vezi sa pravosuđem. Javno mnjenje je moglo da kaže: “Aha, vidi, postoje i neke druge sudije i tužioci.”

A da to nije, možda, zbog toga što vas mediji prepoznaju kao udruženje koje je blisko ovoj sadašnjoj vlasti?

E, vidite, to je maliciozna tvrdnja i ja sam je čuo još od kad smo planirali da osnujemo novo udruženje. To je maliciozna tvrdnja da nas je osnovala Srpska napredna stranka. E, sad mi recite da li je SNS osnovao udruženje sa ljudima koji su podnosili mnoge krivične prijave protiv predstavnika državnih organa, koji su podnosili ustavne inicijative u odnosu na zakone koji su se suprotstavljali pravu i pravdi? Da li je mene SNS formirao? Vi ste pratili ovogodišnju javnu raspravu, mislite da je meni bilo svejedno, tada kao predstavniku UTS, da u Kragujevcu na raspravi izađem i pred predstavnicima najjače parlamentarne grupe kažem ono što mislim i što su zahtevi struke, a da pritom niko od mojih starijih kolega nije ni bio u toj sali? Krili su se iza nas mlađih. Ko je reagovao na raspravi u Novom Sadu kada je građanin prišao i pretio sudiji Vidojković? Ja sam lično reagovao i od 15 osoba koje su napustile tu javnu raspravu zbog neprihvatljivog odnosa prema sudiji, 12 su članovi našeg novog udruženja. Šta vam to govori? To su sve mlađi ljudi, nigde nije bilo starijih da pruže podršku. Pričam sada isključivo o Udruženju tužilaca Srbije i onda dolazimo do toga da je u martu trebalo malo da podmladimo Upravni odbor, a

da na ključnim pozicijama ostanu ljudi koji imaju iskustvo i integritet. E, onda se desilo da je Upravni odbor, čiji je mandat istekao u junu, predložio u izveštaju Skupštini da se svim organima udruženja produže mandati do decembra 2019. Ako smo mi legalisti, kako je moguće da smo došli do toga da ne idemo na jedne izbore unutar tužilačke organizacije i da formiramo tim koji će da isprati ove ustavne reforme? Jer, ove ustavne reforme se dešavaju jednom u 25 ili 30 godina. Mi sada imamo šansu kao generacija da nešto uradimo.

U vašim prvim izjavama povodom formiranja novog udruženja istakli ste da su ciljevi starih strukovnih udruženja oročeni na nekoliko godina umesto da budu oročeni na više decenija. Šta vam to znači?

Ako smo imali javnu raspravu o nacrtu ustavnih amandmana, ako smo svi krenuli od maksimalnih zahteva, i struka i Ministarstvo pravde, ako je Venecijanska komisija podržala neke predloge Ministarstva, a Ministarstvo napravilo neke korekcije, pogotovo u sadašnjem trenutku kada je predstavljen novi tekst ustavnih amandmana, mi onda kao struka moramo da pozdravimo istorijski moment kada se eliminiše parlament iz postupka izbora sudija i tužilaca. E, sad je pitanje: ako ja vama to kažem da li to znači da sam ja na liniji Ministarstva ili na liniji struke? Znači, da naglasim – Narodna skupština neće više učestvovati u postupku izbora sudija i tužilaca. Mi smo krenuli sa maksimalnim zahtevima, međutim, ova starija udruženja su ostala na istim pozicijama. Dijalog dva intelektualna bića se, valjda, završava kompromisom i spuštanjem nivoa zahteva. Treba ceniti sve dosadašnje tekovine borbe za nezavisnost i samostalnost pravosudnih profesija koju su naše kolege vodile proteklih 15 godina. Ali, mi smo ovde došli do stava koji ste mogli da pročitate i vidite izjave da mi treba sada da se vratimo u 2014. godinu. Nama treba korak napred, a taj korak će biti upravo ovi ustavni amandmani. Mi, kao struka, očekujemo jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca. Ne želimo da dopustimo da u javnosti postoji slika da je loše pravosuđe i smatramo da treba pokrenuti mehanizme za utvrđivanje disciplinske odgovornosti upravo onih sudija i tužilaca koji prave takvu sliku o svima nama i našoj struci. Kako objašnjavate situaciju da Republički tužilac zajedno sa

šefovima najznačajnih tužilaštava predlaže da, ipak, Narodna skupština ostane u postupku izbora šefova tužilaštava? To je veliki pritisak.

Mislite na Zagorku Dolovac? Da, republički javni tužilac Zagorka Dolovac i svi najznačajniji šefovi tužilaštava predložili su, suprotno stavovima strukovnih udruženja, da Skupština bira šefove tužilaštava. Postavlja se pitanje zašto su tražili da parlament ostane u tom postupku kad je samo Ministarstvo pravde već ranije odustalo od tog predloga. Verovatno kada biste sproveli anketu među građanima o radu sudija i tužilaca, rezultati bi bili katastrofalni. Ipak, velika većina jesu stručni ljudi, ali mi imamo zagušenje sistema. Podsetiću vas da je 2013. uvedena tužilačka istraga i u jednom danu je oko 48.000 predmeta prešlo iz nadležnosti istražnih sudija u Tužilaštvo. Imamo i zagušenje još od 2009. prilikom reizbora sudija i tužilaca kada je 600 kolega ostalo bez posla i neko je morao te ljude da zameni na njihovim predmetima.

Nova verzija radnog teksta Nacrta amandmana na Ustav Republike Srbije u oblasti pravosuđa objavljena je na sajtu Ministarstva pravde u utorak po podne. Ministarstvo tvrdi da je tekst sada usklađen sa preporukama Venecijanske komisije. Kako se vama čini ova verzija? Udruženje sudija i tužilaca će detaljno proučiti objavljeni radni tekst ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, kako bi na najavljenom okruglom stolu dalo argumentovanu ocenu u kojoj meri je novi tekst usaglašen sa preporukama Venecijanske komisije. Ono što nakon prvog uvida u radni tekst možemo reći, to je da rešenje po kojem će se javni tužioci birati od strane saveta i mimo Narodne skupštine korak u pravom smeru, naročito imajući u vidu da su tokom javne rasprave pojedini javni tužioci otvoreno zagovarali ideju da Narodna skupština ostane u procesu izbora, sasvim suprotno mišljenju Venecijanske komisije, zatim predlog da predsednik Visokog saveta sudstva dolazi iz redova sudija, kao i predlog da se uspostavi balans između predstavnika tužilačke organizacije i istaknutih pravnika u Visokom savetu tužilaca. Međutim, zvaničan stav i svoje predloge Udruženje će dati tek nakon detaljne analize.

Mnogi će osnivanje novog udruženja okarakterisati kao razbijanje jedinstva struke. Da li je ovo bio jedini način da se reše nagomilani problemi unutar sudijskih i tužilačkih profesija?

Defi nitivno imamo problem sa predstavnicima takozvane struke. Ja moram da upotrebim taj termin. Takozvana struka koja se decenijama izdaje da su predstavnici sudija i tužilaca, a onda imate 40 ljudi na Skupštini jednog udruženja, a predstavljaju se da imaju 1000 članova, dok u drugom udruženju imate opstruisanje Statuta. I, sad, šta smo mi mogli da uradimo? Da pokrenemo tužbe, da bukvalno zakrvimo sa svojim starijim kolega koje mi poštujemo i uvažavamo ili da na napravimo elegantan izlaz? Da se sudije i tužioci međusobno organizuju i da formiramo jedno udruženje koje smatra da treba da postoji jedan konstruktivan dijalog sa državom. Da li će to vama da se dopadne ili ne, ja ne mogu u to da ulazim. To je stvar ličnog ubeđenja. Mi moramo da imamo konstruktivan dijalog sa državom, a ne sa ambasadama. A treba imati komunikaciju sa svima – i sa nevladinim organizacijama i sa predstavnicima Delegacije Evropske unije u Srbiji, ali moramo da imamo i komunikaciju sa državom. Pa, ta komunikacija neka bude na nivou rasprave u Novom Sadu ili u Kragujevcu, ali moramo da imamo priliku da plasiramo svoje ideje. Mi smo veoma razočarani odnosom starijih kolega prema nama. Meni su često, još od 2012. kada smo osnivali Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, govorili: “Šta ti je ovo trebalo?” Sećam se da sam te 2012. čekao lift u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog udruženja. Naišlo je nekoliko starijih kolega i svi su mi rekli da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: “završio karijeru u pravosuđu”. Danas, 2018. opet nam neke starije kolege sugerišu da nije trebalo da osnivamo Udruženje sudija i tužilaca Srbije, a te kolege zaboravljaju da je upravo jedno od osnovnih ljudskih prava pravo na udruživanje. Ne može niko da ima monopol na zastupanje struke jer je demokratija pluralizam stavova i mišljenja. ¶

RADOSLAV ĆEBIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 13.09.2018

Medij: Vreme     Strana: 18,19

Rubrika: Intervju

Autori: Biljana Vasić

Teme: javne rasprave

Naslov: Populistička priča

Intervju: Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac.com

Populistička priča

“Trudnice će imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojima se žene ‘stimulišu’ da rađaju, a po novom Zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja”

K

ako se čini, mere iz Strategije za podizanje nataliko, za drugo dete ta (za prvo dete ovoliko, za drugo dete onoliko, za treće i četvrto) donete su nauštrb trudničkih i porodiljskih nadoknada kako bi država pokazala brigu i velikodušnost. Sve trudnice koje po novom zakonu o fi nansijskoj podršci porodici sa decom ot vore trudničko bolovanje makar na dva dana, a da prethodno nisu radile vezanih 18 meseci, dobiće znatno umanjene naknade za porodiljsko bolovanje jer se obračun računa samo za mesece pre otvaranja bolovanja. To znači da ako otvorite bolovanje na dva dana u trećem mesecu trudnoće, ni svih šest meseci nakon toga neće ulaziti u obračun. Podsetimo, ministar Zoran Đorđević je nekoliko puta trudnice i mame optužio za zloupotrebu trudničkog i porodiljskog bolovanja. Šta je, po njegovom mišljenju, značila zloupotreba? Da li to što je od trenutka otvaranja bolovanja po prethodnom zakonu trudnicama isplaćivan stopostotni iznos prosečne zarade u naredni h godinu dana ukoliko su bile zaposlene šest meseci i jedan dan? Ako je trudnica, na primer, imala platu 40.000 dinara koliko joj je isplaćivano u roku od godinu dana, znači da je zloupotrebila svoj položaj. Ili to što su trudnice koje su zarađivale ispod minimalne zarade dobijale trudničku nadoknadu u iznosu minimalne zarade, takođe znači da su zloupotrebile državu? Portal “Bebac” objavio je otvoreno pismo Vladi Srbije (videti okvir), premijerki i nadležnim ministarstvima povodom ovih skandaloznih zakonskih odredbi i uvredljivih porodiljskih plata, zahtevajući hitan sastanak. “VREME”: Da li ste dobili odgovor iz Vlade Srbije ili iz ministarstava? JASMINA MIHNJAK: Nismo dobili odgovor iz Vlade. Saopštenje smo poslaliru za rad, zapošljavanje, boračka binetu Slavice Đukić Dejanović, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću i premijerki Ani Brnabić. Brojne nepravilnosti i nelogičnosti novog zakona o fi nansijskoj podršci porodici sa decom ugrozile su veliki broj roditelja u Srbiji. Tim povodom uputili smo saopštenje Vladi Republike Srbije sa zahtevom da se hitno preduzmu mere za izmene ovog zakona. Ukazali smo na nekoliko problema i spornih članova Zakona kojim će porodiljama biti drastično umanjene zarade. U medijima smo videli da je nakon našeg apela usledio sastanak Saveta za populacionu politiku na kojem se razmatralo i kalkulisalo o tome da li treba odrediti donji limit kada su u pitanju plate porodiljama jer, verovali ili ne, plate mogu iznositi i 1000 dinara. Šta je sporno u novom zakonu o fi nansijskoj podršci porodici? Sporno je to što žene moraju 18 meseci da rade pre otvaranja trudničkog bolovanja kako im plata ne bi bila umanjena. To znači da žene koje su bar jedan mesec u prethodnih godinu i po dana imale manju platu ili prekid u radnom odnosu, neće dobiti pun iznos plate na porodiljskom. U Norveškoj i Nemačkoj to bi možda i bilo normalno, ali u Srbiji nikako nije. Mi živimo u zemlji u kojoj se teško dolazi do posla, u kojoj se još teže zapošljava nakon otkaza, gde je teško u kontinuitetu imati stabilnu platu za tako dug vremenski period. Sporno je i to što trudničko bolovanje ne ulazi u taj prosek. To znači da će trudnice imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili pak da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojim se žene “stimulišu” da rađaju, a po novom zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja.

Vidimo i da su umanjene plate porodiljama koje zarađuju više od proseka, odnosno da postoji gornji limit. Gde je tu logika, moral, smisao? Da, trudnicama koje imaju veće zarade od tri prosečne zarade u Srbiji biće takođe umanjene plate. Jer gornji limit postoji. Država kaže: ne možeš da imaš više od tri prosečne plate, ali možeš da imaš platu 1000 dinara pa čak i manje. Minimalac je zagarantovan samo ženama koje su radile šest meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja i to samo u prva tri meseca detetovog života.

Posebna priča je i diskriminacija žena koje najviše doprinose budžetu, a to su mame preduzetnice. Zakonom o porezima i doprinosima uskraćeno im je plaćanje doprinosa za vreme porodiljskog bolovanja, a skraćeno vreme bolovanja je regulisano Zakonom o fi nansijskoj podršci porodici sa decom.

Ako, na primer, žena radi pet meseci za platu od 30.000 i ostane trudna, a lekar je pošalje na bolovanje, njena plata će biti pet puta 30.000, što je 150.000 podeljeno sa 18. Znači 8333 dinara.

Žena koja zarađuje, na primer, u IT sektoru 1500 evra, što je malo za sektor IT iz kog veliki broj ljudi odlazi iz zemlje, imaće platu 30.000 manju. Za godinu dana država će joj oduzeti 360.000 dinara. Ako je žena preduzetnica i plaća doprinose na 30.000, njoj se zarada računa tako što se zbir 18 plata podeli sa 18 i umanji

za 1,5 puta. Znači, dobijaće 20.000 dinara bez plaćenih doprinosa. Ona od svojih 20.000 treba dodatno da uplati i staž ako ne želi da ima prekid tokom porodiljskog bolovanja.

Kako je došlo do usvajanja tako nakaradnog Zakona, da li su roditeljska udruženja učestvovala u radnim grupama i diskusijama? Zakon smo čekali duge četiri godine, a promene u pravcu boljih uslova za roditelje inicirale su same mame preko tri udruženja i aktivističkog projekta P/Bravo za mame. Ono za šta smo se svi zalagali jeste da se reši problem kašnjenja plata porodiljama. Država je sad isplate preuzela na sebe, čime bi trebalo da se spreči kašnjenje, ali ni to za sada nije slučaj jer plate već od starta kasne. Informacija koju imamo od članica koje su učestvovale u radnim grupama koje su menjale ovaj zakon jeste da on ni ne liči na ono što je prvobitno bilo dogovarano na sastancima radnih grupa. Zakon je usvojen u decembru 2017. na sednici na kojoj se usvajalo preko 30 zakona među kojima je i budžet za narednu godinu, koji uvek zaokupi najveću pažnju poslanika. Nije bilo prostora za diskusiju, nije bilo javne rasprave. Isto se desilo i u junu kad su se usvajale izmene i dopune ovog zakona. Šta kažu mame?

Nama se mame svakodnevno javljaju sa raznim primerima, pitanjima. Mnoge su razočarane i besne s razlogom. Jer kad treba da dobijate platu 1800 dinara godinu dana, a da tim novcem možda u nekim slučajevima izdržavate i celu porodicu, to je zaista strašno. Moram da napomenem da veliki broj mama još nije dobio rešenje, a kamoli platu. Javila nam se mama koja je odbijena za porodiljsko bolovanje jer je na trudničko otišla odmah po zaposlenju. Država to vidi kao malverzaciju. Sramotno je da se mame i trudnice optužuju za zloupotrebu. Država treba da pomogne nezaposlenima, a posebno nezaposlenim mamama da dođu do posla. To bi uradila država koja podstiče i podržava roditeljstvo. Naše majke se kažnjavaju kad odluče da rode dete, i to sve pod plaštom borbe za natalitet.

Zar nije ministarka za populacionu politiku i demografi ju najavljivala da će po novoj strategiji akcenat biti na podršci roditeljstvu i eventualno pomoć u okviru lokalnih samouprava?

Oni o roditeljstvu i natalitetu puno pričaju i svašta obećavaju. Međutim, u praksi sapliću roditelje na svakom koraku roditeljstva. Mi ne vidimo rešenje u podršci lokalnih samouprava jer se tako pravi razlika između mama. Nama je svaka mama jednako vredna a svaka beba jednako dobrodošla na ovaj svet. Mislimo da treba da bude svejedno da li dete rađamo u Beogradu ili u Boru. Probleme očekujemo jer je mnogo onih mama koje još uvek ne znaju kolika će im biti plata na porodiljskom, koje su ušle u neke kredite, planirale svoj budžet pre rođenja deteta...

Napominjem da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, Zakonom o radu i Konvencijom o zaštiti materinstva. Ovaj zakon je skandalozan i ugrožava mnoge porodice u Srbiji, i zato hitno treba da ga menjamo! ¶

BILJANA VASIĆ

Odgovor ministarke

Otvoreno pismo Vladi Srbije Ministarka bez portfelja zadužena za demografi ju i populacionu politiku prof. dr Slavice Đukić Dejanović za “Vreme”

Na sednici Saveta za populacionu politiku razmatrana je mogućnost da se uvede donji limit mesečne naknade za porodilje. Trudnice koje su bile zaposlene na privremenim i povremenim poslovima, na primer, ranije nisu dobijale nikakvu naknadu za vreme porodiljskog odsustva. Zakon o fi nansijskoj podršci porodici sa decom uveo je i za njih pravo na naknadu, a one koje su radile duže od 18 meseci na takvim poslovima imaju ista prava kao i buduće mame koje su u stalnom radnom odnosu. To se takođe odnosi i na vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, poljoprivredne osiguranice, kao i radno angažovane žene po osnovu ugovora o delu, autorskih ugovora ili žene koje su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile prava na novčanu naknadu na osnovu nezaposlenosti. Međutim, one žene koje su radile kraće od 18 meseci, dobijaju dosta mala primanja. Iz tog razloga smatramo da bi kod prvih izmena i dopuna zakona trebalo uvesti donji limit naknade za porodilje.

Poštovani, Brojne nepravilnosti i nelogičnosti novog zakona o fi nansijskoj podršci porodici sa decom ugrozile su veliki broj trudnica i mama u Srbiji. Ogromnom broju mama smanjili ste plate na porodiljskom bolovanju! Prekršili ste Zakon o radu i Konvenciju o zaštiti materinstva.

Sve mlade mame, trudnice koje rade manje od 18 meseci, kao i sve mame koje zarađuju više od tri prosečne plate, dobiće smanjene naknade zarada na porodiljskom bolovanju!

Sa namerom ili nestručnim sprovođenjem izmena ovog zakona, doveli ste u problem veliki broj porodica i to u jeku borbe za natalitet i podsticaj rađanja. Odlukom da trudničko bolovanje ne ulazi u obračun zarada, dovodite u opasnost trudnice sa rizičnim trudnoćama koje će imati izbor ili da rade i ugroze zdravlje deteta ili da dobiju umanjene naknade zarada.

Žene koje su najveći stručnjaci ove zemlje terate da odu iz Srbije jer im vi određujete kolika će im biti plata na porodiljskom bolovanju. Čak ste i mame koje najviše doprinose ovoj zemlji sopstvenim preduzetničkim radom diskriminisali, odredivši im još gore uslove za porodiljsko bolovanje. Takvim mamama vi ste ne samo smanjili plate već ste ih ostavili bez plaćenih doprinosa tokom porodiljskog bolovanja. Mame preduzetnice koje vam pune budžete, za razliku od drugih mama, imaće bez ikakvog objašnjenja skraćen period porodiljskog bolovanja za treće dete.

Država, posebno ona koja se bori za natalitet, ne sme da dozvoli ovakav tretman trudnica i porodilja.

Zahtevamo hitan sastanak sa Vama u cilju rešavanja velikog problema u koji ste uveli brojne trudnice i mame u Srbiji, primenom Zakona koji ne ide u korist, već na štetu roditelja!

Očekujemo brz odgovor. (BEBAC.COM)

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:748967-SPOMEN-PARK-CACALICA-Posetioci-ce-setati-sa-licnom-kartom

Autori: @Novostionline

Teme: Javne nabavke

Naslov: SPOMEN-PARK ČAČALICA: Posetioci će šetati sa ličnom kartom

Prilikom ulaska u spomen-park Čačalica u Požarevcu obavezno legitimisanje i pretresanje. Obezbeđenje će nositi oružje i moći će da kontrolišu građanePOSETIOCIMA spomen-parka Čačalica u Požarevcu ubuduće će za šetnju biti potrebna i lična karta, koju će, na zahtev, morati da pokažu pripadniku obezbeđenja ovog kompleksa. Osim legitimisanja građana, obezbeđenje će imati pravo i da ih pretresa, da im zabrani ulaz ili da im naredi da napuste park, ali i da ih na silu zadrži do dolaska policije. Ove novine predviđene su uslovima javne nabavke koju je Gradska uprava Požarevca raspisala za poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja Čačalice, koja predviđa angažovanje četiri radnika.- Ukoliko smatra da je lice izvršilo neko krivično delo ili narušilo javni red i mir, pripadnik obezbeđenja ima pravo da ga zadrži do dolaska policije, upotrebom sredstava za vezivanje, fizičke snage i vatrenog oružja - navedeno je u javnoj nabavci, čija je procenjena vrednost 2,3 miliona dinara. Ponuđač sa najnižom cenom baviće se obezbeđenjem kompleksa na površini od 24 hektara, koji svakodnevno posećuju brojni građani svih generacija.PROČITAJTE JOŠ - Za spomen-park Šumarice šest milionaKompleks je formiran 1962. godine, kao memorijalni park, posvećen žrtvama fašizma. U njemu se nalaze tri spomenika podignuta u čast poginulih partizana, građana i pripadnika Crvene armije, a jedna spomen-ploča postavljena je kao sećanje na stradale Jevreje. U krugu "Čačalice" nalaze se i Ekološki dom, teretana na otvorenom, klupe i mobilijar za zabavu najmlađih posetilaca. U ovoj zelenoj oazi grada, koji ima tri izvora, zasađeno je i 148 biljnih vrsta, pa će obezbeđenje kompleksa brinuti i o njihovoj zaštiti.Spomenik "Sloboda"OPREMA- IMOVINU će čuvati i obezbeđivati uniformisani službenik obezbeđenja u smeni, koji će biti naoružan službenim vatrenim oružjem. Takođe biće opremljen GPS uređajem, baterijskom lampom i službenim mobilnim telefonom - navedeno je u tekstu javne nabavke.          

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: 021.rs

Link: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/196756/Propao-prvi-tender-za-uredjenje-Kineske-cetvrti.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Propao prvi tender za uređenje Kineske četvrti

Uređenje javnih površina u Kineskoj četvrti, za šta je iz republičkog budžeta opredeljeno 250 miliona dinara, odloženo je za neko vreme jer nije uspela prva javna nabavka.Tender je obustavljen, jer jedini ponuđač koji se javio nije dostavio ispravnu dokumentaciju. Kako se navodi u obrazloženju Uprave za građevinsko zemljište i investicije u koji je 021.rs imao uvid, preduzeće "MN" iz Loznice nije u predmet i predračun radova uvrstilo izmene koje se odnose na saobraćajne površine, zbog čega je ponuda odbijena. Ova firma je ponudu poslala u zajedničkoj ponudi sa JKP "Put" i "Energotehnika - Južna Bačka" iz Novog Sada i "SGR Geopremer" iz Loznice. Njihova ponuđena cena za radove je bila tek malo viša od 207 miliona dinara, sa rokom izvođenja od 250 kalendarskih dana. Kako je procenjena vrednost radova, bez PDV-a, 210 miliona dinara verovatno bi dobili posao da su imali ispravnu dokumentaciju. Pošto je novac za radove već prosleđen Novom Sadu iz tekuće budžetske rezerve Srbije, očekuje se da UGZI vrlo brzo raspiše novi tender za radove u Kineskoj četvrti. Prema planu, uređenje javnih površina u Kineskoj četvrti podrazumeva izgradnju puteva i pešačkih staza, postavljanje cevovoda za vodu i kanalizaciju, gradnju pumpnih stanica za otpadne vode, putnu i spoljnu rasvetu, kao i pejzažno uređenje zelenih površina. Više o ovom projektu pročitajte OVDE. Autor: 021.rs Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: glaszapadnesrbije.rs

Link: http://www.glaszapadnesrbije.rs/244251/odbornici-sutra-o-izvrsenju-budzeta-i-imenovanju-direktora-to-zlatibor/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odbornici sutra o izvršenju budžeta i imenovanju direktora TO Zlatibor

Čajetina - Predsednik Skupštine opštine Čajetina Miloje Rajović sazvao je za sutra 29. sednicu Skupštine na kojoj će se naći 21 tačka dnevnog reda.12.09.2018 09:05 | 0 komentar(a)Posle usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i izveštaja o izvršenju budžeta za prvih šest meseci ove godine, davaće se saglasnost na izmene finansijkog plana i plana javnih nabavki za 2018. JKP "Vodovod Zlatiobr".Između ostalog naći će se i dva nacrta rešenja o otuđenju građevinskog zemljišta putem javnog oglasa kao i pet predloga rešenja o otuđenju građevinskog zemljišta u javnu svojinu neposrednom pogodbom.Odbornici će razmatrati predlog odluke o pribavljanju nepokretnosti u javnu svojinu bez naknade, radi izgradnje parka za decu u Šljivovici. Naći će se i predlog odluke o opštem kućnom redu u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji opštine Čajetina.Dnevnim redom je predviđeno i imenovanje direktora Turistike organizacije Zlatibor kao i predlog rešenja o izmeni rešenja o razrešenju i imenovanju školskih odbora u osnovnimi srednjoj školi.GZS      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: naslovi.net

Link: https://naslovi.net/2018-09-12/pescanik/pustite-nadlezne-organe-da-rade-svoj-posao/22227760

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pustite nadležne organe da rade svoj posao

Kada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom da nadležne organe treba pustiti da na miru rade... Kada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom da nadležne organe treba pustiti da na miru rade svoj posao. I tako organi neke izazove rešavaju na miru, a da se u tom miru ne bi uspavali, kada tabloidi "prišiju" aferu nekome ko nije po volji vlasti, zvaničnici se tobože iznenade zato što tužilaštvo ili sud ne rade svoj posao.Transparentnost Srbija (TS) je na nekoliko desetina primera dokumentovala kako to organi na miru rade svoj posao. Izdvojiću nekoliko karakterističnih.Lični košarkašiTS je od Agencije za borbu protiv korupcije tražila informaciju da li je prikupljala podatke ili preduzimala druge mere u vezi sa promocijom kandidata sa liste "Aleksandar Vučić - zato što volimo Beograd" u Zemunskoj gimnaziji, tokom kampanje za beogradsker izbore. Ukazali smo da je u školama zabranjeno sprovoditi političke aktivnosti (član 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), te da bi omogućavanje političke promocije u školskom objektu moglo da predstavlja i povredu načela i pravila o vršenju javne funkcije, kada je reč o odgovornim licima u Zemunskoj gimnaziji. Ukoliko je Gimnazija omogućila političku promociju (to jest, ako su njeni predstavnici bili upoznati sa prirodom ove posete), onda bi to moglo da predstavlja i povredu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, budući da je zabranjeno da se izborne aktivnosti finansiraju od strane javnih ustanova, što uključuje ne samo donacije, već i besplatne usluge, poput ustupanja prostorija (član 12, stav 1).Agencija je odgovorila da je uvidom u vesti, slike i snimke sa navedenog događaja utvrđeno da je Goran Vesić posetio Zemunsku gimnaziju u društvu Milana Gurovića, Gorana Grbovića i Nebojše Ilića, "kojom prilikom su navedeni sportisti donirali školi 5.000 evra, naglašavajući da će donaciju školi dati iz ličnih sredstava".Agenciju koja je na miru pregledala snimke nije zbunila Vesićeva izjava data tom prilikom: "Na našoj listi su i Zvezda i Partizan i reprezentacija Srbije zato što svi volimo Beograd", niti činjenica da je o "donaciji košarkaša iz ličnih sredstava" SNS izveštavala na svojim ličnim internet stranicama.Odgovor Ministarstva prosvete na zahtev TS-a upućen Prosvetnoj inspekciji povodom ovog istog slučaja još je plastičniji primer rada nadležnih organa. Ministar Šarčević je u svom dopisu prosledio kopiju izjave direktora Zemunske gimnazije datu Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva. Direktor je objasnio da nikakve političke promocije nije bilo, a on pretpostavlja da se "tvrdnja o političkom skupu" odnosi na "posetu od strane gradskog menadžera gospodina Gorana Vesića, te proslavljenih košarkaša Gorana Grbovića, Nebojše Ilića i Milana Gurovića". Slava košarkašima nije omogućila da postanu gospoda kao gospodin Vesić, ali im je omogućila da pomognu sređivanje sale za fizičko, zbog čega su oni i organizovali posetu. A gospodin Vesić se, valjda, tu zatekao. Proslavljeni košarkaši su došli jer su "čuli za sportske uspehe đaka u godini u kojoj se obeležava 160 godina gimnazije". Pa kad su "videli i čuli u kakvom je stanju sala" rešili su da pomognu. Ali ne zbog toga što je ovo godina u kojoj se obeležavaju izbori. Sve je "medijski propraćeno bez političkog okupljanja i promocije bilo koje stranke, pošto su svemu prisustvovali samo pomenuti košarkaši, učenici i zaposleni".Šta smo naučili? Proslavljeni košarkaši krenu u gimnaziju jer su čuli za sportske uspehe dece, usput sretnu gospodina Vesića i povedu ga sa sobom. Kad dođu tamo, oni se preneraze kad vide i čuju u kakvom je stanju sala i odluče da daju donaciju zbog koje krenu u gimnaziju i usput sretnu Vesića… Dobro, nećemo tražiti logiku u odgovoru koji direktor nije pisao na miru jer je bio pod pritiskom Inspekcije. Bitno je da je njegov odgovor toliko ubedljiv da je Inspekcija zaključila da je sve u redu. Bar pretpostavljamo, jer ministar odluku Inspekcije nije dostavio. Valjda se zagrcnuo od smeha kad je pročitao izjavu.Kopija Višeg javnog tužilaštvaKada nadležni organ, radeći na miru, donese odluku, ona bi trebalo da sadrži obrazloženje. Transparentnost Srbija interesovala se kako je i zbog čega Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu postupalo po krivičnoj prijavi podnetoj u slučaju koji je postao aktuelan prvih dana septembra, kada su se mediji raspisali o astronomskim cenama udžbenika za osnovne i srednje škole. A koren priče je u slučaju o kome je pisao Birn - o pristiscima izdavača da se iz novog zakona izbace odredbe koje su ograničavale cene udžbenika, a koje nisu zaživele ni do tada, iako su postojale u starom zakonu, jer je vlada 3 godine odlagala donošenje podzakonskog akta.U tekstu koji je objavio Birn, ondašnji ministar prosvete Srđan Verbić (osvrt na Vučićeve ministre nad kojima smo se zgražavali, a sad ih se sa nostalgijom prisećamo, naslovljena "Decenija dokazivanja da uvek može i gore" zavređuje poseban tekst) izneo je ozbiljne optužbe na račun premijera, šefa njegovog kabineta i ministra trgovine. Verbić je u februaru 2016. pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade Zakona bio "izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima". Agencija je, navodi Birn, Verbićevu prijavu prosledila Višem javnom tužilaštvu, koje je u julu 2016. utvrdilo da u ovom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.TS je od VJT zatražila kopiju odluke u okviru koje je zaključeno da izdavačke kuće nisu počinile krivično delo tokom izrade Zakona o udžbenicima, sa obrazloženjem iz kojeg se može videti na osnovu čega je VJT došlo do zaključka da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti i dokazima koje je u vezi sa tim pribavilo. Tražena je takođe kopija krivične prijave, odnosno informacije koja je dostavljena VJT u vezi sa pritiscima prilikom donošenja Zakona o udžbenicima.Više javno tužilaštvo je ubrzo pokazalo da poštuje zakon. Bar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ili da ga bar delimično poštuje. Naime, odgovorilo je, za razliku od Vlade Srbije koja je u stanju da godinama stameno odoleva zahtevama, urgencijama i tužbama.VJT je na zahtev kojim se traži kopija odluke kojom je zaključeno da nije počinjeno krivično delo odgovorilo da je donelo odluku kojom je zaključeno da nije počinjeno krivično delo. Forma je, bar u smislu poštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ispunjena. Toliko da TS mora da podnese žalbu i da se nada da će nakon višemesečnog postupka dobiti navedenu odluku i krivičnu prijavu. A da li je poštovan Zakonik o krivičnom postupku, ko je saslušan u predistražnom postupku, od koga su uzete izjave, kakvi su dokazi prikupljeni u tom ekspeditivnom i efikasnom postupku, saznaćemo kad VJT dostavi odluku sa obrazloženjem. Ako VJT, daleko bilo, bude ignorisala rešenje Poverenika po žalbi TS, ne treba brinuti, tu je Vlada koja će osigurati sprovođenje rešenja. Samo treba pustiti sve nadležne organe da na miru rade svoj posao.Kopija kopijine kopijeAko vam se čini da je odgovor na zahtev u kome vam umesto odgovora prepričaju vaše pitanje uvreda za razum, šta reći za odgovor na dopunjeni i precizirani zahtev u kome vam od slova do slova ponove prvobitni odgovor u kome su citirali vaše pitanje.U julu je objavljeno da je Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo i treću krivičnu prijavu koju je podnela Inicijativa Ne davimo Beograd povodom nabavke novogodišnje jelke za koju je trebalo da bude isplaćeno 83.000 evra.Prijavu protiv gradskog funkcionera Darka Glavaša i direktora firme "Keep Light d.o.o" Radovana Đumića podneo je Dobrica Veselinović iz Inicijative zbog, kako je saopšteno, malverzacija pri kupovini jelke odnosno sumnje da su Glavaš i Đumić "sklopili dogovor o raspisivanju tendera na taj način da uslovi javne nabavke budu tako precizno određeni da ih može ispuniti samo privredno društvo Keep Light d.o.o" i zbog toga što "cena javne nabavke višestruko prevazilazi stvarnu i realnu vrednost novogodišnje jelke"."Na taj način je oštećen budžet Grada Beograda, a Darko Glavaš i Radovan Đumić, odnosno Keep Light d.o.o pribavili su protivpravnu imovinsku korist", saopštila je tada Inicijativa.Transparentnost Srbija tražila je od Višeg javnog tužilaštva kopije dokumenata iz kojih se može videti koje radnje je tužilaštvo preduzelo i koje dokumente i izjave je prikupilo pre nego što je došlo do zaključka da u ovom slučaju prijavu treba odbaciti, kao i obrazloženje razloga za odbačaj krivične prijave.TS je tražila i dokumente iz kojih se vidi da li je odluka VJT bila predmet razmatranja Republičkog javnog tužilaštva (RJT), s obzirom na to da važi instrukcija RJT da Više javno tužilaštvo mora voditi posebnu evidenciju i odmah obavesti RJT o krivičnim prijavama za krivična dela koja imaju elemente korupcije.Samu krivičnu prijavu TS je dobila od podnosioca. Od podnosioca smo pribavili i obaveštenje koje je on dobio od Tužilaštva, odnosno od Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (datirano 13. juna 2018), a u kome se navodi da nema osnova sumnji da je izvršeno krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.U krivičnoj prijavi se, međutim, ukazuje na moguće izvršenje još nekoliko krivičnih dela, što tužilaštvo u obaveštenju o odbačaju nije pomenulo. Na to smo ukazali u zahtevu, odnosno dopisu tužilaštvu.Pored toga, pozvali smo ih i da građanima saopšte da li je javni tužilac utvrdio da uopšte nisu prekršena pravila o ugovaranju javnih nabavki, ili da li je javni tužilac utvrdio da pravila jesu prekršena ali da nema umišljaja, ili da se odgovornost, ako su pravila prekršena, ne može pripisati prijavljenim licima.A odgovor?Tužilaštvo je nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza donelo rešenje kojim je krivična prijava odbačena jer se ne stiču obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret, "kao nijednog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti".Poznato?Da ne bude zabune, TS je zahtev ponovila i precizirala: tražimo kopije dokumenata u vezi sa postupanjem tužilaštva. Znamo da je doneta odluka o odbacivanju krivične prijave, videli smo obaveštenje, što smo u zahtevu i naveli. Tražimo dokumente na osnovu kojih je ta odluka doneta.Dvadeset dana nakon prvog odgovora i našeg dopunskog zahteva i pojašnjenja, stiže drugi odgovor. Identičan - tužilaštvo je nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza donelo rešenje kojim je krivična prijava odbačena jer se ne stiču obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret, "kao nijednog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti".Podneli smo žalbu, Poverenik će doneti rešenje, a ako naloži tužilaštvu da dostavi dokumente, a ono ne postupi, tražićemo da Vlada omogući izvršenje rešenja. Samo neka svi na miru rade svoj posao.A kad smo kod jelke, u ovom slučaju posao je na miru radila i Uprava za javne nabavke. Naime, TS je još u decembru 2017. Upravi ukazala na slučaj jelke i predložila joj da izvrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. U inicijativi su detaljno pobrojane nejasnoće i nepravilnosti u postupku.Do danas nije stigao odgovor šta je Uprava uradila, niti se u javnosti pojavila informacija da je podneta neka prijava zbog utvrđenih nepravilnosti. Ali, kako u ovom slučaju nije ni bila obavezna da izvesti šta je eventualno (na miru) radila po inicijativi, TS je podnela i zahtev Upravi da nam dostavi dokumenta i informacije u vezi sa tim slučajem. Odgovor nadležnih čekamo na miru.Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.Peščanik.net, 12.09.2018.FacebookTwitterGoogle+RedditTumblrStumbleUponLinkedinemail

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: pescanik.net

Link: https://pescanik.net/pustite-nadlezne-organe-da-rade-svoj-posao/

Autori: @pescanik

Teme: Javne nabavkeMinićza borbu protiv korupcijeSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Pustite nadležne organe da rade svoj posao - Zlatko Minić

Kada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom iz naslova ovog teksta. Evo nekoliko primera. Foto: Predrag TrokicićKada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom da nadležne organe treba pustiti da na miru rade svoj posao. I tako organi neke izazove rešavaju na miru, a da se u tom miru ne bi uspavali, kada tabloidi "prišiju" aferu nekome ko nije po volji vlasti, zvaničnici se tobože iznenade zato što tužilaštvo ili sud ne rade svoj posao.Transparentnost Srbija (TS) je na nekoliko desetina primera dokumentovala kako to organi na miru rade svoj posao. Izdvojiću nekoliko karakterističnih.Lični košarkašiTS je od Agencije za borbu protiv korupcije tražila informaciju da li je prikupljala podatke ili preduzimala druge mere u vezi sa promocijom kandidata sa liste "Aleksandar Vučić - zato što volimo Beograd" u Zemunskoj gimnaziji, tokom kampanje za beogradsker izbore. Ukazali smo da je u školama zabranjeno sprovoditi političke aktivnosti (član 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), te da bi omogućavanje političke promocije u školskom objektu moglo da predstavlja i povredu načela i pravila o vršenju javne funkcije, kada je reč o odgovornim licima u Zemunskoj gimnaziji. Ukoliko je Gimnazija omogućila političku promociju (to jest, ako su njeni predstavnici bili upoznati sa prirodom ove posete), onda bi to moglo da predstavlja i povredu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, budući da je zabranjeno da se izborne aktivnosti finansiraju od strane javnih ustanova, što uključuje ne samo donacije, već i besplatne usluge, poput ustupanja prostorija (član 12, stav 1).Agencija je odgovorila da je uvidom u vesti, slike i snimke sa navedenog događaja utvrđeno da je Goran Vesić posetio Zemunsku gimnaziju u društvu Milana Gurovića, Gorana Grbovića i Nebojše Ilića, "kojom prilikom su navedeni sportisti donirali školi 5.000 evra, naglašavajući da će donaciju školi dati iz ličnih sredstava".Agenciju koja je na miru pregledala snimke nije zbunila Vesićeva izjava data tom prilikom: "Na našoj listi su i Zvezda i Partizan i reprezentacija Srbije zato što svi volimo Beograd", niti činjenica da je o "donaciji košarkaša iz ličnih sredstava" SNS izveštavala na svojim ličnim internet stranicama.Odgovor Ministarstva prosvete na zahtev TS-a upućen Prosvetnoj inspekciji povodom ovog istog slučaja još je plastičniji primer rada nadležnih organa. Ministar Šarčević je u svom dopisu prosledio kopiju izjave direktora Zemunske gimnazije datu Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva. Direktor je objasnio da nikakve političke promocije nije bilo, a on pretpostavlja da se "tvrdnja o političkom skupu" odnosi na "posetu od strane gradskog menadžera gospodina Gorana Vesića, te proslavljenih košarkaša Gorana Grbovića, Nebojše Ilića i Milana Gurovića". Slava košarkašima nije omogućila da postanu gospoda kao gospodin Vesić, ali im je omogućila da pomognu sređivanje sale za fizičko, zbog čega su oni i organizovali posetu. A gospodin Vesić se, valjda, tu zatekao. Proslavljeni košarkaši su došli jer su "čuli za sportske uspehe đaka u godini u kojoj se obeležava 160 godina gimnazije". Pa kad su "videli i čuli u kakvom je stanju sala" rešili su da pomognu. Ali ne zbog toga što je ovo godina u kojoj se obeležavaju izbori. Sve je "medijski propraćeno bez političkog okupljanja i promocije bilo koje stranke, pošto su svemu prisustvovali samo pomenuti košarkaši, učenici i zaposleni".Šta smo naučili? Proslavljeni košarkaši krenu u gimnaziju jer su čuli za sportske uspehe dece, usput sretnu gospodina Vesića i povedu ga sa sobom. Kad dođu tamo, oni se preneraze kad vide i čuju u kakvom je stanju sala i odluče da daju donaciju zbog koje krenu u gimnaziju i usput sretnu Vesića… Dobro, nećemo tražiti logiku u odgovoru koji direktor nije pisao na miru jer je bio pod pritiskom Inspekcije. Bitno je da je njegov odgovor toliko ubedljiv da je Inspekcija zaključila da je sve u redu. Bar pretpostavljamo, jer ministar odluku Inspekcije nije dostavio. Valjda se zagrcnuo od smeha kad je pročitao izjavu.Kopija Višeg javnog tužilaštvaKada nadležni organ, radeći na miru, donese odluku, ona bi trebalo da sadrži obrazloženje. Transparentnost Srbija interesovala se kako je i zbog čega Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu postupalo po krivičnoj prijavi podnetoj u slučaju koji je postao aktuelan prvih dana septembra, kada su se mediji raspisali o astronomskim cenama udžbenika za osnovne i srednje škole. A koren priče je u slučaju o kome je pisao Birn - o pristiscima izdavača da se iz novog zakona izbace odredbe koje su ograničavale cene udžbenika, a koje nisu zaživele ni do tada, iako su postojale u starom zakonu, jer je vlada 3 godine odlagala donošenje podzakonskog akta.U tekstu koji je objavio Birn, ondašnji ministar prosvete Srđan Verbić (osvrt na Vučićeve ministre nad kojima smo se zgražavali, a sad ih se sa nostalgijom prisećamo, naslovljena "Decenija dokazivanja da uvek može i gore" zavređuje poseban tekst) izneo je ozbiljne optužbe na račun premijera, šefa njegovog kabineta i ministra trgovine. Verbić je u februaru 2016. pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade Zakona bio "izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima". Agencija je, navodi Birn, Verbićevu prijavu prosledila Višem javnom tužilaštvu, koje je u julu 2016. utvrdilo da u ovom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.TS je od VJT zatražila kopiju odluke u okviru koje je zaključeno da izdavačke kuće nisu počinile krivično delo tokom izrade Zakona o udžbenicima, sa obrazloženjem iz kojeg se može videti na osnovu čega je VJT došlo do zaključka da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti i dokazima koje je u vezi sa tim pribavilo. Tražena je takođe kopija krivične prijave, odnosno informacije koja je dostavljena VJT u vezi sa pritiscima prilikom donošenja Zakona o udžbenicima.Više javno tužilaštvo je ubrzo pokazalo da poštuje zakon. Bar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ili da ga bar delimično poštuje. Naime, odgovorilo je, za razliku od Vlade Srbije koja je u stanju da godinama stameno odoleva zahtevama, urgencijama i tužbama.VJT je na zahtev kojim se traži kopija odluke kojom je zaključeno da nije počinjeno krivično delo odgovorilo da je donelo odluku kojom je zaključeno da nije počinjeno krivično delo. Forma je, bar u smislu poštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ispunjena. Toliko da TS mora da podnese žalbu i da se nada da će nakon višemesečnog postupka dobiti navedenu odluku i krivičnu prijavu. A da li je poštovan Zakonik o krivičnom postupku, ko je saslušan u predistražnom postupku, od koga su uzete izjave, kakvi su dokazi prikupljeni u tom ekspeditivnom i efikasnom postupku, saznaćemo kad VJT dostavi odluku sa obrazloženjem. Ako VJT, daleko bilo, bude ignorisala rešenje Poverenika po žalbi TS, ne treba brinuti, tu je Vlada koja će osigurati sprovođenje rešenja. Samo treba pustiti sve nadležne organe da na miru rade svoj posao.Kopija kopijine kopijeAko vam se čini da je odgovor na zahtev u kome vam umesto odgovora prepričaju vaše pitanje uvreda za razum, šta reći za odgovor na dopunjeni i precizirani zahtev u kome vam od slova do slova ponove prvobitni odgovor u kome su citirali vaše pitanje.U julu je objavljeno da je Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo i treću krivičnu prijavu koju je podnela Inicijativa Ne davimo Beograd povodom nabavke novogodišnje jelke za koju je trebalo da bude isplaćeno 83.000 evra.Prijavu protiv gradskog funkcionera Darka Glavaša i direktora firme "Keep Light d.o.o" Radovana Đumića podneo je Dobrica Veselinović iz Inicijative zbog, kako je saopšteno, malverzacija pri kupovini jelke odnosno sumnje da su Glavaš i Đumić "sklopili dogovor o raspisivanju tendera na taj način da uslovi javne nabavke budu tako precizno određeni da ih može ispuniti samo privredno društvo Keep Light d.o.o" i zbog toga što "cena javne nabavke višestruko prevazilazi stvarnu i realnu vrednost novogodišnje jelke"."Na taj način je oštećen budžet Grada Beograda, a Darko Glavaš i Radovan Đumić, odnosno Keep Light d.o.o pribavili su protivpravnu imovinsku korist", saopštila je tada Inicijativa.Transparentnost Srbija tražila je od Višeg javnog tužilaštva kopije dokumenata iz kojih se može videti koje radnje je tužilaštvo preduzelo i koje dokumente i izjave je prikupilo pre nego što je došlo do zaključka da u ovom slučaju prijavu treba odbaciti, kao i obrazloženje razloga za odbačaj krivične prijave.TS je tražila i dokumente iz kojih se vidi da li je odluka VJT bila predmet razmatranja Republičkog javnog tužilaštva (RJT), s obzirom na to da važi instrukcija RJT da Više javno tužilaštvo mora voditi posebnu evidenciju i odmah obavesti RJT o krivičnim prijavama za krivična dela koja imaju elemente korupcije.Samu krivičnu prijavu TS je dobila od podnosioca. Od podnosioca smo pribavili i obaveštenje koje je on dobio od Tužilaštva, odnosno od Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (datirano 13. juna 2018), a u kome se navodi da nema osnova sumnji da je izvršeno krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.U krivičnoj prijavi se, međutim, ukazuje na moguće izvršenje još nekoliko krivičnih dela, što tužilaštvo u obaveštenju o odbačaju nije pomenulo. Na to smo ukazali u zahtevu, odnosno dopisu tužilaštvu.Pored toga, pozvali smo ih i da građanima saopšte da li je javni tužilac utvrdio da uopšte nisu prekršena pravila o ugovaranju javnih nabavki, ili da li je javni tužilac utvrdio da pravila jesu prekršena ali da nema umišljaja, ili da se odgovornost, ako su pravila prekršena, ne može pripisati prijavljenim licima.A odgovor?Tužilaštvo je nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza donelo rešenje kojim je krivična prijava odbačena jer se ne stiču obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret, "kao nijednog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti".Poznato?Da ne bude zabune, TS je zahtev ponovila i precizirala: tražimo kopije dokumenata u vezi sa postupanjem tužilaštva. Znamo da je doneta odluka o odbacivanju krivične prijave, videli smo obaveštenje, što smo u zahtevu i naveli. Tražimo dokumente na osnovu kojih je ta odluka doneta.Dvadeset dana nakon prvog odgovora i našeg dopunskog zahteva i pojašnjenja, stiže drugi odgovor. Identičan - tužilaštvo je nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza donelo rešenje kojim je krivična prijava odbačena jer se ne stiču obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret, "kao nijednog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti".Podneli smo žalbu, Poverenik će doneti rešenje, a ako naloži tužilaštvu da dostavi dokumente, a ono ne postupi, tražićemo da Vlada omogući izvršenje rešenja. Samo neka svi na miru rade svoj posao.A kad smo kod jelke, u ovom slučaju posao je na miru radila i Uprava za javne nabavke. Naime, TS je još u decembru 2017. Upravi ukazala na slučaj jelke i predložila joj da izvrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. U inicijativi su detaljno pobrojane nejasnoće i nepravilnosti u postupku.Do danas nije stigao odgovor šta je Uprava uradila, niti se u javnosti pojavila informacija da je podneta neka prijava zbog utvrđenih nepravilnosti. Ali, kako u ovom slučaju nije ni bila obavezna da izvesti šta je eventualno (na miru) radila po inicijativi, TS je podnela i zahtev Upravi da nam dostavi dokumenta i informacije u vezi sa tim slučajem. Odgovor nadležnih čekamo na miru.Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.Peščanik.net, 12.09.2018.                                

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/politika/tema-dnevnika-kinezi-ce-graditi-fruskogorski-koridor-12-09-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tema "Dnevnika": Kinezi će graditi Fruškogorski koridor

- U Vojvodini se realizuje veliki broj važnih infrastrukturnih projekata kojima Pokrajina može da se ponosi - izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.On je među tim važnim infrastrukturnim projektima naveo brze saobraćajnice i prečistače za pijaću vodu koji su već pušteni u rad, poput fabrike vode u Kovačici, ili su radovi na njihovoj realizaciji u toku, poput fabrike vode u Novom Bečeju ili, od saobraćajnica, budući Sentandrejski bulevar, jednu od najvažnijih investicija u Novom Sadu, koja će biti završena naredne godine.Sve su to projekti na kojima zajedno rade Republika, Pokrajina i Grad Novi Sad kao i drugi gradovi u Vojvodini. Najčešće se govori o Fruškogorskom koridoru, jer je još 2014. godine počela priprema projektne dokumentacije za tu važnu brzu saobraćajnicu. Foto: Dnevnik/ J. Ivanović - Za Fruškogorski koridor praktično imamo svu potrebnu dokumentaciju koju su zajedno finansirali Pokrajinska vlada i nadležno ministarstvo - rekao je Mirović. - Dobili smo informaciju da je 7. septembra obnovljen Memorandum s kineskom kompanijom CRBC koja je njime definisana kao kompanija koja će izvoditi radove na koridoru.Mirović je rekao da Pokrajinska vlada ima informacije o tome da za finansiranje projekta Fruškogorskog koridora postoje dve varijante: da se novac obezbedi kreditom, ili putem koncesije.- Očekujemo da će Vlada Srbije u narednih nekoliko meseci opredeliti model finansiranja i da praktično nakon toga naredne godine možemo imati i ugovor u rukama, pod uslovom da to ne bude koncesiona varijanta. Jer, ukoliko bude ta varijanta, procedura će trajati malo duže. - istakao je Mirović. - Želim da kažem da smo zajedničkim snagama završili neophodne pripreme i da je to jedan od retkih projekata kod kojih smo zajednički u svim fazama pripreme projekata do rešavanja imovinskih odnosa i došli do nivoa koja je ekonomski isplativa i imamo osnov za ugovaranje tog posla.Predsednik Pokrajinske vlade je ocenio strateški važnim za budućnost Vojvodine raspisivanje javne nabavke za pripremu projektne dokumentacije za brze saobraćajnice sa četiri trake od Novog Sada do Zrenjanina i od Zrenjanina do Borče. Kakao je naveo, ugovor za pripremu projektne dokumentacije ćemo imati u oktobru, ili početkom novembra, ukoliko ne bude neikih formalnih nedostataka u javnom pozivu.Za Fruškogorski koridor praktično imamo svu potrebnu dokumentaciju, koju su zajedno finansirali Pokrajinska vlada i nadležno ministarstvo (Igor Mirović)- Vojvodina će u bliskoj budućnosti imati brze saobraćajnice koje će povezati Novi Sad i Beograd i rešiti veliki saobraćaj kroz Frušku goru. Za nas je to važno - kazao je Mirović. Kula, Vrbas, Bačka Palanka...Predsednik Pokrajinske vlade je najavio da će ove godine biti pokrenuto niz radova na putnoj mreži u Vojvodini koji se finansiraju, kako je naveo, iz velikog kredita. Kao najvažnije radove, ocenio je izgradnju saobraćajnice duge 20 kilometra od graničnog prelaza Batrovci prema Kuzminu, koja će biti započeta već za nekoliko dana. - Krenuli su radovi - i time smo veoma zadovoljni - od Rume do Iriga, od Vrbasa do Kule, od Kule do Sombora, zatim od Vrbasa do Srbobrana, kao i radovi na deonicama u Banatu, pre svega kod Zrenjanina. Za sledeću godinu smo predložili nastavak radova od Futoga preko Begeča do Bačke Palanke. Deonica u Begeču je završena i očekujemo da i Bačka Palanka bude prepoznata kao mesto s velikom privrednom aktivnošću i dobrim saobraćajnim vezama - istakao je Mirović. On je najavio da će Pokrajinska vlada izdvojiti novac za pripremu projektne dokumentacije i za deonicu od Novog Sada do Sremskih Karlovaca, a za nekoliko dana se očekuje otvaranje deonice od Sremskih Karlovaca preko Banstola do Inđije. Podsetio je na to da je Pokrajinska vlada izdvojila i novac za finaniranje fabrike vode u Kovačici, koja je završena i puštena u rad, a finasira i izgradnju fabrike vode u Novom Bečeju. Prva faza izgradnje će biti ugovorena narednih dana.Vojvodina će u bliskoj budućnosti imati brze saobraćajnice koje će povezati Novi Sad i Beograd i rešiti veliki saobraćaj kroz Frušku goru- Ako sve svedemo na jednu rečenicu, možemo kazati da Vojvodina zaista ima čime da se ponosi jer se realizuje velik broj infrastrukturnih projekata, među kojima su veoma značajni radovi na deonici brze pruge Beograd-Budimpešta koji su počeli pre desetak dana - naglasio je Mirović. E. Marjanov          

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/50593/uskoro-naoruzano-obezbedjenje-na-%E2%80%9Ecacalici%E2%80%9C.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Uskoro naoružano obezbeđenje na "Čačalici"?

  1. 09. 2018. Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93 Zaboravite opuštene šetnje Čačalicom. Ubuduće će vam biti potrebna lična karta, a nadgledaće vas naoružano obezbeđenje koje je ovlašćeno da vas legitimiše prilikom ulaska i izlaska iz spomen-parka. Grad namerava da plati 2,8 miliona dinara iz budžeta za usluge privatnog fizičko-tehničkog obezbeđenja. Ukoliko javna nabavka uspe, naoružana lica pojaviće se na Čačalici već krajem septembra ili početkom oktobra. U planu javnih nabavki gradske uprave za ovu godinu ovaj trošak iz budžeta opravdan je kroz jednu rečenicu, da je "u cilju zaštite objekata neophodno sprovesti nabavku za izbor vršioca usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja". Ovaj potez, shodno tome, nije motivisan bezbednošću građana, već samih objekata na prostoru spomen-parka.Naoružani čuvari Čačalice moći će da pretresaju posetioce, vežu i zadrže, upotrebe fizičku snagu, pa i vatreno oružje.Predviđeno je da se obezbeđenje vrši svih 24 časa, uz smenski rad, a trebalo bi da budu ukupno angažovana četiri čuvara. U specifikaciji usluga piše da se fizička zaštita imovine obavlja se prvenstveno ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću jednog uniformisanog službenika obezbeđenja u smeni koji je naoružan službenim vatrenim oružjem, opremljen GPS uređajem, baterijskom lampom i službenim mobilnim telefonom.Za vreme vršenja poslova fizičke zaštite, službenik obezbeđenja je ovlašćen da proveri identitet osoba koje ulaze ili izlaze iz objekata ili prostora Čačalice, pregleda lice ili vozilo na ulazu ili izlazu, zabrani pristup neovlašćenim licima, naredi osobama da se udalje iz objekta ili prostora spomen-parka.Takođe, obezbeđenje je ovlašćeno da upozori lice koje svojim ponašanjem ugrožava ličnu i bezbednost drugih ljudi ili može da izazove oštećenje i uništenje imovine.Čuvari mogu da privremeno zadrže osobu koja je zatečena na Čačalici u vršenju krivičnog dela i težih prekršaja narušavanja javnog reda i mira, do dolaska policije, ali i da upotrebe sredstva prinude, kao što su vezivanje, fizička snaga i vatreno oružje, pod uslovima utvrđenih zakonom i zakonom koji se uređuje upotreba oružja od strane ovlašćenog policijskog sužbenika. Privatno obezbeđenje trebalo da obezbeđuje prostor od 24 hektara. U novijoj istoriji nije zabeleženo da je spomen-park čuvalo naružano obezbeđenje.Postoji urbani mit o nekom Deda Sreti koji je sedamdesetih godina čuvao ovo "izletište" tako što su mu davali neispravnu pušku, kao i da su svojevremeno Gorani (ali bez oružja) sami organizovali dežurstva kako bi sprečili seču jelki pred Novu godinu. Park Čačalica je formiran 1962. godine, kao memorijalni park, posvećen žrtvama fašizma. U njemu se nalaze tri spomenika podignuta u čast partizanima, građanima i pripadnicima Crvene armije koji su poginuli ili streljani tokom Drugog svetskog rata. U ovoj deceniji postavljena je i spomen ploča stradalim Jevrejima iz Požarevca.Na "Čačalici" se nalazi i Ekološki dom koji uglavnom nije u funkciji, nekoliko izvora vode, vežbalište na otvorenom, klupe i uglavnom oštećen mobilijar za zabavu dece. Čačlica ne može da se pohvali ni dovoljnim brojem ispravnih korpi za otpatke. Takođe, glavna staza za šetnju je u vrlo lošem stanju. fotografije: Uroš Urošević      

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Beta

Teme: Javne nabavke

Naslov: 021: Propao prvi tender za uredjenje Kineske četvrti

021: Propao prvi tender za uredjenje Kineske četvrtiNOVI SAD, 12. septembra 2018. (Beta) - Uredjenje javnih površina u Kineskoj četvrti u Novom Sadu odloženo je na neko vreme, jer nije uspela prva javna nabavka, javio je danas lokalni Radio 021.Kako se navodi, tender je obustavljen jer jedini ponudjač koji se javio nije dostavio ispravnu dokumentaciju.U obrazloženju Uprave za gradjevinsko zemljište i investicije navedeno je da preduzeće "MN" iz Loznice "nije u predmet i predračun radova uvrstilo izmene koje se odnose na saobraćajne površine", zbog čega je ponuda odbijena.Ova firma je ponudu poslala u zajedničkoj ponudi sa JKP "Put" i "Energotehnika - Južna Bačka" iz Novog Sada i "SGR Geopremer" iz Loznice.Ponudjena cena za radove je bila oko 207 miliona dinara, a procenjena vrednost radova, bez PDV-a je 210 miliona dinara.Novac za radove u iznosu od 250 miliona obezbedjen je iz budžetske rezerve i već je prosledjen Novom Sadu, pa se očekuje da će vrlo brzo biti raspisan novi tender.Uredjenje javnih površina u Kineskoj četvrti podrazumeva izgradnju puteva i pešačkih staza, postavljanje cevovoda za vodu i kanalizaciju, gradnju pumpnih stanica za otpadne vode, putnu i spoljnu rasvetu, kao i pejzažno uredjenje zelenih površina.Kineska četvrt je staro industrijsko jezgro Novog Sada, koje je postalo okupljalište mladih, a grad planira da u njemu napravi takozvani "kreativni centar".

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/inzenjerska-komora-nismo-dobili-dokumentaciju-o-spornom-zidu-u-grdelickoj-klisuri/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Inženjerska komora: Nismo dobili dokumentaciju o spornom zidu u Grdeličkoj klisuri

Inženjerskoj komori Srbije nisu dostavljeni zapisnici i ostala dokumentacija koja je pratila gradnju spornog potpornog zida na trasi autoputa kroz Grdeličku klisuru, rečeno je danas FoNetu u Upravnom odboru Komore.Foto: N1/Gordana Bjeletić Ministarstvo građevinarstva podnelo je prijave protiv inženjera koji su učestvovali u izgradnji zida, a tužilac Suda časti Inženjerske komore je poslao zahtev Ministarstvu da dostavi dokumentaciju i sve dokaze neophodne za utvrđivanje relevantnih činjenica i okolnosti. Inženjerskoj komori Ministarstvo je prvo podnelo prijavu protiv 16 inženjera, potom je proširilo na još tri, a na listi je 10 stranaca, iz Grčke, Španije i Makedonije. Dostavljena je, takođe, i zamolnica da, posredstvom Evropskog saveta inženjerskih komora, obavesti nacionalne komore čiji su članovi strana lica koja su učestvovala u realizaciji projekta da pokrenu odgovarajuće postupke utvrdjivanja njihove odgovornosti. Dok traje postupak pred Sudom časti, neophodno je poštovati pretpostavku nevinosti i ne prejudicirati odgovornost inženjera, napominju u Inženjerskoj komori Srbije. Komora podseća da je u više navrata iznosila stavove da je u primeni Zakona o javnim nabavkama neohodno vrednovati kvalitet usluge, rada i materijala za sve objekte, a naročito za brane, mostove, visoke zgrade i potporne zidove, umesto najniže ponuđene cene, kao do sada preovlađujućeg kriterijuma. Ne mogu se damping cenama dobiti kvalitetan, siguran i stabilan most, zgrada ili potporni zid, upozorava Inženjerska komora. U slučaju potpornog zida u Grdelici, Komora smatra da je veoma značajno pitanje da li je urađen dovoljan broj bušotina i istražnih radova u cilju adekvatnog snimanja geoloških karakteristika terena. Na pitanje ima li šanse da posao na deonici autoputa kroz Grdeličku klisuru bude završen do kraja godine, iz Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije odgovaraju da će radovi teško do tada biti završeni, s obzirom da građevinska sezona traje do polovine novembra. grdelicka klisura, inzenjerska komora, zidBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/sa-stiropora-na-dedinje/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcijaza borbu protiv korupcije

Naslov: Sa stiropora na Dedinje

Sve će to narod pozlatiti, pa i život dvojice državnih funkcionera, bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i aktuelnog ministra odbrane Aleksandra Vulina, u luksuznim vilama iz fundusa države na najelitnijem beogradskom brdu Dedinje.Obojica jednako privlače pažnju javnosti jer još vuku repove prethodnih afera: Nikolić zbog poslovanja pod sumnjom fondacije njegove supruge, a Vulin zbog kupovine stana od čak četvrt miliona evra, koje mu je pozajmila "tetka iz Kanade" njegove supruge zbog koje je, prema sopstvenom priznanju, putovao u više navrata. Nikolić, pride, ni posle okončanog mandata neće iz rezidencije šefa države.Obojica su, prema rečima Dragana Dobrašinovića, predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija, pokazala kakva krv teče njihovim venama, jer su "kao 1945. partizani, upali u dedinjske vile od kojih većina ima stare vlasnike".Tvrdoglavi Koštunica Predsednik Republike i najviši funkcioneri Vlade Srbije imaju pravo da tokom obavljanja dužnosti žive u vilama čiji je vlasnik država, ali je kao predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica odbio da se iseli iz svog stana u centru Beograda. Pokojni premijer Zoran Đinđić je to učinio tek posle više upozorenja da mu je život ozbiljno ugrožen.Ljudi bez skrupula - Taj potez je očitao njihovu krvnu sliku i pokazali su da su ljudi bez skrupula, lišeni elementarnog morala i pristojnosti. Nikolić, kao što vidimo, ne haje što je bivši, već sedi u rezidenciji šefa države, kao da je sadašnji. Vulin, inače opterećen stambenom aferom "tetkina pozajmica", bi sada da živi ispravno - tumači za "Vesti" ovaj borac protiv korupcije.Razliku između ove dvojice Dobrašinović vidi upravo u činjenici da je Vulin aktuelni ministar vojni, što podrazumeva da uz predsednika države bude jedan od ministara koji iz bezbednosnih razloga treba da su u izolovanim objektima.- Podrazumeva da u tom luksuzu treba da borave samo dok obavljaju funkciju, a onda da se vrate tamo gde su ranije živeli, što Nikolić nije uradio - pojašnjava Dobrašinović.Privilegovani podstanari U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije su 2015. godine poslednji put u javnosti pomenuti privilegovani građani koji su, kako je navedeno, nezakonito dobili na korišćenje državne vile od Društva za iznajmljivanje nekretnina (Dipos).Diposu je Agencija za borbu protiv korupcije tada zamerila da je napravio ozbiljne propuste i luksuzne vile i stanove na elitnim lokacijama izdavao mahom po cenama nižim od tržišnih samo privilegovanima i neposrednim dogovorom.Među imenima koja su iznajmljivala vile su se pojavila u javnosti bili su hirurg Milan Colić, advokat Zdenko Tomanović, Goran Đoković, stric Novaka Đokovića, firma Partizan tek Slobodana Tešića, dok se, kako je navedeno, pevačica Merima Njegomir, koja je takođe bila u državnoj vili - iselila.Ana neće iz kuće Da li zato što se iz rezidencije u Užičkoj 23, koja mu je namenjena, nije iselio bivši šef države ili iz nekog drugog razloga, tek sadašnji predsednik Aleksandar Vučić je ostao u sopstvenom stanu u Novom Beogradu. Isto je učinila i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je rešila da ne ide od kuće jer je 2014. godine kupila stan od 328 kvadrata na Dedinju koji je koštao 490.000 evra.Dobrašinović ukazuje da Vučić i Brnabićeva, ostankom kod kuće, žele da pokažu da su deo naroda i da im luksuz nije potreban.- Tim potezom su demonstrirali neodgovornost, jer ne poštuju bezbednosna pravila - kaže Dobrašinović.Šutanovac, Gašić, Vulin… Aleksandar Vulin je u vili u dedinjskoj ulici Jevrema Grujića, koju su koristili i prethodni ministari odbrane Bratislav Gašić, sada šef Bezbednosno-informativne agencije i doskorašnji lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac, a nisu to pravo iskoristili kao ministri vojni Aleksandar Vučić i Zoran Đorđević. Vulin je na Dedinje stigao iz svog stana u opštini Zvezdara od 107 kvadrata.Ovaj antikorupcijski borac, inače, vidi samo jedan pravi put za državni vrh, a to je: zaduži na početku obavljanja funkcije objekat u kojem ćeš živeti i razduži ga kad ti se mandat okonča.- Kakvi su to aršini sada? Setimo se 90-ih godina koliko su bili napadani komunisti što su iseljavali ljude sa Dedinja, a sada niko ne optužuje persone koje ne samo da to čine, već neće iz vila ni po završetku mandata. Da li to sad imamo nove drugove koji su protestujući kao opozicija, sedeli na stiroporu i pričali o korupciji, pa došli na vlast, zaboravili na svoju skromnost šumadijskog seljaka i odskočili na Dedinje. Da li su bile prazne priče, kad Vulin, za koga ne znamo tačno gde je ranije radio, sada čini ono protiv čega se kao političar zalagao - pita politički analitičar Duško Radosavljević.Predsedništvo iseliti iz centra Beograda Da najviši državni rukovodioci, po preuzimanju funkcije ne treba da ostanu u svojim stanovima, smatra i Duško Radosavljević koji se zalaže da se Predsedništvo Srbije i druge institucije izmeste iz centra Beograda.- Dobro bi bilo da predsednik ili premijer žive u kućama gde ne može da bude ugrožena njihova bezbednost, a tu bi trebalo da bude i njihova kancelarija da građane ne bi uznemiravali blokadom saobraćaja u gradu - ocenio jeRadosavljević za "Vesti", ukazujući da bi trebalo i jasno precizirati ko šta koristi, kako i do kada, ali i da se po prestanku funkcije iseli i da mu bude tačno regulisano obezbeđenje.Odredbama bi, kaže, trebalo utvrditi kako se ponašamo prema bivšim državnim čelnicima, ali i ne kao do sada utvrđivati regulativu na osnovu ličnosti, već prema funkciji.Među državnim funkcionerima ima i podstanara, ali o državnom trošku. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je iz Novog Sada, a u vojvođanskoj prestonici ima, kako piše u njenoj imovinskoj karti predatoj Agenciji za borbu protiv korupcije, dva stana: manji od 54 kvadrata, nasleđen, i kupljen, a gotovo dvostruko veći od 102 kvadrata. Na stan u Beogradu, koji je iznajmljen, u poslednje četiri godine iz republičke kase, svakog meseca ide gotovo 300 evra.D. Dekić - Vesti                    

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2018/9/12/nema-sanse-da-bude-zavrseno-do-kraja-godine-inzinjerska-komora-nije-dobila-dokumentaciju-o-grdelickoj-klisuri/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: "NEMA ŠANSE DA BUDE ZAVRŠENO DO KRAJA GODINE": Inžinjerska komora nije dobila dokumentaciju o Grdeličkoj klisuri

Inženjerskoj komori Srbije nisu dostavljeni zapisnici i ostala dokumentacija koja je pratila gradnju spornog potpornog zida na trasi autoputa kroz Grdeličku klisuru, rečeno je danas u Upravnom odboru Komore. Inženjerskoj komori Srbije nisu dostavljeni zapisnici i ostala dokumentacija koja je pratila gradnju spornog potpornog zida na trasi autoputa kroz Grdeličku klisuru, rečeno je danas u Upravnom odboru Komore. Koridor 10 (Foto: Jutjub) Ministarstvo građevinarstva podnelo je prijave protiv inženjera koji su učestvovali u izgradnji zida, a tužilac Suda časti Inženjerske komore je poslao zahtev Ministarstvu da dostavi dokumentaciju i sve dokaze neophodne za utvrđivanje relevantnih činjenica i okolnosti.Inženjerskoj komori Ministarstvo je prvo podnelo prijavu protiv 16 inženjera, potom je proširilo na još tri, a na listi je 10 stranaca, iz Grčke, Španije i Makedonije.Dostavljena je, takođe, i zamolnica da, posredstvom Evropskog saveta inženjerskih komora, obavesti nacionalne komore čiji su članovi strana lica koja su učestvovala u realizaciji projekta da pokrenu odgovarajuće postupke utvrdjivanja njihove odgovornosti.Dok traje postupak pred Sudom časti, neophodno je poštovati pretpostavku nevinosti i ne prejudicirati odgovornost inženjera, napominju u Inženjerskoj komori Srbije.Komora podseća da je u više navrata iznosila stavove da je u primeni Zakona o javnim nabavkama neohodno vrednovati kvalitet usluge, rada i materijala za sve objekte, a naročito za brane, mostove, visoke zgrade i potporne zidove, umesto najniže ponuđene cene, kao do sada preovlađujućeg kriterijuma.Ne mogu se damping cenama dobiti kvalitetan, siguran i stabilan most, zgrada ili potporni zid, upozorava Inženjerska komora.U slučaju potpornog zida u Grdelici, Komora smatra da je veoma značajno pitanje da li je urađen dovoljan broj bušotina i istražnih radova u cilju adekvatnog snimanja geoloških karakteristika terena.Na pitanje ima li šanse da posao na deonici autoputa kroz Grdeličku klisuru bude završen do kraja godine, iz Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije odgovaraju da će radovi teško do tada biti završeni, s obzirom da građevinska sezona traje do polovine novembra.Lokalne vlasti sve češće popisuju "nepodobne" građane! Pročitajte OVDE sve o tome.Izvor: Fonet Bonus video Pogledajte kako izgleda Koridor 10.PAŽNJA: Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: balkangreenenergynews.com

Link: https://balkangreenenergynews.com/rs/epcg-objavila-tender-za-revitalizaciju-sest-generatora-u-perucica-vrednu-336-miliona-evra/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: EPCG objavila tender za revitalizaciju šest generatora u HE Perućica vrednu 3,36 miliona evra

Crna Gora 12.09.2018. Foto: EPCG Državna elektroenergetska kompanija Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) objavila je tender za izbor izvođača za revitalizaciju šest od ukupno sedam generatora u hidroelektrani (HE) Perućica u sklopu projekta modernizacije koji će obezbediti stabilno snabdevanje strujom iz ove elektrane u narednih 20 do 30 godina.Izvođač za revitalizaciju generatora G1, G2, G3, G5, G6 i G7 u HE Perućica, posao vredan oko 3,36 miliona evra, trebalo bi da bude izabran do kraja godine, rečeno je Vikend Novinama u sektoru za korporativne komunikacije EPCG.Od izvođača će se zahtevati da planirane radove obavi u roku od tri godine, tj. da revitalizuje po dva generatora godišnje, navodi se u javnom pozivu, objavljenom 4. septembra na sajtu EPCG.Rok za dostavljanje ponuda je 12. oktobar, a ponuđač je dužan da dostavi garanciju ponude u iznosu od 2% procenjene vrednosti javne nabavke, stoji u pozivu.Pre potpisivanja ugovora, izabrani ponuđač će morati da dostavi garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 5% vrednosti ugovora.Vikend Novinama je takođe rečeno u EPCG da će uskoro biti raspisan i tender za zamenu blok transformatora vredan oko 2,75 miliona evra.Očekuje se da revitalizacija obezbedi sigurnost proizvodnje HE PerućicaNakon revitalizacije opreme, postrojenja i objekata, HE Perućica će u narednih 20 do 30 godina biti jedan od najsigurnijih proizvođača električne energije u Crnoj Gori, rekli su u EPCG.Ovaj veliki projekat revitalizacije u najstarijoj crnogorskoj velikoj elektrani biće sproveden u narednom četvorogodišnjem periodu.Planirano je da se ugradi i osmi agregat snage 65 megavoltampera, kažu u EPCG.HE Perućica, koja se nalazi se na teritoriji opštine Nikšić, puštena je u pogon 1960. godine. Njena instalisana snaga je 307 MW, a moguća godišnja proizvodnja oko 1.300 GWh, navodi se na veb sajtu EPCG.U periodu od 12. marta 1960. do 31. decembra 2016. godine HE Perućica je proizvela ukupno 49,009 GWh električne energije, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 898,80 GWh.Rekordne 2010. godine proizvedeno je 1434,9 GWh, a u 2016. godini ostvarena je proizvodnja od 938,73 GWh, stoji na sajtu kompanije.          

----------------------------------------------------------

Datum: 12.09.2018

Medij: pravda.rs

Link: http://www.pravda.rs/2018/9/12/zasto-nikolic-ne-da-vilu-na-dedinju-ko-je-bez-skrupula-a-ko-ne-postuje-pravila/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Zašto Nikolić ne da vilu na Dedinju, ko je bez skrupula a ko ne poštuje pravila?

Sve će to narod pozlatiti, pa i život dvojice državnih funkcionera, bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i aktuelnog ministra odbrane Aleksandra Vulina, u luksuznim vilama iz fundusa države na najelitnijem beogra Sve će to narod pozlatiti, pa i život dvojice državnih funkcionera, bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i aktuelnog ministra odbrane Aleksandra Vulina, u luksuznim vilama iz fundusa države na najelitnijem beogradskom brdu Dedinje. Toma Nikolić (Foto: Sinhua) Obojica jednako privlače pažnju javnosti jer još vuku repove prethodnih afera: Nikolić zbog poslovanja pod sumnjom fondacije njegove supruge, a Vulin zbog kupovine stana od čak četvrt miliona evra, koje mu je pozajmila "tetka iz Kanade" njegove supruge zbog koje je, prema sopstvenom priznanju, putovao u više navrata. Nikolić, pride, ni posle okončanog mandata neće iz rezidencije šefa države.Obojica su, prema rečima Dragana Dobrašinovića, predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija, pokazala kakva krv teče njihovim venama, jer su "kao 1945. partizani, upali u dedinjske vile od kojih većina ima stare vlasnike".Predsednik Republike i najviši funkcioneri Vlade Srbije imaju pravo da tokom obavljanja dužnosti žive u vilama čiji je vlasnik država, ali je kao predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica odbio da se iseli iz svog stana u centru Beograda. Pokojni premijer Zoran Đinđić je to učinio tek posle više upozorenja da mu je život ozbiljno ugrožen.Ljudi bez skrupula- Taj potez je očitao njihovu krvnu sliku i pokazali su da su ljudi bez skrupula, lišeni elementarnog morala i pristojnosti. Nikolić, kao što vidimo, ne haje što je bivši, već sedi u rezidenciji šefa države, kao da je sadašnji. Vulin, inače opterećen stambenom aferom "tetkina pozajmica", bi sada da živi ispravno - tumači ovaj borac protiv korupcije.Razliku između ove dvojice Dobrašinović vidi upravo u činjenici da je Vulin aktuelni ministar vojni, što podrazumeva da uz predsednika države bude jedan od ministara koji iz bezbednosnih razloga treba da su u izolovanim objektima.- Podrazumeva da u tom luksuzu treba da borave samo dok obavljaju funkciju, a onda da se vrate tamo gde su ranije živeli, što Nikolić nije uradio - pojašnjava Dobrašinović.Ana neće iz kućeDa li zato što se iz rezidencije u Užičkoj 23, koja mu je namenjena, nije iselio bivši šef države ili iz nekog drugog razloga, tek sadašnji predsednik Aleksandar Vučić je ostao u sopstvenom stanu u Novom Beogradu. Isto je učinila i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je rešila da ne ide od kuće jer je 2014. godine kupila stan od 328 kvadrata na Dedinju koji je koštao 490.000 evra.Dobrašinović ukazuje da Vučić i Brnabićeva, ostankom kod kuće, žele da pokažu da su deo naroda i da im luksuz nije potreban.- Tim potezom su demonstrirali neodgovornost, jer ne poštuju bezbednosna pravila - kaže Dobrašinović.Vulin je na Dedinje stigao iz svog stana u opštini Zvezdara od 107 kvadrata.Ovaj antikorupcijski borac, inače, vidi samo jedan pravi put za državni vrh, a to je: zaduži na početku obavljanja funkcije objekat u kojem ćeš živeti i razduži ga kad ti se mandat okonča.- Kakvi su to aršini sada? Setimo se 90-ih godina koliko su bili napadani komunisti što su iseljavali ljude sa Dedinja, a sada niko ne optužuje persone koje ne samo da to čine, već neće iz vila ni po završetku mandata. Da li to sad imamo nove drugove koji su protestujući kao opozicija, sedeli na stiroporu i pričali o korupciji, pa došli na vlast, zaboravili na svoju skromnost šumadijskog seljaka i odskočili na Dedinje. Da li su bile prazne priče, kad Vulin, za koga ne znamo tačno gde je ranije radio, sada čini ono protiv čega se kao političar zalagao - pita politički analitičar Duško Radosavljević.Predsedništvo iseliti iz centra BeogradaDa najviši državni rukovodioci, po preuzimanju funkcije ne treba da ostanu u svojim stanovima, smatra i Duško Radosavljević koji se zalaže da se Predsedništvo Srbije i druge institucije izmeste iz centra Beograda.- Dobro bi bilo da predsednik ili premijer žive u kućama gde ne može da bude ugrožena njihova bezbednost, a tu bi trebalo da bude i njihova kancelarija da građane ne bi uznemiravali blokadom saobraćaja u gradu - ocenio jeRadosavljević ukazujući da bi trebalo i jasno precizirati ko šta koristi, kako i do kada, ali i da se po prestanku funkcije iseli i da mu bude tačno regulisano obezbeđenje.Odredbama bi, kaže, trebalo utvrditi kako se ponašamo prema bivšim državnim čelnicima, ali i ne kao do sada utvrđivati regulativu na osnovu ličnosti, već prema funkciji.Među državnim funkcionerima ima i podstanara, ali o državnom trošku. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je iz Novog Sada, a u vojvođanskoj prestonici ima, kako piše u njenoj imovinskoj karti predatoj Agenciji za borbu protiv korupcije, dva stana: manji od 54 kvadrata, nasleđen, i kupljen, a gotovo dvostruko veći od 102 kvadrata. Na stan u Beogradu, koji je iznajmljen, u poslednje četiri godine iz republičke kase, svakog meseca ide gotovo 300 evra.Privilegovani podstanariU izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije su 2015. godine poslednji put u javnosti pomenuti privilegovani građani koji su, kako je navedeno, nezakonito dobili na korišćenje državne vile od Društva za iznajmljivanje nekretnina (Dipos).Diposu je Agencija za borbu protiv korupcije tada zamerila da je napravio ozbiljne propuste i luksuzne vile i stanove na elitnim lokacijama izdavao mahom po cenama nižim od tržišnih samo privilegovanima i neposrednim dogovorom.Među imenima koja su iznajmljivala vile su se pojavila u javnosti bili su hirurg Milan Colić, advokat Zdenko Tomanović, Goran Đoković, stric Novaka Đokovića, firma Partizan tek Slobodana Tešića, dok se, kako je navedeno, pevačica Merima Njegomir, koja je takođe bila u državnoj vili - iselila.Šutanovac, Gašić, Vulin...Aleksandar Vulin je u vili u dedinjskoj ulici Jevrema Grujića, koju su koristili i prethodni ministari odbrane Bratislav Gašić, sada šef Bezbednosno-informativne agencije i doskorašnji lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac, a nisu to pravo iskoristili kao ministri vojni Aleksandar Vučić i Zoran Đorđević.Pročitajte OVDE sve o Đurićevom autogolu.Izvor: vesti. onlinePAŽNJA: Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

----------------------------------------------------------