Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 11.10.2018

Medij: Alo     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Zaposlio sina kao nastavnika

Zaposlio sina kao nastavnika

Dragan Jović, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Lebanu, zaposlio je na određeno svog sina na radno mesto nastavnika matematike, sa punim radnim vremenom. Agencija za borbu protiv korupcije predložila je njegovu smenu, međutim u Ministarstvu prosvete smatraju da rešenja Agencije za borbu protiv korupcije u praksi „nisu uvek crno-bela“, pa će to ministarstvo birati i vagati ko će od predloženih biti smenjen, pišu „južne vesti“.

Dragan Jović je kao direktor škole, kako stoji u rešenju Agencije, sa svojim sinom Aleksandrom Jovićem potpisao ugovor o radu, na radnom mestu nastavnika matematike, sa punim radnim vremenom, na određeno vreme. Međutim, Jović je bio obavezan da kao neko ko je na javnoj funkciji Agenciju za borbu protiv korupcije obavesti o sukobu interesa pri potpisivanju ugovora o radu sa svojim sinom, što on nije učinio.

- Zaključenjem ugovora o radu sa svojim sinom Aleksandrom Jovićem, direktor škole Dragan Jović doveo je sebe u situaciju sukoba interesa - navode u Agenciji.

Direktor škole u Lebanu je, kako je utvrdila Agencija, prekršio Zakon, jer je prilikom vršenja javne funkcije javni interes podredio privatnom.

- Imenovani je javni interes podredio privatnom, iskoristivši javnu funkciju za sticanje koristi, odnosno pogodnosti za povezano lice, čime je ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije - navode u Agenciji.

Jović se, inače, kako stoji u rešenju Agencije, nije izjašnjavao o obaveštenju o pokretanju postupka.

Ovo nije prvi slučaj da Agencija za borbu protiv korupcije predlaže Ministarstvu smenu direktora škola - pre dve godine ova državna institucija tražila je smenu 36 direktora osnovnih i srednjih škola, i to najčešće oni koji su zapošljavali svoju bližu i dalju rodbinu. J. M.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Alo     Strana: 8,9

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Otkrio saradnju lekara i pogrebnika, Lončar mu nudi posao

Otkrio saradnju lekara i pogrebnika, Lončar mu nudi posao

Borko Josifovski, uzbunjivač i bivši direktor Hitne pomoći, koji je pre 13 godina ukazao na saradnju pojedinih lekara Hitne pomoći i pogrebnika, a potom ostao bez posla, dobio je juče ponudu od ministra zdravlja Zlatibora Lončara da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, sastao se juče sa Borkom Josifovskim, koji je još 2005. ukazao na jednu od najmonstruoznijih afera u zdravstvu, nakon čega je prošao privatnu i poslovnu golgotu.

Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude sankcionisana. Ne pada mi na pamet da budem ministar zdravlja i da budem gluv na takve pojave rekao je juče ministar i ukazao da ogromna većina lekara radi odgovorno i savesno, ali da ima pojedinaca koji imaju „drugačije interese" i da je cilj države i ministarstva da ih „izvuče iz sistema i stavi na stub srama

Josifovski se zahvalio ministru zdravlja, a o ponudi da bude član njegovog tima koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu kaže da će razmisliti.

Podsetimo, Josifovski je kao direktor beogradske Hitne pomoći pre 13 godina ukazao državnim organima na to da pojedini lekari te ustanove sarađuju sa pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. On je tvrdio da su neki lekari namerno puštali da

pacijenti umru kako bi uze-

li od pogrebnog preduze-

ća proviziju od 300 evra, nakon čega je ekspresno smenjen.

- Počele su provokacije, pretnje smrću. Tada sam morao da odem iz zemlje. Otišao sam u Sudan. Priključio sam se humanitarnoj organizaciji na ratnom području. Hteo sam da se sve to u Srbiji smiri. Sa druge strane, nikada se nije utvrdilo ko mi je putem telefonskih poruka i poziva pretio smrću - ispričao je nedavno Josifovski.

Otkada je dobio otkaz, radio je kao konsultant po pozivu, nije imao stalan posao, razboleo se.

- Uništen mi je život, karijera, zdravlje. Nisam više onaj čovek koji sam bio. Šta herojima posmrtno znači od likovanje - kazao je nedavno Josifovski.

činjenice

- Borko Josifovski je 2005. upozorio Ministarstvo zdravlja da pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme kod životno ugroženih pacijenata. - 2006. izneo je svoje sumnje javno, nakon čegaje ekspresno smenjen.

- Dve godineje čekao presudu Vrhovnog suda daje njegovo razrešenje neosnovano. - Na posao se vratio 1. septembra 2008. godine. Radio je na centrali.

- Mesec i po kasnije, saopšteno mu je da su se stekli uslovi da dobije otkaz.

- Viši sud u Beogradu presudio je da je čak pet državnih organa preduzelo štetne radnje prema Josifovskom i stavilo ga u nepovoljni položaj zbog izvršenog

uzbunjivanja.

RED JE

DA POSTUPCI

DOBIJU EPILOG

Ministar Lončar rekao je da će na sledećoj sednici Vlade Srbije pokrenuti

pitanje u vezi s predmetima iz Hitne pomoći koji datiraju iz 2006. i 2007. godine.

Dodaje da ne želi da vrši nikakav pritisak

na pravosuđe, ali da javnost ima pravo

da zna šta se dešava sa predmetima i da je red da ti postupci

dobiju epilog, ma kakav

on bio.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Alo     Strana: 6

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: MINISTAR DOBIO STAN. A DRMA MU SE FOTELJA!

MINISTAR DOBIO STAN, A DRMA MU SE FOTELJA!

Nasledio stan, a može da ostane bez fotelje! Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, uvećao je svoju imovinu i to uredno prijavio, što se može proveriti u najnovijem Izveštaju o imovini od 18. septembra 2018. godine, a koji je dostupan na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Naime, on je sada bogatiji za trosoban stan od 82 kvad r a -

ta, koji je potpuno u njegovom vlasništvu, a stekao ga je nasledstvom. Od koga je ministar kulture nasledio pomenutu nekretni-

nu, nismo uspeli da saznamo, jer on danima nije odgovarao na pitanja koja smo mu tim povodom slali. U izveštaju o imovini i prihodima navedeno je i

da Vukosavljević

ima platu od 88.825 din a ra. Ne poseduje prevozna sredstva koja podležu registraciji, a nema ni ušteđevinu. lako se Vukosavljević uspešno skućio, pošto po dolasku na ministarku funkciju nije posedovao nekretninu, čini se da bi lako mogao da ostane bez fotelje. Naime, njegovo ime je ovih nedelja pominjano na spiskovima onih ministara koji bi na proleće sledeće godine mogli biti „rekonstruisani“. Kao potencijalna kandidatkinja koja bi mogla da nasledi njegov resor mesecima se pominje Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije. D. Ramadani

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Blic     Strana: 13

Rubrika: Društvo

Autori: Lena SLadojević

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Blagojeviću nagrada „Katarina Preradović“

„JUŽNE VESTI“ NAGRAĐENE ZA PROFESIONALNI INTEGRITET

Blagojeviću nagrada „Katarina Preradović“

Predrag Blagojević, glavni urednik portala „Južne vesti“, dobitnik je nagrade za objektivno, hrabro i nezavisno novinarstvo, koju dodeljuje Fondacija „Katarina Preradović“ u znak sećanja na prerano preminulu novinarku i urednicu NIN-a i „Blica“.

Nagradu je juče u Medija centru u Beogradu zameniku urednika „Južnih vesti“ Aleksandru Stankovu, pošto Blagojević nije mogao da prisustvuje jer je na poslovnom putu u Kanadi, uručio ilustrator Marko Somborac.

Ovo je druga godišnja nagrada za profesionalni integritet, koja nosi ime jedne od naših najhrabrijih novinarki, koja je preminula 2015. u 43. godini života.

- Pripala nam je velika čast da u Katarinino ime nastavimo da radimo na tome da mediji budu slobodni i nezavisni, da imamo prave informacije, a ne lažne. Jednoglasno smo doneli odluku o ovogodišnjem dobitniku, jer je u pitanju hrabar novinar, koji se dosledno bori za slobodu novinarstva, javni interes i građane. Važno je naglasiti da su „Južne vesti“ bile pod stravičnim napadima vlasti kada su kažnjenje iznosom od milion dinara od strane Poreske uprave, koja je kršeći zakon postupila po nalogu vlasti - obratila se na konferenciji prisutnima Tamara Spaić iz Fondacije „Katarina Preradović“.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, istakao je da mu je Katarina Preradović dala medijsku podršku u momentu kada mu je najviše trebala.

- Kada je preminula napisao sam blog „Hoće li novinar dočekati jutro“, koji je preuzeo Predrag Blagojević na svom portalu „Južne Vesti“ - istakao je Rodoljub Šabić.

Docent i sociolog na Filozofskom fakuletetu Univerziteta u Beogradu Jovo Bakić rekao je da je hrabrost neizostavna kada imate posla sa autoritarnim režimom. Lena Sladojević

Lena Sladojević

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Blic     Strana: 10

Rubrika: Društvo

Autori: Agencij Janković Agencije/ A. Janković

Teme: Korupcija

Naslov: Uzbunjivaču posao u timu Ministarstva

SASTAKAK JOSIFOVSKOGILONČARA

Uzbunjivaču posao u timu Ministarstva

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se juče sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

- Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude sankcionisana. To je jedini način da se promeni svest kod ljudi, jer ako prolazi nekažnjeno nema motiva za sve buduće generacije da ne rade isto ili slično - rekao je Lončar.

On je ukazao da ogromna većina lekara radi odgovorno i savesno svoj posao, ali da ima pojedinaca koji imaju „drugačije interese“ i da je cilj države i ministarstva da ih „izvuče iz sistema i stavi na stub srama“, da budu procesuirani i kažnjeni.

Josifovski se zahvalio Lončaru što je obećao da će svaka korupcija u zdravstvu za koju postoje dokazi biti procesuirana, a o ponudi ministra da bude deo njegovog tima kaže da će razmisliti.

- Ukoliko

državni organi valjano budu obavljali svoj posao, sigurno da će to biti velika prepreka i za kri-

rocesuiražnjeni.

fovski se za-Lončaru što je o da će svaka cija u zdravstvu postoje dokazi ocesuirana, nudi mida bude goma će

liti.

Ukoliko i organi vaudu obavljali sao, sigurno o biti velika ka i za kri-

minal i korupciju - rekao je Josifovski i dodao da je ministar zdravlja prepoznao ovaj momenat kao kao ključnu tačku u borbi protiv korupcije i ozdravljenju našeg zdravstva. Ministar je obećao i da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoje dokazi da su umešani u korupciju bez obzira da li se to desilo pre 10-15 godina ili pre deset dana.

Ne želi, dodaje, da ostane ni trunka sumnje da država nekog štiti, da ne bude procesuiran.

- Ne pada mi na pamet da budem ministar zdravlja i da budem gluv na takve pojave - naglasio

je ministar. Podsetimo, Josifovski je kao direktor beogradske Hitne pomoći, pre 13 godina, ukazao da pojedini lekari te ustanove sarađuju sa pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. Protiv pojedinaca u ustanovi. Pr

dvojice lekara pokrenut je postupak, koji još nije okončan.

Ministar kaže da

će na sledećoj sednici Vlade Srbije pokrenuti pitanje šta je sa predmetima iz Hitne pomoći iz 2006. i 2007. godine.

dvojice lekara krenut je postu koji još nije okon

Ministar kaž

će na sl ćoj sed Vlade bije kre pit šta

sa pr metim

Hitne pom iz 2006. i 2 godine.

Agencij Janković

Agencije/ A. Janković

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Blic     Strana: 7

Rubrika: Politika

Autori: Vladimir Đukanović

Teme: Korupcija

Naslov: Izbor Republike Srpske

Đukanović Vladimir

NA PRVOJ LINIJI

Izbor Republike Srpske

Šta je na proteklim izborima bio izbor Republike Srpske? Iskreno govoreći, izbor je bio da Republika Srpska ne želi da ima bilo kakve veze sa Bosnom i Hercegovinom. Naravno, političari koji su na odgovornim funkcijama ovako nešto ne smeju da izgovore, jer u najmanju ruku nije politički momenat adekvatan za tako nešto, ali je izbor jasan. Republika Srpska ne želi da se bilo ko sa strane, posebno ne iz Sarajeva, meša u njene probleme. Republika Srpska sebe ne smatra delom BiH i živi za dan da se iz iste izdvoji. To je zacementiran izbor srpskog naroda svidelo se to nekom ili ne.

Protiv Dodika je upotrebljena sva moguća logistika ovog sveta kako bi bio srušen sa vlasti. Nema zapadne ambasade koja nije bila uključena u planiranje njegovog podrivanja. Razlog zbog koga su želeli da Dodiku vide leđa je upravo činjenica što je jedino Dodik od srpskih političara u Republici Srpskoj krajnje otvoreno govorio da želi da izdvoji Republiku Srpsku iz Bosne i Hercegovine. Sa druge strane, opozicija, koja je inače na nivou Bosne i Hercegovine bila vlast sa Izetbegovićevom Strankom demokratske akcije, više je činila da sa federalnog nivoa koči Republiku Srpsku upravo zbog ličnog animoziteta prema Dodiku. Suštinski, Srbi su Govedaricu i Ivanića počeli da doživljavaju kao ljude koji su se prodali Zapadu i kojima je zbog ličnog animoziteta prema Dodiku najmanje bitan interes Republike Srpske, pa su shodno tome spremni i da joj naude. Njihovo kohabitiranje sa zapadnim ambasadorima i bliskost koju su imali sa Izetbegovićem dovela ih je do surove istine na izborima - doživeli su debakl! Bez obzira na činjenicu da je protiv Dodika zaista bilo pregršt materijala, od ne tako sjajnog vođenja

ekonomije, značajnog broja korumpiranih ljudi u njegovom okruženju, do finala vezanog za slučaj smrti Davida Dragičevića koji je inače najviše eksploatisan i zloupotrebljavan u kampanji, narod ipak nije želeo da kazni Dodika jer je shvatio da bi njegovo rušenje bio najveći poklon onima koji bi želeli da centralizuju Bosnu i Hercegovinu i da ugase Republiku Srpsku. To naravno ne znači da Dodik, bez obzira na snažan legitimitet koji je dobio, sme da se uljuljka, jer mu je recimo rezultat iz Banjaluke najbolji pokazatelj šta je moglo da ga sačeka

kao ishod ovih izbora, a šta će ga sigurno sačekati za četiri godine ukoliko nešto ne promeni u svojim redovima.

Što se tiče opozicije, ona će morati iz korena da se menja. Najpre, morali bi mnogo više da se posvete Republici Srpskoj nego Bosni i Hercegovini, jer narod u Republici Srpskoj uopšte ne zanima sudbina Bosne i Hercegovine. Uostalom, posle ovih izbora onom drugom entitetu preti svakako paraliza rada, jer Hrvati sigurno neće mirno posmatrati da im muslimani biraju člana Predsedništva, no to je već njihova muka. Da opozicija nije kompletnu svoju kampanju bazirala na zloupotrebi smrti Davida Dragičevića, već da je ponudila alternativu zašto je to bolje da se glasa za njene kandidate, a ne za vlast, sigurno bi bolje prošla i dovela bi Dodika do mat pozicije. Ovako, imaju četiri godine vremena da se konsoliduju.

Na kraju, red je i da zapadni faktor konačno shvati da se nametanjem rešenja i golom silom ništa ne može postići. Mogu ambasade da imaju svoje favorite do mile volje, iza paravana glasa običan čovek, a ne pare koji oni ulože. Taj novac zapravo i odbije Srbina koji će u inat da glasa protiv onoga za koga je očigledno da je pion neke od ambasada. To bi moglo konačno da bude naravoučenije za sve naše političare. Posebno iritira činjenica da se sada vodi kampanja kako je Rusija umešala prste i u Republici Srpskoj, kao i nedelju dana ranije u Makedoniji. Znate, ni u jednoj od tih država nisam primetio da je ruski ambasador pozivao narod da izađe na izbore, posebno ne tokom izbornog dana. Američki i britanski ambasadori su to obilato radili. Otuda, više je nego licemerno da neko govori o ruskom uticaju, jer to dodatno iritira svakog mislećeg čoveka. Zapadne ambasade bi morale da ukače da je njihova obilata pomoć zapravo odmogla njihovim favoritima. Antipatični su Srbima, u tome je štos.

Srbi su

Govedaricu i Ivanića počeli da doživljavaju kao ljude koji su se prodali Zapadu

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Bez naslova

Autori: m.m. s.

Teme: Javne nabavke

Naslov: MREŽA ŽENE PROTIV NASILJA UPUTILA OTVORENA PITANJA MINISTARSTVU ZA RAD I ZAPOŠLJAVANJE

MREŽA ŽENE PROTIV NASILJA UPUTILA OTVORENA PITANJA MINISTARSTVU ZA RAD I ZAPOŠLJAVANJE

Nakon što je raspisan treći konkurs za uspostavljanje nacionalne SOS linije za žene žrtve nasilja, Mreža Žene protiv nasilja uputila je otvorena pitanja Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, uz saopštenje kojim izražava zabrinutostzbog negativnih pravnih posledica koje bi dati uslovi konkursa mogli izazvati.

Udruženja najpre pitaju zbog čega se po treći put objavljuje konkurs kojim se krši Zakon o socijalnoj zaštiti i Zakon o javnim nabavkama, zašto se Ministarstvo ne pridržava Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja u porodici u pogledu poverljivosti i anonimnosti poziva na SOS telefon, insistirajući da se pozivi snimaju. Zbog čega se, nadalje, zahteva nabavka i instalacija opreme za kol centar, „kao da će u njemu da radi 100 operatera u isto vreme, za šta procenjujemo da je potrebna trećina planiranih sredstava", te ko će nakon godinu dana, koliko traje projekat, biti vlasnik te opreme - neka su od pitanja koja su organizacije članice Mreže uputile Ministarstvu.

- Izražavamo zabrinutost da ovako raspisan konkurs može proizvesti negativna pravna dejstva, koja za sobom povlače ništavost zaključenog ugovora, što bi u krajnjem ishodu moglo rezultirati zahtevom za povraćaj sredstava u budžet, čime bi organizacije, ali i korisnice ove usluge mogle biti oštećene. Takođe nas brine namera Ministarstva da uruši jedinu preostalu anonimnu i pover-Ijivu uslugu za žene žrtve nasilja uskrativši im time pravo da donose samostalne odluke o tome kada će i na koji način da prijave nasilje nadležnim institucijama - navodi se u saopštenju organizacija članica Mreže koje već 25 godina vode SOS telefoneu 18gradova.

Uspostavljanje nacionalnog SOS telefona od samog početka nailazi na brojne prepreke. Ministarstvo je krajem prošle godine dva puta upućivalo javni poziv organizacijama za pružanje ove usluge, koji je na zahtev Autonomnog ženskog centra oba puta moralo da povuče. Tada je bilo nejasno na osnovu kog zakona su raspisani konkursi, po Zakonu o javnim nabavkama ili Uredbi o finansiranju udruženja.Takođeje bio sporan zahtevza posedovanje licence, koju nijedno udruženje u tom momentu nije imalo, niti se znalo po kom pravilniku se odvija postupak licenciranja. U istom periodu, ministar Zoran Đorđević je sa Gradom Beogradom i Telekomom potpisao Memorandum o saradnji na uspostavljanju SOS telefona i najavio otvaranje ove linije početkom 2018.

m.m. s.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Danas     Strana: 13

Rubrika: Ekonomija

Autori: M.N.Stevanović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Javne nabavke/Korupcija

Naslov: Razvojna agencija zakinula budžet za 22 miliona dinara

Državna revizorska institucija objavila izveštaje o poslovanju pet kontrolisanih ustanova, bezpropusta jedino Agencija za borbu protiv korupcije

Razvojna agencija zakinula budžet za 22 miliona dinara

Beograd - Od pet kontrola koje je državna revizorska institucija objavila prema planu za ovu godinu, samo je Agencija za borbu protiv korupcije u oba pregledana segmenta, fmansijski izveštaj i pravilnost poslovanja, dobila prelaznu ocenu.

Finansijski izveštaji Miničko-bolničkog centra Dedinje su ispravni, navodi DRI, ali ne iposlovanje, jer jebez javnih nabavki kupljen materijal vredan 32,6 miliona dinara. U Izveštaju se navodi da je to učinjeno „zbog nedovoljno efikasnih procedura'. Takođe, zbog uvedenog prekovremenog rada za zaposlene sa skraćenim radnim vremenom, ali i zbog nezakonito utvrđenog prava na skraćeni rad, nepravilno j e isplaćeno 9,2 miliona dinara, dok naplata prihoda od 4,6 miliona dinara nije u potpunosti usklađena sa propisima.

Najviši iznosi nepravilno knjiženog novca nalaze se u izveštaju iz kontrole Razvojne agencije Srbije, ali revizor ima rezervu i kada je reč o pravilnosti poslovanja te institucije. RAS je, tvrdi DRI, budžet Srbije „zakinula“ za više od 22 miliona dinara, koliko je trebalo da prenesu još 2015. kada su preuzeli fondove ugašene Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Tome treba dodati i da članovima Upravnog odbora nisu isplaćene naknade sa umanjenjem od deset odsto, koliko je tada propisano novim zakonom, čime je budžetu uskraćeno 291.000 dinara. Ni oko 15 miliona dinara osnovnog kapitala, preuzetog od, takođe ugašene Nacionalne agencije za regionalni razvoj, nije upisano u registar. Nije uspostavljena ni interna revizija, a u tromesečnim izveštajima o zaključenim ugovorima u postupcima javnih nabavki, koji su dostavljeni Upravi za j avne nabavke, više je iskazana vrednost javnih nabavki male vrednosti za oko osam miliona dinara, kao i vrednost zaključenih ugovora za 7,5 miliona.

U finansijskom izveštaju, preko milijardu dinara više su prikazani nematerijalni troškovi i prihodi od donacija, dotacija i subvencija, ali to nije bilo od uticaja na utvrđeni rezultat poslovanja. Međutim, jesu manje prikazane obaveze prema budžetu u iznosu od 1,1 milijardu, kao što su u istom iznosu više prikazani odloženi prihodi, odnosno neutrošena sredstava preneta iz budžeta. Pri tom, primenjen je neadekvatan kontni okvir, što govori i o stručnosti zaposlenih u RAS-u, jer su pri izradi finansijskog izveštaja koristili propise za druga pravna lica, umesto za privredna društva, zadruge i preduzetnike.

I Gradska uprava Loznice nezakonito je isplatila oko tri miliona dinara po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, iako je reč o angažovanju koje je trajalo znatno duže od propisanih 120 dana, zaključakje DRI. I kod javnih nabavki, bez te procedure sklopljeni su poslovi vredni ukupno 43 miliona dinara, nezakonito je sklopljen ugovor „težak“ 2,3 miliona za održavanje horizontalne i vertikalne saobraćajne signalizacije, a 56,8 miliona vredanje ugovor sa lokalnim j avnim preduzećem bez kontrole o tome da li su predviđeni poslovi izvršeni. M. N. Stevanović

Za šestzaposlenih milion dinara stimulacije Umesto deficita od 1,5 miliona dinara, Medicinska škola u Beogradu iskazala jesuficit od 1,2 miliona, zaključakje revizora koji je imao rezerve i kod finansijskog izveštaja i kod provere ispravnosti poslovanja. Kod nabavki vrednih 5,6 miliona nije primenjen oglašeni kriterijum najniže cene, dok u istoj proceduri za poslove vredne 4,5 miliona nije obezbeđena konkurentska ponuda, dokje dva miliona potrošeno u poslovima za koje jetrebalo a nije raspisana javna nabavka. Gotovo milion dinara isplaćeno je za šest zaposlenih kojima je plata uvećana po osnovu stimulacija i većeg obima posla, a pola miliona dinara nije vraćeno u budžet iako nije bilo utrošeno.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Danas     Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Miloš Mitrović

Teme: Korupcija

Naslov: Iznenadna ostavka

NIKI HEJLI

Iznenadna ostavka

Milos Mitrović

Ni dan pošto je objavljeno da Niki Hejli, ambasadorka Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama, podnosi ostavku, koju je predsednik Donald Tramp prihvatio, nije bilo objašnjenja - zašto? Američki satirični sajt Onion, kojeg je nedavno, u vezi s peračima prozora, citirao predsednik Srbije, „spekulisao" je da će Hejli postati savetnica nekog gospodara rata u Avganistanu.

Tramp i Hejli su u utorak u Beloj kući razmenili uobičajene kurtoazne reči. Ambasadorka, koja će na toj funkciji ostati do kraja godine, geMaje da joj je služenje Americi u toj roli bila „čast za čitav život“. Predsednik je prvo objavio da će njih dvoje objaviti „veliku vest“, potom da je Hejli radila „neverovatan posao“, izdvojivši njeno diplomatsko rvanje sa Rusijom, Kinom...

Nastupi Hejli u Ujedinjenim nacijama će se pamtiti, svakako i nadgornjavanja s pomenutim američkim rivalima u koja spada i rasprava sa pokojnim ruskim ambasadorom u UN Vitalijem Čurkinom, na početku njenog mandata. Hejli je funkciju na koju je podnela ostavku preuzela u j anuaru 2017.

Konvencionalni mediji podsetili su da se Hejli u aprilu raspravljala s ekonomskim savetnikom u Beloj kući koji je tvrdio da je prerano najavila nove sankcije protiv Rusije. Dan pre ostavke antikorupcijska organizacija u Južnoj Karolini - čija je NejI od 2010. do 2017, dakle u dva mandata bila guvemerka - objavila je da je u sedam navrata prihvatila ponudu biznismena te države da se vozi luksuznim avionima, na privatnim letovima.

Međutim, kao zvaničan datum njene ostavke navodi se 3. oktobar.

Odbacila je šuškanja prema kojima namerava da se kandiduje na predsedničkim izborima 2020. i najavila da će podržati reizbor Trampa. Kada su republikanci birali kandidata za predsednika za izbore 2016, nije podržala Trampa već senatora sa Floride Marka Rublja. U Trampovim izjavama tada je videla mogući uzrok izbijanja novog svetskog rata.

Rođena je u Bambergu, Južna Karolina, 1972. kao Nimrata Randava - roditelji su joj poreklom iz Indije. Počela je da radi već sa 13 godina, kao lmjigovođa u prodavnici odeće njene porodice. Kasnije se školovala upravo za finansijske poslove. Udata je i ima dvoje dece. NejI je bila prva žena guvernerka u svojoj matičnoj državi i najmlađa osoba na toj funkciji u istoriji SAD.

Pamtićemo je po šarmantnom osmehu koji je pokazala i kada je Ivica Dačić njoj i Trampu na zasedanju Generalne skupštine UN 2017. pokazivao naslovne strane srpskih tabloida kako bi dokazao da su Srbi za Trampa.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 7

Rubrika: Društvo

Autori: /I i. JĐ. Petoović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Dr Borko Josifovski dočekao pravdu posle 12 godina

Dr Borko Josifovski

dočekao pravdu posle 12 godina

meni to bio kriminal - priča dr Josifovski o događajima iz 2006.

Više od decenije nakon što je prijavio spregu lekara beogradske Hitne pomoći i pogrebnika, iza koje je delo protiv zdravlja ljudi, dr Borko Josifovski dočekao je presudu Višeg suda protiv državnih organa, da su nečinjenjem njega doveli u nepovoljan položaj u odnosu na druge uzbunjivače i učestvovali u zataškavanju afere. Dr Josifovski kaže za “Dnevnik” da ova prva presuda u korist uzbunjivača donosi benefit i uzbunjivačima, ali i državi, “jer od uzbunjivača nema boljih kontrolora, što je prednost u borbi protiv korupcije i drugi pokušaji će biti sasečeni”.

- Ovo je velika prekretnica u pravosuđu i najavljuje novi početak u sudskoj praksi, kao i političku volju da se to desi. Tužio sam Ministarstvo zdravlja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Osnovno i Više javno tužilaštvo i policiju, a sud je presudio da su nečinjenjem mene doveli u nepovoljniji položaj u odnosu na druge uzbunjivače, kao i da su učestvovali u zataškavanju afere - priča dr Josifovski koji je i član udruženja “Doktori protiv korupcije”.

Sada je u pripremi uvid u sve spise iz tužbi koje sam podnosio, a sledeći potez mu je da ponovo pokrene radni spor, kako bi dobio nadoknadu za sve godine koje nije radio.

- Ova presuda jeste satisfakcija, ali planiram i postupak protiv svih koji su izvršili krivično delo u aferi Hitne pomoći i koji su učestvovali u progonu. Da je ova afera rešena, ne bi bilo ni afere trgovinom listama čekanja za zračenje na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, što je prijavila dr Bojana Bokorov, gde nisu sankcionisani oni koji treba da budu, niti bi bilo afere u Kraljevu s povećanom smrtnošću pacijenata na dijalizi. I sada pogrebnici dolaze pre Hitne pomoći, jer je to unosan biznis. Zašto bi ga neko prekinuo, ako niko nije kažnjen - ističe dr Josifovski.

Njegova borba počela je pre 12 godina, kada je bio direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu. Pacijenti su se žalili zaštitniku prava pacijenata da pogrebnici dolaze pre ekipe Hitne pomoći ili zajedno s njima.

- Posumnjao sam da se iza svega krije nešto strašno, jer na pozive prvog reda hitnosti, a to su životno ugroženi ljudi, pomoć se ili nije pružala ili se pružala kasno. Služba za analitiku utvrdila je kako se pozivaju uvek isti lekari, među kojima su prednjačila dvojica, bez obzira na to gde su se oni tada nalazili, a bilo je bližih ekipa. Kao direktor Hitne pomoći o tome sam prvo obavestio Ministarstvo zdravlja, ali tadašnji ministar dr Tomica Milosavljević nije reagovao. Pošto nisam želeo da se to dešava ljudima i da snosim odgovornost, na konferenciji za medije obavestio sam javnost o dešavanjima, jer je po

Ministar zdravlja nudi mesto u timu

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se juče s Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu. On je ukazao na to da ogromna većina lekara radi odgovorno i savesno svoj posao, ali da ima pojedinaca koji imaju “drugačije interese” i da je cilj države i ministarstva da ih “izvuče iz sistema i stavi na stub srama”, da budu procvesuirani i kažnjeni. Lončar je obećao da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoje dokazi da su umešani u korupciju, bez obzira na to da li se to desilo pre deset, petnaest godina ili pre deset dana.

- Ne pada mi na pamet da budem ministar zdravlja i da budem gluv na takve pojave . Ogromna većina ljudi koji rade u zdravstvu, radi svoj posao najbolje što može - naglasio je ministar.

Josifovski se zahvalio ministru zdravlja što je pozvao uzbunjivač, istakavši da će razmisliti o ponudi da bude deo tima.

Ministarstvo je nakon toga poslalo Komisiju za vanredni stručni nadzor koja je od 53 slučaja utvrdila da je u osam trebalo da se radi reanimacija, a nije, i to u jednom slučaju izričito, a u sedam “ne može da se kaže da nije trebala reanimacija”, kao i još osam slučajeva gde ne postoji dokumentacija. Međutim, nije sprovedena istraga, a javno tužilaštvo se proglasilo nenadlženim.

- Poslovni ugovori s pogrebnim preduzećima sklopljeni su još 90-ih godina. Doktori su uzimali novac od pogrebnika i u izveštaju pogrebna preduzeća navode koji doktor ih je uputio na te ljude, a uvek su to isti pogrebnici i isti lekari. Odmah sam smenjen s mesta direktora Hitne pomoći, i to telefonom, zato što sam “uznemirio javnost i ugrozio rad Hitne pomoći”. Na moje ime je bačena ljaga, jer je u pojedinim medijima predstavljaeno da sam, čuvajući fotelju, neosnovano optužio kolege, iako je Ministarstvo propisalo hitne mere da se ovakvi slučajevi više ne bi dešavali i da su za dva doktora napravila propuste u radu - navodi dr Josifovski koji je smenjen 20. septembra, a rešenje nikad nije dobio.

Na poslu je posle toga bio suočen s provokacijama, dobijao anonimne pretnje, pa i pretnje smrću i njemu i porodici, ali policija nije ragovala jer su pretnje bile sa sakrivenog broja. Uzeo je neplaćeno i godinu dana bio u Sudanu, a po povratku je radio na terenu, pa je premešten na centralu, da odgovoara na pozive. U Hitnu pomoć je stigao faks s navodnom prijavom pacijenta da ga je jedna doktorka iz Hitne pomoći savetovala telefonom da ode u njenu privatnu ordinaciju, što je pripisano njemu.

- Od tada ne radim, osim po pozivu kao konsultant u privatnim ordinacijama, a ja imam dve specijalizacije i jednu subspecijalizaciju i bio sam saradnik za poslediplomske studije na fakultetu. Kasnije sam saznao da tog faksa, odnosno dokumenta nema u arhivi Ministarstva zdravlja - priča Josifovski.

U prethodnih 12 godina Josifovski je podneo mnoge prijave i pokretao sudske postupke, pa i protiv Agencije za borbu protiv korupcije, ali ih je Tužilaštvo odbacilo. Policija je našla da je on zloupotrebio položaj, jer su medicinskim tehničarima plate isplaćivane po koeficijentu većem od onog koji propisuje Odredba, iako on kao direktor koeficijente nije menjao.

- Istraga protiv mene bila je 9. marta 2016. i obuhvatala je i dva direktora koji su me nasledili i koje sam prijavio za teške mahinacije, ali smo svi oslobođeni. Zato sam tužio i tužioca i Agenciju i policiju i Ministarstvo zdravlja, jer nisu radili svoj posao, služili su se kriminalnim radnjama i zataškali su aferu - objašnjava Josifovski i dodaje kako sve ovo pokazuje da je u pitanju kriminogena mreža koja deluje u okviru državnog sistema i ne dozvoljava da se pravda sprovede.

JĐ. Petrović

U sledećem broju: Nema

krivca za trgovinu listama

čekanja na zračenje

/I

JĐ. Petoović

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Informer     Strana: 10

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Josifovski u timu protiv korupcije

Josifovski u timu protiv korupcije

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se juče sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu!

Josifovski je 2005. godine ukazao da pojedini lekari u Hitnoj pomoći sarađuju sa pogrebnicima. Obelodanio je da dispečeri pacijente koji umiru upućuju na određene lekare, bez obzira gde se nalaze. - On je ukazao da ogromna većina lekara radi odgovorno i savesno svoj posao, ali da ima pojedinaca koji imaju drugačije interese i protiv toga se borimo - naglašava Lončar.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Kurir     Strana: 12

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Korupcija mora da bude sankcionisana

Korupcija mora da bude sankcionisana

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

Josifovski je kao direktor Hitne pomoći u Beogradu pre 13 godina ukazao da pojedini lekari te ustanove sarađuju s pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. Viši sud je nedavno utvrdio da su državni organi diskriminisali Josifovskog odbivši da istraže aferu koju je on otkrio.

- Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude sankcionisana - rekao je Lončar.

Ministar je obećao da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoje dokazi da su umešani u korupciju bez obzira na to da li se to desilo pre deset, petnaest godina ili pre deset dana. Lončar je naveo i da će na sledećoj sednici Vlade pokrenuti pitanje šta je s predmetima iz Hitne pomoći koji datiraju iz 2006. i 2007. godine.

Josifovski se zahvalio ministru Lončaru što ga je pozvao i što je obećao da će svaka korupcija u zdravstvu za koju postoje dokazi biti procesuirana, a o ponudi ministra da bude deo njegovog tima kaže da će razmisliti. M. B.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Kurir     Strana: 10,11

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Institucije rasipaju milione iz državne kase

Instituciie rasipaju milione iz državne kase

Državnar evizorska institucija (DRI), na čijem čelu je Duško Pejović, utvrdila je višemilionske neregularnosti u poslovanju Medicinske škole „Beograd", Grada Loznice, Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije (RAS) tokom kontrole njihovih finansijskih izveštaja za 2017. godinu.

Medicinska škola „Veograd“ je, između ostalog, neregularno potrošila više od 12 miliona dinara na javne nabavke, i to za maturske večeri, fotokopiranje materijala, mobilne telefone, hranu, piće i drugo, dok je umesto deficita od 1.428.000 dinara iskazala suficit od 1.233.000 dinara.

Revizori su kontrolisali i poslovanje Agencije za borbu protiv korupcije, gde su utvrdili nelogičnost da direktor te agencije prima platu šest meseci po isteku funkcije, dok je za druge državne funkcionere taj rok duplo kraći. To je, kako je istakao DRI, posledica neusklađenosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, te je stoga DRI podneo inicijativu Skupštini Srbije da se usklade ta dva zakona. S.Đ.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Nedeljnik     Strana: 20

Rubrika: VIše od politike

Autori: Ljiljana Smajlović

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Omaž novinarima

Omaž novinarima

Ovo nije tekst o silovanoj bugarskoj reporterki i raskomadanom

saudijskom kolumnisti

Ljiljana Smajlović

NEKE SU STVARISUVIŠE STRAŠNE DA bismo u njih hteli da verujemo.

Da je bolničko osoblje po Srbiji kralo novorođenčad, a majke lagalo da nisu preživela porođaj?

Da je osoblje beogradske Hitne pomoći uzimalo kintu od pogrebnog preduzeća kom je dostavljalo adresu umirućeg pacijenta i pre nego što lekari dođu da mu ukažu pomoć?

Za bebe i dalje sumnjam, iako sam juče pročitala Tanjugovu vest da je osamdesetpetogodišnji španski akušer proglašen krivim što je otimao i prodavao bebe tokom diktature generala Franka. Izgleda da je to vrh ledenog brega i da su hiljade porodilja u Španiji tako ostale bez dece. Identično vapajima roditelja u Srbiji.

Ne znam koliko je čitalaca 2006. poverovalo direktoru Hitne pomoći koji je na konferenciji za štampu izneo morbidne tvrdnje da lekari te beogradske zdravstvene ustanove prodaju adrese umrlih pacijenata privatnim pogrebnim preduzećima, a da u nekim slučajevima prethodno i ne pokušaju reanimaciju pacijenta. Odmah da se prijavim, ja nisam poverovala. Kakav bi čovek uopšte javno iznosio takve čudovišne optužbe protiv kolega, bez kao stena čvrstih dokaza? ŽIVOT JE BOUIKAD NE STRAHUJETE da se u belim bolničkim odelima noću gradom kreću korumpirani nitkovi. Zato me je onomad manje iznenadila, a više obradovala vest da su direktorove optužbe odbačene i da je protiv njega pokrenuta neka istraga za koju se posle nisam ni interesovala.

Više me je iznenadilo što sam, deset godina kasnije, ugledala Borka Josifovskog na skupu uzbu njivača istraživačkog portala Pištaljka. Odakle su ga iz vukli?

Evo šta se desilo. Josifovski je prvo probao redovnim putem, maršem kroz institucije sistema. Kad je smenjen i stigmatizovan, obratio se prvom domaćem novinarskom istraživačkom portalu koji je hteo da se bavi njegovim slučajem. Novinari i advokati Pištaljke vrlo brzo su ustanovili da niti jedan državni organ za deset godina nije proverio navode Josifovskog, a kamoli ih temeljito istražio. Ni policija, ni tužioci, ni Ministarstvo zdravlja nisu se potrudili da razgovaraju sa porodicama koje su se žalile direktoru Hitne pomoći. Novinari Pištaljke su krenuli tragom njegovih optužbi, a dokaza je bilo koliko hoćeš. Uključujući i dokaze da su državni organi zapravo zataškavali slučaj i provodili odmazdu nad Josifovskim. Umesto da istražuje korupciju u važnoj zdravstvenoj ustanovi, tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv Josifovskog zato što su tehničari u Hitnoj pomoći primali plate po nekom koeficijentu koji je utvrđen davno pre nego što je on došao za direktora. Neka je policijska inspektorka u službenom izveštaju lažno tvrdila da je doktor Josifovski osuđen za klevetu - kao što nije. Agencija za borbu protiv korupcije je dve godine sedela na jednoj od njegovih prijava: nikome od nadležnih je nije prosledila. ZATO SEIAGENCIJA NAŠLA NA spisku državnih organa za koje je Viši sud u Beogradu utvrdio da su svojim nečinjenjem naneli štetu uzbunjivaču - pored Ministarstva

zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Čitalac je verovatno već obavešten o tom sudskom epilogu, koji je potvrdio da je Josifovski trpeo odmazdu jer je ukazao na kriminalne veze ekipa hitne medicinske pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća. Presuda je istorijska i možda i u svetu jedinstvena po tome što je sud utvrdio da je više državnih organa istovremeno učestvovalo u odmazdi nad uzbunjivačem.

Dobro je što je Borko Josifovski dokazao da je uzbunjivač. Nije dobro da javnost ne zna koliko su mu u tome pomogli dobri novinari. Milo mi je što je gospodin Josifovski izvojevao (pre)skupu pobedu, ali imam razloga da brinem da novinari neće dobiti javno priznanje koje im pripada.

A TREBALO 81, MAKAR TO REKLA ja koja u ovom slučaju nikako ne mogu da ostanem nepristrasna. Pištaljku su osnovale moje kolege proterane iz Politike kada sam tamo prvi put smenjivana, mnogo pre sadašnje „diktature“, i silno sam ponosna na sve njih. Ali nadam se da čitalac ume da prepozna i javni interes u ovakvim novinarskim pothvatima.

Znam da u ovom vremenu belog usijanja mnogi uživaju u odstrelu političkih protivnika, u tviter likovanju, u klozetskim metaforama, u obećanjima da će se pišati po grobovima neprijatelja... Ali zar nije lepo i ovo, kad novinari samo istraže korupciju i pomognu čoveku koji se pobunio protiv užasne prakse?

A ja ću i dalje da se nadam da makar ono za bebe nije istina... N

Dobro je što je Borko Josifovski dokazao da je uzbunjivač. Nije dobro da javnost ne zna koliko su mu u tome pomogli dobri novinari

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: NIN     Strana: 1,8,9

Rubrika: U fokusu

Autori: DUŠKO DRAGOJEVIĆ

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Napredna avangarda

CEO DRŽAVNI VRH NA SKUPU DO SADA ANONIMNE NVO

Napredna avangarda

Biće da je Nacionalna avangarda Vučića, Brnabićevu, Vulina, direktora policije i predstavnike BIA okupila baš zato što se njihovo delovanje bazira na borbi protiv „druge Srbije“ i „Kruga dvojke“

Malo je nevladinih

organizacija u Srbiji koji se mogu

pohvaliti prisnim odnosom sa državnih vrhom. Posebno je mali broj onih NVO-a na čije događaje bi zajedno došli predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, ministar Aleksandar Vulin, direktor policije Vladimir Rebić ili šef Centra BIA za Beograd Marko Parezanović. U Beogradu se ne pamti da je neka NVO uspela da organizuje događaj takvog ranga.

Tako je barem bilo do proteklog petka kada je iz ilegale izašla NVO zvučnog naziva: Nacionalna avangarda. Ovo udruženje građana uspelo je da u novotvorenom Hilotonu, u centru Beograda, okupi najuži državni i visoki bezbednosni vrh Srbije, kao i ambasadore Kine Li Manćanga i Italije Karla Lo Kaša. Razlog je bila konferencija zvučnog naziva „Ka bezbednijoj Srbiji“. Najavljeno je bilo i učešće ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, ali je u poslednjem momentu otkazano, jer je umesto Vučića otputovao u Istočno Sarajevo.

Istine radi, sama konferencija nije bila nezanimljiva - Vučić je na ovom skupu, odgovarajući na pitanje novinara, izneo svoje mišljenje o 5. oktobru, predstavnik BIA otkrio je da postoji prikriveno delovanje spoljnog faktora i njegov uticaj na pojedine opozicione političare, medije, nevladine organizacije i sindikate. Zanimljivo je bilo i otkriće direktora policije da „od 38 kriminalnih grupa, osam odsto njih ima visok stepen organizacije“. Prevedeno sa Rebićevog umirujućeg jezika, postoji tačno 3,05 ozbiljnih i opasnih kriminalnih grupa!

Ko je Nacionalna

avangarda, koja je uspela

Svoj na svome: Predsednik Vučić na konferenciji „nove elite

da okupi ovakav državni, bezbednosni i diplomatski krem? Kao udruženje građana osnovano je u maju 2017. Sedište im je na 19. spratu Beograđanke. Za 2017. su državnim organima prijavilo neaktivnost, što će reći, nisu imali nikakvih finansijskih aktivnosti.

Javnosti su se predstavili preko svog sajta i stranice na Fejsbuku. Neko je na internetu zabeležio da su za prva tri sata na Fejsbuku uspeli da sakupe ukupno 30.000 lajkova, čime takođe retko ko u Srbiji može da se pohvali.

Na njihovom sajtu se može pročitati da je Nacionalna avangarda skup ljudi koji će biti u funkciji zagovarača avangarde nacionalne svesti u Srba. Tri su stuba njihove misli i delovanja. Prvi stub je ideološki.

Drugi je praktični, politički i društveni. „Najjednostavnije rečeno istorijski cilj srpske nacije je oslobođenje i ujedinjenje, kao i kod svih ostalih evropskih nacija”. Treći stub se tiče suprotstavljanja „dominaciji nenacionalne elite, takozvanoj drugoj Srbiji, geografski smeštenoj pre svega u Krug dvojke“. ?ažu da „njihova moć postoji i obnavlja se decenijama”. Zato, poručuju, „subjekat nacionalne avangarde mora biti nova elita koja kao kolektivitet ne postoji“.

Neko je ubrzo, na

društvenim mrežama, otkrio da Nacionalna avangarda i nije tako nevladina kako se predstavlja, budući da njihovi članovi rade kao državni službenici u MUP-u, kabinetu gradonačelnika Beograda, a jedan od njih je bio član delegacije premijerke Ane Brnabić na sastanku sa ministrom unutrašnjih poslova Turske, nedavno u Beogradu.

Davanje važnosti Nacionalnoj avangardi samo se uklapa u već viđeni scenario SNS, pravljenja „nove elite“, ali i kontrateže onima koji na bilo koji način smetaju vlastima. Takvih primera ima na pretek: Teška reč pre ukidanja Utiska nedelje, zatim Srpski Telegraf kad se Kurir odmetnuo u hajduke, pa i Lav Pajkić kad je zasmetao Zoran Kesić... U po-

slednje

vreme, pre Nacionalne avangare, isplivao je još jedan takav primer, a odnosi se na naprednjačku borbu protiv

korupcije. Ta organizacija, punog naziva Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost iz Trstenika, učestalo napada sve one koji nisu po meri vlasti, a na njihovom nišanu su se poslednji našli glumac Sergej Trifunović i poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić. Na čelu te nevladine organizacije nalazi se, baš kao u slučaju Nacionalne avangarde, još jedan državni službenik - Mario Spasić, koji je, inače, član Antikorupcijskog tima Ministarstva zdravlja.

Dosta napredna avangarda, nema šta.

DUŠKO DRAGOJEVIĆ

Iako se

predstavljaju kao NVO, članovi „avangarde“ su državni službenici

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Novi magazin     Strana: 35

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Treće ubistvo novinara u EU za godinu dana

Treće ubistvo novinara u EU za godinu dana

Bugarska novinarka Viktorija Marinova pronađena je u subotu blizu Dunava brutalno pretučena, silovana i zadavljena. To je treće ubistvo novinara u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana. Svo troje bavili su se korupcijom.

Slučaj 30-godišnje bugarske novinarke ističe se, međutim, okrutnošću. U oktobru prošle godine malteška novinarka Dafne Karuana Galicija ubijena je u eksploziji svog automobila. U februaru ove godine ubijeni su slovački novinar Jan Kucijak i njegova verenica Martina Kusnirova hicima iz pištolja.

Marinova je, prema rečima regionalnog tužioca Georgija Georgijeva, ubijena udarcima u glavu i davljenjem. Posle ubistva nedostajali su njen mobilni telefon, ključevi od automobila, naočare i delovi odeće. Ministar unutrašnjih poslova Mladen Marinov rekao je isprva da nema dokaza da je ubistvo povezano s njenim radom. "Reč je o silovanju i ubistvu", rekao je Marinov. Reči ministra ipak nisu mogle da postanu zvaničan stav, imajući u vidu da je Bugarska po indeksu percepcije korupcije najgora u Evropskoj uniji, dok je po slobodi medija uspela da bude najgora ne samo u EU već i na Balkanu. Brzo su stigla reagovanja iz Brisela, OEBS-a i novinarskih udruženja da se sprovede temeljna istraga. Marinova je na televiziji TVN, jednoj od najgledanijih na severu Bugarske, vodila emisiju "Detektor”. U prvoj epizodi 30. septembra govorili su istraživački novinari Dimitar Stojanov s portala Bivol.bg i Atila Biro iz rumunskog projekta Rise o navodnim prevarama s fondovima EU povezanim sa biznismenima i političarima. Stojanov i Biro su prethodno nakratko pritvoreni pošto su pokušali da zaustave uništavanje dokumenata povezanim s tom prevarom.

Vlasnik Bivola Asen Jorđanov rekao je za Frans pres da je njegov portal dobio informacije da su novinari u opasnosti zbog istrage i nastupa u emisiji Marinove. "Viktorijina smrt, brutalan način na koji je ubijena, to je pogubljenje. Treba da posluži kao primer, nešto kao upozorenje", dodao je Jordanov.

Bugarsko tužilaštvo je ipak dva dana posle ubistva Marinove otvorilo istragu o sumnjama o zloupotrebu fondova EU. Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo je u ponedeljak uveče da tužioci ispitaju GP grupu, građevinsku kompaniju koja je navodno zloupotrebila novac iz EU, i zamrzlo 14 miliona evra njene imovine.

Ubrzo posle toga policija je objavila i prvo privođenje u vezi sa ubistvom. Šef policije u gradu Ruse Teodor Atanasov rekao je da je policija na 24 sata zadržala jednog muškarca radi ispitivanja. On je identifikovan kao "rumunski državljanin ukrajinskog porekla", ali do zaključenja ovog broja Novog magazina još nije formalno proglašen osumnjičenim. 1

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Novosadski Reporter     Strana: 8

Rubrika: Bez naslova

Autori: M. M. I. T.

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi kilometri biciklističkih staza pored Dunava do Begeča

Novi kilometri biciklističkih staza pored Dunava do Begeča

Počela je izgradnja

drugog dela biciklističke staze Novi Sad – Begeč. Novosađani su poslednjih godina sve okrenutiji dvotočkašima, a buduća biciklistička staza važna je ne samo za građane nego i za razvoj turizma. Deonica Novi Sad – Begeč manjom dužinom trasirana je kroz urbanu zonu, dok svojim najdužim delom, oko 23 kilometra, vodi po kruni dunavskog odbrambenog nasipa. Radovi na ovoj deonici izvode se u više faza, a deonica je podeljena na sedam sektora. Sektor pet biciklističke staze Novi Sad – Begeč trasiran je po odbrambenom nasipu i prostire se od Dunavske ulice u Futogu do Obalske u Begeču. Dužina ovog sektora iznosi 6.275 metara, a širina biciklističke staze je tri metra.

U prvoj fazi, koja je realizovana 2017. godine, urađena je staza od Dunavske u Futogu do izlaza iz Futoga prema Begeču duga 1.727 metara. Ovu investiciju, vrednu 20 miliona dinara, finansirala je Republika Srbija posredstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u okviru konkursa za dodelu subvencija i dotacija namenjenih razvoju turizma.

Sada će biti realizovana izgradnja druge faze biciklističke staze, od izlaza iz Futoga do Obalske ulice u Begeču, u dužini od 4.548 metara. Ovu investiciju zajednički finansiraju Republika Srbija – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Grad Novi Sad – Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije. Ugovorena vrednost je 69.116.470 dinara. a rok za završetak je 150 kalendarskih dana. Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije pokrenula je otvoreni postupak javne nabavke za inovaciju prethodno izrađene tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističke staze od Ulice Sime Matavulja do Dunavske u Futogu. Ova deonica obuhvata sektore dva, tri i četiri, i duga je 10.573 metara i deo je projekta Evropske biciklističke federacije kojim se razvija 14 međunarodnih biciklističkih koridora u mrežu koja pokriva čitav evropski kontinent. Biciklistička staza Novi Sad – Begeč pripada jednom od tri koridora koji prolaze kroz Srbiju – koridoru Euro Velo 6, koji je u Srbiji poznatiji kao dunavska ruta a proteže se u dužini od 665 kilometara. Koridor predstavlja jednu od najpopularnijih evropskih ruta, počinje na obalama Atlantskog okeana u Francuskoj, a zatim prolazi kroz Švajcarsku, Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku i završava se u Rumuniji, na obalama Crnog mora. M. M. I. T.

  1. M. I. T.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 6,7

Rubrika: Vesti

Autori: A.V.M.

Teme: Korupcija

Naslov: Korupcija mora da ima svoje ime i prezime

Korupcija mora da ima svoje ime i prezime

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ponudio je uzbunjivaču i bivšem direktoru Hitne pomoći Borku Josifovskom da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

- Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude sankcionisana. To je jedini način da se promeni svest kod ljudi jer

ako prolazi nekažnjeno, nema motiva za sve buduće generacije da ne rade isto ili slično rekao je Lončar. On je ukazao

da ogromna većina lekara radi odgovorno i savesno svoj posao, ali da ima pojedinaca koji imaju „drugačije interese“ i da je cilj države i ministarstva da ih „izvuče iz sistema i stavi na stub srama“, da budu procesuirani i kažnjeni. Ministar je obećao da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoje dokazi da su umešani u korupciju bez obzira na to da li se to desilo pre deset, 15 godina ili pre deset dana. Ne želi, dodaje,

da ostane i trunka sumnje da država nekog štiti da ne bude procesuiran.

Josifovski je kao direktor beogradske Hitne pomoći pre 13 godina ukazao da pojedini lekari te ustanove sarađuju sa pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. Protiv dvojice lekara pokrenut je postupak, koji još nije okončan. A.V.M.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 6,7

Rubrika: Vesti

Autori: A.V.-G.M.

Teme: Korupcija

Naslov: I TRIFUNOVIĆ DOBIO KRIVIČNU PRIJAVU

I TRIFUNOVIĆ DOBIO KRIVIČNU PRIJAVU

MARIO SPASIĆ: Došli smo do novih šokantnih saznanja o poslovanju ove organizacije

A.V.-G.M.

Iz dana u dan isplivava novi prljav veš o Sergeju Trifunoviću i njegovoj organizaciji. Krivična prijava podneta je protiv Sergeja Trifunovića, na osnovu koje je tužilaštvo pokrenulo predistražni postupak i zatražilo od policije da prikupi podatke o tome kako posluje fondacija Podrži život. Klupko, da podsetimo, počelo je da se odmotava kadaje Srpski telegraf otkrio šokantnuinformaciju da je pre 14 meseci sa računa humanitarne fondacije na račun

privatnog slovenačkog investi cionogfonda „Ilirika“ prebačeno 15,5 miliona dinara, prikupljenih za lečenje bolesne dece. Od tada do danas „Ilirika“ je vratila deset miliona u sedam tranši. Štaje sa preostalih 5,5 miliona dinara, ne zna se.

Dopunu krivične prijave je posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije tužilaštva juče dostavio Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost.

- Zahvaljujem gospodinu Trifunoviću, koji je prilikom nedavnog gostovanja na jednoj televiziji dao potvrdu svih navoda o mogućim zloupotrebama i manipulisanju novcem građana Srbije, koji je prikupljan za lečenje bolesne dece. Shodno tome, dostavili smo dopunu krivične prijave u vezi sumnji u zloupotrebe u fondaciji - poručio je generalni sekretar ove organizacije Mario Spasić.

Prvobitna krivična prijava proširena je nakon Trifunovićevog pravdanja da ga je, u stvari, knji-

govođa Verica Segan zapravo podstrekivala da novac prikupljen za lečenje bolesne đece prebaci u investicioni fond, a dopuna se bazira i na njegovom priznanju da je pomoć godinu dana dodeljivana bez lekar-

ske komisije. Spasić navodi i da je savet u međuvremenu analizirao statut fondacije i pravilnik o dodeli humanitarne pomoći i došao do novih šokantnih saznanja. - Tamo stoji da ni kao cilj ni kao sredstvo za ostvarenje ciljeva fondacije nigde nije omogućeno investiranje niti je propisan postupak investiranja novca, koji je prikupljen za lečenje bolesne dece. Pravilnikom o dodeli humanitarne pomoći fondacije propisano je da rad komisije za dodelu humanitarne pomoći nije javan i da su imena njenih članova i akta koja donose, a kojima se troši novac građana Srbije prikupljen zalečenjebolesne dece, zapravo službena tajna. Ovo je potpuni nonsens, pa apelujemo i na poverenika Rodoljuba Šabića da se oglasi - poručuje Spasić.

Glumiac se lažno predstavlja

- Prema dostupnim podacima iz APR, ime Sergeja

Trifunovića izbrisanoje sa liste osnivača još u aprilu 2014, dakLe samo dva meseca po osnivanju fondacije. Jedini osnivač, prema informacijama iz APR, jeste Verica Šegan, knjigovođa koja je Trifunovića navodno navela na investiranje u „lliriku". Međutim, na zvaničnom sajtu fondacije uz njegovo ime stoji osnivač iako je predsednik UO jedina zvanična funkcija koju on ima.

NIKO NIŠTA NE ZNA

DRAGAN JAĆIMOVIĆ, alpinista, član UO

Ne mogu da pričam otome, samo ću rećidamikaočlanovi Upravnog odbora dobijamo materijal iz fondacije, u kojem stoje preporuke lekara članova komisije. Tri lekara urade trijažu za obolelu decu i, kad to prođe, šalju nama na odobrenje novca koji je za mališane prikupljen. Uglavnom

bude do četvoro dece mesečno

RATKO BOŽOVIĆ, sociolog, član UO

Nikad višeneću davati izjave za Srp-

ski telegraf zbog tekstova o fondaciji. Mene su, i kada sam bio u inostranstvu, zvali za konsultacije oko rada fondacije kako bismo svi bili uključeni. Tamo svi rade samo u cilju pomaganja deci. To što se dešava sa „llirikom" je nebitno

SVETISLAV BASARA, književnik, član UO

Nemam vremena ni sada ni posle za vas i nikad više, ćao

SLAĐANA TESLA, manekenka, bivša članica UO

Izašla sam iz toga odav-

  1. Sve što sam

tamo radila bilo je iz srca, ane zbog para ili ne znam čega

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: POSAO ZA JOSIFOVSKOG

PONUDA MINISTRA BIVŠEM DIREKTORU HITNE POMOĆI

POSAO ZA JOSIFOVSKOG

MINISTAR zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći dr Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

- Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude

sankcionisana. To je jedini način da se promeni svest kod ljudi, jer ako prolazi nekažnjeno, nema motiva za sve buduće generacije da ne rade isto ili slično - rekao je ministar novinarima. On je obećao da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoje dokazi da su umešani u korupciju bez obzira na to da li se to desilo pre deset, petnaest godina ili pre deset dana.

Josifovski je kao direktor beogradske Hitne pomoći, pre 13 godina, ukazao da pojedini lekari te ustanove sarađuju sa pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. Ministar kaže da će na sledećoj sednici Vlade Srbije pokrenuti pitanje šta je sa predmetima iz Hitne pomoći koji datiraju iz 2006. i 2007. Josifovski je zahvalio ministru i rekao da će razmisliti o ponudi Lončara da bude deo njegovog tima.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 8

Rubrika: Ekonomija

Autori: D.I.K.

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: Plaćali prekovremeno na skraćeno radno vreme

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA JUČE OBJAVILA IZVEŠTAJE O REVIZIJI PET BUDžETSKIH KORISNIKA SA POČINjENIM NEPRAVILNOSTIMA

Plaćali prekovremeno na skraćeno radno vreme

DRŽAVNI revizori su, češljajući lanjske završne račune i kontrolišući pravilnost poslovanja Kliničko-bolničkog centra “Dragiša Mišović - Dedinje” utvrdili nepravilnosti “teške” 46,4 miliona dinara.

- Zbog nedovoljno efikasnih procedura, KBC “Dragiša Mišović” je nabavio materijal bez ugovora i bez sprovedenih postupaka javnih nabavki u vrednosti od 32,6 miliona dinara - ocenila je Državna revizorska institucija. - Centar je i nepravilno isplatio plate u visini od 9,2 miliona dinara, jer je uvodio prekovremeni rad zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom i utvrdio pravo na skraćeno radno vreme suprotno propisima. Takođe, naplatu prihoda u ukupnoj vrednosti od 4,6 miliona dinara nije u potpunosti uskladio sa propisima. U toku sprovođenja revizije, rukovodstvo ove zdravstvene ustanove je uskladilo radno vreme zaposlenih i dopunilo procedure za izradu finansijskog plana, za praćenje realizacije ugovora i naplatu prihoda kako bi bili otklonjeni rizici za nastajanje ovih nepravilnosti. DRI je ovoj instituciji dao i 15 preporuka, a KBC “Dr Dragiša Mišović - Dedinje” u obavezi je da dostavi odazivni izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti.

Državna revizorska institucija, kontrolišući finansijske izveštaje i pravilnost poslovanja određenih budžetskih korisnika u 2017. godini, utvrdila je i određene nepravilnosti u radu Razvojne agencije Srbije, Medicinske škole “Beograd”, Grada Loznice i Agencije za borbu protiv korupcije.

Razvojna agencija je, prema nalazu državnih revizora, prikazala milijardu dinara više nematerijalnih troškova (nevezanih za poslovanje) i prihoda od donacija, dotacija, subvencija, što je, kako navodi DRI,

bez uticaja na utvrđeni rezultat poslovanja. RAS je, takođe manje prikazao svoje obaveze prema budžetu Srbije u iznosu od 1,08 milijardi dinara i u istom iznosu su više prikazani odloženi prihodi. U budžet nije prenet višak prihoda nad rashodima iz 2015. u iznosu od 22,16 miliona dinara, koji je preuzet od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Budžet je, kažu revizori, ostao uskraćen i za 291.000 dinara, jer je RAS isplatio neto naknade članovima upravnog odbora, a bez propisanog umanjenja od 10 odsto. Ovu nepravilnost RAS je otklonio tokom revizije, pa se od marta ove godine naknade članovima UO isplaćuju umanjene 10 odsto. Kada je reč o poslovanju Medicinske škole “Beograd” tokom 2017, u izveštaju je netačno iskazan finansijski rezultat, pa je umesto deficita u iznosu od 1,4 miliona, iskazan suficit od 1,2 miliona dinara, i to zbog više iskazanih tekućih prihoda. Neutrošenih 494.000 dinara budžetskih sredstava nije vraćeno u državnu kasu, a isplaćeno je 453.000 dinara osobama koje su u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u drugim ustanovama, i to na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima..

  1. I. K.

GRAD Loznica u poslovnim knjigama nije evidentirao 87 poslovnih zgrada, 42 stambene zgrade i stana, šest poslovnih prostora, 119 ulica, 17 nekategorisanih puteva. U knjigama nedostaje i imovina: 37 poslovnih zgrada, 19 stambenih zgrada i stanova, zgrada za poslovne usluge, objekat vodoprivrede, dva bazena, dva objekta za sport, dve zgrade u funkciji obrazovanja, zgrada kulture, 371 ulica, 2.787 nekategorisanih puteva, 613 lokalnih puteva i jedan trg.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Vreme     Strana: 6,7,8,9

Rubrika: Bez naslova

Autori: Jovana Gligorijević

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: SEZONA LOVA NA HUMANITARNE AKCIJE

SEZONA LOVA NA HU

Zašto nam iz državnog vrha, svaki put kada uspe neka kolektivna akcija prikupljanja novca, stižu poruke da su privatne fondacije sumnjive i da manipulišu našim novcem? Pravo je svakog građanina koji šalje SMS-ove i uplaćuje novac privatnim fondacijama da sam odluči da li će možda taj novac “baciti” ako dete ne preživi. Jer, nije izlečenje deteta jedini motiv zbog kog ljudi daju donacije. Mnogo veći motiv je nada, činjenica da svojom donacijom roditeljima pomažete da probaju i moguće i nemoguće u nadi da će se sve dobro završiti V

lada Srbije ponela se neodgovorno i nepromišljeno, te je 250.000 evra koji pripadaju poreskim obvezni-

cima uplatila na račun jedne sumnjive humanitarne organizacije koja pod maskom pomoći za decu zapravo obrće pare u investicionim fondovima, a predvodi je jedan “osvedočeni narkoman i ološ”. Tako ispada kad saberemo dva i dva: činjenicu da je Vlada zaista uplatila 250.000 evra na račun Fondacije “Podrži život” i hajku kroz koju sada prolazi Sergej Trifunović, osnivač ove fondacije.

Protiv Trifunovića je podneta krivična prijava. Prijavila ga je organizacija dugog imena Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije “Transparentnost” iz Trstenika. Da ne bude zabune: nije reč o poznatoj organizaciji “Transparentnost Srbija”, nego o nekoj drugoj, koju predvodi izvesni Mario Spasić. Jedino po čemu bi se neko mogao sećati ove nove “Transparentnosti” jeste optužba da je poverenik Rodoljub Šabić proneverio 15 miliona dinara, koja je odbačena. Spasić je, takođe neuspešno, podnosio krivične prijave i protiv narodnih poslanika Boška Obradovića, Srđana Noga i Marije Janjušević zbog njihovog navodnog upada u kabinet predsednice Skupštine Maje Gojković. Iako je tabloid “Srpski telegraf”, koji već nedeljama “duži” Trifunovića, vest o krivičnoj prijavi objavio kao da je reč o gotovoj stvari i konačnoj presudi da se sa novcem građana “mulja”, Sergej Trifunović je, gostujući na TV N1 u utorak 9. oktobra bio izričit u tome da krivična prijava ne postoji, jer niti je on video, niti se o njoj izjasnilo tužilaštvo. U prevodu: tek ako tužilaštvo prihvati prijavu, to će značiti da ima indicija o nekom krivičnom delu. Do tada, Spasićeva prijava je nešto što bilo ko može da podnese protiv bilo koga. kamata na ulog

O napadima na Sergeja Trifunovića nakon uspešne akcije prikupljanja novca za lečenje Dušana Todorovića (4) opširno smo pisali pre tri nedelje (“Vreme” broj 1446). U intervjuu koji je tada dao, Sergej Trifunović je praktično anticipirao da će se Fondacija “Podrži život” tek naći na udaru tabloida, a možda i nekakve istrage ili inspekcije. Nažalost, Dušan je u međuvremenu preminuo i utoliko je sve što se sada događa i što tabloidi objavljuju gnusnije. A objavljuju između ostalog i ono zbog čega je Spasić podneo krivičnu prijavu: da je Fondacija “Podrži život” ulagala novac u investicioni fond “Ilirika” iz Slovenije, koji ima predstavništvo u Beogradu. Zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima vrlo jasno kaže u članu 44 da “zadužbina i fondacija mogu sticati imovinu od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, fi nansijskih subvencija, zaostavština, kamata na uloge (kurziv: “Vreme”), zakupnine, autorskih prava, dividendi i drugih prihoda ostvarenih na zakonom dozvoljen način”, ali to Spasića nije sprečilo da kao razlog za krivičnu prijavu navede tešku prevaru.

Odmah nakon grandioznog poduhvata u oblasti istraživačkog novinarstva redakcije “Srpskog telegrafa” oglasila se Fondacija “Podrži život” saopštenjem u kom stoji: “Fondacija je, u skladu sa odredbama Zakona o zadužbinama i fondacijama, uložila novac u iznosu od 15.500.000 dinara u investicioni fond ‘Ilirika’ radi oplođivanja tih sredstava, sve u cilju uvećanja materijalnih mogućnosti za pomoć obolelim mališanima kojima je takva pomoć najpotrebnija. Zakon o zadužbinama i fondacijama sasvim jasno daje legalnu mogućnost svim fondacijama pa i našoj, da ulaganjem prikupljenih sredstava i ubiranjem kamate, uvećava materijalne mogućnosti za ostvarivanje humanitarnih ciljeva. U skladu sa tom zakonskom mogućnošću, sredstva su i uložena u investicioni fond pod izričitim uslovom da se u svakom momentu, kada to zahtevaju potrebe pomoći obolelim mališanima, mogu iz investicionog fonda povući. Inače, radi potpunog informisanja naše javnosti, ulaganje sredstava u gore navedeni investicioni fond je do sada već dalo značajne fi nansijske rezultate jer su inicijalna sredstva uložena u investicioni fond već uvećana za preko 500.000,00 dinara, što za nas predstavlja razlog za veliko zadovoljstvo, jer to ujedno znači više novca za pomoć oboleloj deci. Saglasno svemu navedenom, naša Fondacija ni na koji

MANITARNE AKCIJE

način nije povredila zakon, nije se ‘kockala’ prikupljenim sredstvima, nije vršila nikakvu ‘zloupotrebu’, nije izašla van okvira humanih ciljeva radi kojih je osnovana niti je na bilo koji način ‘prevarila’ i ‘obmanula’ donatore i roditelje, a svaki iznos za lečenje bolesnih mališana koji je prikupila naša fondacija i utrošen u svrhu ostvarivanja humanitarnih ciljeva se može transparentno proveriti.” Dodajmo i da je novac investiran pre manje od godinu dana, kao i da je uložen uz minimum rizika. repriza reprize

Hajka na Fondaciju “Podrži život” počela je kada je prikupljen novac za Dušana Todorovića, ali niti je prva kroz koju ova organizacija prolazi, niti je reč o prvom napadu na bilo koga ko uspešno prikupi novac za lečenje dece u inostranstvu. Ružan, ali najmanje strašan primer jeste činjenica da je fondacija koju predvodi predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, “Budi human”, naprasno izgubila svoj redovni nedeljni termin u jutarnjem programu Televizije Pink istog trenutka kada je Šapić odlučio da uđe u izbornu trku na beogradskim izborima u martu ove godine. Svi drugi primeri koje pamtimo okrutniji su od ovoga. Prvi upečatljiv slučaj bila je porodica Ognjanović. Priča je uglavnom poznata i prema njoj još uvek postoji ambivalentan odnos u javnosti. Ukratko, mala Tijana Ognjanović jedno je od prve dece za čije je lečenje akciju prikupljanja novca pokrenuo baš Sergej Trifunović. U to vreme nije imao fondaciju, niti je ova praksa prikupljanja sredstava bila raširena i razvijena kao sada, pa je novac uplaćivan direktno na račun roditelja (danas većina fondacija, kao i državni fond, sredstva uplaćuju na račun klinika na koje se deca šalju). Tijana je preminula, a novac ostao na računima roditelja.

Onda su počeli tabloidna prozivka roditelja o tome šta će učiniti sa novcem, optužbe da su se obogatili na mrtvom detetu i zahtevi da uplate taj novac za lečenje druge dece. Kako su se našli pred dilemom kom detetu dati sredstva, da li nekoj deci dati a drugoj uskratiti, Ognjanovići odlučuju da sredstva doniraju za nabavku dijagnostičke opreme u jednoj dečjoj bolnici. Hajka, međutim, ne staje i na kraju sve stiže i do tužilaštva. U septembru 2016. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu izdaje saopštenje u kom se kaže: “Obaveštavamo vas da je nakon sprovedene istrage koja se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu vodila protiv Nebojše i Jelene Ognjanović zbog izvršenja krivičnih dela prevare i pranja novca te detaljnog i sveobuhvatnog razmatranja rezultata istražnog postupka, Tužilaštvo donelo odluku o odustanku od daljeg krivičnog gonjenja osumnjičenih. Razlog je taj što iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage ne proizlazi opravdana sumnja koja je neophodna da bi optužnica bila podignuta.” Tabloidi koji su započeli hajku ovo saopštenje su slobodno protumačili kao nedostatak dokaza, iako u njemu jasno piše da su dokazi prikupljeni i da iz njih ne proizlazi sumnja da ima elemenata krivičnog dela. Samo dva meseca nakon što je tužilaštvo odustalo od gonjenja Ognjanovića, počela je nova akcija kompromitovanja humanitarnih akcija u kojima se prikupljaju sredstva za lečenje dece u inostranstvu. Polovinom novembra 2016. Marijan Rističević, narodni poslanik iz redova vladajuće većine i, u to vreme, član Upravnog odbora Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, izazvao je gnev svih opozicionih poslanika, ali i članova parlamenta iz SDPS-a Rasima Ljajića. Rističević je tokom skupštinske sednice na Tviteru napisao: “DS su čudo. Ćerki jednog od njih 2015. RFZO platio 460.000 evra operacije u inostranstvu. Ove godine su sami odbili RFZO da bi pravili kampanju”, a zatim dodao: “Roditelji su odbili da se dete leči o trošku RFZO da bi DS i Šule mogli da vode kampanju.”

Reč je bila o maloj Sofi ji Nikolić, ćerki poslanika Demokratske stranke Dejana Nikolića. Nikolić je tada na svom Fejsbuk profi lu odgovorio na Rističevićeve optužbe: “Kao otac koji se bori za život ćerke, nisam zaslužio poluinformacije i selektivno iznošenje podataka od najviših zvaničnika.” U tom trenutku, jednoipogodišnja Sofi ja čekala je desetu po redu operaciju jer je rođena sa rascepom između dušnika i jednjaka zbog čega sva hrana koju uzima odlazi u pluća.

“Za godinu i po dana imala je devet operacija, dva puta joj je stalo srce, na dva, pa na sedam minuta”, napisao je 2016. njen otac na Fejsbuku: “U ‘Neker’ bolnicu u Parizu nas upućuje konzilijum lekara iz Instituta za majku i dete, kao u jednu od samo nekoliko referentnih ustanova za ovu jako tešku patologiju. Između ostalog, u ovoj bolnici su urađene i brojne intervencije do sada. Zbog reotvaranja traheoezofagealnih fistula koje Sofi ji ugrožavaju život, bolnica u Parizu hitno zakazuje operaciju.” Dejan Nikolić je dalje pojasnio da je nakon mesec dana odlučivanja, pet dana pre zakazanog prijema u Parizu, RFZO promenio bolnicu i uputio

ih u “Ospedale del Coure” u Masi u Italiji, ustanovu koja je referentna za srčane bolesti.

“Sofi ja ima probleme iz domena ORL. Odluku o upućivanju u Italiju RFZO donosi na osnovu jednog jedinog mejla od tri pasusa, od čega je samo jedan pasus bio posvećen Sofi jinoj dijagnozi. Lekar iz Italije sa kojim su samo razmenili mišljenje je kardiohirurg. On je predložio me-

todu protiv koje su dve najreferentnije ustanove – ‘Neker’ u Parizu i bolnica ‘Great Ormond Street’ u Londonu. Lekari iz Austrije su se izjasnili da nisu dovoljno stručni da leče ovako tešku dijagnozu i upućuju na London, dok su lekari iz Đenove saglasni da se intervencija radi u ‘Nekeru’ u Parizu. Niko od njih i ne pominje bolnicu koju nam je predložio RFZO. Protiv ovakve odluke i metode operacije su lekari koji leče Sofi ju u Srbiji. Svoje zvanično mišljenje su dostavili RFZO. Zato smo uputili žalbu RFZO, dopunu žalbe, mišljenje specijalista.”

Pošto do roka za uplatu operacije nije bilo odgovora iz RFZO-a, novac su skupili humanitarnom akcijom. Za pet dana skupljeno je 122.000 evra. Sofi ja je danas trogodišnjakinja koja je uspešno prošla kroz

operaciju, rascep koji ima zatvoren je uzimanjem mišićnog tkiva sa leđa, a u Parizu je čekaju operacije koje bi mogle da joj pomognu da povrati moć govora.

Sve to nije sprečilo Rističevića da ospori smisao i svrhu akcije prikupljanja novca za lečenje jednog deteta, samo zbog političke pripadnosti oca tog deteta. Zanimljivo je istaći i da su se, posle njegovih tvitova, na Tviteru masovno javljali ljudi koji su slali SMS-ove za Sofijino lečenje i

naglašavali da nisu znali ko joj je otac, te da humanitarna akcija nije politizovana nijednog trenutka. Uostalom, i sam Dejan Nikolić je progovorio o komplikacijama sa RFZO-om tek nakon Rističevićevog napada. čije su pare

Zanimljivo je u celoj priči još nešto: Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, kako glasi pun naziv onoga što kolokvijalno zovemo “fond za lečenje u inostranstvu”, formirala je Vlada Srbije na predlog nikog drugog nego Sergeja Trifunovića, koji je na ovu ideju došao u vreme dok je Aleksandar Vučić bio potpredsednik Vlade Srbije. Sreli su se i Trifunović mu je izneo ideju (prema kojoj je udeo države u fondu trebalo da bude 49 odsto, a građana 51 odsto), a onda je Vučić izašao u javnost i kao svoju izneo modifi kovanu ideju o stoprocentno budžetskom fondu.

Od osnivanja 2014. do danas, na lečenje iz državnog fonda poslato je 127 dece. To nipošto nije mala stvar, jer je reč o 127 spasenih života. Ali ono što i dalje ostaje nejasno jeste potreba vladajuće većine i njoj naklonjenih medija i slobodnih strelaca na društvenim mrežama da napadaju druge fondacije koje takođe prikupljaju novac za lečenje dece. O tome ko će se u inostranstvu lečiti sredstvima iz budžeta Srbije odlučuje komisija fonda. Odluke su nekada pozitivne, a nekada ne. Dakle, neka deca budu i odbijena. Samo Fondacija “Podrži život” prikupila je sredstva za lečenje šestoro dece koju je državni fond odbio. Stvar bi trebalo da bude jednostavna: ako već može da se dogodi da državni fond nekoga odbije, zašto je problem da taj potraži pomoć na drugoj strani? Zašto nam iz državnog vrha, svaki put kada uspe neka kolektivna akcija prikupljanja novca, stižu poruke da su privatne fondacije sumnjive i da manipulišu našim novcem? Čak i da je zaista tako, umesto hajki i progona, Vlada Srbije može lepo da sedne i napravi nov nacrt zakona o fondacijama i da ga pošalje Narodnoj skupštini. Dakle, ako problem sa fondacijama zaista postoji, onda je to problem države jer nije zakonski uredila tu oblast.

Osim toga, građanima se šalju poruke da ih humanitarne organizacije pljačkaju, te da slanjem SMS-ova i direktnim uplatama ne pomažu deci nego zaposlenima u fondacijama. Takoreći, vlast nam sugeriše kako treba da trošimo svoj novac. Ali, čiji je novac iz budžetskog fonda? Taj novac nije vlasništvo ni ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ni predsednika Aleksandra Vučića, nego novac građana Srbije. Istina, na izborima smo ih delegirali da u naše ime raspolažu tim delom naših bruto zarada. I to je sasvim u redu. Ali nije u redu da država gura nos u to kako trošimo svoje neto plate i na šta dajemo ili bacamo svoj novac. Jasno je da kod odlučivanja ko može, a ko ne može da se leči u inostranstvu komisija između ostalog procenjuje i kolike su šanse za izlečenje ili preživljavane. To je surovo, ali može se razumeti jer količina novca u fondu nije beskonačna. Međutim, pravo je svakog građanina koji šalje SMSove i uplaćuje novac privatnim fondacijama da sam odluči da li će možda taj novac “baciti” ako dete ne preživi. Jer, nije izlečenje deteta jedini motiv zbog kog ljudi daju donacije. Mnogo veći motiv je nada, činjenica da svojom donacijom roditeljima pomažete da probaju i moguće i nemoguće u nadi da će se sve dobro završiti. Činjenica je da kada doniramo novac, čak i ako se ne završi sve dobro, roditelji makar mogu da nastave život sa znanjem da jesu pokušali sve. A čak i sa tim znanjem, nastaviti život je najteža stvar na svetu. ¶

JOVANA GLIGORIJEVIĆ

Članak je objavljen u okviru projekta “Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo” koji fi nansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz fi nansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj

članka odgovornost je isključivo nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

----------------------------------------------------------

Datum: 11.10.2018

Medij: Vreme     Strana: 1,10,11,12,13,1

Rubrika: Intervju

Autori: Filip Švarm

Teme: Korupcija

Naslov: VUČIĆ JE GUVERNER POROBLJENE SRBIJE

VUČIĆ JE GUVERNER POROBLJENE SRBIJE

“Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama” S

vaka politička nedjelja u Srbiji ima svoju modu. Trenutno je u trendu lovačko odijelo sa priborom za hajku i odstrel špijuna, stranih plaćenika i domaćih izdajnika. A kako to izgleda, osjetio je na svojoj koži bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i sadašnji potpredsjednik Narodne stranke general Zdravko Ponoš.

“Vučićeva poseta Moskvi doživela je fi jasko”, kaže za “Vreme” general Ponoš nakon što ga je u prestonici Rusije predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao špijunom. “Zato su glavne teme o kojima je i zveštavao iz Moskve bile kakva je hrana u srpskom restoranu, da je predsednik Vladimir Putin ozbiljan i da sam ja špijun. Bilo je pitanje vremena kada će Vučić da se vrati na svoj izvorni vokabular zahvaljujući kojem je od Šešeljevog donosioca bureka i nosača stativa za kamere avanzovao u Miloševićevog ministra informisanja – još tada je licenciran za tituliranje stranih plaćenika i domaćih izdajnika u disciplini izbegavanja vlastite odgovornosti i prikrivanju nesposobnosti i neznanja. Uglavnom, reč je o populističkom maniru kojim se vlast služi da preparira javnost i učini je neosetljivom za predstojeću represiju režima prema političkim protivnicima.”

“VREME”: Čime ste se kvalifi cirali da vas Vučić, a potom i Aleksandar Vulin proglase za špijuna?

ZDRAVKO PONOŠ: Javno sam osudio Vučićevu manipulaciju sa podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije u sklopu ugovorenih igrica sa Hašimom Tačijem i tako “zaslužio” da budem među prvima koje je Vučić u ovom ciklusu ča-

stio tom titulom. Biće sve više i više

onih koje će ovaj režim pro-

zvati špijunima. Toga će biti toliko da niko

više i neće obraćati pažnju – toliko će postati uobičajeno. Već se navikavamo, kao što su se ljudi navikli da Dnevnik RTS-a bude Vučićev zabavnik, a Narodna skupština svedena na još jedan rijaliti. Ima i još jedan segment gde je ovaj režim žestoko krenuo u uvođenje diktata. To je Srpska pravoslavna crkva – Vučićev šef kabineta Nikola Selaković počeo je da postrojava vladike, a one neposlušne čereče režimski mediji.

Najavili ste tužbu protiv Vučića. Da li ćete tužiti i Vulina?

Ne verujem da ima smisla da se tuži Vulin. Prvo, nikome nije važno šta taj čovek govori jer čak ni Vučić nije zapazio da je on ministar odbrane. Drugo, ne verujem da se Vulinu suđenjem može pomoći... A ja mu želim sve najbolje. Što očekujete od tužbe protiv Vučića?

Tužiću Vučića kao građanina, iako ne verujem da će se odazvati. Inače, on sebe više ne smatra za građanina i poistovećuje se sa državom, a zabrinjavajuće je što su i sudovi počeli da ga tako doživljavaju. Nikad se ne pojavljuje u sudnicama: nekad ne mogu da mu nađu adresu, a nekad se sud pozove na njegov imunitet – kao da mu je sud advokat. Međutim, suština je u tome da Vučić ni sa kim ne sme da se suoči ni na televiziji, a kamoli na sudu. Hajci na špijune priključila se i BIA. Pripadnik ove agencije Marko Parezanović rekao je na konferenciji “Ka bezbednijoj Srbiji” u organizaciji nepoznatog udruženja “Nacionalna avangarda” da, parafraziram, najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno djelovanje vanjskog faktora preko pojedinaca iz opozicionih partija, dijelova medija, nevladinog sektora, sindikata...

Kažu da je taj Parezanović jedan od boljih profesionalaca u BIA. Treba da se zapitamo kakvi su onda oni koji su loši, ako se ovaj dobar upustio u onakvu razradu teme domaćih izdajnika i stranih plaćenika? I šta mu je trebalo da ovako uprska profesionalnu karijeru?

Vučić je kasnije izjavio da najveću opasnost predstavlja nedostatak ekonomske bezbednosti, te dešavanja u regionu i svijetu. Također, i da će se morati raspitati jer ne zna u kom smislu je Parezanović to izgovorio iako je i sam bio prisutan na skupu “Nacionalna avangarda”. Kako se ovo može tumačiti?

Režim je, nakon što je napravio i prepravio svoje medije, svoje univerzitete i svoju opoziciju, krenuo sada i u pravljenje svog nevladinog sektora. Verujem da Parezanović zna ko i kako je napravio “Nacionalnu avangardu” koja je organizovala skup na kojem je govorio. Sudeći po nastupu, to mu je upravo posao; o čemu su tu radi jednom će znati i običan svet jer se sve kad-tad sazna. I šta će tada pričati deci, novinarima, a bogami i sudijskim porotama oni koji sada poslušno izvršavaju naloge naprednjačkih nameštenika u BIA i policiji prisluškujući i prateći sve koji se ne slažu sa Vučićevom politikom? A Vučićevo spuštanje lopte je deo ustaljene matrice – najpre napujda nekoga da odvali neku glupost, pa se posle on pojavljuje kao glas razuma kao da svima nije jasno da je prethodno naručio sve to što izgovaraju Vulin i Nebojša Stefanović. Jedina novina u svemu ovome jeste da je režim sada krenuo u političko

instrumentalizovanje struke, i to u aparatu sile. Toplo se nadam da će profesionalci u Vojsci, policiji i BIA imati hrabrosti da se odupru ovoj vrsti pritiska i da neće pasti na slatka obećanja. Sveže su istorijske pouke i nadam se da su ih svesni. Postoji li u zemlji još ikakav prostor za javni dijalog? Kuda vodi retorika lova na vještice i neobjavljenog vanrednog stanja?

Vlast je što obesmislila, što ugasila sve platforme za odvijanje javnog dijaloga – od Narodne skupštine do medija, a zaigrava se i ka kontroli društvenih mreža. To ujedno pokazuje i njihovu slabost. Režim nema šta da kaže, niti ima koga da isturi da učestvuje u stvarnom dijalogu. Svima je bilo jasno da nisu imali kvalitetne kadrove kada su došli na vlast, a sada se dobro vidi da ni za šest godina, uz sve resurse, nisu uspeli da regrutuju kvalitetne ljude da rade za njih u prvoj liniji. Govorim o prvoj liniji i o resursima, jer za taj nivo pritisak ne daje rezultat na duže staze. To i oni u režimu znaju.

U tom kontekstu, kakav prostor za djelovanje ima opozicija?

Prvi korak koji je opozicija uradila na obnavljanju kulture dijaloga bilo je formiranje Saveza za Srbiju, kao i spremnost da se razgovara i sa onima koji su prava opozicija, a nisu ušli u Savez. Nije više tema da se odnarođena vlast privoli da razgovara. To je uzaludan posao – oni će se javiti na razgovor nekog novog Šestog oktobra. Prava tema je kako da se probije medijski mrak i razveju strah i apatija kod građana. Ne možemo da čekamo da se Vučićev režim ogadi spoljnom svetu, a to će da se desi pre ili kasnije. Tema su javni servisi koji više nisu javni. Oni su privatni servisi u službi iste kamarile kojoj su služili do 5. oktobra 1999. I tada je izgledalo da to ne može nikad da se promeni, pa se promenilo. Međutim, za razliku od Miloševića, aktualna vlast ima podršku iz inostranstva. Kako Srbija izgleda u očima stranaca?

Kad se kaže stranci, uglavnom se misli na strane diplomate. Svi oni vide što se dešava u Srbiji i ponešto napišu u svojim telegramima. To međutim završava kod njihovih šefova srednjeg nivoa upravljanja, jer se Srbijom bave ljudi na tim položajima. A politički nivo reaguje samo na izveštaje u uticajnim medijima koji govore o zabrinjavajućem stanju demokratije u Srbiji. I to ne zbog građana Srbije, nego zbog svojih građana koji pitaju: zašto podržavamo jedna takav režim? Međutim, posledice tih reakcija su na dugačkom štapu. Jer, stabilokratski Vučićev režim ovakav kakav je, trenutno završava poslove međunarodnim moćnicima. I to kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja kako njima odgovara, a i kad se radi o migrantskoj krizi. U svjetlu Kosova, kako komentirate Vučićevu posjetu Moskvi?

Vučić je morao da potegne do Moskve jer Putin nije raspoložen da potroši ni minut svog vremena na razgovor sa Tonijem Blerom. Bojim se da se i Vučić vratio praznih ruku iz Moskve. Ponadao se da Dačić nije dobro razumeo poruku iz avgusta. A ta poruka je da sa Kosovom radi ono što je naumio ako je baš odlučio, ali da Rusija ima svoju računicu i da Rusiju Vučićeve nagodbe ne obavezuju.

Bivši britanski premijer Toni Bler je demantirao da pregovara o Kosovu... Blerova sekretarica je izjavila da se njegov institut ne bavi Kosovom. Nikoga ne interesuje šta radi taj institut. Pitali smo Vučića po čijem nalogu i za čije pare Bler po svetu lobira u ime Srbije za članstvo Kosova u UN nakon što se razgraniči sa Srbijom. Taj odgovor će se pojaviti pre ili kasnije. I teško da će biti od pomoći Vučiću da pleksna i skupa vojna aktivnost kojoj se pribegava zbog promene bezbednosne situacije, a u cilju odvraćanja neprijatelja ili pripreme za dalje angažovanje; ne verujem da je Vučić tražio od vojnog vrha procenu da li to treba da se radi ili ne. Zato, za razliku od prave, ovo medijsko ili Vučićevo povećanje borbene gotovosti jeste zloupotreba Vojske Srbije u cilju manipulisanja javnošću – u konkretnom slučaju, isključivo domaćom. I ova Vučićeva varijanta je skupa, čak i kada se odnosi samo na jedinice za brzo reagovanje, a javno se oglasi da se podiže cela Vojska. Iz svega toga vidi se nečasna namera. Osim neposredne cene u fi nansijskom smislu, ovakve manipulacije nanose dugoročnu štetu ugledu Vojske u zemlji i zemlje u svetu. A koliko se u inostranstvu pridaje važnost Vučićevom medijskom podizanju borbene gotovosti, najbolje se vidi po odsustvu reakcije međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji. A što je uzrok svega zajedno? Poseta severu Kosova je trebala i Vučiću i Tačiju. I jedan i drugi su morali da imaju, i imali su koristi od posete – i svoje i onog drugog. Najnoviji ples Vučića i Tačija bio je u službi skretanja pažnje naše javnosti od afere Bler, a Tači je odvlačio pažnju od demonstracija u Prišini nadgornjavajući se sa Haradinajem. Jer, šta se ovde dešava? Vučić sa Tačijem uveliko razgovara o razgraničenju i kako će to politički kapitalizovati. S obzirom da za to nema podršku u zemlji niti u nekoliko najvažnijih svetse udobno smesti na svetle stranice nacionalne istorije, koju ipak ne pišu lični telali. Prošle nedjelje bili smo svjedoci još jednog podizanja tenzija vezanih za Kosovo. Nakon odlaska Hašima Tačija na Gazivode, Vučić je naredio podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije. Što su posljedice tog čina? Povećanje borbene gotovosti je kom-

“Bilo je pitanje vremena kada će Vučić da se vrati na svoj izvorni vokabular zahvaljujući kojem je od Šešeljevog donosioca bureka i nosača stativa za kamere avanzovao u Miloševićevog ministra informisanja – još tada je licenciran za tituliranje stranih plaćenika i domaćih izdajnika u disciplini izbegavanja vlastite odgovornosti i prikrivanju nesposobnosti i neznanja” skih metropola, hteo je da smanji makar pritisak i odvuče pažnju domaće javnosti. O čemu točno pregovara Vučić sa Tačijem izgleda da ne zna niko u Srbiji, bar zvanično. Ali ne i samo s njim. Možemo li govoriti o potpunoj personalizaciji naših međudržavnih odnosa?

Rekao bih da su odnosi u regionu isprepleteni sa ličnim odnosima vladara, ali nešto modifi kovani u odnosu na srednji vek. Na primer, medijski se zatežu odnosi Srbije i Crne Gore gde su Srbi suočeni sa režimskom negacijom njihovog identiteta i prava koja iz toga proizlaze, a Vučić i Đukanović i dalje održavaju srdačne lične odnose. Na korak smo od toga da odnosi sa susednim kneževinama zavise od toga da li će vladari da se orode ili ne. Ovaj režim je inače sklon personalizaciji svega, pa i spoljne politike. Tako se u spoljnopolitičke uspehe ubraja broj rukovanja sa Trampom, preskakanje šnicle kod Merkelove, dužina sastanka sa Putinom, kao i Trampova ocena da su Srbi dobar narod. Dok govore o dijalogu, Vučić, Vulin i drugi iz aktualne vlasti istovremeno ne prezaju od zapaljive retorike, posebno kada je riječ o odnosima sa Hrvatskom. Kako se to refl ektira na Srbe koji tamo žive?

Od njihove zapaljive retorike strah može da navuče samo nemoćna starčad koja se vratila u Krajinu kako bi deci smanjila troškove ako umre u Srbiji. Svaki put nakon što Vučić i Vulin u medijima i na vašarima brane Srbe u Hrvatskoj, starice na Kordunu zaključavaju vrata koja inače samo pritvaraju. Vučić se izbeglicama u Busijama i u Bačkoj Palanci zaklinje da ih više niko neće proterati nekom “Olujom”. Pa gde dalje! Od njega i njegovih mentora je dosta i ovo dokle su ih doterali u dogovoru sa Franjom Tuđmanom. Moram primijetiti i da se odnosi u regionu prelamaju i kroz sirotinjsku trku u naoružanju. Mnogima su u vlastima Srbije i Hrvatske puna usta MiG-ova, F-16, topova, tenkova... Modernizacija vojske nije sama po sebi u suprotnosti sa vođenjem miroljubive politika. Čak suprotno. Problem nastaje kad se skromne nabavke polovne vojne tehnike koriste kao povod za raspirivanje onoga što tinja ispod pepela nedavnih sukoba u regionu. A za tu vrstu dijaloga, uvek i na svim stranama, ima onih koji bi da sagrade još poneku benzinsku pumpu, pa i crkvu, dok će neko drugi da nosi pušku pa invalidsku štaku. Razgovaramo u trenutku kada se u posjeti Srbiji nalazi Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a. Kakav je značaj ove posjete? Ugled NATO-a u Srbiji nikad nije bio zavidan, pogotovo nakon agresije 1999, a čini mi se da je 2008. urušeno i ono malo poverenja koje je bilo pridignuto u periodu od 2000. kada je KFOR bio jedina zaštita nealbanskom stanovništvu na Kosovu. Naime, te 2008. NATO se upuštanjem u kreiranje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga odrekao na duže vreme šanse da bude u srpskoj javnosti prihvaćen kao bilo šta više od partnera na koga treba gledati sa podozrenjem. Istini za volju, generali u okviru NATO-a i tada su imali mnogo više sluha za naše argumente da ne idu zajedno partnerstvo i zadržavanje zona bezbednosti, protivljenje postavljanju našeg radara na Pančićevom vrhu i kreiranje kosovskih bezbednosnih snaga. Međutim, civilno rukovodstvo NATO-a bilo je kratkovido i skoncentrisano na armiranje kosovske državnosti. Danas smo tu gde jesmo – niti je Kosovo država koju su pravili, niti su Srbija i NATO išta više od podozrivih partnera. Jens Stoltenberg je najumivenije lice koje NATO može da okrene ka Srbiji, a civilna vežba upravljanja posledicama vanrednih situacija skroman je domet međusobnih odnosa devetnaest godina od sukoba. Na drugoj strani je Rusija. Što se u tom smislu može reći o vojnoj suradnji?

Odnosi sa Rusijom u oblasti odbrane i bezbednosti su manje dinamični nego odnosi sa NATO-om; manje je zajedničkih vežbi i ostalih aktivnosti, a više Vučićevih rukovanja sa Putinom. No ako sudimo po tabloidima i drugim medijima pod kontrolom vlasti, zar Rusija nije glavna uzdanica Srbije? Toliko smo čitali o S-300 ili o ruskim avionima koji bi u roku od najviše dva sata mogli da dolete do Kosova i dejstvuju u cilju zaštite srpskih državnih i nacionalnih interesa, da ne nabrajam dalje... U Srbiji vlada perfektna oluja antizapadnog raspoloženja. Oni građani koji su narogušeni na NATO, Evropsku uniju i Zapad u tradicionalnom smislu reči, iz režimskih medija dobijaju dnevnu dozu razloga za takvo raspoloženje; onima koji su antizapadno nastrojeni prija kad se Vučić sretne sa Putinom, a kad se sretne sa Sorošem – čak i mlađim, Aleksom – od toga svi dobijaju ospice. A drugi, u tom tradicionalnom smislu prozapadno orijentisani, toliko su razočarani podrškom koju Zapad pruža Vučiću da im se isti taj Zapad smučio. Ruska meka moć je bolje prilagođena afi nitetima kupaca u Srbiji nego zapadna, ako nešto takvo kao jedinstven brend uopšte postoji. Kvaka 22 je da će Vučićev režim uspeti da i Rusima upropasti igru zloupotrebljavajući odnose sa Rusijom za dnevnopolitičke potrebe.

“Ne postoji oblast u kojoj ovaj režim ima politiku koja nije tabloidna. Tako je u spoljnoj i unutrašnjoj politici, tako je u obrazovanju, zdravstvu, infrastrukturi, politici, pa nije čudo da je tako i u odbrani. To je način vladanja. Uvek mora da postoji neprijatelj, spoljni ili unutrašnji, koji je kriv što nam je tako kako nam je. Nekad je to Zapad, nekad Albanci, Hrvati, Bošnjaci, nekad neki slobodouman novinar ili poverenik, nekad glumci koji svoj ugled ulažu u lečenje bolesne dece”

Bili ste načelnik Generalštaba od 2006. do 2008. Što se u Vojsci promijenilo od vašeg vremena?

Jedna od loših stvari koje su se desile u međuvremenu jeste to što je Vojska ponovo previše primaknuta dnevnoj politici. Ona je danas formalno profesionalna vojna sila, a suštinski javno preduzeće kojim upravljaju nesposobni i korumpirani partijski kadrovi koji resurse fi rme koriste za partijske i lične potrebe, a zaposlenima isplaćuju minimalac. A ofi ciri sve manje svoj poziv doživljavaju kao profesionalnu misiju, a sve više kao izvor preživljavanja za svoju porodicu.

Kakvo je, zapravo, pravo stanje u Vojsci Srbije?

Ono je daleko od dobrog i onog što bi mene radovalo. Ono nije bilo sretno ni kada sam ja otišao. Međutim, u ovih šest godina Vojska se urušila jer nije ni postojao fokus režima na nju. Oni su je u politici smanjenja plata i penzija tretirali kao državnu birokratiju. Sa druge strane, kada su bile na snazi mere drastične štednje u državi, vlast se hvalisala da je ojačala Vojsku, što su priče za malu decu. A vodili su takvu kadrovsku politiku da su godinama držali upražnjena ključna mesta u Vojsci kako bi držali ljude u poslušnosti i nadi da će oni postati ti koji će biti imenovani na te funkcije. Dovoljno govori činjenica i da su za šest godina promenili šest ministara odbrane – iz toga se jasno vidi da se nisu posvetili tom poslu. Vojska je, prosto, pretvorena u paradnu mašineriju i služi režimu za slikanje i parade.

U čemu su ključni problemi u funkcioniranju Vojske?

Profesionalizacija nije urađena kako valja. Ne postoji mirnodopska Vojska onakva kakva bi trebalo zato što je taj posao loše plaćen, potcenjen i često ga radi samo onaj ko nije uspeo da nađe ništa bolje; ratna Vojska uopšte ne postoji jer nije rešen problem generisanja aktivne rezerve, a o pasivnoj i da ne govorimo. Ovaj režim niti ima nameru da se time bavi, niti to zna. Ključni problem Vojske je neozbiljnost države po pitanju odbrane – tu sve počinje i završava se. Ne mogu Vojsku promeniti ni vodnici, ni majori, ni generali već politička vlast.

Ipak, smatra se da je Vojska jedna od institucija sa najvećim povjerenjem građana?

Građani imaju više odnos sažaljenja prema Vojsci nego odnos poštovanja. Mi smo društvo slabih, urušenih i vulgarizovanih institucija. Bilo bi lepo kada bismo sa uvažavanjem mogli da govorimo o instituciji predsednika države, predsednika parlamenta, premijera, ministra odbrane ili unutrašnjih poslova. Ali ljudi koji su trenutno na tim pozicijama toliko su personalno obojili te institucije da to nije moguće. Svako na svoj način – Vučić ponašajući se kao car, a ovi ostali kao njegovi pajaci.

Kada ste bili na čelu Generalštaba, Vojska je bila veoma važan i uspješan segment naše diplomatije. Kako je sada?

Vojska može da bude veoma koristan diplomatski alat. Ali za početak, ministar odbrane ne bi trebalo da bude dežurna svađalica u regionu. Ministri nadležni za ministarstva sile ne treba da se bave odnosima u regionu u predizbornim cirkusima, posebno što su u našem regionu izbori češći nego postovi. Takva retorika uglavnom daje vetar u leđa ekstremistima na drugoj strani, a unosi nemir kod kuće. Inače, veliki broj pripadnika Vojske nalazi se u međunarodnim mirovnim misijama. Za to nas tapšu po leđima, ali ne treba da smetnemo sa uma zašto se naši pripadnici Vojske javljaju za misije u tako velikom broju. Nisu to altruistički razlozi. Radi se o egzistencijalnim razlozima. To nije afi rmativna stvar. Višegodišnje prinudno smanjenje plata i tretiranje vojske kao državne birokratije, nanelo joj je dugoročnu štetu. Između ostalog, napustili su je mnogi kvalitetni kadrovi.

Često izgleda da je tretman Vojske Srbije sastavni dio tabloidne uređivačke politike aktuelne vlasti... Ne postoji oblast u kojoj ovaj režim ima politiku koja nije tabloidna. Tako je u spoljnoj i unutrašnjoj politici, tako je u obrazovanu, zdravstvu, infrastrukturi, politici, pa nije čudo da je tako i u odbrani. Ne zavisi to od oblasti nego od političkog kreatora. To je način vladanja. Uvek mora da postoji neprijatelj, spoljni ili unutrašnji, koji je kriv što nam je tako kako nam je. Nekad je to Zapad, nekad Albanci, Hrvati, Bošnjaci, nekad neki slobodouman novinar ili poverenik, nekad glumci koji svoj ugled ulažu u lečenje bolesne dece... Vulin ofi cirima svečano, uz gardijsku pratnju, uručuje ključeve okasnelih stanova kao da uručuje ključeve prizrenskih zidina. A u isto vreme pravi i konjičku jedinicu za nekakve parade. Kome to treba i koliko to košta? Zar nije bolje da Vojska ima još nekoliko obučenih pilota za MiG-29 umesto što obučava konje i jahače za idolopokloničke predstave?

I na kraju, vratimo se ponovo aktualnoj špijunomaniji i difamiranju neistomišljenika. Da li će se ovaj trend nastaviti?

To će da se nastavi i zaoštri zato što režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. Istovremeno polarizuje javnost, ne ponaša se kao predsednik svih građana nego kao guverner nad porobljenom Srbijom koji ljubi skute nekolicini imperatora. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama. ¶

FILIP ŠVARM

“Vojska Srbije je danas formalno profesionalna vojna sila, a suštinski javno preduzeće kojim upravljaju nesposobni i korumpirani

partijski kadrovi koji resurse firme koriste za partijske i lične potrebe, a zaposlenima

isplaćuju minimalac”

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Prva televizija

Emisija: Jutro sa Jovanom i Srđanom

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: WI FI drvo

Opština Savski Venac je u nagradnoj igri države za borbu protiv korupcije osvoila sredstva koja je uložila u Wi Fi drvo.Tako je ova opština dobila besplatnu Wi Fi zonu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: N1

Emisija: Novi dan,N1

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Gost Dragan Jovanović, Nin

Voditeljka:

Da li je eksploatacija kamena koji se koristi za potrebe izgradnje koridora 10 napravila ekološki problem zbog divljeg kamenoloma i da li se u tom konkretnom slučaju poštuje studija uticaja na životnu sredinu, i da li je neko oštetio budžet opštine Bela Palanka i budžet Srbije nenaplatom rudne rente, da je odgovor na sva ova pitanja potvrdan, to tvrdi i gost Novog dana, dugogodišnji novinar, redovni kolumnista NIN-a Dragan Jovanović, dobro jutro i hvala vam što govorite za Novi dan.

Dragan Jovanović:

Hvala vam što ste me zvali.

Voditeljka:

Hajde, evo objasnite nam prvo vi, dakle, situaciju vezano za kamenolom, gde se tačno nalazi i zbog čega kažete da je u pitanju divlji kamenolom?

Dragan Jovanović:

Samo pre toga da vam kažem, jednu rečenicu, Agencija za borbu protiv korupcije je veće donela rešenje ne uzimajući u obzir kamenolom, nego za 14 grehova lokalnog šerifa Gorana Miljkovića koji je baj d vej, proleteo od emokrata ovamo da bi sačuvao vlast je l da, i uz vlast već sve što ide, mast, već je donela Agencija za borbu protiv korupcije rešenje da se on smeni sa dužnosti predsednika Bele Palanke. Ja se nadam da će do Agencije stići ovo što nas dvoje sada razgovaramo, prvi put, ekskluzivno, jer to sa kamenolomom, to je ono da čovek stane pa da se krsti. Taj kamenolom je iznad Bele Palanke, ide preko nišavskog mosta koga je gradio još kralj Aleksandar Karađorđević, taj most je već ozbiljno narušen i svi drugi mostovi kod Belanovca i drugi, i svi lokalni putevi su upropašteni jer kamioni tu voze besomučno, taj kamen iz kamenoloma za koji ni opština, ni Republika ne prima ni dinar

Voditeljka:

Pa čekajte, čiji je to kamenolom sada?

Dragan Jovanović:

Pa ispada da je to kamenoloma lokalnog šerifa Gorana Miljkovića, jer je on potpisao sa Aktorom, koji vidim da je ovde u vašem komšiluku im je poslovna zgrada sa, on je znači potpisao sa Aktorom ugovor, ne znam da li je to uopšte ugovor, i oni na osnovu tog ugovora koji nije dostupan već su uzeli oko osam miliona kubika kamena. Kada se to pretvori u novac, to je oko 10 miliona evra, kada se na to uračuna da nije plaćena takozvana naknada za prenamenu zemljišta koja predstavlja 50 odsto od tržišne cene zemljišta, a to su bile livade, to je još 900.000 evra, ovaj

Voditeljka:

Čekajte, dakle vi mislite da je to kamenolom predsednika opštine Bela Palanka?

Dragan Jovanović:

Pa tako ispada, on naravno nije njegov, ali on se tako ponaša kao da je to njegov kamenolom

Voditeljka:

Kako se ponaša, dakle, kako onda sa druge strane kažete da ne dobija novac ni opština ni Republika?

Dragan Jovanović:

Niko, niko

Voditeljka:

Gde taj novac onda završava, u privatno neke

Dragan Jovanović:

Naravno. E sad ja

Voditeljka:

Ali kako vi to znate?

Dragan Jovanović:

Neću da se bavim time rekla-kazala šta se sve priča po Beloj Palanci gde je novac, ali pominju se vile u Grčkoj, stanovi po Beogradu. Ko sve deli taj novac, to je isto velika tajna tako da ja se evo ovim putem obraćam Agenciji za borbu protiv korupcije, da ako ovo nije dovoljno što je dosad uradio da se on skloni sa tog, sa mesta predsednika belopalanačke opštine

Voditeljka:

A čekajte, zašto bi se sklonio ako vi nemate nikakav dokaz da je on vlasnik kamenoloma?

Dragan Jovanović:

Ne, evo ja vam objašnjavam, nije on zvanično vlasnik, on je predsednik opštine koji je sa Aktorom potpisao ugovor o korišćenju kamenoloma koji nije ni registrovan kao kamenolom, zato ga mi, ovaj i zovemo divljim kamenolomom, tako da to

Voditeljka:

I koliko dugo se već eksploatiše kamen iz tog kamenoloma?

Dragan Jovanović:

Pa evo već dve godine, odatle se uzima kamen, i umesto da Bela Palanka od, kad bi se taj novac slio u njen budžet, pa i u budžet republike, što je i na vašu i na moju štetu, umesto da Bela Palanka postane varoš iz Južnog Tirola ili neka švajcarska varošica sa tim parama bi ona sigurno to mogla da bude, Bela Palanka je pretvorena u divlju, neuređeno deponiju. Kamioni prolaze kroz centar, zamislite sad na Terazijama idu kamioni s kamenom, s šljunkom, i da se to ne pokriva čak ni ciradom, svi su putevi lokalni uništeni, i teško da iz prakse se zna, da kada Aktor ode da to ostaje tako krš, iako ima bog zna kakve obaveze da to dovede u prvobitno stanje.

Voditeljka:

Pa jeste li se obraćali vi predsedniku opštine Bela Palanka?

Dragan Jovanović:

Pa ja sam pokušavao, ali on je je l da uvek nedostupan, ne javlja se, ne samo meni, ne javlja se nikom, i veoma je simptomatično to da on čak za Južne vesti, to su je l da tamo lokalne novine, tvrdi da je on Vučić u Beloj Palanci, da njemu Vučić ne može ništa, da ga on nije ni postavio niti da će ga smeni. Onda se postavlja pitanje ko stoji iza njega? Imamo podatak da u jednom drugom kamenolomu

Voditeljka:

Ko stoji iza njega ako nije predsednik?

Dragan Jovanović:

Moj Alek, kako ga ja od milošte zovem u mojim kolumnama, znam ga još dok je bio mali, dok je nosio burek Šešelju i cepao printere, bio je dečko koji, nisam znao da će baš dotle da dogura, ali eto dečko je stigao. Ovaj, da se razumemo, on mene ne ugrožava, mene niko ne ugrožava govoreno o Suvoj planini, ali jednostavno ne mogu više to da gledam, samo da se vratim malo i na Mokranjsko vrelo, u kome se kupam, i juče sam se kupao na 13 stepeni je voda, kupam se od aprila, od Đurđevdana do Mitrovdana, kupao bih se i do prvih snegova, ali već me tamo svašta se priča o meni, da sam je l da malo oladio, spasio sam u Mokranjsko vrelo od niškog "Vodovoda". Jednog ponedeljka, ponedeljkom siđem u Palanku da predam kolumnu za NIN, bila je još žega, ja se vraćam kad vrelo meni dovde, a obično mi je l preko glave, ribe se prevrnule, i toliko sam bio besan da sam rekao jednom momku, Miki Lule koji tu živi odmah pored vrela molim te slikaj me ...je l to Facebook ili šta ja znam, više ne znam kako se sve te sprave zovu, i rekao sam direktoru niškog "Vodovoda" ako za tri sata ne pustite vodu, ulazim u vodostanicu sa mojom ekipom, sa mojim momcima, zavrnuću Nišu neće dobiti ni kap vode, malo im je što uzimaju dve trećine, nećete dobiti ni kap vode, pijte vodu iz Nišave kao što Beograđani piju iz Save, a možete da zovete upomoć i Vulina, i Nebojšu Stefanovića i Kfor i NATO pozovite i Ruse, ako vam snage nisu dovoljne, ja ne izlazim, za tri sata je bilo vode. Pokazalo se da je taj Igor Vučić direktor niškog "Vodovoda", jedan jako fini dečko, može da mi bude sin, jedino on me čudi kako zalutao u naprednjake, ali verovatno se to mora danas u Srbiji ako hoćete bilo šta da uradite u životu, sem da niste zaposleni na N1 ili još tu par nekih jel da preduzeća. Prema tome može se uraditi, ta vlast nije tako moćna kako se to čini, kada im se malo podvikne oni su kao one seoske džukele kad mu kažeš čibe, on laje, laje, kad mu kažeš čime oni se sklanjaju. Mislim takav je i moj Alek, ali ponavljam ja imam 72 godine, doneo sam zakon o zabrani izgradnje atomskih centrala u Titovoj Jugoslaviji, uredbu o zabrani kloniranja, da ne pominjem sve moje je l da novinarske podvige, napisao sam 15 romana

Voditeljka:

Dobro svaka čast za sve

Dragan Jovanović:

Prema tome ne mogu da se bavim sad i Alekom, ali ovo mi je stvarno puko film sa tim vrelom koje sam vratio a i tu je Miljković umešan jer od te vode, koju niški "Vodovod" kupuje je l da od nas

Voditeljka:

Čekajte vi imate dokaze za sve ovo što pričate

Dragan Jovanović:

Pa imam, ja ću vam sve ostaviti, pošto imamo malo, rekli ste 15 - 20 minuta, ne mogu da se raspričavam, dobićete sve, ne brinite neće vas niko dirati, ako vas dira zovite, ali neće vas verujte niko dirati, znači, ta voda koja ide sa Mokranjskog vrela i koja treba da bude mesnoj zajednici Mokra, selo Mokra selo ne dobija ni dinar, to isto Miljko drži, da kad dođu Dani banice ili belopalanački vašar da zove estrade, Bekute i ostala čuda, i ja pretpostavljam da on odatle daje te masne honorare umesto da se to da mesnoj zajednici Mokra, selu Mokra, to je red veličina 50.000 evra, ali mi bi smo u Mokri sa 50.000 evra napravili čudo, vama to smešno izgleda ovde u ovoj vašoj prestonici, u kojoj

Voditeljka:

Ne, ništa nije smešno kada je novac u pitanju

Dragan Jovanović:

50.000 evra za Mokru, to je čudo, pokrili bih krov zadružnog doma koji se stropoštao, Dom kulture, digli bismo asfalt, asfaltirali puteve, kontejnere i tako dalje, i tako dalje. Znači, malo mu je i kamenolom i sve ovo, nego ne da ni ono što pripada

Voditeljka:

Dobro, kakav je vaš plan?

Dragan Jovanović:

Moj plan, pa ja moram da ga sklonim razumete, ako sam, izboksovao Zakon o zabrani atomskih centrala, a za protivnike sam imao Vesli Haus i JNA koja je bila zainteresovana za nuklearni program, bio sam na snajperu i JNA a i ovih, pa su onda razmišljali da li, šta da rade sa mnom, pa su onda zabeleženi neki mojim kontaktu sa baderajnhofomm i vojnim krilom PLO da bih doznao da mi je to spasilo glavu, jer im nije bilo jasno da li sam ja samo novinarski s njima ili je to nešto drugo. Znači, ja sam kao bulterijer doduše mator, ali još uvek, gore sam se napunio energije za ovih 7 godina, gore sam napisao i Petrov manaš, u Beogradu ne bih napisao sve i da sam u penziji. Gore je kosmički levak, NASA agencija je satelitski snimila kosmički levak iznad Suve planine gde informacije putuju sto puta brže gore-dole, tu su i Najdanovi krugovi, ako ste čuli, to je sve na kilometar od mene, i pun sam energije, i

Voditeljka:

Dobro, hajde sada evo na samom kraju razgovora da mi kažete i taj projekat o eutanaziji što ćete pokrenuti

Dragan Jovanović:

E, da, gledao sam u novinama pre jedno dve nedelje, to sam napisao čak i u kolumni i to sam se kao malo šegačio sa idejom, dok mi nije lupilo po glavi kada sam se jednog jutra probudio. Izvesna gospođa Žaklin, doktorka, vaša koleginica iz Pariza ima 74 godine, izgleda fantastično ne da se vidi da je bilo lepa nego žena lepa sad, seksipilna, ali je ona odlučila da će kad napuni 76, već je uplatila u Švajcarskoj u klinici 10.000 švajcaraca za eutanaziju, ručaće sa mužem i ima tri sina, oni stoje iza njene ideje, i ona ide, kada napuni 76 godina ide u Švajcarsku da se eutanazira. Ja sam to onako malo se šalio na račun mog Aleka, da kada bi on uveo taj zakon tako bi lepo punio budžet da ne bi morao da se majesa MMF-om, s Kinezima i ostalim sponzorima. Ali onda kada sam prenoćio, imam 72 godine, a žena mi srušila kada je rekla hoću da živim punim plućima, ne mogu da gledam da mi porodica sažaljeva a sa 74 već nastupa starost, a starost je bolest, i onda je rekla ključnu rečenicu koja me je srušila, kaže a i seks nije više onakav kakav bih ja želela da bude, i onda toliko mi je pomerilo mozak da sam i ja počeo da razmišljam pa čekaj čoveče ti imaš 72, pa nećeš valjda da dozvoliš da u postelji spavaš sa...pelenama, da maltretiraš sebe i svoje je l da bližnje, ako uopšte budu hteli da me čuvaju, Spartanci nikad nisu umirali u krevetu, sramota je da se umre u krevetu jedan, to su čak Crnogorci zadržali, tako da sam ja odjednom shvatio da je to moja ideja, ja a ko izdejstvujem taj zakon a sve što sam probao sve sam izdejstvovao, mada će biti teško. U Evropi taj zakon imaju samo Švajcarska, Belgija i Holandija. Zašto ne bi imala i Srbija. Uostalom Srbija ima Zakon o atomskim centralama, to nema niko u Evropi, pa zašto ne bi imala zakon o eutanaziji? Pogotovo što mi imamo svoju tradiciju lapota, kod mene u Babušnici kod jednog sela, to pišem za sutrašnji broj NIN-a, Polapotnica se zove selo gde je zabeležen poslednji slučaj lapota 1884 gde je starac svečano oblačen, i išao kao da ide na svadbu. Seoski biro bi obaveštavao da će se on lapotirati ispod zapis drveta, jednog starog hrasta i taj čin se tamo, stavljali bi mu pogaču na glavu, lupali po pogači, i vikali ne ubijamo te mi nego ovaj hleb koji jedemo. Znači, i tada ja to shvatam i lapot i eutanaziju kao poziv na ljudsko dostojanstvo. Na kraju krajeva mi smo vlasnici našeg života, Niče koji mi je krunsk, studirao sam je l da Filofoziju, bio sam bolji đak od Đinđića i u Devetoj Beogradskoj na fakultetu, Niče kaže, a i najpopularniji sam političar posle Đinđića, po anketama iz 2012., a prestao sam da se bavim politikom 1993., Niče elemkaže: Čoveče ako daš svoju dušu bogu ko si onda ti? Šta si ti jadniče? Znači, te priče hrišćanske ili bilo kakve da je bog meni dao život, da sam ja ovca, po Jevanđeljima smo mi ovce, Isus je je l da pastir a mi smo ovce. E pa nisam ovca, život je moj, ja sam vlasnik mog života, i sa njim ću raditi ono što mislim da treba da uradim, a bog, evo tu im je i Irinej i kompanija pa neka se mole i slave tamo.

Voditeljka:

Gospodine Jovanoviću hvala vam mnogo što ste bili gost Novog dana i hvala na ovom izlaganju.

Dragan Jovanović:

Hvala i vama.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Radio Beograd 1

Emisija: U ovom trenutku

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar sa dr Josifovskim

Voditelj:Pre nekoliko minuta najavila sam da će se danas sresti ministar zdravlja Zlatibor Lončar sa nekadašnjim direktor Gradskog zavoda za Hitnu medicinsku pomoć doktorom Borkom Josifovskim. Da vas podsetim Josifovski je uzbunjivač koji je ukazao na veze beogradske hitne pomoći i pogrebnika. I upravo ovaj susret je pratila moja koleginica Milka Babić koja je stigla u naš studio. Milka, dobar dan. Milka Babić, novinar:Dobar dan. Jeste, tema sastanka ministra i jednog od naših najpoznatijih uzbunjivača je bio slučaj na koji je ukazao Borko Josifovski pre nekih 12 godina ako se ne varam. Nedavno smo dobili jedan epilog tog događaja, znači doneta je prvostepena presuda gde je sud odlučio da je Josifovski ispravno postupio u skladu sa zakonom kada je prijavio to na šta je sumnjao, a to je da postoje dogovori između pogrebnika i zaposlenih u hitnoj pomoći, a u vezi sa izlaskom hitne pomoći na teren. Dakle, to je bila teme razgovora i još jedan slučaj na koji je Josifovski ukazao, a to je da su postojale finansijske malverzacije u hitnoj pomoći. Ministar je rekao da taj slučaj Još uvek nije razjašnjeno do kraja, da je protiv dve osobe protiv pokrenut, međutim da ima onih protiv kojih nikakav postupak nije pokrenut i da će on pred Vladom postaviti pitanje dokle se setim stiglo i zašto se dalje nije napredovalo. Dakle poruka ministra i gospodina Josifovskog jeste da ne sme biti korupcije u zdravstvu, i ministar je rekao da on to nikako neće dozvoliti jer najveći deo zaposlenih 99% pošteno radi svoj posao, a da oni koji na bilo koji način pokušavaju da oštete sistem pa samim tim i građane moraju da odgovaraju zato što čine. Ministar je takođe rekao da je gospodinu Josifovskom ponudio da bude savetnik u Ministarstvu i da se bavi upravo korupcijom u zdravstvenom sistemu, još ne znamo kakav će biti odgovor, to smo danas čuli tako da ćemo možda narednih dana dobiti pojačanje u Ministarstvu zdravlja. Ovo je bila prilika i da pitamo šta se dešava sa fondacijama za prikupljanje novca za lečenje dece, konkretno sa Fondacijom Podrži život koju vodi Sergej Trifunović. Ministar je rekao da se očekuju nalazi inspekcije koja je ušla u tu u Fondaciju i koja češlja tamo dokumenta da vidi i da se proveri da li je sve rađeno kako treba. Za sada još uvek nema nikakvih informacija, a ministar je rekao da treba napraviti sistem u kom će se znati tačno ko šta radi, da nikakve malverzacija neće dozvoliti. A na pitanje zašto je država uplatila 250.000 EUR na račun Fondacije u čiju ispravnost sumnja, ministar je rekao da je bilo najbitnije u trenutku pomoći detetu. Voditelj:Hvala ti Milka. I da podsetimo ako govorimo, a govorili smo, o doktoru Borko Josifovskom da je prvi put jedan srpski, dakle naš sud doneo presudu po Zakonu o uzbunjivačima protiv državnih organa. Čuli ste koleginicu Milku Babić.    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Radio Beograd 1

Emisija: Novosti dana

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Borba protiv korupcije u zdravstvu

Spiker:Država će učiniti sve u borbi protiv korupcije u zdravstvu, izjavio je ministar Zlatibor Lončar posle sastanka sa Borkom Josifovskim koji je pre 13 godina ukazano na malverzaciju u beogradskoj hitnoj pomoći. Ministar je Josifovskom ponudio da bude deo tima Ministarstva, izveštava Milka Babić. Reporter:Borko Josifovski je 2005. godine kao direktor beogradske hitne pomoći obavestio nadležne organe da pojedini lekari privatnim pogrebnicima prijavljuju smrtne slučajeve. Nedugo posle toga je smenjen, a zatim je dobio otkaz. Prošle nedelje Viši sud je presudio da su Ministarstvo zdravlja, MUP. Agencija za borbu protiv korupcije, Prvo osnovno i Više javno tužilaštvo u Beogradu preduzeli štetne radnje i stavili Josifovskog u nepovoljan položaj. Ta presuda je važan momenat u borbi protiv korupcije, kaže Josifovski.Borko Josifovski, nekadašnji direktor beogradske hitne pomoći:To je zaista prekretnica odnosno novi momenat i u našem pravosuđu, ali i uopšte i u društvenim tokovima. Ukoliko državni organi budu radili svoj posao, sigurno da će to biti velika prepreka i za kriminal i za korupciju i za progres našeg društva. Reporter:Finansijske malverzacije na koje Josifovski ukazivao još nisu razrešene. Ministar Lončar kaže da će to pitanje pokrenuti u Vladi. Naglašava da svaka sumnja na korupciju u zdravstvu mora dobiti epilog.Zlatibor Lončar, ministar finansija:Imamo jedan deo ljudi da je pokrenut postupak, ali ponovo imamo informaciju da se nije odmaklo i da to stoji po nekim fiokama. Korupcija mora biti svoje ime i prezime i ona mora da bude sankcionisana. Na nama je kao državi da mi njih izvučemo iz sistema, da ih stavimo na stub srama i da budu kažnjeni. Svaku krivičnu prijavu iz prošlog perioda i sadašnjeg predmeta ću lično potpisati. Reporter:Na pitanje da li je u Fondaciju Podrži život koju vodi glumac Sergej Trifunović poslata inspekcija Lončar je odgovorio da se nada da sva ko radi svoj posao i da treba sačekati rezultate istrage. Naglašava da treba ispitati poslovanje svih koji se bavi prikupljanjem novca za lečenje građana. Na pitanje zašto je država Fondaciji u čiju zakonitost sumnja uplatila 250.000 evra, Lončar kaže da je cilj bio da se što pre pomogne, a ne da se u trenutku kada detetu treba pomoć kako se izrazio pametuje.            

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: O2TV

Emisija: Vesti 16/O2TV

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar pozvao Josifovskog u ministarstvo

Spiker:Posle 13 godina Borko Josifovski više nije na stubu srama, uzbunjivač i bivši direktor hitne pomoći koji je svojevremeno ukazao na veze radnika te službe i pogrebnika, a zatim je uklonjen sa funkcije dobio poziv ministra Zlatibora Lončara da postane deo tima Ministarstvo zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: RTS1

Emisija: Ovo je Srbija

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar sa uzbunjivačem

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu. "Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude sankcionisana. To je jedini način da se promeni svest kod ljudi, jer ako prolazi nekažnjeno nema motiva za sve buduće generacije da ne rade isto ili slično", rekao je Zlatibor Lončar.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: RTS1

Emisija: Šta radite bre/RTS1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar ponudio posao Josifovskom

Spiker:Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu. Josifovski se zahvalio ministru zdravlja na pozivu, a o ponudi da bude deo njegovog tima kaže da će razmisliti.Dr Borko Josifovski, uzbunjivač i bivši direktor Hitne pomoći:Želim ovom prilikom da se zahvalim ministru zdravlja što je pozvao uzbunjivača i što je ponudio da će sve ubuduće biti procesuirano prema navodima i prema dokazima, jer to je zaista prekretnica, odnosno novi momenat i u našem pravosuđu, a uopšte i u društvenim tokovima.Zlatibor Lončar, ministar zdravlja:Ono što sam ja obećao, svaku krivičnu prijavu iz prošlog perioda i sadašnjeg perioda ću lično potpisati... za svaku koja stigne sa dokazima i sa svim onim što je neophodno da bi se ona pokrenula, da ne ostane nijedna, ni jedna trunka sumnje da država nekoga štiti, da hoće da zaštiti da ne bude procesuirana. Pričam i o periodu od pre 10, 15 godina... o periodu pre 10, 15 dana kada god, za šta god postoje dokazi....      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: RTS1

Emisija: Beogradska hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar se sastao sa bivšim uzbunjivačem

Spiker:Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima Ministarstva zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu. Minsitar je istakao da korupcija mora da bude sankcionisana.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Prva televizija

Emisija: Vesti 18

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar pozvao Josifovskog u ministarstvo

Posle 13 godina Borko Josifovski više nije na stubu srama, uzbunjivač i bivši direktor hitne pomoći koji je svojevremeno ukazao na veze radnika te službe i pogrebnika, a zatim je uklonjen sa funkcije dobio poziv ministra Zlatibora Lončara da postane deo tima Ministarstvo zdravlja koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: TV Studio B

Emisija: Vesti u 7

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Korumpirano zdravstvo

SpikerMinistar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačiem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim i ponudio mu da bude deo tima ministarstva koji se bavi sprečavanjem korupcije u zdravstvu. Korupcija mora da ima svoje ime i prezime i mora da bude kažnjena kaže Lončar i obećava da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoje dokazi da su umešani u korupciju, bez obzira da li se to desilo pre deset, petnaest godina ili pre deset dana. Podsetimo Josifovski je pre 13 godina ukazao da pojedini lekari Hitne pomoći sarađuju sa pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. Protiv dvojice lekara pokrenuti su postupci koji još nisu okončani. Ministar kaže da će na sledećoj sednici Vlade pokrenuti pitanje šta je sa predmetima iz Hitne pomoći koji datiraju iz 2006 i 2007 godine.  

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: RTS1

Emisija: Dnevnik 2/RTS1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar ponudio posao Josifovskom

Spiker: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar razgovarao je sa bivšim direktorom Hitne pomoći, Borkom Josifovskim, i ponudio mu da bude deo tima za sprečavanje korupcije u zdravstvu. Josifovski se zahvalio ministru zdravlja na pozivu, a o ponudi će, kaže, razmisliti. On je, podsetimo, 2005. smenjen jer je ukazao da pojedini lekari u Hitnoj pomoći sarađuju sa pogrebnicima i ne rade reanimacije. Ministar je najavio da će na sednici Vlade pokrenuti pitanje šta je sa predmetima iz Hitne pomoći iz 2006. i 2007. godine. Borko Josifovski, uzbunjivač i bivši direktor Hitne pomoći: Ukoliko državni organi budu obavili svoj posao, sigurno da će to biti velika prepreka i za kriminal i za korupciju i za progres našeg društva. Još jednom se zahvaljujem ministru zdravlja što je prepoznao ovaj momenat kao ključni u borbi protiv korupcije i u ozdravljenju našeg zdravstva. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja: Na nama je, kao državi, i na ljudima koji su prošli to što su prošli, da mi njih izvučemo iz sistema, da ih stavimo na stub srama i da budu procesuirani i da budu kažnjeni. Ono što sam ja obećao, svaku krivičnu prijavu, iz prošlog perioda i sadašnjeg perioda, ću lično potpisati.      

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Kopernikus

Emisija: Informer 2115

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lončar sa uzbunjivačem

Spiker:Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se sa uzbunjivačem i bivšim direktorom Hitne pomoći Borkom Josifovskim, ponudio mu da bude deo tima Ministarstva koji se bavi sprečavanjem korupcije. Ministar je obećao da će lično potpisati krivične prijave za sve zdravstvene radnike za koje postoji dokazi da su umešani u korupciju bez obzira na to da li se to desilo pre 10, 15 godina ili pre mesec dana. Josifovski je kao direktor beogradske hitne pomoći pre trinaest godina ukazao da pojedini lekari te ustanove sarađuju sa pogrebnicima, kao i na finansijske malverzacije pojedinaca u toj ustanovi. Protiv dvojice lekara pokrenut je postupak koji još nije okončan.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/pekorino-gorgonzola-bademovo-mleko-skupstinski-restoran-je-posle-ovog-poteza/swrlm4p

Autori: L. G.

Teme: Javne nabavke

Naslov: PEKORINO, GORGONZOLA, BADEMOVO MLEKO... Skupštinski restoran je posle ovog poteza nadležnih postao JOŠ IRITANTNIJI

Bademovo mleko, gorgonzola, mocarela, pekorino... Nije reč o ponudi neke ekskluzivne prodavnice, već o javnoj nabavci koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa.Tako će poslanici, ministri i svi ostali u administraciji u narednih godinu dana, pošto se nabavka odnosi na taj periodi, na raspolaganju imati najrazličitije vrste finih sireva, mleka od orašastih plodova, običnih i kiselih mleka, kajmaka, i ostalih mlečnih proizvoda.Sva je prilika da će moći od svega toga da se kvalitetno "najedu i napiju", pošto se nabavlja više od 25.000 litara mleka, od običnog, preko sojinog do bademovog, 350 kilograma dimljenog kačkavalja, italijanski sirevi što kravlji, što kozji, parmezan...Javna nabavka raspisana je 2. oktobra, a rok za podnošenje ponuda je 2. novembar ove godine, nakon čega će se znati ko će snabdevati republičke organe ovim običnim, ali i nesvakidašnjim đakonijama.Osim kratkotrajnog i sterilizovanog mleka, nabavlja se i čokoladno mleko, kiselo mleko od onog sa najmanje do onog sa najviše mlečne masti, zatim 149.000 čaša običnog jogurta, ali i probiotika, balans jogurta, kao i voćnog jogurta "Jogood".Planirano je da se nabavi 360 kilograma dimljenog kačkavalja, 230 kilograma pekorina, 350 kilograma maskarponea, 800 kilograma iriškog sira... Takođe, nabavlja se i 120 kilograma kozjeg sira "Caprella", kao i 260 kilograma biljnog kačkavalja.Na menijima zaposlenih u državnij upravi biće i 1.050 kilograma kajmaka, 50 litara surutke, ukoliko je neko poželi, ali i paprire u pavlaci, i to 300 kilograma.Sve ovo nabavlja se za poslanike, ministre i zaposlene u administraciji na adresama: Nemanjina 11, Nemanjina 22-26, Nemanjina 9, Kralja Milana 14, Kralja Milana 36, Trg Nikole Pašića 13, Tolstojeva 2, Andrićev venac 1, Birčaninova 6, Gračanička 8, Kneza Miloša 20, Kneza Miloša 24-26, Save Maškovića 3-5.Dačić: Važan meni, ali srdačnost je važnijaMinistar spoljnih poslova Ivica Dačić komentarisao je nabavku skupih buđavih sireva za potrebe Skupštine Srbije i istakao da to zavisi za šta je namenjen, ali da je mnogo važnija srdačnost u dočeku od toga šta će se naći na meniju prilikom posluženja.Dačić je rekao da ukoliko su sirevi nabavljeni za prodaju u skupštinskom restoranu onda je to, kaže, pitanje komercijale."U pitanju su egzotične tačke u nabavkama, zato zauzima toliko pažnje u javnosti. Ono što je sigurno, prilikom dočeka gosta mnogo je važnije koliko ste srdačni", rekao je Dačić.Dodao je da je važan i meni, ali da u tome ne treba preterivati i da je on više za to da se u takvim prilikama služe domaći proizvodi."Ništa od toga sto ste naveli se ne nalazi na mom meniju", zaključio je šef srpske dioplomatije.            

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Objavljeni prvi izveštaji o reviziji poslovanja 5 institucij

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas prve izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2017. godinu, a vezano za poslovanje Agencije za borbu protiv korupcije, Medicinske škole "Beograd", Grad Loznicu, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije za 2017. godinu.DRI je utvrdio, kako se navodi u izveštaju, nepravilnosti u radu Razvojne agnecije Srbije (RAS) odnosno da je RAS prikazao 1.034.724.000 dinara, više nematerijalnih troškova i prihoda od donacija, dotacija, subvencija, a što je, navode, bez uticaja na utvrđeni rezultat poslovanja.Manje su prikazane obaveze prema budžetu Republike Srbije u iznosu od 1.084.449.000 dinara, i u istom iznosu su više prikazani odloženi prihodi, koliko iznose neutrošena sredstava preneta iz budžeta kažu u DRI.Između ostalog navode i da u budžet nije prenet višak prihoda nad rashodima iz 2015. godine u iznosu od 22.157.000 dinara, a koji je preuzet od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.U izveštaju stoji da su manje su uplaćeni javni prihodi u budžet Srbije u iznosu od 291.000 dinara, jer su isplaćene neto naknade za rad članovima Upravnog odbora, bez propisanog umanjenja od 10 procenata.Takođe, navodi se, osnovni kapital u iznosu od 15.142.000 dinara, koji je preuzet od Nacionalne agencije za regionalni razvoj, nije upisan u sudski registar, a nije uspostavljena i interna revizija.U tromesečnim izveštajima o zaključenim ugovorima u postupcima javnih nabavki, koji su dostavljeni Upravi za javne nabavke, više su iskazani procenjena vrednost javnih nabavki male vrednosti bez PDV-a za iznos od 8.034.000 dinara, ugovorena vrednost zaključenih ugovora bez PDV-a za iznos od 7.548.000 dinara kao i za iznos od 7.664.000 dinara.U DRI navode da su u toku revizije otklonjene nepravilnosti vezane za naknade za rad članovima Upravnog odbora i da se od marta 2018. godine obračunavaju i isplaćuju sa umanjenjem od 10 odsto u skladu sa zakonom.Takođe, po osnovu više iskazanih troškova stručnog usavršavanja u iznosu 105.000 dinara za usluge koje nisu izvršene, smanjeni su rashodi u poslovnim knjigama i redovnim finansijskim izveštajima i povećani plaćeni avansi.DRI u izveštaju dostavljenom medijima, dodaje i da su finansijski izveštaji RAS-a usklađeni sa poslovnim knjigama, jer su podaci o prihodima obelodanjeni na osnovu podataka evidentiranih u poslovnim knjigama.Revizori skreću pažnju da je Razvojna agencije Srbije početkom 2016. godine, počela sa radom preuzimanjem poslova i sredstva od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, pri čemu redovni finansijski izveštaji ove dve agencije za 2015. godinu nisu bili predmet revizije od strane nezavisnog revizora.Podsećaju da RAS raspolaže pravom korišćenja na nepokretnostima, prikazanim u finansijskim izveštajima u iznosu od 30. 769. 000 dinara, koje su u vlasništvu Republike.Revizija finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije pokazala je da je ta institucija u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke i pravilno iskazala imovinu i obaveze u poslovnim knjigama.Kako se navodi u izveštaju DRI, u toku revizije otklonjene su nepravilnosti.Agencija je za isplaćene naknade za prevoz na posao i sa posla za lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u iznosu od 280.000 dinara, izvršila preknjižavanje na odgovarajući konto.Takođe je obavila vanredni popis i sačinila Izveštaj o izvršenom vanrednom popisu na dan 31.12.2017. godine kojim je potvrdila stanje datih avansa za administrativnu opremu u iznosu od 561.000 dinara i stanje obaveza prema dobavljačima koja su iskazana na kontu u iznosu od 193.000 dinara.Agencija je donela Odluku o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada za zaposlene kojom na ispravan način obračunava i isplaćuje mesečne naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, navodi se u saopštenju DRI.Takođe, DRI je objavila i rezultate revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Medicinske škole "Beograd" za 2017. godinu.Kako se navodi, u izveštaju je netačno iskazan finansijski rezultat, i umesto deficita u iznosu od 1.428.000 dinara, iskazan je suficit u iznosu od 1.233.000 dinara (zbog više iskazanih tekućih prihoda).Neutrošena budžetska sredstva u iznosu od 494.000 dinara nisu vraćena u budžet Republike Srbije, a isplaćeno je 453.000 dinara licima koja su u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u drugim ustanovama na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.Za stimulacije i povećan obim posla, više je isplaćena plata za šest zaposlenih, iz sopstvenih prihoda, u iznosu od 928.000 dinara.DRi navodi da je revizijom utvrđeno i da nije evidentirana oprema na odgovarajućim kontima u iznosu najmanje od 4.202.000 dinara, a izvršena je nabavka u ukupnom iznosu od 1.974.000 dinara za hranu i piće, stolarske radove i kancelarijski materijal, bez sprovedenog postupka javne nabavke.Na neodgovarajućim kontima su iskazani prihodi u iznosu od 32.025.000 dinara i rashodi u iznosu od 1.106.000 dinara.U toku revizije, otklonjene su nepravilnosti i to: ispravljeni su netačno utvrđeni koeficijenti za plate zaposlenih, doneta su tri interna akta- Pravilnik o organizaciji budžetskog računovodstva Pravilnik o korišćenju mobilnih telefona i Naredba direktora Škole o korišćenju privatnog vozila u službene svrhe.Navodi se i da su vraćena sredstava u iznosu od 60.000 dinara u budžet Republike Srbije.Inače, Medicinska škola "Beograd" je u obavezi da dostavi odazivni izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti i dokaze o postupanju po datim preporukama, ističe se u saopštenju DRI.DRI je dala pozitivno mišljenje vezano za finansijske izveštaje KBC "Dragiša Mišović-Dedinje" za 2017. godinu ali je imala rezervisano mišljenje u vezi pravilnosti poslovanja ove institucije.Utvrđene su nepravilnosti u visini od ukupno 46,4 milione dinara, navodi se u izveštaju DRI.Zbog nedovoljno efikasnih procedura, KBC je nabavio materijal bez ugovora i bez sprovedenih postupaka javnih nabavki u visini od 32, 6 miliona dinara, Centar je nepravilno isplatio i plate jer je, kažu u DRI, uvodio prekovremeni rad zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom i utvrdio pravo na skraćeno radno vreme suprotno propisima (9,2 miliona dinara).Takođe, kaže se, naplatu prihoda nije u potpunosti uskladio sa propisima (4,6 miliona dinara).U toku sprovođenja revizije, rukovodstvo zdravstvene ustanove je uskladilo radno vreme zaposlenih i dopunilo procedure za izradu finansijskog plana, za praćenje realizacije ugovora i naplatu prihoda kako bi bili otklonjeni rizici za nastajanja navedenih nepravilnosti.DRI je ovoj instituciji dao i 15 preporuka, a KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" u obavezi je da dostavi odazivni izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti i dokaze o postupanju po datim preporukama, dok je po jednoj preporuci postupio u postupku sprovođenja revizije.Što se tiče Izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Grada Loznice za 2017. godinu, u poslovnim knjigama nije iskazana imovina za koju je upis javne svojine u toku i koja nije evidentirana u poslovnim knjigama grada.Takođe, nije iskazana ni imovina koja je javna svojina grada Loznice.Grad Loznica je nepravilno preuzeo obavezu i izvršio rashode za plate, dodatke, naknade i socijalne doprinose u ukupnom iznosu od 215.000 dinara, koje se odnose na Ustanovu za fizičku kulturu „Lagator".Gradska uprava grada Loznice je preuzela obavezu i izvršila rashode i izdatke u iznosu od 3.024.000 dinara, a da pravni osnov za izvršenje ovih rashoda i izdataka nije u skladu sa važećim propisima i to po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji su trajali duže od 120 dana.Gradska uprava ovog grada je preuzela obavezu i izvršila rashode bez sprovođenja postupaka javne nabavke u ukupnom iznosu od 43.310.000 dinara.Takođe je preuzela obaveze i izvršila rashode i izdatke u iznosu od 56.803.000 dinara, bez validne dokumentacije o nastaloj poslovnoj promeni po osnovu usluga po ugovorima koji su zaključeni sa javnim preduzećima čiji je osnivač grad Loznica i to za usluge stručnog nadzora, upravljanje, kontrole, pribavljanja odobrenja za izvođenje radova i vođenja građevinske i ostale dokumentacije.Gradska uprava je preuzela obaveze i izvršila rashode bez sprovedenog javnog konkursa i bez zaključenih ugovora po osnovu dotacija udruženjima građana u iznosu od 505.000 dinara.DRI je skrenula pažnju čelnicima grada na činjenicu da se angažovanje lica po osnovu obavljanja poslova ozakonjenja objekata obavlja putem ugovora o privremeno povremenim poslovima, iako se radi o poslovima koji su po svojoj prirodi takvi da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini.Zaključen je Sporazum o raskidu ugovora za tekuće popravke i održavanje zgrade Gradske uprave sa javnim preduzećem i navedene usluge su uvrštene u Izmenu plana javnih nabavki Gradske uprave za 2018. godinu.Naplaćeni su prihodi od dva javna preduzeća u iznosu od 7.697.000 dinara, tako da su u celosti izmirene obaveze prema osnivaču - gradu Loznici.Doneta je Strategija upravljanja rizicima grada Loznice, kao i Program korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji grada Loznice za 2018. godinu.Doneta su četiri interna akta: Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava na dodelu stredstava iz budžeta grada Loznice za sufinansiranje programa rada/projekata kojima se obezbeđuju posebni oblici socijalne zaštite, Pravilnik o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi koji se sufinansiraju iz budžeta grada Loznice,Pravilnik o odobravanju i finansiranju Programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta na teritoriji grada Loznice.Takođe je donet i Pravilnik o načinu sufinansiranja projekata crkava i verskih zajednica iz budžeta grada Loznice.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3134775/horor-ispred-pancevackog-vrtica-devojcica-pronasla-spric-i-iglu-pa-pokusala-da-uradi-jezivu-stvar-drugu-ujeo-pas-lutalica-roditelji-u-panici

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: HOROR ISPRED PANČEVAČKOG VRTIĆA: Devojčica pronašla špric i iglu, pa pokušala da uradi JEZIVU STVAR! Drugu ujeo pas lutalica! Roditelji u panici

PANČEVO - Odlazak u vrtić već godinama predstavlja rizik za mališane koji pohađaju obdanište Slavuj u pančevačkom naselju Kotežu, obzirom da je ova predškolska ustanova neograđena, te se kao dvorište koristi gradski park. Pored mogućnosti da deca jednostavno ...PANČEVO - Odlazak u vrtić već godinama predstavlja rizik za mališane koji pohađaju obdanište "Slavuj" u pančevačkom naselju Kotežu, obzirom da je ova predškolska ustanova neograđena, te se kao dvorište koristi gradski park. Pored mogućnosti da deca jednostavno odšetaju, postoji opasnost od pasa lutalica koji su se u ovom parku nastanili, ali i od raznih predmeta koji se tu mogu naći, prenose beogradski mediji. "Devojčica je pronašla špric. Kako sam čuo, pokušala je zubima da odvoji iglu od šprica. To je neverovatno, jedini vrtić u gradu koji nema ogradu. U tom parku su psi lutalice koje stanari obližnjih zgrada hrane i time zadržavaju tu. Napravljene su i neke kućice za pse, pa sada deca i psi trče zajedno po parku. Jednu devojčicu je i ujeo pas. Deca nisu uopšte zaštićena", tvrdi Slađan Đurić koji i sam ima dvoje dece u tom vrtiću. Zabrinutost zbog bezbednosti dece dele svi roditelji, a jedna od majki, koja je želela da ostane anonimna, istakla je da je pomenuta devojčica iglu i špric pronašla prošle nedelje, te da će se roditeljski sastanak povodom tog događaja tek održati. "Mi ne krivimo vrtić, oni ne mogu ništa da urade, ali jednostavno ne možemo biti mirni kada znamo šta sve može da se dogodi deci u tom parku. To je javni park, dolazi ljudi o kojima ne znamo ništa, a naša deca se tu bezbrižno igraju, nesvesna opasnosti koja vreba sa svih strana. Kada dve vaspitačice izađu sa 50 mališana, jasno je da ne mogu da vode računa šta će svako dete raditi u svakom trenutku. Devojčicu je prošle godine ujeo pas i to je samo dokaz da su stvari izmakle kontroli", naglasila je ona. Jelena Tahirović, uplašena majka čije je dete pronašlo špric u istom parku, potvrdila je da se nemili događaj odigrao u prepodnevnim časovima i da je devojčica krvavu iglu odvojila od šprica ustima. "Pohvalila se kada je stigla kući da niko drugi nije mogao da je odvoji, te da je ona uspela. Kasnije je vaspitačica uzela iglu i bacila u kantu", rekla je Jelena. Roditelji su slučaj prijavili MUP-u, a iz MUP-a su ih uputili na Kliniku za infektivne bolesti, kako bi proverili zdravlje devojčice. Ona je srećom dobro, ali su roditelji zabrinuti. Vrtić "Slavuj" u naselju Kotež pripada predškolskoj ustanovi "Dečja radost", prima okvirno oko 270 mališana i već 45 godina čeka na ogradu.Premda je prema najavama Sektora za urbanizam izgradnja ograde trebalo da počne 2016. godine, još uvek nema nikakvog pomaka po tom pitanju. Ovim povodom oglasila se i Danijela Đaković, v.d. direktora, i tom prilikom uputila je apel građanima da obrate pažnju gde odlažu smeće. "Dete jeste pronašlo iglu sa poklopcem u okolini vrtića. U pitanju je insulinska igla. Dete je iglu predalo vaspitačici i nije došlo u kontakt sa otvorenom iglom, a samim tim nije narušena bezbednost deteta. Što je najvažnije, dete je dobro ", naglasila je direktorka. U nastojanju da razjasni pitanje koje već godinama muči stanovnike Koteža, ona je kratko prokomentarisala i problem ograde vrtića. "Od kada sam ja stupila na dužnost, u komunikaciji sam sa Gradom. Obezbeđena su sredstva, sprovodi se javna nabavka i u najskorijem roku biće sve rešeno", završila je Danijela Đaković. (Kurir.rs/Blic/Foto: D.K./Profimedia, ilustracija)                            

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: tanjug.rs

Link: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=434891

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Objavljeni prvi izveštaji o reviziji poslovanja 5 institucija

BEOGRAD - Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas prve izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2017. godinu, a vezano za poslovanje Agencije za borbu protiv korupcije, Medicinske škole "Beograd", Grad Loznicu, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije za 2017. godinu.DRI je utvrdio, kako se navodi u izveštaju, nepravilnosti u radu Razvojne agnecije Srbije (RAS), odnosno da je RAS prikazao 1.034.724.000 dinara, više nematerijalnih troškova i prihoda od donacija, dotacija, subvencija, a što je, navode, bez uticaja na utvrđeni rezultat poslovanja.Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/objavljeni-prvi-izvestaji-o-reviziji-poslovanja-5-institucij/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: Objavljeni prvi izveštaji o reviziji poslovanja 5 institucij

BEOGRAD - Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas prve izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2017.10. oktobra 2018. 12:00PodeliBEOGRAD - Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas prve izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2017. godinu, a vezano za poslovanje Agencije za borbu protiv korupcije, Medicinske škole "Beograd", Grad Loznicu, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije za 2017. godinu.DRI je utvrdio, kako se navodi u izveštaju, nepravilnosti u radu Razvojne agnecije Srbije (RAS), odnosno da je RAS prikazao 1.034.724.000 dinara, više nematerijalnih troškova i prihoda od donacija, dotacija, subvencija, a što je, navode, bez uticaja na utvrđeni rezultat poslovanja.Manje su prikazane obaveze prema budžetu Republike Srbije u iznosu od 1.084.449.000 dinara, i u istom iznosu su više prikazani odloženi prihodi, koliko iznose neutrošena sredstava preneta iz budžeta kažu u DRI.Između ostalog navode i da u budžet nije prenet višak prihoda nad rashodima iz 2015. godine u iznosu od 22.157.000 dinara, a koji je preuzet od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.U izveštaju stoji da su manje uplaćeni javni prihodi u budžet Srbije u iznosu od 291.000 dinara, jer su isplaćene neto naknade za rad članovima Upravnog odbora, bez propisanog umanjenja od 10 procenata.Takođe, navodi se, osnovni kapital u iznosu od 15.142.000 dinara, koji je preuzet od Nacionalne agencije za regionalni razvoj, nije upisan u sudski registar, a nije uspostavljena i interna revizija.U tromesečnim izveštajima o zaključenim ugovorima u postupcima javnih nabavki, koji su dostavljeni Upravi za javne nabavke, više su iskazani procenjena vrednost javnih nabavki male vrednosti bez PDV-a za iznos od 8.034.000 dinara, ugovorena vrednost zaključenih ugovora bez PDV-a za iznos od 7.548.000 dinara kao i za iznos od 7.664.000 dinara.U DRI navode da su u toku revizije otklonjene nepravilnosti vezane za naknade za rad članovima Upravnog odbora i da se od marta 2018. godine obračunavaju i isplaćuju sa umanjenjem od 10 odsto u skladu sa zakonom.Takođe, po osnovu više iskazanih troškova stručnog usavršavanja u iznosu 105.000 dinara za usluge koje nisu izvršene, smanjeni su rashodi u poslovnim knjigama i redovnim finansijskim izveštajima i povećani plaćeni avansi.DRI u izveštaju dostavljenom medijima, dodaje i da su finansijski izveštaji RAS-a usklađeni sa poslovnim knjigama, jer su podaci o prihodima obelodanjeni na osnovu podataka evidentiranih u poslovnim knjigama.Revizori skreću pažnju da je Razvojna agencije Srbije početkom 2016. godine, počela sa radom preuzimanjem poslova i sredstva od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, pri čemu redovni finansijski izveštaji ove dve agencije za 2015. godinu nisu bili predmet revizije od strane nezavisnog revizora.Podsećaju da RAS raspolaže pravom korišćenja na nepokretnostima, prikazanim u finansijskim izveštajima u iznosu od 30.769.000 dinara, koje su u vlasništvu Republike.Revizija finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije pokazala je da je ta institucija u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke i pravilno iskazala imovinu i obaveze u poslovnim knjigama.Kako se navodi u izveštaju DRI, u toku revizije otklonjene su nepravilnosti.Agencija je za isplaćene naknade za prevoz na posao i sa posla za lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u iznosu od 280.000 dinara, izvršila preknjižavanje na odgovarajući konto.Takođe je obavila vanredni popis i sačinila Izveštaj o izvršenom vanrednom popisu na dan 31.12.2017. godine kojim je potvrdila stanje datih avansa za administrativnu opremu u iznosu od 561.000 dinara i stanje obaveza prema dobavljačima koja su iskazana na kontu u iznosu od 193.000 dinara.Agencija je donela Odluku o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada za zaposlene kojom na ispravan način obračunava i isplaćuje mesečne naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, navodi se u saopštenju DRI.Takođe, DRI je objavila i rezultate revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Medicinske škole "Beograd" za 2017. godinu.Kako se navodi, u izveštaju je netačno iskazan finansijski rezultat, i umesto deficita u iznosu od 1.428.000 dinara, iskazan je suficit u iznosu od 1.233.000 dinara (zbog više iskazanih tekućih prihoda).Neutrošena budžetska sredstva u iznosu od 494.000 dinara nisu vraćena u budžet Republike Srbije , a isplaćeno je 453.000 dinara licima koja su u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u drugim ustanovama na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.Za stimulacije i povećan obim posla, više je isplaćena plata za šest zaposlenih, iz sopstvenih prihoda, u iznosu od 928.000 dinara.DRI navodi da je revizijom utvrđeno i da nije evidentirana oprema na odgovarajućim kontima u iznosu najmanje od 4.202.000 dinara, a izvršena je nabavka u ukupnom iznosu od 1.974.000 dinara za hranu i piće, stolarske radove i kancelarijski materijal, bez sprovedenog postupka javne nabavke.Na neodgovarajućim kontima su iskazani prihodi u iznosu od 32.025.000 dinara i rashodi u iznosu od 1.106.000 dinara.U toku revizije, otklonjene su nepravilnosti i to: ispravljeni su netačno utvrđeni koeficijenti za plate zaposlenih, doneta su tri interna akta- Pravilnik o organizaciji budžetskog računovodstva Pravilnik o korišćenju mobilnih telefona i Naredba direktora Škole o korišćenju privatnog vozila u službene svrhe.Navodi se i da su vraćena sredstava u iznosu od 60.000 dinara u budžet Republike Srbije.Medicinska škola "Beograd" je u obavezi da dostavi odazivni izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti i dokaze o postupanju po datim preporukama, ističe se u saopštenju DRI.(Tanjug)                            

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/51353/za-sada-nista-od-montaznog-parkinga.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za sada ništa od montažnog parkinga

  1. 10. 2018. Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93 Doneta je odluka o obustavi postupka javne nabavke za kupovinu i postavljanje montažnog spratnog parkinga na parkiralištu kod hotela Dunav u Požarevcu. Grad je u roku dobio samo jednu ponudu koja je ocenjena kao neprihvatljiva. foto: arhiva, Uroš Urošević/Boom93 Javna nabavka za montažnu garažu procenjena je na 37,5 miliona dinara, bez PDV-a.Podrazumeva izradu tehničke dokumentacije, konstruktivnih i ostalih elemenata čelnične metalne konstrukcije, isporuku opreme i montažu, kao i puštanje u rad objekta.U roku se javila samo firma iz Kraljeva čija je ponuda bila neprihvatljiva u pogledu kadrovskog kapaciteta. Naime, ponuđač je dostavio ugovore o dopunskom radu za radno angažovane bravare-montere u kojima se navodi da za poslodavca obavljaju poslove izrade projektno-tehničke dokumentacije i tehničke kontrole projekata. Isto tako, ne postoje uverenja o njihovoj stručnoj osposobljenosti za VKV ili KV bravare. Takođe, ponuđač nije dostavio idejno rešenje, već samo neku vrstu skice za montažni parking koji bi trebalo da bude postavljen.Montažni parking bi trebalo da bude postavljen u Takovskoj ulici na parkiralištu "Hotel Dunav".Trenutno je na ovom parkiralištu 70 obeleženih parking mesta. Proširenje kapaciteta ovog parkirališta grad namerava da ostvari uvođenjem parkiranja na drugom nivou, na metalnoj montažno-demontažnoj platformi na stubovima. Podloga za parkiranje na drugom nivou bi trebalo da bude limena, a prošireno parkiralište bi trebalo da ima više od 140 parking mesta.  

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2998239-350-kilograma-maskarponea-litare-bademovog-mleka-120-kilograma-kozjeg-sira-zavirite-u-kompletan-spisak-javne-nabavke-za-srpske-funkcionere-foto

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: 350 kilograma maskarponea, litre bademovog mleka, 120 kilograma kozjeg sira: Zavirite u kompletan spisak javne nabavke za srpske funkcionere (FOTO)

Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponudaFoto: A. NalbantjanPoslanici Skupštine Srbije , ali i pojedini ministri i ćate iz Nemanjine ulice i Andrićevog venca, pored toga što se hrane po najminimalnijim cenama u skupštinskom restoranu, sada će jesti i nafinije italijanske i druge sireve, mleka od badema i soje i slične luksuzne đakonije.Dačić otkrio da li se buđavi sir iz skupštinskog restorana nalazi na njegovom menijuNaime, na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa u Nemanjinoj 11, 22-26 i 9, zatim u Kralja Milana 14 i 36, na Trgu Nikole Pašića 13, Tolstojevoj 2, Andrićevom vencu 1, Birčaninovoj 6, Gračaničkoj 8, Kneza Miloša 20 i 24-26, kao i u Save Maškovića 3-5, sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda.Tako će poslanici, ministri i svi ostali u administraciji u narednih godinu dana, pošto se nabavka odnosi na taj periodi, na raspolaganju imati 25.000 litara mleka, od običnog, preko sojinog do bademovog, 350 kilograma dimljenog kačkavalja, italijanske kravlje i kozje sireve, parmezan, dijet margarin, 50 litara surutke...PrintskinOsim kratkotrajnog i sterilizovanog mleka, nabavlja se i čokoladno mleko, kiselo mleko od onog sa najmanje do onog sa najviše mlečne masti, zatim 149.000 čaša običnog jogurta, ali i probiotika, balans jogurta, kao i voćnog jogurta "Jogood".PrintskinPlanirano je da se nabavi 230 kilograma pekorina, 350 kilograma maskarponea, 800 kilograma iriškog sira... Takođe, nabavlja se i 120 kilograma kozjeg sira "Caprella", kao i 260 kilograma biljnog kačkavalja.PrintskinNa menijima zaposlenih u državnij upravi biće i 1.050 kilograma kajmaka, ali i 300 kilograma paprire u pavlaci.(Telegraf.rs)Slavko10.10.2018 12:50Pa ljudi jel i mi nebi da smo na njihovom mestu? A plus toga vjerovatno dio toga zavrsava i na meniju stranih diplomata, koji posjecuju nasu zemlju, pa necemo valjda grah da im sluzimo. To mora da se Dacic bori za meni kad dolaze amerikanci da im pokaze kako SRBI dobro jedu za razliku od njih.   Grah je za nas :)                  

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Beta

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: _DRI: Direktor Agencije za borbu protiv korupcije prima platu šest meseci po odlasku sa funkcije

DRI: Direktor Agencije za borbu protiv korupcije prima platu šest meseci po odlasku sa funkcijeBEOGRAD, 10. oktobra 2018. (Beta) - Državna revizorska institucija Srbije je danas objavila rezultate kontrole finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini gde je navedeno da je nelogično da direktor te institucije prima platu šest meseci po isteku funkcije, dok je za druge državne funkcionere taj rok duplo kraći.To je, kako je istakla DRI, posledica neuskladjenosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika kojim je propisano da lice kome prestaje funkcija u državnom organu ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija.Stoga je DRI podnela inicijativu Skupštini Srbije da se usklade ta dva zakona kako bi se na jedinstven način uredilo pravo na naknadu plate funkcionera Agencije po prestanka funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor te institucije ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Vrhovnog kasacionog suda, koja se zbog posebne složenosti poslova i odgovornosti radnog mesta može odlukom Agencije uvećati do 20 odsto.Državni revizori su utvrdili da je Agencija za borbu protiv korupcije u skladu sa propisima prikazala prihode i rashode u prošloj godini a da su neke nepravilnosti otklonjene u toku revizije.DRI je danas objavila i izveštaje o reviziji poslovanja u 2017. godini Medicinske škole "Beograd", Grada Loznice, Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije (RAS).

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Direktor-osnovne-skole-u-Lebanu-zaposlio-svog-sina-kao-nastavnika.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Direktor osnovne škole u Lebanu zaposlio svog sina kao nastavnika

Agencija za borbu protiv korupcije predložila je smenu direktora Osnovne škole "Vuk Karadžić" u Lebanu Dragana Jovića zbog sukoba interesa, jer je na zaposlio "na određeno" svog sina kao nastavnika matematike u školi na čijem je čelu. Jović se na obaveštenje o pokretanju postupka nije izjašnjavao.Agencija za borbu protiv korupcije predložila je smenu direktora Osnovne škole "Vuk Karadžić" u Lebanu Dragana Jovića zbog sukoba interesa, jer je na zaposlio "na određeno" svog sina u školi na čijem je čelu. Dragan Jović je u svojstvu direktora škola, kako stoji u rešenju Agencije, sa svojim sinom Aleksandrom Jovićem potpisao ugovor o radu, na radnom mestu nastavnika matematike, sa punim radnim vremenom, na određeno vreme. Jović je bio obavezan da kao neko ko je na javnoj funkciji Agenciju za borbu protiv korupcije obavesti o sukobu interesa pri potpisivanju ugovora o radu sa svojim sinom, što on nije učinio. Zaključenjem ugovora o radu sa svojim sinom Aleksandrom Jovićem, direktor škole Dragan Jović doveo je sebe u situaciju sukoba interesa - navode u Agenciji. Direktor škole u Lebanu je, kako je utvrdila Agencija, prekršio Zakon jer je prilikom vršenja javne funkcije javni interes podredio privatnom. Imenovani je javni interes podredio privatnom, iskoristivši javnu funkciju za sticanje koristi, odnosno pogodnosti za povezano lice, čime je ugorzio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije - navode u Agenciji. Jović se inače, kako stoji u rešenju Agencije, nije izjašnjavao na obaveštenje o pokretanju postupka. Komentar na predlog o smeni od direktora škole nismo uspeli da dobijemo jer se niko nije javljao na fiksni telefon škole koju vodi. Podsetimo, iz Ministarstva su najavili smene korumpiranih direktora, ali pošto smatraju da rešenja Agencije za borbu protiv korupcije u praksi "nisu uvek crno-bela", Ministarstvo će birati i vagati ko će od predloženih biti smenjen.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/jetset/vesti/politika/2998239-350-kilograma-maskarponea-litare-bademovog-mleka-120-kilograma-kozjeg-sira-zavirite-u-kompletan-spisak-javne-nabavke-za-srpske-funkcionere-foto

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: 350 kilograma maskarponea, litre bademovog mleka, 120 kilograma kozjeg sira: Zavirite u kompletan spisak javne nabavke za srpske funkcionere (FOTO)

Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i svetaTelegrafza date parametre ne postoji rezultatU fokusuHi-TechFotoOtac Andree Bojanić na Pinku: Ja Željku Mitroviću ne sudim, seo sam i dugo razgovarao sa njim (VIDEO)0 sharesSamo u Travellandu: Egzotične destinacije po ceni već od 449€ (FOTO)0 sharesJedan dan života preljubnika: Neverni muževi i žene otkrivaju kako održavaju i brak i afere i kada je idealno vreme za tajni ljubavni susret0 shares          

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: ekapija.com

Link: https://www.ekapija.com/news/2276465/za-potrebe-skupstine-i-drugih-drzavnih-organa-nabavlja-se-dimljeni-kackavalj-feta

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za potrebe skupštine i drugih državnih organa nabavlja se dimljeni kačkavalj, feta, gorgonzola, bademovo mleko...

Za potrebe skupštine i drugih državnih organa nabavlja se dimljeni kačkavalj, feta, gorgonzola, bademovo mleko...(Foto: Lucky_elephant/shutterstock.com)Dimljeni kačkavalj, feta, gorgonzola, bademovo mleko - samo su neki proizvodi sa liste za javnu navaku Uprave za zajedničke poslove republičkih organa.Naime, Uprava je raspisala tender za nabavku mleka i mlečnih proizvoda koju čine čak 64 vrste namernice. Među traženim namirnicama su najrazličitije vrste finih sireva, mleka od orašastih plodova, običnih i kiselih mleka, kajmaka, i ostalih mlečnih proizvoda.Osim kratkotrajnog i sterilizovanog mleka, nabavlja se i čokoladno mleko, kiselo mleko od onog sa najmanje do onog sa najviše mlečne masti, zatim 149.000 čaša običnog jogurta, kao i voćnog jogurta "Jogood".Planirano je da se nabavi 360 kilograma dimljenog kačkavalja, 230 kilograma pekorina, 350 kilograma maskarponea, 800 kilograma iriškog sira... Takođe, nabavlja se i 120 kilograma kozjeg sira "Caprella", kao i 260 kilograma biljnog kačkavalja.Na menijima zaposlenih u državnij upravi biće i 1.050 kilograma kajmaka, 50 litara surutke.Nabavka se vrši za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa u narednih godinu dana.Rok za podnošenje ponuda je 2. novembar, ceo javni poziv možete pogledati OVDE.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: pressonline.rs

Link: http://www.pressonline.rs/svet/Svet/414278/vlast-tvrdi-da-se-radi-o-obicnom-ubistvu-ali-kolege-silovane-i-ubijene-novinarke-kazu-da-je-mrtva-jer-je-ovo-obelodanila.html

Autori: inbox-online.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Vlast tvrdi da se radi o "običnom ubistvu", ali kolege silovane i ubijene novinarke kažu da je mrtva jer je OVO OBELODANILA

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj Pošalji prijatelju 10. 10. 2018. Bugarska televizija BTV na kojoj je radila ubijena novinarka Viktorija Marinova (39) objavila je da je jedna osoba uhapšena u vezi sa ubistvom. Kako se navodi na sajtu televizije, reč je o rumunskom državljaninu koji ima i moldavski pasoš, ali za sada više detalja nije poznato. Iz ministarstva unutrašnjih poslova nisu želili još da potvrde ovu informaciju. Foto:BlicLokalni portal Ruse24 preneo je da je nekoliko metara od mesta gde je pronađeno telo Marinove pronađen i deo crvene bluze koju je nosila tog dana. Prethodno, regionalni tužilac Georgi Georgijev potvrdio je da da je deo njene odeće, ključevi od automobila i njen mobilni telefon nestao. Takođe, istražitelji su potvrdili da je na mestu ubistva pronađeno mnogo DNK uzoraka, što je za pojedine dokaz da je reč o nasumice izabranoj žrtvi. Foto: Tanjug/APTakav stav podržava i bugarski kriminolog Botevo Botev koji je gostujući u jutarnjem programu BTV televizije rekao da veruje da motiv ubistva nema veze sa istraživanjem o korupciji na kojem je Marinova radila poslednjih meseci, već da je reč je o "običnom slučaju". Foto: Facebook / Privatna arhiva Napadač je "psihopata kome nije prvi put da napada žene", rekao je Botev, podsećajući na nerešeni slučaj brutalnog ubistava žene u istom gradu koje se dogodilo pre više od deset godina i nekoliko ubistava u Sofiji, kojima su takođe prethodila silovanja, a kod kojih su žrtve izabran slučjano. Ipak, kolege ubijene novinarke ne slažu se sa tim, čak pojedini pozivaju da istragu preuzmu međunarodni istražitelji, sumnjajući u bugarsku policiju. Jedan do njih je Asen Jordanov, vlasnik nezavisnog istraživačkog portala Bivol.bg.- Mi pozivao da na nezavisnu istragu. Želimo da nezavisni evropski istražitelji budu uključeni u istragu jer verujemo da su bugarske vlasti deo kriminalne mreže - rekao je on.Upravo novinar portala Bivol.bg bio je jedan od poslednjih gostiju u emisiji "Detektor" koju je Marinova nedavno pokrenula na BTV. Istraživački novinar Dimitar Stojanov i njegov kolega Atila Biro iz projekta "Romanian Rise Project", sa Marinovom su razgovarali o malverzacijama sa novcem iz fondova Evropske Unije u koje uključeni poznati biznismeni i političari, a koje su njihove organizacije istraživale kao deo šireg projekta koji finansira fond Evropske komisije IJ4EU i Evropski centar za slobodu medija. Bivol.br objavio je 10. septembra tekst pod naslovom "GPGate: Konsultantske kompanije uključene u veliku korupciju sa EU fondovima i javnom nabavkom", u kojem se tvrdi da su kompanije povezane sa "GP grupom" davale mito i manipulisale javnom nabavkom. Portal je otkrio i kako se krađa novca odvijala - paralelni računi o količinama, manje urađenog posla od planiranog, manje korišćenog materijala od navedenog, ali sve je pritom uredno naplaćeno od javnih tela u punome iznosu. Kako kažu, razlika u iznosima je "korupcijski porez", u iznosu od 30 do 40 odsto. Bivol.bg navodi kako je malo verovatno da je GP-ova šema izuzetak i da verovatno postoji nekoliko sličnih mreža u zemlji oko "svih glavnih igrača u javnoj nabavci i apsorpciji fondova EU". Foto: Tanjug/APDa bi tenderi prolazili glatko i projekti napredovali, konsultanti, navodi se u izveštaju, podmićuju na svim nivoima - od zamenika ministara sve do revizora, a to su zaključili proučavajući tajne računovodstvene knjige kompanija "Rila Consult", "Europrogramconsult", "M Consult Finance", "EU Energy Project" i drugih. Provizije, koje su činile 55 odsto prihoda konsltantskih firmi, uredno su u tablicama u Excelu, a urednici portala Bivol.bg raspolažu onima od novembra 2013. do februara 2015, piše Novac.hr.Izveštaj o malverzacijama u nekoliko građevinskih projekata završava najavom da će rezultati biti prosleđeni OLAF-u (Evropska agencija za borbu protiv prevara).Inače, vlasnik portala Bivol.bg Asen Jordanov rekao je za agenciju AFP da je već primio informacije da su njegovi novinari izloženi opasnosti zbog svog istraživačkog rada čije su rezultate objavili u emisiji "Detektor" ubijene Viktorije Marinove. Ubistvo koleginice Jordanov naziva egzekucijom i kaže da je "zamišljeno kao upozorenje". Izvor: blic.rs Pročitajte još      

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: politika.rs

Link: http://www.politika.rs/sr/clanak/412939/Groblja-za-kucne-ljubimce-jos-nema-ni-u-planovima

Autori: Ana Vuković

Teme: Javne nabavke

Naslov: Groblja za kućne ljubimce još nema ni u planovima

Izmenama i dopunama programa uređivanja i dodele građevinskog zemljišta za 2018. godinu nisu predviđena sredstva za izvođenje radova na izgradnji groblja za kućne ljubimce u Bloku 51Psi i mačke potpuno su ravnopravni članovi brojnih porodica gde se ukućani o njima staraju i vole ih kao da su rod najrođeniji. Zato je za ljude koji osećaju ovu vrstu povezanosti sa životinjama jedan od najtežih momenata upravo smrt kućnog ljubimca. Mnogi bi, da mogu, svom mezimcu želeli da prirede sahranu dostojnu čoveka. Ali, uprkos višedecenijskim najavama, kod nas i dalje ne postoji ni groblje za ljubimce. A oni koji u sopstvenoj režiji odluče da pokopaju svog psa ili mačku, krše zakon pošto to rade nestručno i okolinu dovode u opasnost od širenja zaraze. U Srbiji se već više od 20 godina, od kako je naš grad prvi put predstavio plan za rešenje ovog problema, sve svodi na obećanja. Bivši gradonačelnik Siniša Mali je krajem prošle godine najavio da će groblje za životinje biti izgrađeno do kraja ove godine, kao i da će u budžetu biti izdvojena sredstva za tu svrhu, ali pomaka ni novca još nema. Kako su objasnili u Direkciji za izgradnju Beograda, "izmenama i dopunama programa uređivanja i dodele građevinskog zemljišta za 2018. godinu nisu predviđena sredstva za izvođenje radova na izgradnji groblja za kućne ljubimce u Bloku 51". U toku je, kako su rekli, izrada urbanističkog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje radova, i po ugovoru će tehnička dokumentacija biti završena do kraja godine. - Urbanistički i projekat parcelacije dostavljeni su nadležnom na potvrđivanje koje je kao i završetak izrade tehničke dokumentacije uslov za dobijanje daljih saglasnosti radi pribavljanja građevinske dozvole - odgovor je direkcije, u kome je precizirano da će, kada dokumentacija bude gotova i pribavljene neophodne saglasnosti, biti raspisana i javna nabavka za izvođenje radova. Kada bude podignut "Skadar u Bloku 51", kako buduće groblje nazivaju poštovaoci životinja, u njemu će se nalaziti ružičnjak, vrt sećanja za posipanje pepela ljubimaca, i rozarijumi i kolumbarijumi za sto urni. Najveći deo groblja u blizini hotela "Nacional" predviđen je za sahranjivanje i tu će biti 2.200 grobnih mesta, a biće izgrađena i životinjska Aleja velikana, spomen park Beo zoo-vrta sa skulpturama i spomen-pločama. Ali, dok Beograđani poput kakvih zločinaca, često pod okriljem mraka, svoje pse i mačke još sahranjuju u Miljakovačkoj šumi, na Adi Ciganliji, Savskom keju… Bečlije ne samo da imaju mogućnost da svojim mezimcima prirede dostojanstven pogreb već odnedavno mogu i da počivaju zajedno s njima. U Austriji je letos, posle dobrih reakcija na otvaranje groblja za životinje, s radom počelo i prvo groblje na kome će zajednički počivati i vlasnici i njihovi ljubimci. Možda se prilike u Beču ne mogu porediti sa srpskim, ali reper bi, što se tiče odnosa prema životinjama, mogli da potražimo i u komšiluku. Hrvati tako svoje četvoronožne prijatelje mogu sahranjivati u Rijeci, a uskoro bi trebalo da bude otvoreno i groblje i krematorijum za ljubimce u Dumovecu kraj Zagreba. Njihovi raniji propisi zabranjivali su ukop nekremiranih životinja, ali su, kako pišu hrvatski mediji, pošto akti EU to dozvoljavaju, gradske vlasti menjale građevinsku dozvolu da bi vlasnicima omogućili da svojim ljubimcima pruže dostojanstven ispraćaj.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:754110-DRI-Direktor-Agencije-za-borbu-protiv-korupcije-prima-platu-sest-meseci-po-odlasku-sa-funkcije

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DRI: Direktor Agencije za borbu protiv korupcije prima platu šest meseci po odlasku sa funkcije

Državna revizorska institucija Srbije je danas objavila rezultate kontrole finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini gde je navedeno da je nelogično da direktor te institucije prima platu šest meseci po isteku funkcije, dok je za druge državne funkcionere taj rok duplo kraći.To je, kako je istakla DRI, posledica neusklađenosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika kojim je propisano da lice kome prestaje funkcija u državnom organu ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija.PROČITAJTE JOŠ: Stotine miliona od poreskih obveznika troše komisije koje niko ne kontroliše!Stoga je DRI podnela inicijativu Skupštini Srbije da se usklade ta dva zakona kako bi se na jedinstven način uredilo pravo na naknadu plate funkcionera Agencije po prestanka funkcije.PROČITAJTE JOŠ: DRI: "Nestali" milioni prestoničkih kvadrataZakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor te institucije ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Vrhovnog kasacionog suda, koja se zbog posebne složenosti poslova i odgovornosti radnog mesta može odlukom Agencije uvećati do 20 odsto.Državni revizori su utvrdili da je Agencija za borbu protiv korupcije u skladu sa propisima prikazala prihode i rashode u prošloj godini a da su neke nepravilnosti otklonjene u toku revizije.DRI je danas objavila i izveštaje o reviziji poslovanja u 2017. godini Medicinske škole "Beograd", Grada Loznice, Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije (RAS).      

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DRI:Neusklađenost zakona u vezi plata po isteku funkcije...

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o toj agenciji sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u pogledu vremenskog perioda u kome direktor te institucije može da prima platu i po isteku funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, propisano je da lice kome prestane funkcija u organu Republike Srbije, na koju je izabrano, postavljeno ili imenovano, ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija, a u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.DRI je skrenula pažnju na neusklađenost ta dva zakona.Takođe, revizija finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije pokazala je da je ta institucija u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke i pravilno iskazala imovinu i obaveze u poslovnim knjigama.Kako se navodi u izveštaju DRI, u toku revizije otklonjene su neke nepravilnosti.Agencija je za isplaćene naknade za prevoz na posao i sa posla za lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u iznosu od 280.000 dinara, izvršila preknjižavanje na odgovarajući konto.Takođe je obavila vanredni popis i sačinila Izveštaj o izvršenom vanrednom popisu na dan 31.12.2017. godine kojim je potvrdila stanje datih avansa za administrativnu opremu u iznosu od 561.000 dinara i stanje obaveza prema dobavljačima koja su iskazana na kontu u iznosu od 193.000 dinara.Agencija je donela Odluku o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada za zaposlene kojom na ispravan način obračunava i isplaćuje mesečne naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, navodi se u saopštenju DRI.Državna revizorska institucija (DRI) je danas osim ovog izveštaja, objavila i izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Medicinske škole "Beograd", Grad Loznicu, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije za 2017. godinu.Iz DRI je takođe najavljeno da će do kraja godine novi izveštaji revizije finansijskih izveštaja i poslovanja institucija biti objavljivani dva puta nedeljno.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1753579-obavestenje-o-zakljucenom-okvirnom-sporazumu-za-javnu-nabavku-broj-15-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za javnu nabavku broj 15/18

GRAD BEOGRADSLUŽBA ZA CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE I KOsreda, 10. oktobar 2018.Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiGRAD BEOGRADSLUŽBA ZA CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE I KONTROLU NABAVKIUl. Kraljice Marije br. 1/7, BeogradobjavljujeOBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMUu otvorenom postupku za centralizovanu javnu nabavku broj 15/18, dobra - Kolonijalna roba, oblikovanu u devet partija 

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/beograd/na-paliluli-za-rusenje-nelegalnih-objekata-samo-254-630-dinara/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Na Paliluli za rušenje nelegalnih objekata samo 254.630 dinara

Opština Palilula za rušenje hiljada nelegalnih kvadrata na svojoj teritoriji do sada je potrošila samo 254.630 dinara odnosno nesrazmerno mali deo ukupnog budžeta, čime najave gradske vlasti i zamenika gradonačelnika Gorana Vesića o beskompromisnom obračunu sa divljom gradnjom ostaju još neispunjena obećanja.Foto: Dimitrije Blagojević Opštinska uprava Palilule raspisala je tender za rušenje i uklanjanje bespravno podignutih objekata i komunalno uređenje početkom avgusta ove godine. U postupku javne nabavke ugovor je 21 . avgusta dodeljen grupi ponuđača "Noris inžinjering", "Mis mag" i "Stenemi gradnja" čija je ponuda od 254.630 dinara bez pdv-a ujedno i bila jedina. Procenjena vrednost ove javne nabavke, koju je prethodno formirala opštinska Komisija bila je čak 5.425.000 dinara, ali je opština na kraju u tu svrhu potrošila gotovo dvadeset puta manju sumu novca. Na šta je i da li potrošen ostatak novca namenjen za uklanjanje bespravno podignutih objekata, kao i da li opština planira da za to izdvoji još sredstava nije poznato. Iz gradske uprave opštine Palilula nismo dobili odgovor ni na jedno od pitanja u vezi sa divljom gradnjom na njihovoj teritoriji a na više ponovljenih poziva iz opštine se niko nije javio. Ukupan budžet opštine za 2018. godinu iznosi 142.125.970 dinara, ali je suma namenjena rešavanju problema nelegalne gradnje nesrazmerno mala. Na ovoj najvećoj beogradskoj opštini bez neophodne građevinske dozvole grade se višespratnice i od nekoliko hiljada kvadratnih metara, čitava naselja, posebno na levoj obali Dunava niču bez uredne dokumentacije, priključujući se na nerazvijenu komunalnu infrastrukturu, čime stvaraju probleme legalnim korisnicima. Predstavnici gradskih vlasti ovoga su itekako svesni, pa su i oni prilikom najava za obračun sa divljom gradnjom često uzimali Palilulu kao primer bespravnog urbanizma. - Zagorčaćemo život svima koji grade nelegalno, jer tako kradu i od države i drugih građana. Nelegalni graditelji su trenutno najveće zlo u Beogradu i bićemo rigorozni prema svima koji nelegalno grade, poručio je Vesić, gostujući na "Studiju B" pre dva meseca. Podsetimo, Vesić je rekao i da je gradski budžet Beograda izgubio između 70 i 80 miliona evra zbog nelegalne gradnje i da je to krađa svih građana. Uprkos ovim obećanjima, stvari na terenu pokazuju da se konkretne mere još uvek nisu primenile. Umesto rušenja hiljada nelegalnih kvadrata, opština Palilula je kao najhitnije "divljake" označila nekolicinu kioska za čije rušenje je namenjeno 117.300 dinara od pomenutih 254.630 dinara iz javne nabavke. Vlasnici tih kioska na teritoriji Opštine Palilula nedavno su protestovali protiv njihovog uklanjanja usled nepravednog konkursa za dozvolu lokacija kioska, o čemu je Danas već pisao. Kiosci ipak nisu uklonjeni, a pitanje je na šta je i ovaj novac utrošen. Dodatni problem predstavlja i to što je jako teško utvrditi kriterijume za određivanje cene rušenja nekog nelegalnog objekta. Na tržištu skoro da ne postoje kompanije koje su specijalizovane za ovaj posao već se time bave građevinske i firme mešovitih delatnosti. Osim toga, nijedna od firmi koju smo kontaktirali nema formiran cenovnik ovih troškova već se cena određuje "od objekta do objekta". Kako nam je objasnio predsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić, cena rušenja jednog stambenog objekta zavisi od složenosti samog objekta, materijala od kojih je izgrađen, njegove visine i lokacije. "Ne postoji utvrđen jedinstveni cenovnik za rušenje objekata te cena varira od 50 pa čak do 150 evra po metru kubnom u zavisnosti od izvođača radova". Prema našim proračunima, uzeviši prosečnu cenu od 100 evra po metru kubnom, za četvorospratnicu od oko 200 kvadratnih metara osnove, to izađe na nešto više od 200.000 evra. Ovaj trošak trebalo bi da snosi investitor koji je prekršio zakon i načinio krivično delo. Nakon što se utvrdi da investitor nema neophodnu građevinsku dozvolu, građevinski inspektor izdaje rešenje o rušenju. Međutim ukoliko investitor sam u ostavljenom roku ne izvrši svoju obavezu i objekat ne sruši u roku od sedam dana, rešenje će se izvršiti prinudnim putem, tako što opština mora da unajmi privatnu firmu koja će sprovesti rušenje, troškove plaća opština a kasnije u dugim i često neuspešni sudskim procesima pokušava da povrati sredstva od investitora koji je gradio bez dozvole. U dokumentaciji na Portalu javnih nabavki za uklanjanje bespravno podignutih objekata tendere su raspisale opštine Čukarica, Palilula, Zemun i Novi Beograd. A da li i koliki deo ukupnog budžeta u ove svrhe izdvajaju ostale beogradske opštine na portalu nismo uspeli da pronađemo. nelegalna gradnja, palilula

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Roditelji-iz-Nisa-vaucere-za-bebe-moraju-da-potrose-u-prodavnici-igracaka.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Roditelji iz Niša vaučere za bebe moraju da potroše u prodavnici igračaka

Novopečeni roditelji će vaučere koje dobijaju kao pomoć Grada Niša nakon rođenja deteta od sada moći da iskoriste u prodavnici "Pertini" koja je izabrana na javnoj nabavci. Dok mame i tate negoduju jer kažu da u toj prodavnici u ponudi nema najpotrebnijih stvari za novorođenčad i ističu da je to "bacanje para", Mirjana Popović iz Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu kaže da je tender sproveden po zakonu i da će i tamo moći da se kupi oprema za bebe. Zasad je izvesno da će 550 roditelja koji su nedavno dobili dete dobiti vaučere za "Pertini toys", gde će moći da potroše 14.700 dinara, a nakon toga će ponovo biti raspisana javna nabavka. Praksu koja je prošle godine uvedena, da se umesto paketa koji je ranije Grad dodeljivao mladim roditeljima omogući da za određeni iznos sami izaberu šta žele da kupe za bebu, većina roditelja je pozdravila. Međutim, na odluku da se vaučeri koriste u prodavnici igračaka, mnogi imaju zamerku. Roditelji tvrde da u "Pertiniju" ne mogu da kupe opremu koja je neophodna bebama u prvim mesecima, jer se ponuda za novorođenčad u ovoj prodavnici svodi na vrteške za krevetac, glodalice, bebi "gimnastiku" i igračke. Ističu da to nije nikakva pomoć za roditelje, kojima u prvom periodu najviše trebaju garderoba, mleko, pelene, flašice, kolica, posteljina i druge stvari koje u ovoj prodavnici neće moći da kupe. Bebama nakon rođenja neophodna garderoba i pelene, a ne igračke; foto: N. D. S obzirom da znamo šta u svom asortimanu ima pomenuta firma, pitam se kako će izgledati poklon od grada za novorođenu decu? Da li roditeljima za novorođenče treba dati vaučer za kupovinu igračaka, s obzirom da "Pertini" nema drugih artikala u svom asortimanu? - pita jedna Nišlijka. Roditelji kažu i da nemaju ništa protiv pomenute prodavnice, iako su igračke u njoj nešto skuplje nego na ostalim mestima, ali da ovi vaučeri neće da im pomognu i da su samo "bacanje para" i novi udar po džepu roditelja, koji će sami morati da nabave opremu koja je potrebna novorođenčetu. Popović: Iz "Pertinija" su rekli da prodaju i opremu za bebe Na tender su se javili beogradski "Pertini toys" i niška firma "Izvor", a sekretarka Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu Mirjana Popović kaže da je sve urađeno po zakonu i da je "Pertini" dao bolju ponudu, pa je zato i izabran. Napominje da su dostavili i "lager listu" u kojoj piše da prodaju i bebi-opremu. U Sekretarijatu kažu da je prodavnica igračaka dala bolju ponudu; foto: printskrin Ugovora Sigurno da ima bebi opreme kad je prošao komisiju koja je cenila te ponude, jer u ponudi tačno piše i u zahtevu šta treba i koji uslovi treba da budu ispunjeni. Ja ne verujem da je komisija koja je bila tu i služba koja se bavi time da bi napravila propust. Ne verujem da je baš tako kao što roditelji kažu, ne znam - kaže Popovićeva. Na to što roditelji negoduju zbog to što je izabrana prodavnica igračaka umesto firma koja prodaje garderobu, portikle, komplete, garniture i drugu opremu, Popovićeva ponovo odgovara da je sve urađeno po zakonu i da oni nisu mogli da utiču na to ko će biti izabran. Još jedan od razloga što su izabrali baš njih je, dodaje, i to što je "Pertini" dao ponudu za vaučer koji iznosi više od 14.000 dinara, dok je "Izvor" ponudio vaučer od 11.000 dinara. Do sada je bila vrednost vaučera 13.000, znači dali su najbolju ponudu. Ne možemo mi sad da kažemo "e ne možete", a imaju i bebi opremu, pored tih igračaka imaju i bebi opremu - dodaje Popovićeva. Nakon što se "istroši" ovih 550 vaučera, do kraja godine će biti raspisana nova javna nabavka za izbor novog distributera, tako da se još ne zna gde će vaučere moći da iskoriste oni koji dobiju dete sledeće godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: tanjug.rs

Link: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=434976

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Izveštaj revizora: Neusklađenost zakona u vezi plata po isteku funkcije...

BEOGRAD - Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o toj agenciji sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u pogledu vremenskog perioda u kome direktor te institucije može da prima platu i po isteku funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.Foto Tanjug/O.Toškić, ilustracijaKompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/dri-neuskladjenost-zakona-u-vezi-plata-po-isteku-funkcije/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: DRI: Neusklađenost zakona u vezi plata po isteku funkcije. . .

BEOGRAD - Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u10. oktobra 2018. 15:58PodeliBEOGRAD - Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o toj agenciji sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u pogledu vremenskog perioda u kome direktor te institucije može da prima platu i po isteku funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, propisano je da lice kome prestane funkcija u organu Republike Srbije, na koju je izabrano, postavljeno ili imenovano, ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija, a u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.DRI je skrenula pažnju na neusklađenost ta dva zakona.Takođe, revizija finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije pokazala je da je ta institucija u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke i pravilno iskazala imovinu i obaveze u poslovnim knjigama.Kako se navodi u izveštaju DRI, u toku revizije otklonjene su neke nepravilnosti.Agencija je za isplaćene naknade za prevoz na posao i sa posla za lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u iznosu od 280.000 dinara, izvršila preknjižavanje na odgovarajući konto.Takođe je obavila vanredni popis i sačinila Izveštaj o izvršenom vanrednom popisu na dan 31.12.2017. godine kojim je potvrdila stanje datih avansa za administrativnu opremu u iznosu od 561.000 dinara i stanje obaveza prema dobavljačima koja su iskazana na kontu u iznosu od 193.000 dinara.Agencija je donela Odluku o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada za zaposlene kojom na ispravan način obračunava i isplaćuje mesečne naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, navodi se u saopštenju DRI.Državna revizorska institucija (DRI) je danas osim ovog izveštaja, objavila i izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Medicinske škole "Beograd", Grad Loznicu, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije za 2017. godinu.Iz DRI je takođe najavljeno da će do kraja godine novi izveštaji revizije finansijskih izveštaja i poslovanja institucija biti objavljivani dva puta nedeljno.(Tanjug)              

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/neuskladjenost-zakona-u-vezi-plata-po-isteku-funkcije_957119.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Neusklađenost zakona u vezi plata po isteku funkcije

Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o...BEOGRAD - Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o toj agenciji sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u pogledu vremenskog perioda u kome direktor te institucije može da prima platu i po isteku funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.   Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, propisano je da lice kome prestane funkcija u organu Republike Srbije, na koju je izabrano, postavljeno ili imenovano, ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija, a u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije. DRI je skrenula pažnju na neusklađenost ta dva zakona. Takođe, revizija finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije pokazala je da je ta institucija u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke i pravilno iskazala imovinu i obaveze u poslovnim knjigama. Kako se navodi u izveštaju DRI, u toku revizije otklonjene su neke nepravilnosti. Agencija je za isplaćene naknade za prevoz na posao i sa posla za lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u iznosu od 280.000 dinara, izvršila preknjižavanje na odgovarajući konto. Takođe je obavila vanredni popis i sačinila Izveštaj o izvršenom vanrednom popisu na dan 31.12.2017. godine kojim je potvrdila stanje datih avansa za administrativnu opremu u iznosu od 561.000 dinara i stanje obaveza prema dobavljačima koja su iskazana na kontu u iznosu od 193.000 dinara.  

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/biznis/vesti/neuskladjeni-zakoni-koliko-dugo-direktori-imaju-pravo-da-primaju-platu-posle-isteka/ggznnje

Autori: Tanjug

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: NEUSKLAĐENI ZAKONI Koliko dugo direktori imaju pravo da primaju platu POSLE ISTEKA FUNKCIJE

Državna revizorska institucija Srbije (DRI) objavila je danas izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o toj agenciji sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u pogledu vremenskog perioda u kome direktor te institucije može da prima platu i po isteku funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, propisano je da lice kome prestane funkcija u organu Republike Srbije, na koju je izabrano, postavljeno ili imenovano, ima pravo na naknadu plate tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija, a u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije. DRI je skrenula pažnju na neusklađenost ta dva zakona.Takođe, revizija finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije pokazala je da je ta institucija u skladu sa propisima izvršila rashode i izdatke i pravilno iskazala imovinu i obaveze u poslovnim knjigama.Kako se navodi u izveštaju DRI, u toku revizije otklonjene su neke nepravilnosti.Agencija je za isplaćene naknade za prevoz na posao i sa posla za lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u iznosu od 280.000 dinara, izvršila preknjižavanje na odgovarajući konto.Takođe je obavila vanredni popis i sačinila Izveštaj o izvršenom vanrednom popisu na dan 31.12.2017. godine kojim je potvrdila stanje datih avansa za administrativnu opremu u iznosu od 561.000 dinara i stanje obaveza prema dobavljačima koja su iskazana na kontu u iznosu od 193.000 dinara.Agencija je donela Odluku o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada za zaposlene kojom na ispravan način obračunava i isplaćuje mesečne naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, navodi se u saopštenju DRI.Državna revizorska institucija (DRI) je danas osim ovog izveštaja, objavila i izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Medicinske škole "Beograd", Grad Loznicu, Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović - Dedinje" i Razvojne agencije Srbije za 2017. godinu.Iz DRI je takođe najavljeno da će do kraja godine novi izveštaji revizije finansijskih izveštaja i poslovanja institucija biti objavljivani dva puta nedeljno.        

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=115640

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Koliko dugo direktori imaju pravo da primaju platu posle isteka funkcije?

""" Državna revizorska institucija Srbije objavila je izveštaj o reviziji i pravilnosti poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini, u kome je skrenula pažnju na neusklađenost zakona o toj agenciji sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u pogledu vremenskog perioda u kome direktor te institucije može da prima platu i po isteku funkcije.Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2998239-350-kilograma-maskarponea-litare-bademovog-mleka-120-kilograma-kozjeg-sira-zavirite-u-kompletan-spisak-javne-nabavke-za-srpske-funkcionere-foto

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: 350 kilograma maskarponea, litre bademovog mleka, 120 kilograma kozjeg sira: Zavirite u kompletan spisak javne nabavke za srpske funkcionere (FOTO)

Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponudaFoto: Marko Todorović/A: NalbantjanPoslanici Skupštine Srbije , ali i pojedini ministri i ćate iz Nemanjine ulice i Andrićevog venca, pored toga što se hrane po najminimalnijim cenama u skupštinskom restoranu, sada će jesti i nafinije italijanske i druge sireve, mleka od badema i soje i slične luksuzne đakonije.Dačić otkrio da li se buđavi sir iz skupštinskog restorana nalazi na njegovom menijuNaime, na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa u Nemanjinoj 11, 22-26 i 9, zatim u Kralja Milana 14 i 36, na Trgu Nikole Pašića 13, Tolstojevoj 2, Andrićevom vencu 1, Birčaninovoj 6, Gračaničkoj 8, Kneza Miloša 20 i 24-26, kao i u Save Maškovića 3-5, sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda.Tako će poslanici, ministri i svi ostali u administraciji u narednih godinu dana, pošto se nabavka odnosi na taj periodi, na raspolaganju imati 25.000 litara mleka, od običnog, preko sojinog do bademovog, 350 kilograma dimljenog kačkavalja, italijanske kravlje i kozje sireve, parmezan, dijet margarin, 50 litara surutke...PrintskinOsim kratkotrajnog i sterilizovanog mleka, nabavlja se i čokoladno mleko, kiselo mleko od onog sa najmanje do onog sa najviše mlečne masti, zatim 149.000 čaša običnog jogurta, ali i probiotika, balans jogurta, kao i voćnog jogurta "Jogood".PrintskinPlanirano je da se nabavi 230 kilograma pekorina, 350 kilograma maskarponea, 800 kilograma iriškog sira... Takođe, nabavlja se i 120 kilograma kozjeg sira "Caprella", kao i 260 kilograma biljnog kačkavalja.PrintskinNa menijima zaposlenih u državnij upravi biće i 1.050 kilograma kajmaka, ali i 300 kilograma paprire u pavlaci.(Telegraf.rs)Dusanka10.10.2018 17:47Ne samo sto oni jedu u skupstinskim restoranima, nose i kuci i hrane se citave njihove familije, po najnizim mogucim cenama. Narid placa od svojih bednih penzija i plata a oni trose gala. Zasto da pazare u prodavnicama po skupljoj ceni kadu u restoranu mogu da kupe sve vrste sireva (koji van preskupi) za bagatelu i mleka i kajmaka i kavijara? . Ne kupuje se to za srtance vec za vlast.Boža pub10.10.2018 16:01Muči me pitanje kako porodilja koja ima mali radni staž ima hiljadu dinara bolovanje a poslanik bez ijednog dana staža ima pored pristojne plate i ovakav carski meni?! Ako neko zna odgovor molio bih ga da mi odgovori.                      

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: telegraf.rs

Link: http://www.telegraf.rs/jetset/vesti/politika/2998239-350-kilograma-maskarponea-litare-bademovog-mleka-120-kilograma-kozjeg-sira-zavirite-u-kompletan-spisak-javne-nabavke-za-srpske-funkcionere-foto

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: 350 kilograma maskarponea, litre bademovog mleka, 120 kilograma kozjeg sira: Zavirite u kompletan spisak javne nabavke za srpske funkcionere (FOTO)

Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda | Telegraf.rs - Najnovije vesti iz zemlje i sveta   Na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponudaFoto: Marko Todorović/A: NalbantjanPoslanici Skupštine Srbije , ali i pojedini ministri i ćate iz Nemanjine ulice i Andrićevog venca, pored toga što se hrane po najminimalnijim cenama u skupštinskom restoranu, sada će jesti i nafinije italijanske i druge sireve, mleka od badema i soje i slične luksuzne đakonije.Dačić otkrio da li se buđavi sir iz skupštinskog restorana nalazi na njegovom menijuNaime, na osnovu javne nabavke koju je raspisala Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, da se zaključiti da je za potrebe Narodne skupštine i drugih državnih organa u Nemanjinoj 11, 22-26 i 9, zatim u Kralja Milana 14 i 36, na Trgu Nikole Pašića 13, Tolstojevoj 2, Andrićevom vencu 1, Birčaninovoj 6, Gračaničkoj 8, Kneza Miloša 20 i 24-26, kao i u Save Maškovića 3-5, sve do 2. novembra otvoren rok za podnošenje ponuda.Tako će poslanici, ministri i svi ostali u administraciji u narednih godinu dana, pošto se nabavka odnosi na taj periodi, na raspolaganju imati 25.000 litara mleka, od običnog, preko sojinog do bademovog, 350 kilograma dimljenog kačkavalja, italijanske kravlje i kozje sireve, parmezan, dijet margarin, 50 litara surutke...PrintskinOsim kratkotrajnog i sterilizovanog mleka, nabavlja se i čokoladno mleko, kiselo mleko od onog sa najmanje do onog sa najviše mlečne masti, zatim 149.000 čaša običnog jogurta, ali i probiotika, balans jogurta, kao i voćnog jogurta "Jogood".PrintskinPlanirano je da se nabavi 230 kilograma pekorina, 350 kilograma maskarponea, 800 kilograma iriškog sira... Takođe, nabavlja se i 120 kilograma kozjeg sira "Caprella", kao i 260 kilograma biljnog kačkavalja.PrintskinNa menijima zaposlenih u državnij upravi biće i 1.050 kilograma kajmaka, ali i 300 kilograma paprire u pavlaci.(Telegraf.rs)Dusanka10.10.2018 17:47Ne samo sto oni jedu u skupstinskim restoranima, nose i kuci i hrane se citave njihove familije, po najnizim mogucim cenama. Narid placa od svojih bednih penzija i plata a oni trose gala. Zasto da pazare u prodavnicama po skupljoj ceni kadu u restoranu mogu da kupe sve vrste sireva (koji van preskupi) za bagatelu i mleka i kajmaka i kavijara? . Ne kupuje se to za srtance vec za vlast.Boža pub10.10.2018 16:01Muči me pitanje kako porodilja koja ima mali radni staž ima hiljadu dinara bolovanje a poslanik bez ijednog dana staža ima pored pristojne plate i ovakav carski meni?! Ako neko zna odgovor molio bih ga da mi odgovori.                    

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: novosti.rs

Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:754211-DRI-Placali-prekovremeno-na-skraceno-radno-vreme

Autori: @Novostionline

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: DRI: Plaćali prekovremeno na skraćeno radno vreme

DRI danas objavila izveštaje o reviziji pet budžetskih korisnika sa počinjenim nepravilnostima. Manjkavosti u KBC "Dragiša Mišović - Dedinje". RAS potrošio milijardu više, a.nije prenosio višak u budžet SrbijeDRŽAVNI revizori su, češljajući lanjske završne račune i kontrolišući pravilnost poslovanja Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović - Dedinje" utvrdili nepravilnosti "teške" 46,4 miliona dinara.PROČITAJTE JOŠ: Fiskalni savet: Penzije dogodine ne mogu da rastu- Zbog nedovoljno efikasnih procedura, KBC "Dragiša Mišović" je nabavio materijal bez ugovora i bez sprovedenih postupaka javnih nabavki u vrednosti od 32,6 miliona dinara - ocenila je Državna revizorska institucija. - Centar je i nepravilno isplatio plate u visini od 9,2 miliona dinara, jer je uvodio prekovremeni rad zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom i utvrdio pravo na skraćeno radno vreme suprotno propisima. Takođe, naplatu prihoda u ukupnoj vrednosti od 4,6 miliona dinara nije u potpunosti uskladio sa propisima.PROČITAJTE JOŠ: DRI: Direktor Agencije za borbu protiv korupcije prima platu šest meseci po odlasku sa funkcijeU toku sprovođenja revizije, rukovodstvo ove zdravstvene ustanove je uskladilo radno vreme zaposlenih i dopunilo procedure za izradu finansijskog plana, za praćenje realizacije ugovora i naplatu prihoda kako bi bili otklonjeni rizici za nastajanje ovih nepravilnosti. DRI je ovoj instituciji dao i 15 preporuka, a KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" u obavezi je da dostavi odazivni izveštaj o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti.Državna revizorska institucija, kontrolišući finansijske izveštaje i pravilnost poslovanja određenih budžetskih korisnika u 2017. godini, utvrdila je i određene nepravilnosti u radu Razvojne agencije Srbije, Medicinske škole "Beograd", Grada Loznice i Agencije za borbu protiv korupcije.Razvojna agencija je, prema nalazu državnih revizora, prikazala milijardu dinara više nematerijalnih troškova (nevezanih za poslovanje) i prihoda od donacija, dotacija, subvencija, što je, kako navodi DRI, bez uticaja na utvrđeni rezultat poslovanja. RAS je, takođe manje prikazao svoje obaveze prema budžetu Srbije u iznosu od 1,08 milijardi dinara i u istom iznosu su više prikazani odloženi prihodi. U budžet nije prenet višak prihoda nad rashodima iz 2015. u iznosu od 22,16 miliona dinara, koji je preuzet od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).Budžet je, kažu revizori, ostao uskraćen i za 291.000 dinara, jer je RAS isplatio neto naknade članovima upravnog odbora, a bez propisanog umanjenja od 10 odsto. Ovu nepravilnost RAS je otklonio tokom revizije, pa se od marta ove godine naknade članovima UO isplaćuju umanjene 10 odsto.Kada je reč o poslovanju Medicinske škole "Beograd" tokom 2017, u izveštaju je netačno iskazan finansijski rezultat, pa je umesto deficita u iznosu od 1,4 miliona, iskazan suficit od 1,2 miliona dinara, i to zbog više iskazanih tekućih prihoda. Neutrošenih 494.000 dinara budžetskih sredstava nije vraćeno u državnu kasu, a isplaćeno je 453.000 dinara osobama koje su u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u drugim ustanovama, i to na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima..          

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/dejvid-petreus-bivsi-sef-cije-novi-medijski-magnat-na-balkanu-citavo-istrazivanje/

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Dejvid Petreus - bivši šef Cije, novi medijski magnat na Balkanu. Čitavo istraživanje

OVO ISTRAŽIVANJE SPROVEDENO JE NA BALKANU TOKOM POSLEDNJEG TROMESEČJA 2017, EKSKLUZIVNO ZA OPSERVATORIJU NOVINARSTVA. FINANSIRALI SU GA NAŠI ČITAOCI.Činilo se da je Petreusova karijera naglo prekinuta kada ga je seks-skandal primorao da podnese ostavku iz Cije 2012. godine. Pored preljube, otežavajuće okolnosti za generala sa četiri zvezdice bile su i to što je lagao tokom istrage i, pogotovo, što je ljubavnici odavao državne tajne. Osuđen je uslovno na dve godine zatvora i na novčanu kaznu od 100.000 dolara - tričarija u poređenju sa sličnim slučajevima, kao na primer onim Edvarda Snoudena, koji tvrdi da su informacije koje je odao bile daleko manje poverljive.Petreus će se oporaviti. Šest meseci nakon skandala, mastodontski investicioni fond Kolberg, Kravis, Roberts i kompanija (KKR) postaviće ga za direktora svog novoosnovanog Globalnog instituta.Sedamdesetih i osamdesetih godina, KKR je bio predvodnik LBO-a (leveraged buyout) ili "kreditnog otkupa" tj. preuzimanja preduzeća pomoću masivnog zaduživanja. Izumitelj tog koncepta Džerom Kolberg ubrzo je postao zabrinut "preovlađujućom pohlepom koja prožima poslovni život" i napustio fond koji je osnovao, ostavljajući samo svoje K na početku skraćenice. Nakon njegovog odlaska, drugo K, Henri Kravis, izazvaće pravi bum LBO-ova donoseći KKR-u nezavidni nadimak "varvara s Vol strita" (bestseler i film Varvari na kapiji posvećeni su njihovom istorijskom LBO-u korporacije RJR Nabisco). KKR će ostati prvak te metode iako ona često dovodi do rasparčavanja, pa i bankrota otkupljenih preduzeća, kao što je bio slučaj s njihovim drugim istorijskim LBO-om: Energy Future Holdings. Istu metodu danas primenjuje francuski tajkun Patrik Drai koji je svoje medijsko carstvo izgradio na kolosalnom dugu.Krajem 2016, Donald Tramp ima u vidu Petreusa kao kandidata za šefa američke diplomatije, ali on ipak ostaje u KKR-u, ubuduće kao partner. Kravis i Petreus su takođe članovi Saveta za međunarodne odnose i redovni učesnici sastanaka Bilderberg grupe. Džerusalem post je Kravisa svrstao na 38. mesto liste najbogatijih Jevreja.Po prelasku u svet biznisa, bivši javni službenik odmah se dokazuje uvećanjem ionako impresivnog portfolija KKR-a. Te 2013. godine, fond ostvaruje svoju prvu direktnu investiciju u Srednjoj i Istočnoj Evropi kupovinom Junajted grupe (SBB/Telemah) za iznos koji nikada nije objavljen, ali se procenjuje na preko milijardu evra. Junajted grupa je objedinjavala najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji sa skoro dva miliona korisnika:Naredne 2014. godine, KKR učvršćuje prevlast. Preko Junajted grupe, kupuje turbo-folk giganta industrije zabave Grand produkciju, i preuzima kontrolni paket crnogorskog kablovskog operatera BBM. Postaje suvlasnik najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji Blic.rs, otkupom 49% digitalnog dela švajcarske medijske grupacije Ringijer.Najzad, KKR pokreće sopstvenu regionalnu televiziju N1 TV, ekskluzivnog partnera Si-en-ena, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom, Junajted grupa objedinjuje distribuciju i produkciju medijskih sadržaja.Grupa 2015. godine čini još jedan presedan kupovinom slovenačkog Tušmobila, što je prvi put da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Dalje, 2017. otkupljuje aktivnosti Central European Media Enterprises (CME) u Hrvatskoj i Sloveniji, uključujući najgledaniji hrvatski kanal TV Nova, čiji večernji dnevnik je najgledanija emisija u zemlji; kao i POP TV, čiji dnevnik 24ur jeste vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme, Junajted grupa nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente, kao što su BHB Cable TV (BiH), M-kabl (Crna Gora), i Ikom (Srbija)."Finansijski varvari" su pod Petreusovom komandom izgradili pravu medijsku imperiju, no to su učinili veoma diskretno, držeći se podalje od pažnje javnosti. Retka, snebivljiva i zakasnela istraživanja na kraju su ipak razotkrila poneki detalj.Tako je 2015. Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije identifikovao netransparentnost medijskog vlasništva kao prioritetni problem. Naredne godine, vlasnička struktura Junajted grupe našla se predmetom istraživanja koje je sproveo slovenački magazin Delo u saradnji s Projektom izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP). Njihov članak Na tamnoj strani Telemaha najzad je stanovnicima regiona pružio priliku da zavire iza kulisa svog najvećeg izvora informacija. Tamo će pronaći lavirint fantomskih of-šor kompanija, koje niču u poreskim rajevima kao pečurke da bi sakrile izvorne vlasnike i njihove finansijske tokove.Velika meta tog istraživanja bio je Srbin Dragan Šolak. On je 2000. godine u Kragujevcu osnovao lokalnog kablovskog operatera KDS, i dok je njegov start-ap strelovito napredovao, prerastajući 2002. u SBB , 2012. u SBB/Telemah i 2013. u Junajted grupu, uvek je uspevao da zadrži direktorsku fotelju. To nije bila nikakva tajna. Pravo otkriće istraživanja glasi da Šolak ujedno zadržava i 20% akcija, skriven iza preduzeća Gerrard Enterprises koje je osnovao 2001. na Ostrvu Man.Taj "kralj kabla", redovno "nedostupan za medije", je novi poslovni magnat u razorenom ekonomskom pejzažu i novi bogataš među osirotelim zemljacima, s privatnim avionima, vilom na Ženevskom jezeru i terenom za golf koji je pripadao kralju Jugoslavije (Petreusov život na visokoj nozi takođe je bio tema govorkanja, sve do članaka u Hafpostu i Vašington postu). Srbin u regionu gde su nacionalni rivaliteti vazda aktuelni, opsenar koji otvara tri of-šor preduzeća dnevno i izvodi "sad ga vidiš sad ga ne vidiš" s milionima evra - i sve to bez plaćanja poreza - mnogo je razloga da novinari Dela i oni koji su pošli njihovim stopama (Nacional, Jutarnji list, Ekspres…) upere reflektore u Šolaka. A i rizik je bio manji nego da su sledili trag krupne divljači.Istraživanje Dela s ciljem da se razmrse pipci vlasničke strukture Junajted grupe razjasnilo je bar jednu stvar: vlasnici se kriju iza niza paravana. Bilo je manje jasno da li se Šolak nalazio među vlasnicima ili među paravanima.Šolak nije radio sam. Njegovi preko-atlantski finansijeri, među kojima i KKR, bili su većinski partneri u svim operacijama. Oni su ti koji su ga ostavljali na čelu Junajted grupe i koji su bdeli nad njegovim vrtoglavim usponom od samog početka, o čemu svedoči depeša ambasade SAD u Beogradu objavljena na Vikiliksu. Šteta je što taj izvor do sada nije uziman u razmatranje iako je lako dostupan na internetu.Depeša iz 2007. u potpunosti je posvećena SBB-u, počev od samog naslova Serbia broudbend posluje u neprijateljskom okruženju. Šolak se pojavljuje kao glavni sagovornik ambasade, do te mere da se možemo upitati o prirodi njegovog odnosa sa američkom diplomatijom. Potpisnik, ambasador Majkl Polt, prenosi Šolakovu zabrinutost u Vašington i dodaje svoj izveštaj o udruženim naporima američkih diplomata i investitora da reše problem. Njihov izgovor: sprečiti tržišnu dominaciju javnog operatera Telekoma koji "koristi agresivne taktike i politički uticaj" da obezbedi monopolistički položaj. Danas shvatamo da je ambasador radio upravo ono za šta je optuživao Telekom, samo u korist SBB-a. Depeša je datirana 1. juna 2007, a 27. juna je objavljeno istorijsko zaključenje prvog LBO-a u Srbiji kojim je SBB prešao u ruke Mid Europa partners.Poltov naslednik Kameron Manter je nakon diplomatije nastavio karijeru u Mid Europi kao savetnik SBB-Telemaha u vreme pregovora s Petreusom 2013. godine. Poltov prethodnik, znameniti Vilijam Montgomeri, prvi koji je imenovan nakon NATO bombardovanja 1999. i obojene revolucije 5. oktobra 2000, uticajan poput imperijalnog prokonzula, bio je poslovni partner izvesnog Brenta Sadlera. Taj gospodin je u vreme bombardovanja bio dopisnik Si-en-ena iz Beograda, a sada je predsednik N1 TV, vodećeg kanala Junajted grupe, ekskluzivne filijale Si-en-ena u Istočnoj Evropi.Konsultantska kuća "Montgomeri Sadler Matić i saradnici" (MSM & associates) okupila je nesvakidašnji trojac: bivši američki ambasador i reporter postali su ortaci Gorana Matića, jugoslovenskog saveznog ministra za informisanje 1998. i 1999. godine. Istu funkciju, u istom periodu, ali na srpskom republičkom nivou, obavljao je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Neposredno pred bombardovanje, Matić je ovako kritikovao medije koji rade za strane gazde: "Tu je situacija vrlo jasna jer gazda plaća, gazda i traži plasiranje određenih informacija." Kada je NATO napao, on je bio taj koji je izjavio za Si-en-en: "Spremni smo da se borimo protiv agresora". Kada su 23. aprila 1999. rakete uništile Radio-televiziju Srbije, odnevši živote 16 zaposlenih, Bi-bi-si je preneo njegovu izjavu: "Ovo je čudovišni zločin bez presedana u istoriji". U manje rečitom izveštaju njegovog budućeg kompanjona Sadlera na Si-en-enu, taj citat će spasti na dve reči: "kriminalni čin". Toni Bler će uzvratiti da je bombardovanje televizije bilo "sasvim opravdano". Na 3. maj, svetski dan slobode medija, NATO će sravniti sa zemljom još jednu medijsku kuću, Radio-televiziju Novi Sad.Od tada su oba bivša ministra za informisanje napravila zaokret u odnosu na nekadašnjeg neprijatelja, s tim što je Vučićev bio naročito spektakularan. Njegova partija je uostalom unajmila Montgomerija kao savetnika, a kada su došli na vlast, za savetnika vlade postavili su Tonija Blera, koji je 1999. godine među tim istim ljudima važio za crnog đavola. Još koliko 2005. Vučić je recenzirao monografiju elegantnog naslova Engleski pederski isprdak Toni Bler (sic). Bivši nacionalista neguje toplo prijateljstvo i s drugim protagonistima agresije na svoju zemlju, Gerhardom Šrederom i Bilom Klintonom.Što se Petreusa tiče, on na grudima ponosno ističe medalju NATO-a za bivšu Jugoslaviju. Godine 1999. u svojstvu ađutanta pomagao je generalu Hjuu Šeltonu, načelniku Združenog štaba oružanih snaga SAD, u planiranju i koordinaciji bombardovanja. Pre nego što će se vratiti kao investitor, Petreus je već bio prisutan u regionu od 2001. do 2002. kao zamenik načelnika SFOR-a (Stabilizacione snage NATO u BiH) i kao zamenik komandanta tajne protivterorističke jedinice koja je bila zadužena za hvatanje Srba sa haških poternica sve dok 11. septembar nije izmenio prioritete pretvorivši savezničke džihadiste u vrhovne neprijatelje. "Tamo je zacrtan njegov budući kurs" zaključuje Fred Kaplan u svojoj biografiji Pobunjenici: Dejvid Petreus i plan da se promeni američki način ratovanja (2013, str. 65).Njegov kolega sa četiri zvezdice, Vesli Klark, glavnokomandujući NATO u vreme bombardovanja Jugoslavije, takođe se ušunjao u svet velikog biznisa (baš kao i generali Odierno, Mek Kristal i Malen; treba podsetiti na to da je Ajzenhauer još 1961. godine upozorio na vojno-industrijski kompleks). Vesli Klark predsedava kanadskoj grupaciji Enviditi enerdži koja usred kontroverzi pregovara o eksploataciji vrlo značajnih nalazišta uglja na Kosovu koje su njegove trupe "oslobodile". Petreus je, doduše potajno, bio glavni pregovarač fonda KKR pri preuzimanju Junajted grupe 2013. godine. Sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem sretao se u više navrata, kako javno tako i privatno.Vikiliksova depeša pominje i prelomni trenutak u usponu Junajted grupe. Naime, malom Šolakovom start-apu se 2002. godine osmehnula sasvim izuzetna sreća. Uspeo je da privuče investiciju vrednu deset miliona dolara od Investicionog fonda Jugoistočne Evrope (SEEF). Fondom je upravljao Soroš investment kapital menadžment, kasnije preimenovan u Bedminster kapital menadžment, čiji osnivač je bio Đerđ Soroš.Ovaj društveno aktivni milijarder deli pokoju slučajnu sličnost s Kravisom iz fonda KKR, kao što je odmaralište na obali Atlantika u kojem su komšije, i poneku manje slučajnu, kao što je strast za sakupljanje kablovskih operatera na Balkanu.Počev od Soroševe investicije, započinje eksponencijalni rast SBB-a i njegovo vrtoglavo poniranje u mutne meandre međunarodnih finansija. Nakon Soroša, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prati i podiže ulog, investirajući 15 miliona evra 2004. godine. Ova "evropska" banka čiji najveći deoničar jesu SAD ostaje suvlasnik i suinvestitor Junajted grupe i danas, krajem 2017. godine.Sorošev fond će se umnožiti u SEEF I i II, koji će istovremeno figurirati kao kupac i prodavac tokom preuzimanja SBB-a od strane Mid Europe 2007. godine. Ta privatna investiciona kompanija rukovođena od bivših visokih funkcionera Svetske banke i MMF-a moći će da se pohvali da je utrostručila svoju investiciju zahvaljujući astronomskoj svoti koju je inkasirala od KKR-a.Đerđu Sorošu (rođenom Švarc) otac esperantista promenio je prezime. Reč "soros" bi na esperantu značila "vinuću se uvis". Bilo je to povoljno znamenje za malog Đerđa, kao i za Šolakov start-ap koji je tako dalekovido podržao.A ko je podržao Soroša na početku karijere? Prvobitna sredstva za njegov start-ap, Dabl igl fond, kasnije preimenovan u Kvantum fond, uložio je Žorž Karlvajs iz Bank prive iz Lugana, koja je vlasništvo barona Edmonda de Rotšilda (vidi izbrisani članak Vašington tajmsa). Po pisanju Tajm magazina, "Rotšildi i drugi evropski bogataši uskoro su dodali još šest miliona dolara". Dovoljno za vinuti se uvis, ispostaviće se.Čak i finansijeri kojima ništa nije sveto poštuju jedan sveti zakon: ostvariti profit. Međutim, povraćaj investicije KKR-a u balkanske medije ne nazire se na horizontu. Sektor prolazi kroz takve teškoće da su čak i vodeće akvizicije poput SBB-a u Srbiji i Nove TV u Hrvatskoj poznate po tome što iz godine u godinu ređaju gubitke.U slučaju SBB-a, džinovsko ulaganje KKR-a iz 2013. nije popravilo stanje. Naprotiv, dostupni godišnji izveštaji pokazuju stalno uvećanje gubitaka. Izraženo milionima evra: 33 u 2010, na nuli u 2011, zatim 10,5 u 2012. i 1,4 u 2013. godini. Najzad, 29 u 2014, 33 u 2015. i 35 u 2016. godini. Vidimo da je u 2016. godini ostvaren rekordni gubitak od trideset pet miliona evra.Objašnjenje? Kupujući medije, Petreus je kupovao uticaj. U tom slučaju postavlja se pitanje koji bi se to deoničar obradovao da mu njegov fond objasni: "Nemamo ni milijardu koju ste uložili, ni profit koji smo vam obećali, ali smo zato zadobili medijski uticaj u Istočnoj Evropi". Teško je zamisliti da bi penzioneri iz Penzionog fonda Oregona bili oduševljeni. S druge strane, među Petreusovim poznanstvima u Bilderbergu već bi se našao poneko kome bi to moglo odgovarati.Drugo objašnjenje je da su troškovi naduvani da bi se prijavljivali gubici koji zapravo ne postoje. Zahvaljujući negativnom bilansu, SBB godinama nije platio ni dinar poreza na dobit, iako je samo u 2016. ostvario 170 miliona evra prihoda. Šteta po budžet Srbije mogla bi da dostigne osmocifrene iznose u evrima.Najveći gubitnici ove sumnjive šeme su građani koji su glavni stvaraoci bogatstva iznesenog u poreske rajeve preko Junajted grupe i koji, naprotiv, plaćaju porez. Zatim, to je konkurencija koja u tržišnoj utakmici nema nikakve šanse protiv privilegovanog teškaša sa onakvim finansijskim kapacitetom, nultim oporezivanjem, prekograničnom kartelizacijom i Si-en-enovom produkcijom. Najzad, to su države koje se odriču ubiranja poreza. Da ne pominjemo njihovu obavezu da zaštite građane i slobodnu konkurenciju.Države su najpozvanije da ispitaju aktivnosti KKR-a. Samo one imaju sposobnost da nezakonite prakse sankcionišu a rupe u zakonu zatvore.Države su radije izabrale da zatvore oči. Jedina dosadašnja otkrića o medijskom carstvu KKR-a potekla su od organizacija i pojedinaca izvan vladinog sektora. Što se tiče izmena zakona, od njih su rupe samo narasle, kao što pokazuje izveštaj Medijske opservatorije sa izričitim naslovom: Velike sile prekrojile srpske zakone o medijima po meri Balkanskog Si-en-ena.Godine 2014, izgledalo je da se država Srbija i KKR kreću ka neizbežnom sukobu. KKR je planirao da pokrene svoj novi kanal N1 TV, na svojoj mreži SBB/Telemah, u oviru svog krovnog preduzeća Junajted grupe. Istovremeno, vlada je objavila nacrte zakona o medijima. Međutim, jedno je isključivalo drugo, jer su zakoni zabranjivali distributeru da ujedno bude i proizvođač sadržaja. Zabrana je delovala logično: distributer bi favorizovao svoje kanale na štetu konkurencije. Nekoliko godina ranije, Evropska unija je nametnula isti princip javnoj televiziji RTS, koja je morala da se odrekne svoje distributerske mreže.No, ovaj put će mišljenje Brisela biti obratno, ili bolje reći obrnuto lobiranjem Evropske banke za obnovu i razvoj (suvlasnika Junajted grupe) i advokatske kancelarije Žid Loaret Nuel, angažovane za tu priliku. Nakon još jednog susreta s Petreusom, srpski premijer je presekao: N1 je dobrodošla u Srbiju. Država je podnela ostavku.U avgustu 2014. biće izglasan novi tekst zakona, onaj koji su bankari i advokati izdiktirali preko briselske administracije, umesto originala proisteklog iz izbornog i participativnog procesa. Najurivši narod, transnacionalna finansijska oligarhija zavrnula je ruku Narodnoj skupštini koja više i ne pomišlja da se brani.Epilog: N1 TV je pokrenuta u oktobru 2014. godine. U martu 2017, kablovski operater SBB uklonio je najgledaniji kanal, javnu televiziju RTS1, s prve pozicije u rasporedu kanala. Na to mesto, koje je za njega bilo rezervisano od početaka televizije, postavio je televiziju N1.Kada je NATO bombardovao RTS, 1999. godine, njegovo obrazloženje se zasnivalo na ideji da televizija neminovno emituje propagandu svog vlasnika. Budući da je vlasnik bila neprijateljska država i da je propaganda činila deo rata, NATO je zaključio da je televizija oružje u ratu i, shodno tome, legitimna meta.I N1 ima vlasnike. Među njima se nalazi čak i general koji je učestvovao u tom istom ratu. Što se propagande tiče, njena saopštenja povodom promene numeracije pružaju školske primere manipulacije. Naslov Raste politički pritisak da se N1 spusti na mreži SBB-a (N1, 2017) sugeriše da se KKR-ov kanal spušta, a on je podignut. N1 je takođe šampion manipulacija brojevima. Godine 2016, učetvorostručila je broj prisutnih na demonstracijama podržanim od američkih NVO, dok je broj demonstranata protiv NATO-a umanjila čak trideset puta (sic). Za vreme predsedničkih izbora 2017. televizija je pojedinim kandidatima služila kao pres-služba, dok je druge potpuno prećutala.To što je KKR izbacio demokratiju kroz prozor zbog interesa svog "Balkanskog Si-en-ena", Petreus će protumačiti kao "razvoj demokratskih vrednosti". Biće to jedini put da se neko od gazda N1 izjašnjava u pogledu N1, i to baš pred novinarima N1. Pri tome je, a da ne trepne, istakao njihovu objektivnost i nezavisnost.Ako ove izjave stoje u suprotnosti sa stvarnošću, to je zato što imamo posla sa stručnjakom za ratove percepcija."Teško da je išta u međunarodnim odnosima važnije od istorijskih slika i percepcija koje ljudi nose u svojim glavama." Ovim citatom Petreus je započeo svoj prvi naučni članak, objavljen 1986, kao i doktorsku disertaciju odbranjenu naredne godine na Prinstonu. Od tada, vojnik-naučnik postaje glavni zastupnik preorijentacije armije SAD. Trebalo je premestiti težište s konvencionalnog rata na borbu protiv pobunjenika (counterinsurgency ili COIN na engleskom) pod sloganom "zadobiti srca i umove". Svoju doktrinu je 2006. izložio u vojnom priručniku koji je označio prekretnicu (FM 3-24 Counterinsurgency). Kad postane glavnokomandujući u Iraku i Avganistanu od 2007. do 2011, iskoristiće te zemlje kao laboratorije za primenu svojih teorija. Pošto je izvršio misiju, ostalo mu je samo da napusti armiju koju je revolucionisao nakon brižljivo isplanirane karijere. Kao kadet Vest Pointa udvarao se ćerki dekana, što mu je donelo podsmeh drugova i ruku mlade dame. Zatim je napredovao u senci komandanata Galvina, Vuona i Šeltona. Do seks-skandala iz 2012. bio je miljenik medija koji su mu ugađali hvalospevnim člancima (prefinjeno nazvanim "blow job" tj. "oralni seks" u američkom novinarskom žargonu). Njegov šarm izuzetno naiđe i na pokojeg kritičara, poput admirala Falona koji ga je navodno nazvao "malim kukavičkim uvlakačem".Kao dopisni prijatelj Marsela Bižara i oduševljeni čitalac Lartegijevog romana "Centurioni", Petreus rado priznaje uticaj koji su na njega izvršili francuski autori, pogotovo teoretičar David Galila. To neće sprečiti francuskog ratnog druga, generala Morisa Drijara, da razotkrije Petreusovu krilaticu "zadobiti srca i umove" kao "represivni merčandajzing nad stanovništvom" (vidi odličnu studiju francuske armije Gagner les cours et les esprits, CDEF, 2010, str. 57).Pravi smisao tog izraza definisan je u priručniku FM 3-24 na sledeći način: "'Srca' znači ubediti stanovništvo da je uspeh borbe protiv pobunjenika u njihovom najboljem interesu. 'Umove' znači uveriti ih da sila može da ih zaštiti te da nema svrhe opirati joj se. Zapamtite da ni za jedno nije bitno da li narod voli trupe. Važan je proračunati lični interes, a ne osećanja." Odeljak "Mediji i bitka za percepcije" nudi bezmalo orvelovska uputstva: "Pažljivo birajte reči… Na primer, da li su protiv-pobunjeničke snage oslobodilac ili okupator?"Oproban u ovakvoj vrsti dvostrukog mišljenja, Petreus uporno govori o "pobedi" u Iraku iako je intervencija neosporna katastrofa. Region je uronjen u haos, prvobitni razlozi za rat ispali su lažni a proklamovani ciljevi nisu postignuti. U stvarnosti, Petreusov model borbe protiv pobunjenika kombinuje veliku manipulaciju s velikim nasiljem: građanskim ratom, vazdušnim udarima, noćnim racijama, napadima dronova, mučenjem. Takva stvarnost teško se probija kroz medije koji kao da takođe postupaju po Petreusovom priručniku (odeljak "Koristiti jedinstveni narativ").Godina 1986. bila je prelomna za Petreusa koji je tada postao teoretičar protiv-pobunjeničkih operacija, član Saveta za međunarodne odnose i upoznao Džejmsa Stila, veterana programa Feniks u Vijetnamu. Stil će u direktnoj komunikaciji s Petreusom obrazovati odrede smrti i centre za mučenje u Iraku.Petreus je 2010. godine regrutovao prvu armiju botova na internetu (Američka špijunska operacija za manipulisanje društvenim mrežama, Gardijan, 2011). Njegova komanda Centkom objavila je javni poziv za program za upravljanje internetskim identitetima, koji bi omogućio da 50 korisnika upotrebljavaju 500 lažnih naloga "bez bojazni da će sofisticirani protivnici moći da ih otkriju".Nekoliko godina kasnije, brojni novinari će se okomiti na slične aktivnosti Rusije ali će začetnički američki primer po pravilu biti prećutkivan. Tako na primer članak portala Obs-Ri89 nabraja čak pet umešanih država pa opet sa spiska izostavlja SAD.Vojno lice u Petreusu odlično razume da su informacione tehnologije neophodne za informacione operacije. Kao šef Cije, najavljivao je: "Špijuniraćemo vas preko mašine za suđe" (Vajerd, 2012). Kao medijski magnat ostao je jednako ratoboran: "Sajber prostor je sasvim novo bojno polje" (Bi-bi-si, 2017). Posebno se zalaže za sve veću kontrolu interneta.S tim u vezi, KKR kontroliše veliki broj IT preduzeća, među kojima se nalaze Optiv (sajber bezbednoosting), First Data (digitalni novac) i, naravno, internet provajderi Junajted grupe.Masovni nadzor interneta od strane anglo-američkih obaveštajnih službi koji je razotkrio Edvard Snouden nalazio se na svom vrhuncu u vreme dok je Petreus upravljao Cijom. Tu spadaju projekti kao što je Prism, koji omogućava direktni pristup serverima Gugla, Fejsbuka, Epla, Majkrosofta i drugih giganata; ili Muscular i Tempora koji se direktno infiltriraju u optičke kablove.Veliki deo internetskog saobraćaja na Balkanu prolazi preko provajdera koji su u Petreusovim rukama. Srpska studija Nevidljiva infrastruktura - tokovi podataka ustanovila je da sav saobraćaj vodi ka jednoj jedinoj tački: "Ako bismo želeli da ispitamo, filtriramo ili zadržimo sav nacionalni saobraćaj koji ide preko SBB-ove mreže, mogli bismo to da uradimo koristeći samo ovu jednu tačku." Ta tačka se slučajno nalazi u vlasništvu KKR-a.Zašto infiltrirati ako možeš posedovati?Petreusovi ratovi imali su visoku cenu, ne samo u smislu ljudskih života, već i za poreske obveznike. Troškovi se više ne procenjuju u milijardama, već u bilionima dolara - nikad viđeno. Neviđeni iznosi su završili i u rukama privatnih korporacija (Privatni preduzimači zaradili 138 milijardi dolara od rata u Iraku, Fajnenšl tajms, 2013) za različite usluge: kako civilne (Halibarton-KBR), tako i vojne (Blekvoter) i obaveštajne (Bel potindžer). Rat se privatizovao, pa otud i odeljak Multinacionalne korporacije i privatni preduzimači u Petreusovom vojnom priručniku.U svojstvu glavnog komandanta, Petreus je već raspolagao kolosalnim fondovima i direktno poslovao s privatnim korporacijama. Ali ko zaista komanduje kada se najveća vojna sila prezadužuje da bi isplatila svoje ratove: komandant ili finansijer?Celog života Petreus je gradio karijeru dodvoravajući se najvišoj moći. Njegov prelazak s vrha vojnih i bezbednosnih struktura u redove finansijera uglavnom se naziva penzionisanjem ili ostavkom. Pre bismo ga mogli posmatrati kao unapređenje.Karijera Dejvida Hauela Petreusa sledi istu uzlaznu liniju i istu crvenu nit: manipulaciju percepcijama. Njegov slučaj ilustruje radikalnu promenu sveta informacija. Pre njega, niko nije mogao ni da zamisli nekadašnjeg šefa obaveštajne službe na čelu medija, pogotovo ne u zemlji na čijem uništenju je radio. Ovaj neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo se u medijima bombardovane nacije pod izgovorom da će joj obezbediti objektivno informisanje. Zaista zapanjujući potez. Ali ništa ne šokira osvojena srca i umove.Ojim.fr                                                          

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1753575-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-21-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 21/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za saobraćajsreda, 10. oktobar 2018.GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAza podnošenje ponuda za javnu nabavku usluga u otvorenom postupku:Izrada katastra saobraćajne signalizacije - II faza(javna nabavka broj 21/18)

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1753578-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-35-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 35/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za investicisreda, 10. oktobar 2018.GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADABeograd, Trg Nikole Pašića 6objavljujePOZIVza podnošenje ponuda za javnu nabavku: Tehnička kontrola tehničke dokumentacije Beogradska ulica, od Trga Slavija do 27 marta (javna nabavka broj 35/18)

----------------------------------------------------------

Datum: 10.10.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1753575-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-javnu-nabavku-broj-21-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku broj 21/18

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADASekretarijat za saobraćajsreda, 10. oktobar 2018.GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADAza podnošenje ponuda za javnu nabavku usluga u otvorenom postupku:Izrada katastra saobraćajne signalizacije - II faza(javna nabavka broj 21/18)

----------------------------------------------------------