Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 15.10.2018

Medij: Blic     Strana: 1,12,13

Rubrika: Društvo

Autori: Danijela Luković

Teme: Javne nabavke

Naslov: SRAMOTA MINISTRA ĐORĐEVIĆA

SRAMOTA MINISTRA ĐORĐEVIĆA

???????? ??????Ć

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana

Đorđevića se, umesto da pomogne ženama žrtvama nasilja, najgrublje rečeno sa njima igra i pravi gluvo. I tako već devet meseci.

Toliko je prošlo od kako je trebalo da počne sa radom Nacionalni SOS telefon 0800-222-003 namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja. Ali ako pozovete ovaj broj, sa druge strane ćete umesto neophodne pomoći dobiti odgovor telefonske sekretarice: „Žao nam je, vaš poziv ne možete biti ostvaren. Molimo vas, pokušajte kasnije“. I tako 24 časa, sedam dana u nedelji.

A situacija je takva jer konkurs za dodelu Nacionalnog SOS telefona još nije sproveden, iako je bilo planirano da telefonska linija zaživi u januaru ove godine. Dva puta je konkurs obaran zbog nepravilnosti, a sve su šanse da će tako biti i treći put jer njime nije obezbeđen najvažniji uslov - anonimnost žrtava.

Sve ove informacije zna tek nekolicina poznavaoca situacije, ali ne i žene koje često i godinama trpe nasilje. Izvor „Blica“ iz jedne od organizacija koje pružaju pomoć žrtvama nasilja svedoči da se zbog toga desilo da je žena kojoj je bila potrebna pomoć čekala da padne noć da pozove ovaj broj jer je mislila da je linija non-stop zauzeta.

- Zamislite ženu koja je pretrpela nasilje, odvažila se da okrene broj za pomoć, ali ne zna da sa druge strane linije nema nikog već misli da je stalno zauzeto pa traži najbolje vreme da pozove. To je strašno, dovodi u zabludu sve žrtve, a ne mora da bude tako. Jedino što treba je da se ispoštuju pravila i konkursom propišu uslovi koji će poštovati sva domaća i međunarodna

MEMORANDUM POTPISAN PRE SKORO GODINU DANA

Memorandum o saradnji na uspostavljanju SOS telefonske linije za žene žrtve nasilja potpisan je u 25. novembra prošle godine. Ministar Zoran Đorđević je tada rekao da je postojanje ovakvog telefonskog broja obaveza svake zemlje, ali da bi bio srećan da takvih poziva bude što manje.

- Ovaj telefonski broj mora da bude u funkciji borbe protiv nasilja. Nadam se da Srbija može da bude zemlja sa nasiljem na minimumu ili bez njega - rekao je Đorđević. Ostaje još samo da Đorđević ispuni datu reč.

pravila - kaže naš izvor. Trenutno 26 organizacija pruža ovakve usluge, ali većina telefonskih linija ne radi 24 časa dnevno jer nemaju finansijskih sredstava da to isprate. Tu je i vojvođanski SOS telefon, koji pokriva terotoriju Vojvodine, ali ih zovu žene iz cele Srbije.

Samo jedna NVO godišnje pruži 1.749 psihosocijalnih usluga na SOS telefonu.

- Jako je važno da telefon konačno zaživi i da Ministarstvo sprovede ono na šta se i država obavezala, a to je pružanje psihološke i pravne pomoći žrtvama nasilja putem nacionalnog SOS telefona. Ženama je SOS telefon prvi kontakt do pomoći, mnoge od njih se jave prvi put i posle mnogo godina nasilja - upozorava naš sagovornik.

Kako je „Blic“ već pisao, treći tender za dodelu nacionalnog SOS telefona je raspisan nedavno, ali postoji sumnja da je namešten za određenu organizaciju, na šta su ukazale pojedine NVO. Na takve zaključke navodi činjenica da nije raspisana javna nabavka, što propisi nalažu, već konkurs. To je urađeno na osnovu zaključka koji je usvojila Vlada, upravo na predlog Ministarstva rada. Time se Vlada stavila direktno iznad Skupštine Srbije i člana 64. Zakona o socijalnoj zaštiti, koji dikrtira da se ove usluge sprovode jedino preko javnih nabavki.

Problem je i to što se ženama koje pozovu ne garan-

tuje anonimnost već se

razgovori snimaju, a omogućava se i da podacima o pozivima i žrtvama rukovodi treća strana.

To je u su-

protnosti sa Istanbulskom konvencijom, koju je usvojila Skupština Srbije 2013, na šta je ukazala i evropska mreža “Žene protiv nasilja Evrope”. Oni su poslali Đorđeviću pismo i od njega zahtevali da poništi konkurs.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2018

Medij: Blic     Strana: 18

Rubrika: Hronika

Autori: B.B.

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: Isključiti Skupštinu iz izbora sudija i tužilaca

PREDSEDNIK UDRUŽENJA SUDIJAITUŽILACA SRBIJE ZA „BLIC“

Isključiti Skupštinu iz izbora sudija i tužilaca

“isključivanje skupštine iz izbora sudija i tužilaca i balansirani sastavi pravosudnih saveta

promene su koje će ukoliko se dogode, doneti viši nivo nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti pravosuđa”, ocenjuje nenad

stefanović, predsednik novoformiranog udruženja sudija i tužilaca srbije.

koji su vaši stavovi u pogledu poslednje verzije predloga ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa?

Reformu pravosuđa ne treba posmatrati kao jedan od uslova za članstvo u EU već je reforma potreba svih građana Srbije. Inicijalni tekst amandmana je pretrpeo znatne promene nakon javne rasprave i mišljenja Venecijanske komisije. Udruženje sudija i tužilaca pozdravlja predloge za ukidanje probnog mandata od tri godine za prvi izbor, isključenje Skupštine iz izbora sudija i tužilaca, ali i to što će predsednik Visokog saveta sudstva biti sudija, a Vrhovni javni tužilac nema pravo reizbora. koji su razlozi što deo struke i starija udruženja zahtevaju novu javnu raspravu, nove radne grupe?

Nažalost, stiče se utisak da imamo i one koji su protiv reforme pravosuđa i koji se zalažu za održavanje postojećeg stanja. To su oni kojih nema u sudnicama svakoga dana sa građanima. Izgovora su “da može da bude gore” i da ne treba ništa raditi osim da se nastave javne rasprave i ceo proces unedogled do okončanja njihovih mandata. To nije odgovorno ni prema struci ni prema građanima. udruženje sudija i tužilaca imalo je skoro sastanak sa ministarkom pravde. šta je zaključak tog sastanka? Predstavnici UST su imali konstruktivan dijalog u ministarstvu, konstatovali smo da je preko 70 odsto predloga struke tokom javne rasprave koja je trajala više od jedne godine usvojen i da je inicijalni tekst amandmana pretrpeo značajne izmene i da je u velikoj meri usaglašen sa mišljenjem Venecijanske komisije. Ono što smatramo važnim jeste da sudijski i tužilački pomoćnici uđu u Ustav. Naša molba ministarstvu je da razmotri takvu mogućnost. B. B.

dostupnost informaciJa tužilaštva izgledaju kao zatvoren sistem iz kojeg je teško doći do informacije. šžilaštamislite o odnosu tužilašta va i medija? Tužilaštvo je usvojilo komunikacionu strategiju sa medijima, ali koja je ostala mrtvo slovo na papiru. U praksi većina informacija u vezi sa konkretnim predmetima dolazi na konferencijama za medije MUP-a. Zalažemo se za transparentnost i dostupnost informacija građanima.

  1. B.

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2018

Medij: Danas     Strana: 1,8

Rubrika: Dijalog

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ODGOVOR OMBUDSMANU ZORANU PAŠALIĆU

MIODRAG MAJIC, SUDIJA APELACIONOG SUDA

ODGOVOR OMBUDSMANU ZORANU PAŠALIĆU

Odgovor ombudsmanu Zoranu Pašaliću povodom teksta „Nezavisnost sudstva i suđenje oko međe“ (Danas, 10. septembar

Zaštitnik građana u „zarobljenoi državi“

Najpre bih želeo da uverim zaštitnika građana da sam dobro upoznat sa problemom neefikasnosti domaćih sudova. Već godinama na „Blogu sudije Majića“ (www.misamajic.com), ali i u javnim nastupima, otvoreno kritikujem rad srpskog pravosuđa, uključujući i sudsku neefikasnost, i u tome, kada je o sudijama reč, ostajem gotovo usamljen. Ne isključujem mogućnost da je gospodin Pašalić tek nakon prelaska iz pravosuđa na funkciju zaštitnika u punoj meri sagledao problem sudske neefikasnosti, rešivši da o njemu i javno progovori, ali je nepotrebno na naknadnu pamet pozivati one koji su se u prethodnom periodu ponašali drugačije. Međutim, to što problem sudske neefikasnosti postoji, i dalje ne znači da je svaki „Iek“ koji se na tržištu nudi ono što će „obolelom“ zaista pomoći. Jer, postoje i lekovi čije kontraindikacije budu fatalne.

Takođe, uveravam zašhtnika da sam upoznat i sa raznolikošću postojećih uporednih rešenja, kada je reč o nadležnostima ombudsmana. Međutim, pozivanje na automatsko preuzimanje rešenja iz švedskog ili finskog zakonodavstva u ovoj oblasti, sličilo bi

Kao građanin i kao sudija ove zemlje, imam puno razloga da strahujem od dodatnog vida kontrole institucije koja se bira na predlog političkih stranaka, u modelu društva u kojem je politički uticaj odavno prepoznat kao najmaligniji vid svih oblika institucionalne kontrole. Ne sumnjajući u dobre namere zaštitnika, pozivam ga da sopstvene napore iskoristi za zajedničko pronalaženje rešenja adekvatnih ne za Švedsku ili Finsku, već za Srbiju. Ukratko, za društvo u kojem i najviši državni organi, i oni koji su tu da građane štite, redovno krše zakone, i zbog toga ne snose bilo kakve posledice

zalaganju za izbor sudija od strane predsednika Republike samo zato što, na primer u Norveškoj, sudije postavlja kralj. Reč je o istoj vrsti rezonovanja zasnovanog na pogrešnoj premisi, koja se u logici često naziva i „pogreškom skoka na zaključak“.

Najpre, reč je o potpuno različitim pravnim sistemima, i što je još značajnije, različitim kulturama. Ni Švedska ni Finska nisu decenijama označavane kao zemlje u kojima postoji jak politički pritisak na pravosuđe, nisu potekle iz sistema jedinstva vlasti, nisu označavane kao zemlje visoke korupcije, niti uz njihove nazive evropske diplomate sve češće stavljaju prefiks „zarobljena država“. Srbija se, nasuprot njima, upravo nalazi na svim ovim listama, i u Ustavnu reformu se ušlo sa, makar javno proklamovanim, ciljem da se ovakve stvari promene. Dakle, poređenje je već na prvi pogled neumesno.

Pored toga, bilo bi mi teško da poverujem da je zaštitniku promaklo da u Srbiji već izvesno vreme postoji poseban mehanizam kontrole trajanja sudskih postupaka. Reč je o mogućnosti građana da direktno ostvaruju svoja prava putem zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, obraćanjem redovnim sudovima ili Ustavnom sudu, nakon što je postupak pravnosnažno okončan. U takvoj situaciji se postavlja pitanje da li predlog zaštitnika, zapravo, krije inicijativu za ukidanje ovih mehanizama, ili za njihovo multipliciranje. Pominjanje drugih sistema u kojima ombudsman vrši isključivo kontrolu sudske uprave, takođe nije adekvatno. Poslovi sudske uprave su isključivo organizacionoadministrativni, i ni na koji način se ne tiču suđenja i onoga što bi zašhtnik, očigledno, želeo da nadzire. No, bez obzira na to šta je zaštitnikova ideja, jasno je da bi ovakvi predlozi zahtevali daleko ozbiljniju javnu debatu, pa i Ustavno regulisanje, i da se ne bi smeli iscrpljivati kroz nekoliko nastupa u novinama i prepisku sa neistomišljenicima.

Podsećanje zaštitnika da je „zaštitnik građana nezavisan i kontrolni državni organ, a ne faktor van pravosuđa", takođe je, po mom mišljenju, u ovom kontekstu pogrešno. Naime, podsetio bih zaštitnika da je i pravosuđe koje želi dakontroliše, saglasno Ustavu, „nezavisna grana vlasti“. Međutim, u realnim domaćim uslovima, ovakva proklamacija čini veoma malo na stvarnom ispoljavanju ove uloge. Zbog toga je argumentovanje pozivanjem na to šta u domaćim normama piše, bez ukazivanja na to kako se ove norme u stvarnosti ispoljavaju, u srpskom društvu redovno osuđeno na neuspeh. Dovoljno je, u cilju ilustracije ove tvrdnje, podsetiti se nečega što je zaštitniku svakako poznato. Reč je o nedavnom pravnom galimatijasu stvorenom oko predlaganja i izbora kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, u kojem je, sticajem okolnosti, učestvovao i sam zaštitnik. Da li je zakonom predviđena forma predlaganja kandidata za člana jednog od najosetljivijih tela u državi, u konkretnom slučaju bila dovoljna garancija da kandidat ne bude predložen i izabran na način suprotan zakonu, ili su i ovde ipak prevagnuli neki drugi, ali svakako ne-pravni interesi? Odgovor, uveren sam, zna i gospodin Pašalić i siguran sam da razume šta hoću da kažem.

Naposletku, zašhtnik građana moje pitanje koje se tiče stvarnog autora ove inicijative smaha suvišnim. Međuhm, teško bismo se i ovde mogli složiti. Imajući na umu sve napred navedeno, kao i činjenicu da zaštitnikovo zalaganje upadljivo koincidira sa zalaganjima Ministarstva pravde za očuvanjem političke kontrole nad pravosuđem u budućem Ustavu, mišljenja sam da bi nam otkrivanje stvarnog inicijatora ponuđenih rešenja umnogome pomoglo da shvatimo u kojoj meri se od njih valja čuvati.

Sumirajući ovo pojašnjenje, predložio bih zaštitniku da, kod budućih predloga, odustane od neprimerenih poređenja sa zemljama u kojima institucije poštuju zakone, a ne trenutne političke volje, i u kojima one zaista obavljaju svoj posao, i za učinjeno odgovaraju. Ni kao sudija ni kao građanin ne bih imao ništa protiv da pravosuđe uređeno po modelu Svedske ili Finske i demokratskom tradicijom tih zemalja, kontroliše ombudsman Svedske ili Finske. Međutim, i kao građanin i kao sudija ove zemlje, imam puno razloga da strahujem od dodatnog vida kontrole institucije koja se bira na predlog političkih stranaka, u modelu društva u kojem je polihčki uticaj odavno prepoznat kao najmaligniji vid svih oblika institucionalne kontrole. Ne sumnjajući u dobre namere zaštitnika, pozivam ga da sopstvene napore iskoristi za zajedničko pronalaženje rešenja adekvatnih ne za Švedsku ili Finsku, već za Srbiju. Ukratko, za društvo u kojem i najviši državni organi, i oni koji su tu da građane štite, redovno krše zakone, i zbog toga ne snose bilo kakve posledice. Svi drugi predlozi koji ove činjenice ne uzimaju u obzir mogu biti posmatrani isključivo kao vid dnevnopolitičke koketerije i opipavanja terena u pogledu toga dokle se sa različitim vidovima eksperimentisanja u srpskom društvu uopšte može stići.

Autorje sudija Apelacionogsuda

ußeogradu

Podsećanje zaštitnika da je „zaštitnik građana nezavisan i kontrolni državni organ, a ne faktor van pravosuđa", takođe je, po mom mišljenju, u ovom kontekstu pogrešno. Naime, podsetio bih zaštitnika da je i pravosuđe koje želi da kontroliše, saglasno Ustavu, „nezavisna grana vlasti“. Međutim, u realnim domaćim uslovima, ovakva proklamacija čini veoma malo na stvarnom ispoljavanju ove uloge. Zbog toga je argumentovanje pozivanjem na to šta u domaćim normama piše, bez ukazivanja na to kako se ove norme u stvarnosti ispoljavaju, u srpskom društvu redovno osuđeno na neuspeh

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2018

Medij: Politika     Strana: 19

Rubrika: Pogledi

Autori: Milan M. Mišković *

Teme: Korupcija

Naslov: Kapitalistički multipolarni svet

Kapitalistički multipolarni svet

Milan M. Mišković *

Opšta karakteristika zemalja koje na osno-

vama privredne ekspanzije, vojne sile i demografske eksplozije postaju novi centri svetske moći i ravnopravni rivali sa SAD jeste kapitalizam različitog nivoa s klasnim i drugim društvenim nejednakostima. Treba, naravno, imati u vidu da značenje pojma kapitalizam danas nije potpuno isto kao na početku 20. veka. Suština globalizacijske dinamike kapitalizma jeste integracija konflikgnog kapitala, njegovo slobodno kretanje u planetarnim razmerama i pretvaranje čitavog sveta u robu i novac. O tome je Marks pisao u „Manifestu KP” pre 170 godina u vezi sa hiperprodukcijom kapitala i neobuzdanim širenjem kapitalizma u potrazi za novim tržištima.

U multipolarnom svetu koji predstavlja novu realnost globalnog kapitalizma, usled ravnoteže moći može doći do smanjenja drskosti sile u međunarodnim odnosima, ali u klasnim sigurno neće. Zašto? Globalni kapitalizam je zasnovan na eksploataciji kao ekonomskoj formi tlačenja, koji reprodukuje klasne nejednakosti i otuđeni život usmerava na „imati” (sve više stvari), a ne na „biti” (ostvarenje ljudskih potencijala). Pored eksploatacije kao ekonomske forme tlačenja, savremenom globalnom kapitalizmu svojstvena je ekološka, rodna i nacionalna dominacija.

Savremeni predatorski kapital u multipolarnom svetu neće imati onu vrstu straha koja je postojala u bipolarnom svetu a dolazila je od organizovanog klasnog protivnika. Takav protivnik u vidu sistemske pretnje i moćne vojno-političke orga-

nizacije koji bi kapitalizam primoravao na samouzdržavanje danas ne postoji. Nema danas ni klasne borbe koja bi obuzdavala kapitalizam u njegovoj razobručenoj težnji za uvećanjem profita i osvajanjem novih tržišta. Radnička klasa je dezintegrisana i pretvorena u prekarijat (povremeno zaposleni, slabo plaćeni, bez klasne solidarnosti, sa velikom dozom straha i nepoverenja prema migrantima).

Današnji kapitalizam je, kao što kaže profesor Todor Kuljić, „sam sebi postao protivnik”. Na disfunkcionalnost kapitalizma i na mogućnost njegovog samourušavanja ukazuje i nemački sociolog Volfgang Štrek. On govori o opadanju rasta, uvećanim dugo-

Suština

globalizacijske dinamike kapitalizma

jeste integracija konfliktnog

kapitala, njegovo slobodno kretanje u planetarnim razmerama i pretvaranje čitavog sveta u robu i novac

vima i rastu nejednakosti kao o tri jahača apokalipse kapitalizma. Savremenom kapitalizmu prete i dramatične globalne nejednakosti u svetu na koje je ukazano na Svetskom ekonomskim forumu u Davosu 2016. godine, kada je konstatovano da jedan odsto najbogatijih na svetu poseduje više nego ostatak čovečanstva.

Unutar kapitalističkih država svetskog centra nejednakosti su takođe drastične. Noam Čomski primećuje da je novac od rasta američke ekonomije završio u već prepunim džepovima malog broja najbogatijih i naglašava da je klasa vlasnika kapitala profitirala na nižim nadnicama i dobila zaposlene koji su bili toliko zabrinuti za svoja radna mesta da im nije padalo napamet da se udružuju u sindikate i bore za bolje uslove.

Socijalno-ekonomski sistem današnje Rusije, koji predstavlja spoj oligarhijskog kapitalizma i državnog dirišvanja, kako ističe 3. Golenkova (prema 3. Vidojević), nosi žig „oštrog i sve jačeg raslojavanja stanovništva na značajnu grupu siromašnih (oko

65 odsgo), malobrojnu obezbeđenih (14 procenata) i srednje obezbeđenih

12 odsto) ”. U današnjoj Kini, koju karakgeriše spoj socijalisgičke i kapitalističke ekonomije, ima 106 milijardera i 345.000 dolarskih milionera. Novo-

bogataši čine samo četi-

ri odsto nacionalnog

stanovništva, a poseduju 70 procenata nacionalnog bogatstva. Kinesko društvo se | još nalazi uperio--5 du rizičnog razvoja s h mogućnošćuvelikih z socijalnihpotresa. ? Pred multipolar-

nim svetom je vreme

duboke strukturalne krize kapitalizma i formiranja pluralizma subje-kata za globalnu promenu svetskog sistema i stvaranje humanijeg društva bez globalne anarhije, pljačkanja javnog sektora, korupcije i oligarhijske distribucije. Prema predviđanjima Imanuela Valerštajna takav ishod krize kapitalizma u nov istorijski sistem mogao bi se dogoditi sredinom 21. veka. Proces preobražaja zahgeva teorijsko osmišljavanje nespontane promene kapitalizma i delatnu snagu antikapitalističke levice. u politici, ekonomiji i kulturi. U tom pogledu situacija je za sada nepovoljna., Levica je okovana kapitalizmom EU i raketama NATO pakga” (T. Kuljić), a već dugo je i u konceptualnoj krizi. Za Srbiju je važno da prepozna ne samo trendove koji će joj omogućiti bolje pozicioniranje u multipolarnom svetu, već i da savlada izazove pred kojim će se društvo naći u procesu promene globalnog kapitalizma u humaniji, neeksploatatorski društveno-istorijski sistem. Č

* Profesor sociološje u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

----------------------------------------------------------

Datum: 15.10.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 3

Rubrika: Politika

Autori: S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Poslanicima čekovi stižu iz “Pošte“, ali i iz Opere

IZ KOJIH SVE IZVORA NARODNI PREDSTAVNICI U SKUPŠTINI SRBIJE PRIMAJU PLATE

Poslanicima čekovi stižu iz "Pošte", ali i iz Opere

VEĆINA poslanika Srbije, njih oko 200, izabralo je da prima platu u zakonodavnom domu u iznosu od 68.297,76, plus paušal od oko 30.000 dinara. Desetak parlamentaraca, uz zaradu iz Skupštine, dobija i penzioni ček, dok su ostali zadržali primanja na fakultetima, u preduzećima, pozorištu... Uz to, deo narodnih predstavnika dobija i novac od pozicija u upravnim i nadzornim odborima, lokalnim samoupravama i agencijama. Među parlamentarcima penzionerima su Vojislav Šešelj i Vjerica Radeta iz SRS, Momo Čolaković iz PUPS, demokrata Dragoljub Mićunović, Miladin Ševarlić sa liste Dveri--DSS, Ljubiša Stojmirović iz SNS, socijalisti Milutin Mrkonjić i Josip Joška Broz, Dragomir Karić iz Pokreta Snaga Srbije... Profesori na fakultetima i školama iz poslaničkih klupa nastavili su da primaju plate u obrazovnim ustanovama, dok su zadržali pravo da u parlamentu dobijaju paušal.

Prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke zaposlena je u Visokoj medicinskoj školi "Milutin Milanković", Dušan Pavlović iz Dosta je bilo radi na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, naprednjak Vladimir Orlić deo je kolektiva Visoke medicinske škole strukovnih studija u Đupriji, demokrata Dušan Milisavljević predaje na Medicinskom fakultetu u Nišu, a Aleksandar Martinović iz SNS na Pravnom u Novom Sadu. Snežana Bogosavljević Bošković iz SPS profesor je Agronomskog fakulteta u Kragujevcu.

Jadranka Jovanović iz SNS je na platnom spisku Narodnog pozorišta kao prvakinja Opere. Njena koleginica, koja brani boje PUPS, Mira Petrović zaposlena je kao direktor u "Pošti Srbije". U istoj firmi kao specijalni savetnik radi i Goran Ćirić iz DS. Rukovodeće pozicije u "Srbijagasu" i "Jugorosgasu" ima socijalista Dušan Bajatović, a na platnom spisku ovog preduzeća je i naprednjak Igor Bečić. Samostalni poslanik Slaviša Ristić prima platu u Poreskoj upravi. Socijalista Novica Tončev platu prima kao predsednik Skupštine Surdulice. Petar Petrović iz JS ima penziju, dok iz parlamenta ne prima novac. Sredstva mu stižu iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i Javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode". Socijalista Dejan Radenković, uz skupštinski paušal, ima primanja iz nadzornog odbora "Laste", ali i iz MTS banke, gde je član Odbora za praćenje poslova.

Aleksandar Čotrić iz SPO, uz parlamentarnu platu, dobija novac kao član skupština "EPS tursa" i "Jugoinspekta", dok je njegov partijski kolega Aleksandar Jugović deo tima Agencije za restituciju. Predsednica Skupštine Maja Gojković prima platu u zakonodavnom domu, ali i nadoknadu u Agenciji za nuklearnu sigurnost.

  1. ROVČANIN TOMKOVIĆ

KARIĆI

PLATE u Skupštini, kao ni paušale, ne uzimaju predstavnici stranke Bogoljuba Karića. Njegova supruga Milanka i brat Dragomir, koji su u parlament ušli na listi naprednjaka, nisu na platnom spisku zakonodavnog doma.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3288560/pacijenti-u-vrnjackoj-banji-idu-na-dijalizu-u-svom-gradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pacijenti u Vrnjačkoj Banji idu na dijalizu u svom gradu

U Srbiji oko pet hiljada bubrežnih bolesnika mora na dijalizu. Kako na terapiju moraju i do tri puta nedeljno, važno je da do dijaliznih centara ne putuju daleko. Odnedavno pacijenti iz Vrnjačke Banje terapiju mogu da dobiju u svom mestu, što jednom od njih olakšava lečenje dok čeka transplantaciju. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU Srbiji oko pet hiljada bubrežnih bolesnika mora na dijalizu. Kako na terapiju moraju i do tri puta nedeljno, važno je da do dijaliznih centara ne putuju daleko. Odnedavno pacijenti iz Vrnjačke Banje terapiju mogu da dobiju u svom mestu, što jednom od njih olakšava lečenje dok čeka transplantaciju.Milan Milenković iz Vrnjačke Banje sedam godina čeka poziv da dobije novi bubreg. Četiri puta malo je nedostajalo da stigne na operacioni sto. "Uvek sam nekako bio trinaesto prase. Ako ima dva bubrega, ja sam treći. Nadam se i dalje. Mene su pre neki dan zvali iz VMA. Ali zbog onoga što sam imao infarkt mora godinu dana da traje taj period da bi mogli da me zovu", kaže Milan Milenković iz Vrnjačke Banje. Dok čeka, bar se više ne muči putujući na dijalizu u Kraljevo. Posle decenije čekanja, bubrežni bolesnici iz Vrnjačke Banje terapiju dobijaju u Specijalnoj bolnici u svom mestu. Za sada na pet aparata za dijalizu. Da i osam neraspakovanih aparata koje je bolnica još 2008. dobila od italijanske vlade bude u službi pacijenata, čekaju se javne nabavke. "Svih osam doniranih italijanskih aparata će znači biti u punoj funkciji. Na taj način mi smo praktično skoro duplirali kapacitete", kaže Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Među bubrežnim bolesnicima u Srbiji, njih sedamsto do hiljadu je na listi da dobije novi bubreg. "Varira zato što uvek stižu novi pacijenti, a pacijenti koji nisu uspeli da dočekaju transplantaciju umiru", kaže predsednik Saveza organizacija bubrežnih bolesnika Srbije Ljubinko Todorović. Na listi čekanja bi ih bilo i više, kažu u Udruženju pacijenata, da je više transplantacija. "Deo pacijenata kaže da neće da bude na listi jer su male šanse da dobiju bubreg. Ja se nadam da usvajanjem novog zakona i većim brojem transplantacija koje su počeli ove godine, sve veći broj pacijenata dobije bubreg I da onda imamo sve više pacinjeta koji će hteti da bude na listi", kaže Ljubinko Todorović. Pre nego što je novi zakon propisao da su svi građani potencijalni donori, više od 4.500 građana Raškog okruga potpisalo je donorske kartice.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3288548/radojicic-planiramo-nabavku-80-elektricnih-autobusa.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radojičić: Planiramo nabavku 80 električnih autobusa

U narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1 i dodao da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1 i dodao da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida.Zoran Radojičić je, gostujući u emisiji "Sedmica" rekao da se trenutno priprema javna nabavka za autobuse. "Mislim da je realno da u drugoj polovini sledeće godine imamo te autobuse na našim ulicama", naveo je gradonačelnik. Kada je reč o rekonstrukciji domova zdravlja, Radojičić ističe da se o tome vodi računa i da će se u te svrhe i u narednoj godini ulagati značajna količina novca. Dodaje da u ovom trenutku Domovi zdravlja pripadaju gradu ali da postoji intencija da se prebace na republički nivo kako bi ministar koordinisao celokupnu priču. Gradonačelnik se osvrnuo i na Forum gradonačelnika Centralne i Istočne Evrope i Kine ističući da je to velika prilika da Srbija i njen glavni grad predstave svoje projekte.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3288548/radojicic-planiramo-nabavku-80-autobusa.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radojičić: Planiramo nabavku 80 električnih autobusa

U narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1 i dodao da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1 i dodao da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida.Zoran Radojičić je, gostujući u emisiji "Sedmica" rekao da se trenutno priprema javna nabavka za autobuse. "Mislim da je realno da u drugoj polovini sledeće godine imamo te autobuse na našim ulicama", naveo je gradonačelnik. Kada je reč o rekonstrukciji domova zdravlja, Radojičić ističe da se o tome vodi računa i da će se u te svrhe i u narednoj godini ulagati značajna količina novca. Dodaje da u ovom trenutku Domovi zdravlja pripadaju gradu ali da postoji intencija da se prebace na republički nivo kako bi ministar koordinisao celokupnu priču. Gradonačelnik se osvrnuo i na Forum gradonačelnika Centralne i Istočne Evrope i Kine ističući da je to velika prilika da Srbija i njen glavni grad predstave svoje projekte.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3288548/radojicic-planiramo-nabavku-80-autobusa.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radojičić: Planiramo nabavku 80 autobusa

U narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1 i dodao da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaU narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1 i dodao da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida.Zoran Radojičić je, gostujući u emisiji Sedmica rekao da se trenutno priprema javna nabavka za autobuse. "Mislim da je realno da u drugoj polovini sledeće godine imamo te autobuse na našim ulicama", naveo je gradonačelnik. Kada je reč o rekonstrukciji domova zdravlja, Radojičić ističe da se o tome vodi računa i da će se u te svrhe i u narednoj godini ulagati značajna količina novca. Dodaje da u ovom trenutku Domovi zdravlja pripadaju gradu ali da postoji intencija da se prebace na republički nivo kako bi ministar koordinisao celokupnu priču. Gradonačelnik se osvrnuo i na Forum gradonačelnika Centralne i Istočne Evrope i Kine ističući da je to velika prilika da Srbija i njen glavni grad predstave svoje projekte.  

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: pink.rs

Link: http://www.pink.rs/vesti/94033/radojicic-u-planu-nabavka-80-elektricnih-autobusa

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: RADOJIČIĆ: U planu nabavka 80 električnih autobusa

vestiGradonačelnik kaže da je jedan od načina da se poboljša javni prevoz u gradu upravo je više autobusa na ulicama.Izvor: Tanjug Foto: TanjugGrad Beorgad planira u narednom periodu nabavku ukupno 220 novih autobusa, od kojih će 80 biti električni, najavio je danas gradonačelnik Zoran Radojičić.Električni autobusi će značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida, koji je razlog globalnog zagrevanja i klimatskih promena, koje nas podsećaju da ne smemo da se igramo sa prirodom, dodao je gradonačelnik. "Priprema se javna nabavka i realno je da u drugoj polovini sledeće godine imamo te električne autobuse na ulicama", rekao je Radojičić za Radio Beograd.Prema njegovim rečima, jedan od načina da se poboljša javni prevoz u gradu upravo je više autobusa na ulicama. U tom smislu, naveo je da je u planu da se sledeće godine nabavi ukupno 220 novih autobusa, od kojih 80 električnih.- Vodićemo racucna da pravimo raspodelu na pravi način. Električni autobusi bi morali da budu usmereni ka centru grada, gde je i najveća zagađenost, ali treba voditi rčuna i o svim prigradskim opštinama, da tamo gde je potrebno, pojačamo linije i saobraćaj - rekao je Radojičić.Vesti Minut dva        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: novimagazin.rs

Link: http://novimagazin.rs/vesti/doktori-protiv-korupcije-presuda-u-korist-josifovskog-upozorenje-nesavesnima

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Doktori protiv korupcije: Presuda u korist Josifovskog upozorenje nesavesnima

Foto: print screen Presuda Višeg suda u Beogradu u korist uzbunjivača i bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog treba da podstakne utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje niza činovnika u državnim organima i Agenciji za borbu protiv korupcije zbog nečinjenja, odugovlačenja, prikrivanja i falsifikovanja dokaza, poručili su iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije. "Time će se ujedno biti poslato i drastično upozorenje drugim državnim službenicima, kako je došlo vreme da poverene im poslove obavljaju u skladu za zakonom, pravovremeno i savesno", rekao je u intervjuu za Dnevnik koordinator "Doktori protiv korupcije" Draško Karađinović. Posle presude Višeg suda, Karađinović je ocenio i da bi novosadsko tužilaštvo trebalo da pokrene istražni postupak o aferi trgovine listama čekanja za zračenje na Institutu za onkologiju. U pitanju je slučaj doktorke Bojane Bokorov koja je 2009. ukazala na masovnu trgovinu listama čekanja na zračenja obolelih od raka na Institutu za onkologiju Vojvodine. "Ako smo mi, sa skromnim mogućnostima jedne samofinansirajuće nevladine organizacije uspeli da prikupimo dovoljno čvrstih dokaza da Agencija za borbu protiv korupcije posle službene provere konstatuje brojna teška kršenja zakona, onda je jasno da u dubinama fioka tužilaštva i policije ima mnogo više dokaznog materijala", ocenio je Karađinović. On je podsetio da je doktorka Bokorov, uprkos statusu uzbunjivača i zvanju docenta, izbačena s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a "sve do 2016. i promene u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, na svom radnom mestu radioterapeuta na Institutu za onkologiju Vojvodine trpela je kontinuiranu odmazdu, maltretiriranje i zastrašivanje". Prema njegovim rečima, razlog za ćutanje tužilaštva u tom slučaju mogao bi da bude pritisak bivše pokrajinske vlasti, dok je razlog aktuelnog ćutanja tužilaštva možda u "bežanju od odgovornosti zbog prethodnog nečinjenja i pasivnosti". Karađinović je kazao i da presuda Višeg suda u Beogradu pokazuje da uzbunjivač danas u Srbiji može da dobije potvrdu od suda, kao i da je bio žrtva progona državnih institucija. "Osim što donosi izvanredno ohrabrenje ljudima koji ukazuju na korupciju i zloupotrebe u organima vlasti, ovakva presuda predstavlja i prve opipljive znake ozdravljenja i konsolidacije srpskog pravosuđa posle katastrofalne reforme sudstva iz protekle decenije", ocenio je Karađinović. On je dodao da se tom presudom, izrečenom u korist uzbunjivača, "daju realni, a ne kao često do sada samo deklarativni temelji za konstituisanje pravne države po evropskim standardima". Borko Josifovski je još 2005. godine ukazivao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, da bi nakon toga bio smenjen, a dve godine kasnije i otpušten. Josifovski je svojevremeno upozorio Ministarstvo zdravlja da pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme i nisu obavljali reanimaciju pacijenata da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: mondo.rs

Link: http://mondo.rs/a1138595/Info/Beograd/Novi-autobusi-u-Beogradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Beograd dobija 220 novih autobusa

Autor: TanjugGrad Beograd planira u narednom periodu nabavku ukupno 220 novih autobusa, od kojih će 80 biti električni, najavio je danas gradonačelnik Zoran Radojičić.Električni autobusi će značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida, koji je razlog globalnog zagrevanja i klimatskih promena, koje nas podsećaju da ne smemo da se igramo sa prirodom, dodao je gradonačelnik. "Priprema se javna nabavka i realno je da u drugoj polovini sledeće godine imamo te električne autobuse na ulicama", rekao je Radojičić za Radio Beograd. Prema njegovim rečima, jedan od načina da se poboljša javni prevoz u gradu upravo je više autobusa na ulicama. U tom smislu, naveo je da je u planu da se sledeće godine nabavi ukupno 220 novih autobusa, od kojih 80 električnih. "Vodićemo računa da pravimo raspodelu na pravi način. Električni autobusi bi morali da budu usmereni ka centru grada, gde je i najveća zagađenost, ali treba voditi računa i o svim prigradskim opštinama, da tamo gde je potrebno, pojačamo linije i saobraćaj", rekao je Radojičić.    

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/radojicic-u-planu-nabavka-80-elektricnih-autobusa/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Radojičić: U planu nabavka 80 električnih autobusa

BEOGRAD - Grad Beorgad planira u narednom periodu nabavku ukupno 220 novih autobusa, od kojih će 80 biti električni, najavio je danas gradonačelnik ZoranFoto: Tanjug/F.Krainčanić, arhivaPodeliBEOGRAD - Grad Beorgad planira u narednom periodu nabavku ukupno 220 novih autobusa, od kojih će 80 biti električni, najavio je danas gradonačelnik Zoran Radojičić.Električni autobusi će značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida, koji je razlog globalnog zagrevanja i klimatskih promena, koje nas podsećaju da ne smemo da se igramo sa prirodom, dodao je gradonačelnik."Priprema se javna nabavka i realno je da u drugoj polovini sledeće godine imamo te električne autobuse na ulicama", rekao je Radojičić za Radio Beograd.Prema njegovim rečima, jedan od načina da se poboljša javni prevoz u gradu upravo je više autobusa na ulicama.U tom smislu, naveo je da je u planu da se sledeće godine nabavi ukupno 220 novih autobusa, od kojih 80 električnih."Vodićemo racucna da pravimo raspodelu na pravi način. Električni autobusi bi morali da budu usmereni ka centru grada, gde je i najveća zagađenost, ali treba voditi rčuna i o svim prigradskim opštinama, da tamo gde je potrebno, pojačamo linije i saobraćaj", rekao je Radojičić.(Tanjug)        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/doktori-protiv-korupcije-presuda-u-korist-josifovskog-upozorenje-nesavesnima/

Autori: @krstarica

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Doktori protiv korupcije: Presuda u korist Josifovskog upozorenje nesavesnima

Foto: BetaPodeliPresuda Višeg suda u Beogradu u korist uzbunjivača i bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog treba da podstakne utvrdjivanje odgovornosti i sankcionisanje niza činovnika u državnim organima i Agenciji za borbu protiv korupcije zbog nečinjenja, odugovlačenja, prikrivanja i falsifikovanja dokaza, poručili su iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije."Time će se ujedno biti poslato i drastično upozorenje drugim državnim službenicima, kako je došlo vreme da poverene im poslove obavljaju u skladu za zakonom, pravovremeno i savesno", rekao je u intervjuu za Dnevnik koordinator "Doktori protiv korupcije" Draško Karadjinović.Posle presude Višeg suda, Karadjinović je ocenio i da bi novosadsko tužilaštvo trebalo da pokrene istražni postupak o aferi trgovine listama čekanja za zračenje na Institutu za onkologiju.U pitanju je slučaj doktorke Bojane Bokorov koja je 2009. ukazala na masovnu trgovinu listama čekanja na zračenja obolelih od raka na Institutu za onkologiju Vojvodine."Ako smo mi, sa skromnim mogućnostima jedne samofinansirajuće nevladine organizacije uspeli da prikupimo dovoljno čvrstih dokaza da Agencija za borbu protiv korupcije posle službene provere konstatuje brojna teška kršenja zakona, onda je jasno da u dubinama fioka tužilaštva i policije ima mnogo više dokaznog materijala", ocenio je Karadjinović.On je podsetio da je doktorka Bokorov, uprkos statusu uzbunjivača i zvanju docenta, izbačena s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a "sve do 2016. i promene u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, na svom radnom mestu radioterapeuta na Institutu za onkologiju Vojvodine trpela je kontinuiranu odmazdu, maltretiriranje i zastrašivanje".Prema njegovim rečima, razlog za ćutanje tužilaštva u tom slučaju mogao bi da bude pritisak bivše pokrajinske vlasti, dok je razlog aktuelnog ćutanja tužilaštva možda u "bežanju od odgovornosti zbog prethodnog nečinjenja i pasivnosti".Karadjinović je kazao i da presuda Višeg suda u Beogradu pokazuje da uzbunjivač danas u Srbiji može da dobije potvrdu od suda, kao i da je bio žrtva progona državnih institucija."Osim što donosi izvanredno ohrabrenje ljudima koji ukazuju na korupciju i zloupotrebe u organima vlasti, ovakva presuda predstavlja i prve opipljive znake ozdravljenja i konsolidacije srpskog pravosudja posle katastrofalne reforme sudstva iz protekle decenije", ocenio je Karadjinović.On je dodao da se tom presudom, izrečenom u korist uzbunjivača, "daju realni, a ne kao često do sada samo deklarativni temelji za konstituisanje pravne države po evropskim standardima".Borko Josifovski je još 2005. godine ukazivao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, da bi nakon toga bio smenjen, a dve godine kasnije i otpušten.Josifovski je svojevremeno upozorio Ministarstvo zdravlja da pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme i nisu obavljali reanimaciju pacijenata da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu.(Beta)              

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: boom93.com

Link: http://boom93.com/info/lokalne-vesti/51440/tender-za-izgradnju-pesackih-staza-ka-tvrdjavi-ram.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Tender za izgradnju pešačkih staza ka tvrđavi Ram

  1. 10. 2018. Veliko GradišteIzvor: EKapijaOpština Veliko Gradište urediće pristupe pešačke staze tvrđavi Ram, kako iz pravca sela, tako i iz pravca obale reke Dunav.TweetU toku je tender za izvođače, a rok za izvršenje radova je 40 kalendarskih dana od dana uvođenja u posao.Izabrani izvođač biće u obavezi da izradi staze koja povezuje tvrđavu sa pristanom na reci i drugu stazu koja povezuje tvrđavu sa pristupnom glavnom saobraćajnicom koja povezuje ulaz u selo Ram i vodi do reke.Sve pešačke staze su iste širine - oko 2,50 m.  Procenjena vrednost javne nabavke je 3.750.000 dinara bez PDV-a, a rok izvođačima da dostave ponude je 19. oktobar.  Više informcaija možete pročitati OVDE.           

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pogrebna-ekipa-stizala-je-pre-lekara-detalji-monstruozne-afere-trgovina-smrcu-zbog/q4wxgv3

Autori: R.Briza

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "POGREBNA EKIPA STIZALA JE PRE LEKARA" Detalji monstruozne afere "TRGOVINA SMRĆU" zbog koje je lekar koji ju je otkrio prošao golgotu

Jedna od najmonstruoznijih afera u zdravstvu "trgovina smrću ili sprega Hitne pomoći i pogrebnika" iz 2005. godine, a koju je otvorio tadašnji direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski, posle čega je prošao profesionalnu i privatnu gologotu, možda će dobiti svoj epilog posle nedavne presude Višeg suda u Beogradu.Presuda je, naime, potvrdila da je taj čovek trpeo odmazdu kao uzbunjivač jer je ukazao na kriminalne veze ekipa Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, "da su čak pet državnih organa preduzeli štetne radnje prema Josifovskom i stavili ga u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja".Najstrašnije od sveg je to što dosad još nisu odbačene ili potvrđene sumnje dr Josifovskog da su lekari namerno puštali da pacijenti umru, kako bi uzeli proviziju od pogrebnika.Josifovski je još 2005. godine posumnjao i prijavio Ministarstvu zdravlja ovu monstruoznu aferu, a u javnost je izašao sa tim godinu dana kasnije, kada je ispitao detalje.Upravo to je bio čas kada je krenula njegova golgota. Uništen mu je život, karijera, baš kao i, kako on navodi za "Blic" život i zdravlje. On je ekspresno bio smenjen 21. septembra 2006. godine, a 26. septembra Tužilaštvo se oglasilo nendaležnim i to pre nego što će komisija Ministarstva zdravlja da utvrdi da je, od 52 intervencije prvog reda hitnosti lekara Hitne pomoći, 16 smrti, najblaže rečeno, nejasno.Potom je Agencija za borbu protiv korupcije podnela je krivičnu prijavu 2011. godine protiv dvojice tadašnjih lekara Hitne pomoći dr Milomira Tufegdžića i dr Zorana Miloševića, koji su potom oslobođeni.Kako je nevedeno u krivičnoj prijavi Agencije za borbu protiv korupcije, ali za period od januara do avgusta 2006. godine, a po prijavi dr Josifovskog, postojala je sumnja da su ova dvojica lekara, dr Tufegdžić i dr Milošević, u dogovoru sa dispečerima Hitne pomoći dobijali pozive da idu kod umirućih pacijenata ili onih kod kojih je smrtni ishod bio izvestan i to bez obzira na to da li su u tom času bili najbliža ekipa adresi s koje je upućen poziv za pomoć.Prijava je podneta i zbog sumnje da su nakon konstatacije smrti preporučivali privatne pogrebnike sa kojima su bili u "poslovnim odnosima".Oni su, prema objavljenim podacima, kasnije oslobođeni svake krivice.Pogrebna ekipa stizala je pre lekaraKako je sve počelo i kako je afera eksplodirala u javnosti i ledila krv u žilama svim građanima seća se dr Josifovski, koji za "Blic" kaže:- Prve moje sumnje pobuđene su kada su građani počeli da dolaze u Hitnu pomoć da se žale zaštitniku prava pacijenata. Govorili su da su zvali Hitnu pomoć za svog teško bolesnog člana porodice, a da je došla pogrebna ekipa pre lekara ili zajedno sa ekipom Hitne pomoći. Dešavalo se, kako su građani pričali, da su pogrebnici bili na vratima neposredno po izlasku lekara iz kuće, kao da su čekali iza ćoška. U pitanju su bili takozvani pozivi prvog reda hitnosti, odnosno kada su pacijenti životno ugroženi - priča za "Blic" dr Josifovski.Prema njegovim rečima, to su stanja srčanog zastoja, kada dolazi do kolapsa cirkulacije i život čoveka je neposredno ugrožen ili već je nastupala klinička smrt.Ministarstvo ćutalo- Dugo sam u urgentnoj medicini. Potpuno mi je jasno da ako promiču minuti, koji su dragoceni i zlata vrede u trenucima kada se odlučuje o životu i smrti, a vi prvo zovete pogrebnu ekipu da dođe, pa onda vi nastupate, onda takvim pacijentima ne pružate pomoć po protokolu urgentne medicine. Te 2005. godine odmah sam uputio svoje sumnje Ministarstvu zdravlja. Ono nije reagovalo - priča dr Josfivoski i dodaje da je potom krenuo u internu istragu u okviru Hitne pomoći.- Naša Služba za analitiku, a koja je pri Stručnom metodološkom centru za edukaciju, imala je sve podatke - radne liste, radne naloge, lekarske izveštaje... Oni su radili analizu svega toga. Istovremeno, molio sam JKP "Pogrebne usluge" da mi pošalju svoje izveštaje kako bih mogao da vidim koji lekar prosleđuje kom pogrebniku informacije o preminulim pacijentima - objašnjava dr Josifovski.Lekari davali vizit karte pogrebnikaKakao on nastavlja, JKP "Pogrebne usluge" je svoje izveštaje pravilo anketiranjem porodica kojima su preminuli članovi i podaci su bili potpuno pouzdani.- Članovi tih porodica navodili su koji im je lekar Hitne pomoći dao vizit kartu pogrebnika. Kada sam uporedio sve podatke, videlo se ko je kad intervenisao od lekara, a sravnjivanjem tih informacija sa izveštajima JKP "Bogrebnih usluga" dolazilo se tačno do toga kome je dispečer prosledio poziv i adresu porodice, gde su lekari intervenisali. U izveštajima su se najviše puta pojavila imena dr Tufegdžića i dr Miloševića - priča sagovornik "Blica".Kako on opisuje, pošto nadležni nisu reagovali, on je rešio da svoje sumnje iznese javno, znajući da će biti smenjen.On kaže da misli da je čitava ta priča počela još dok su Hitna pomoć i pogrebna preduzeća imali sklopljene ugovore 90-ih godina prošlog veka, koji su potom, kada je izbila čitava afera, svi rasknuti i to na poziv načelnice zdravstvene inspekcije Ministartva zdravlja.- Raskinuo sam sve ugovore s privatnicima i tražio da se porodicama, ako zatraže, daje broj JKP "Pogrebne usluge". Traženo je da raskinem i sa njima ugovor. Na moje pitanje kako ću uopšte onda moći da kontrolišem šta se dešava u vezi s "trgovinama smrću", nisam dobio odgvor. Inače, tada je mrtvozornička služba prebačena u DZ "Palilula" - navodi on.Dr Josifovski podseća kada je krenula čitava afera odmah su ga optužili optužili da je uznemirio javnost, ugrozio rad službe Hitne pomoći, kao i da je iz ličnih interesa optužio lekare.- Ekspresno sam smenjen 21. septembra 2006. godine, odmah posle mog javnog istupanja tim povodom. Govorio sam samo analizama utvrđene činjenice da pojedini doktori dobijaju pozive prvog reda hitnosti bez obzira na to da li je neka druga ekipa bliža pacijentu. Oni su najčešće išli na takve pozive, a reanimacije nisu poduzimali, a prosleđivali su privatnim pogrebnicima adrese preminulih. Ništa drugo nisam rekao - navodi dr Josifovski, a o čemu je "Blic" pisao pre dva dana. Prema njegovim rečima, krivični postupak protiv dr Tufegdžića i dr Miloševića pokrenut je po njegovoj prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije 2011. godineHitna pomoć: Doktori više ne rade ovde, niti imamo ugovore s pogrebnicimaSa druge strane, dr Sergej Pantić, pomoćnik sadašnjeg direktora Hitne pomoći, kaže za "Blic" da dr Tufegdžić i dr Milošević ne rade više u toj zdravstvenoj ustanovi, kao i da Hitna pomoć nema ugovore s pogrebnicima.- Dr Tufegdžić je, u međuvremenu, specijalizirao urologiju i zaposlio se u drugoj zdravstvenoj ustanovi, dok je dr Milošević otišao u penziju. Hitna pomoć više nema nijedan ugovor s bilo kojim pogrebnim preduzećem - rekao je on za "Blic".Dr Milomir Tufegdžić, urolog u KBC "Zvezdara", nije hteo da govori za "Blic" kada je čuo o čemu se radi.- Nemojte, molim vas. Ništa. Ne mogu sad. U gužvi sam velikoj - bilo je sve što je on rekao.Do dr Zorana Miloševića, koji je u penziji, nismo uspeli da dođemo.Ispovest dr Josifovskog u današnjem "Blicu"U današnjem izdanju štampanog "Blica" čitajte sve o tome kako izgleda život čoveka koji je, umesto pravde, nakon dugih 13 godina dobio samo puku moralnu satisfakciju, ali i saznajte sve detalje mukotrpnih sudskih procesa kojima je Josifovski svih ovih godina bio izložen.                              

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: bktvnews.com

Link: http://www.bktvnews.com/info/beograd/gradonacelnik-stize-80-e-buseva-u-beograd/204332

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradonačelnik: Stiže 80 e-buseva u Beograd

U narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1.Dodao je da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida.Zoran Radojičić je, gostujući u emisiji "Sedmica" rekao da se trenutno priprema javna nabavka za autobuse."Mislim da je realno da u drugoj polovini sledeće godine imamo te autobuse na našim ulicama", naveo je gradonačelnik.Kada je reč o rekonstrukciji domova zdravlja, Radojičić ističe da se o tome vodi računa i da će se u te svrhe i u narednoj godini ulagati značajna količina novca.Dodaje da u ovom trenutku Domovi zdravlja pripadaju gradu ali da postoji intencija da se prebace na republički nivo kako bi ministar koordinisao celokupnu priču.Gradonačelnik se osvrnuo i na Forum gradonačelnika Centralne i Istočne Evrope i Kine ističući da je to velika prilika da Srbija i njen glavni grad predstave svoje projekte.Izvor: Tanjug/B92        

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: beta.rs

Link: https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/98947-doktori-protiv-korupcije-presuda-u-korist-josifovskog-upozorenje-nesavesnima

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Doktori protiv korupcije: Presuda u korist Josifovskog upozorenje nesavesnima

Presuda Višeg suda u Beogradu u korist uzbunjivača i bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog treba da podstakne utvrdjivanje odgovornosti i sankcionisanje niza činovnika u državnim organima i Agenciji za borbu protiv korupcije zbog nečinjenja, odugovlačenja, prikrivanja i falsifikovanja dokaza, poručili su iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije. "Time će se ujedno biti poslato i drastično upozorenje drugim državnim službenicima, kako je došlo vreme da poverene im poslove obavljaju u skladu za zakonom, pravovremeno i savesno", rekao je u intervjuu za Dnevnik koordinator "Doktori protiv korupcije" Draško Karadjinović. Posle presude Višeg suda, Karadjinović je ocenio i da bi novosadsko tužilaštvo trebalo da pokrene istražni postupak o aferi trgovine listama čekanja za zračenje na Institutu za onkologiju. U pitanju je slučaj doktorke Bojane Bokorov koja je 2009. ukazala na masovnu trgovinu listama čekanja na zračenja obolelih od raka na Institutu za onkologiju Vojvodine. "Ako smo mi, sa skromnim mogućnostima jedne samofinansirajuće nevladine organizacije uspeli da prikupimo dovoljno čvrstih dokaza da Agencija za borbu protiv korupcije posle službene provere konstatuje brojna teška kršenja zakona, onda je jasno da u dubinama fioka tužilaštva i policije ima mnogo više dokaznog materijala", ocenio je Karadjinović. On je podsetio da je doktorka Bokorov, uprkos statusu uzbunjivača i zvanju docenta, izbačena s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a "sve do 2016. i promene u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, na svom radnom mestu radioterapeuta na Institutu za onkologiju Vojvodine trpela je kontinuiranu odmazdu, maltretiriranje i zastrašivanje". Prema njegovim rečima, razlog za ćutanje tužilaštva u tom slučaju mogao bi da bude pritisak bivše pokrajinske vlasti, dok je razlog aktuelnog ćutanja tužilaštva možda u "bežanju od odgovornosti zbog prethodnog nečinjenja i pasivnosti". Karadjinović je kazao i da presuda Višeg suda u Beogradu pokazuje da uzbunjivač danas u Srbiji može da dobije potvrdu od suda, kao i da je bio žrtva progona državnih institucija. "Osim što donosi izvanredno ohrabrenje ljudima koji ukazuju na korupciju i zloupotrebe u organima vlasti, ovakva presuda predstavlja i prve opipljive znake ozdravljenja i konsolidacije srpskog pravosudja posle katastrofalne reforme sudstva iz protekle decenije", ocenio je Karadjinović. On je dodao da se tom presudom, izrečenom u korist uzbunjivača, "daju realni, a ne kao često do sada samo deklarativni temelji za konstituisanje pravne države po evropskim standardima". Borko Josifovski je još 2005. godine ukazivao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, da bi nakon toga bio smenjen, a dve godine kasnije i otpušten. Josifovski je svojevremeno upozorio Ministarstvo zdravlja da pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme i nisu obavljali reanimaciju pacijenata da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori:

Teme: Korupcija

Naslov: Doktori protiv korupcije: Presuda u korist Josifovskog upozorenje nesavesnima

Presuda Višeg suda u Beogradu u korist uzbunjivača i bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog treba da podstakne utvrdjiv?nje odgovornosti i s?nkcionis?nje niz? činovnik? u drž?vnim org?nim? i Agenciji z? borbu protiv korupcije zbog nečinjenja, odugovlačenja, prikrivanja i falsifikovanja dokaza, poručili su iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije."Time će se ujedno biti posl?to i dr?stično upozorenje drugim drž?vnim službenicim?, k?ko je došlo vreme d? poverene im poslove ob?vlj?ju u skl?du z? z?konom, pr?vovremeno i s?vesno", rekao je u intervjuu za Dnevnik koordinator "Doktori protiv korupcije" Draško K?r?djinović.Posle presude Višeg suda, Karadjinović je ocenio i da bi novos?dsko tužil?štvo trebalo da pokrene istr?žni postup?k o ?feri trgovine list?m? ček?nj? z? zr?čenje n? Institutu z? onkologiju.U pitanju je slučaj doktorke Boj?ne Bokorov koj? je 2009. uk?z?l? na m?sovnu trgovinu list?m? ček?nj? n? zr?čenj? obolelih od r?k? n? Institutu z? onkologiju Vojvodine."Ako smo mi, s? skromnim mogućnostim? jedne s?mofin?nsir?juće nevl?dine org?niz?cije uspeli d? prikupimo dovoljno čvrstih dok?z? d? Agencij? z? borbu protiv korupcije posle službene provere konst?tuje brojn? tešk? kršenj? z?kon?, ond? je j?sno d? u dubin?m? fiok? tužil?štv? i policije im? mnogo više dok?znog m?terij?l?", ocenio je Karadjinović.On je podsetio da je doktorka Bokorov, uprkos st?tusu uzbunjiv?č? i zv?nju docent?, izb?čen? s Medicinskog f?kultet? u Novom S?du, a "sve do 2016. i promene u Pokr?jinskom sekret?rij?tu z? zdr?vstvo, n? svom r?dnom mestu r?dioter?peut? n? Institutu z? onkologiju Vojvodine trpel? je kontinuir?nu odm?zdu, m?ltretirir?nje i z?str?šiv?nje".Prema njegovim rečima, razlog za ćut?nje tužil?štv? u tom slučaju mogao bi da bude pritisak bivše pokr?jinske vl?sti, dok je r?zlog ?ktuelnog ćut?nj? tužil?štv? možd? u "bež?nju od odgovornosti zbog prethodnog nečinjenj? i p?sivnosti".K?r?djinović je kazao i da presuda Višeg suda u Beogradu pok?zuje d? uzbunjiv?č d?n?s u Srbiji može d? dobije potvrdu od sud?, kao i d? je bio žrtv? progon? drž?vnih institucij?."Osim što donosi izv?nredno ohr?brenje ljudim? koji uk?zuju n? korupciju i zloupotrebe u org?nim? vl?sti, ov?kv? presud? predst?vlj? i prve opipljive zn?ke ozdr?vljenj? i konsolid?cije srpskog pr?vosudj? posle k?t?strof?lne reforme sudstv? iz protekle decenije", ocenio je Karadjinović.On je dodao da se tom presudom, izrečenom u korist uzbunjivača, "d?ju re?lni, ? ne k?o često do s?d? s?mo dekl?r?tivni temelji z? konstituis?nje pr?vne drž?ve po evropskim st?nd?rdim?".Borko Josifovski je još 2005. godine ukazivao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, da bi nakon toga bio smenjen, a dve godine kasnije i otpušten.Josifovski je svojevremeno upozorio Ministarstvo zdravlja da pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme i nisu obavljali reanimaciju pacijenata da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=10&dd=14&nav_id=1455819

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gradonačelnik: Stiže 80 e-buseva u Beograd - Biz

U narednom periodu Beograd planira nabavku 80 električnih autobusa, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić za Radio Beograd 1.Dodao je da će to značajno znanjiti emisiju ugljen-dioksida.Zoran Radojičić je, gostujući u emisiji "Sedmica" rekao da se trenutno priprema javna nabavka za autobuse. "Mislim da je realno da u drugoj polovini sledeće godine imamo te autobuse na našim ulicama", naveo je gradonačelnik. Kada je reč o rekonstrukciji domova zdravlja, Radojičić ističe da se o tome vodi računa i da će se u te svrhe i u narednoj godini ulagati značajna količina novca. Dodaje da u ovom trenutku Domovi zdravlja pripadaju gradu ali da postoji intencija da se prebace na republički nivo kako bi ministar koordinisao celokupnu priču. Gradonačelnik se osvrnuo i na Forum gradonačelnika Centralne i Istočne Evrope i Kine ističući da je to velika prilika da Srbija i njen glavni grad predstave svoje projekte.Izvor: Tanjug    

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2018

Medij: 24online.info

Link: http://www.24online.info/u-planu-nabavka-80-elektricnih-autobusa/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: U planu nabavka 80 električnih autobusa - 24 sata - Online izdanje besplatnih novina

Podeli Grad Beorgad planira u narednom periodu nabavku ukupno 220 novih autobusa, od kojih će 80 biti električni, najavio je danas gradonačelnik Zoran Radojičić.Električni autobusi će značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida, koji je razlog globalnog zagrevanja i klimatskih promena, koje nas podsećaju da ne smemo da se igramo sa prirodom, dodao je gradonačelnik."Priprema se javna nabavka i realno je da u drugoj polovini sledeće godine imamo te električne autobuse na ulicama", rekao je Radojičić za Radio Beograd.Prema njegovim rečima, jedan od načina da se poboljša javni prevoz u gradu upravo je više autobusa na ulicama.U tom smislu, naveo je da je u planu da se sledeće godine nabavi ukupno 220 novih autobusa, od kojih 80 električnih."Vodićemo racucna da pravimo raspodelu na pravi način. Električni autobusi bi morali da budu usmereni ka centru grada, gde je i najveća zagađenost, ali treba voditi rčuna i o svim prigradskim opštinama, da tamo gde je potrebno, pojačamo linije i saobraćaj", rekao je Radojičić.Izvor:Tanjug    

----------------------------------------------------------