Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 27.12.2018

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: D.D.

Teme: Korupcija

Naslov: Najlošije mišljenje o pravosuđu i policiji

Građani severa Kosova nezadovoljni kvalitetom života

Najlošije mišljenje o pravosuđu i policiji

Beograd - Čak 46 odsto građana na severu Kosova negativno ocenjuje kvalitet života u svojim opštinama, pokazalo je istraživanje Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj - InTER.

Istraživanje je sprovedeno u Leposaviću, severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu, na uzorku od 598 ispitanika.

Istraživanje je pokazalo da se najlošije živi u opštini Leposavić, gde 69 odsto njih ocenjuje da nije zadovoljno kvalitetom života. Nasuprot tome, 76 odsto građana opštine Zubin Potok zadovoljno je kvalitetom života u svojoj sredini.

Kao glavne probleme, građani na severu Kosova ističu nezaposlenost i vodosnabdevanje, ali i bezbednosnu i političku situaciju, visoku stopu kriminala, korupciju, narkomaniju i nepropisno odlaganje smeća. U oblasti infrastrukture najviše nezadovoljstva izaziva kvalitet i dostupnost parking prostora, kvalitet vodosnabdevanja, loša kanalizaciona i putna mreža, dok su naj bolje ocenjena telekomunikaciona mreža i poštanski saobraćaj.

Kada je reč o kvalitetu rada institucija i pružanja javih usluga, građani su najviše zadovoljni radom institucija za brigu o deci u predškolskom uzrastu (obdaništa, vrtići), osnovnim i srednjim školama, a najmanje radom pravosuđa i policije. Pojedinačno po opštinama, građani Zubinog Potoka iskazali su veće zadovoljstvo radom institucija od građana ostalih opština. Naročito se ističe veće zadovoljstvo kulturnim i sportskim sadržajima u ovoj opštini u odnosu na ostale.

Ispitanici smatraju da bi otvaranje novih radnih mesta značajno unapredilo kvalitet života, a takođe, uticalo bi i na manji stepen kriminala, korupdje i narkomanije, kao i na veću bezbednost i slobodu kretanja. Interesantno je istaći da su građani Severne Mitrovice na ovo pitanje dali veći prioritet boljoj bezbednosti, slobodikretanja i suzbijanju stope kriminaliteta u odnosu na otvaranje novih radnih mesta.

Drugi deo istraživanja bavio se stanjem radne snage u opštinama na severu Kosova na osnovu metodologije Međunarodne organizacije rada. Istraživanje je pokazalo da je najviše stalno zaposlenih u javnom sektoru (67 posto), neuporedivo više od onih u privatnom sektoru (29 odsto). Gledano po opštinama, najviše zaposlenih u javnom sektoru je u Zvečanu (86 odsto) i Zubinom Potoku (81 posto), a najmanje u Severnoj Mitrovici (52 odsto). U Severnoj Mitrovici značajan procenat zaposlenih radi u nevladinim organizacijama (10 posto). Najveći procenat zaposlenih u privatnom sektoru (uključujući i poljoprivredu) je u opštini Leposavić, i to 42 odsto.

Kada je reč o visini zarade, najviše zaposlenih (46 odsto) ima mesečna primanja između 20.000 i 40.000 dinara. Mesečnu zaradu između 40.000 i 60.000 dinara ostvarilo je 30 posto zaposlenih, dok je svega 1 odsto onih čija mesečna zarada prelazi 110.000 dinara. Značajan broj zaposlenih (9 posto) ima primanja manja od 20.000 dinara. D. D.

D.D.

Nezaposleni

Kao razlog svoje nezaposlenosti, ispitanici najviše navode penzionisanje, nedostatak radnih mesta, nedovoljan nivo obrazovanja, zdravstveno stanje. Među njima je svega 16,7 odsto onih koji su u prethodnom periodu pokušavali da pronađu posao, ili da pokrenu sopstveni biznis.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: Danas     Strana: 6

Rubrika: Društvo

Autori: D.D.

Teme: javne rasprave

Naslov: KUBUROVIĆ: UJEDNAČITI PRAKSU SUDOVA

KUBUROVIĆ: UJEDNAČITI PRAKSU SUDOVA

Beograd - Ministarka pravde Nela Kuburović posetila je juće radnu grupu koja radi na izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) i izjavila da izmene imaju cilj da se ujednaće prakse kako sudova, tako i javnih izvršitelja u postupku izvršenja. Ona je dodala da jedna od izmena na kojoj rade ćlanovi radne grupe, koja je poćela rad u martu 2018. godine, jeste i uvođenje e-aukcije, koja treba transparentnije da uredi postupak prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku. Kuburovićje izjavila da je Ministarstvo pravde spremno da prihvati veliki deo izmena i dopuna, koje nisu kozmetičke, već suštinske prirode. Ona je istakla da očekuje da će javna rasprava za Nacrtteksta izmena i dopuna ZIO biti organizovana u sedištima apelacionih sudova, kao i da će nakon toga usaglašeni tekst biti prosleđen i relevantnim institucijama na mišljenje. Predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev ocenila je da je Nacrt akta na kome radna grupa već više meseci radi od velikog značaja, kako za opštu, tako i za stručnu javnost, jer izvršenje kao poslednja faza građanskog, sudskog postupka, daje smisao ukupnom sudovanju koje je prethodilo izvršnom postupku. Izradu izmena i dopuna ZIO podržavaju USAID kroz projekat „Vladavina prava" i EU kroz projekat „EU uz pravdu", navodi se u saopštenju. D. D.

D.D.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: Danas     Strana: 14

Rubrika: Bez naslova

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: ZATVARANJE POGLAVLJA 23

ZATVARANJE POGLAVLJA 23

ZATVARANJE POGLAVLJA 23 - Merila za zatvaranje poglavlja 23 su: ažurirati Strategiju

reforme pravosuđa i Akcioni plan za sprovođenje; Jačati nezavisnost, odgovornost, nepristrasnost i profesionalizaciju pravosuđa; Povećati efikasnost pravosuđa; Poboljšati vođenje domaćih procesa u predmetima ratnih zločina; Pokazati validan dokaz o rezultatima u istragama, procesuiranju i konačnim presudama u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, a posebno korupcije na visokom nivou; Pokazati dokaze o jačanju preventivnih mera u borbi protiv korupcije i sprečavanju sukoba interesa; Poboljšati zaštitu manjina; Rešiti pitanja povratka izbeglica; Poboljšati zaštitu Ijudskih prava; U potpunosti sarađivati sa Haškim tribunalom.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: Danas     Strana: 8

Rubrika: Društvo

Autori: J. Diković

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Šabić faktički i dalje poverenik

Skupština Srbijejoš nije potvrdila prestanak mandata

Šabić faktički i dalje poverenik

NAŠA PRIČA

Beograd - S obzirom na to da mu Skupština Srbije još nije potvrdila prestanak mandata, Rodoljub Šabić je faktički i dalje poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Naime, prema članu 31 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, povereniku dužnost prestaje istekom mandata, na lični zahtev, kad navrši 65 godina života i razrešenjem, a „odluku o prestanku dužnosti poverenika donosi, većinom glasova svih narodnih poslanika, Narodna skupština“. Šabiću je 22. decembra istekao mandat, a da bi mu prestala dužnost potrebno je da to potvrdi Narodna skupština, odnosno da o tome donese odluku. Parlament ne samo da Šabiću nije potvrdio prestanak mandata, već nema ni naznaka da će uskoro pokrenuti postupak za izbor njegovog naslednika ili naslednice. Po zakonu, Skupština Srbije većinom glasova svih poslanika bira poverenika na predlog odbora parlamenta nadležnog za informisanje.

Civilni sektor poslao je juče zahtev Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije da im odgovori da li je pokrenut postupak izbora poverenika, ko su mogući kandidati, te da se javno objave njihove biografije.

„Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama. Da podsetimo, prošlo je mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izhor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću“, navodi se u zahtevu, koji su potpisali Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Komitet pravnika za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Srbija je nedavno dobila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji donosi značajne promene i počinje sa primenom za devet meseci. Imajući u vidu na koji način vlast bira predstavnike nezavisnih institucija, postoji mogućnost da novi zakon počne sa primenom, a da Srbija i dalje bude bez poverenika. Šabićev rad u prethodnih 14 godina, odnosno, dva mandata, obeležile su tri vlade i više od 90 odsto rešenih pritužbi građana.

  1. Diković
  2. Diković

Ko može da bude poverenik

„Za poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja Ijudskih prava. Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, kojejezavršilo pravnifakulteti ima najmanje deset godina radnog iskustva. Poverenik ne možebiti lice koje obavlja funkciju ili jezaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci. Poverenik se bira za vreme od sedam godina. Isto lice može biti birano za poverenika najviše dva puta", piše u Zakonu.

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Dijalog

Autori: Snežana Čongradin

Teme: Korupcija

Naslov: Mirza i Davor - revolucionari

Mirza i Davor - revolucionari

Sneiana Čongradin

BELI LISTIC

Pamet nacionalističkih i diktatorskih režima precenjena je u ovdašnjim prilikama. Ne računa se na njihovu gjupost koja proizilazi iz nečovečnosti i neljudskosti svojstvene njihovim ratno huškačkim i duboko koruptivnim svojstvima. Tako se pogodilo da u Srbiji i Republici Srpskoj „linč, silovanje, nasilje" od strane vlasti izazove i izvede na ulice više desetina hiljada građana. Istovremeno. Poput intervencije neke više, pravdoljubive sile, koja, razume se, ne postoji sama po sebi, nego se gradi. U Srbiji uz pomoć nekolicine entuzijasta nespremnih na odustajanje a okupljenih u pokretima poput Ne da(vi)mo Beograd i ostalih njima sličnim lokalnim inicijativama, a u drugoj „državi“ veliko srpske inspiracije, čini se, usled očiglednosti brutalnosti i pljačke koju režim Milorada Dodika unazad duže od decenije sprovodi. Režimi Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, zasnovani na pljački i korupciji, svoje uporište pronalaze isključivo na mržnji običnih ljudi drugih nacionalnosti i vera. A, kako im vladavine traju, suština mafijaškog karaktera njihovih vlasti zasnovana na principima zaštite svojih ljudi naspram većine građana kojima vladaju i od kojih otimaju i to malo novca koje kao najsiromašniji narodi na evropskom du imaju, neizostavno počinje da se ispoljava u svom punom zanosu i „sjaju“.

Autorka ovih redova, igrom slučaja, zatekla je očeve dvojice ubijenih dvedesetjednogodišnjaka u Bosni i Hercegovini, na istom mestu. Otac onog čijeg je sina ubio režim u Sarajevu, došao je da dočeka iz pritvora oca čijeg je sina ubio režim u Republici Srpskoj. Sedeo je sa čovekom koji se punim srcem, kako sam kaže, borio za postojanje RS. Genocidne tvorevine, nastale na brutalnom ubijanju i proterivanju svih onih koji nisu imali nacionalno određenje - Srbi. Otac ubijenog Dženana iz Sarajeva rekao je tom prilikom Danasu da se najbolji i najčvršći most sa Banjalučanima gradi upravo ovako - pronalaženjem zajedničkog interesa sa Srbima kojima je vlast entiteta RS ubila sina i neće to da prizna. Njih dvojica, Mirza i Davor, očevi ubijene dece od strane korumpiranih, mafijaških režima, sklopili su dogovor o neodustajanju dok se ubice njihove dece ne privedu pravdi.

Odavno je jasno da nas u regionu ista zla sila pokorava. To je sila koja je zapravo veoma neinteligentna, surova, primitivna. A kojoj građani, uveliko onemoćali od tih istih pljačkaških i zločinačkih režima, pripisuju veću ingenioznost nego što se uopšte u njihovim svojstvima može zamisliti. Reč je, međutim, o sili koja pada, samu sebe urušava, kojoj nema spasa i kojoj će suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi. Postratna tranzicija, sa političarima na vlasti koji su bili direktni učesnici ili su posle rata postali podržavaoci ratnozločinačkih režima na prostoru bivše Jugoslavije, moraju izgleda da padnu dva puta. Dva puta da se potvrde i kao zločinci, i kao lopovi koji su stekli svoja bogatstva na smrti i propagiranju samoubistva sopstvenog naroda.

Stoga je, recimo, gubitak ta dva mlada života, neprocenjiva i nikome poželjna tragedija, signal da na ovim prostorima nije moguće ubiti sav život i ljudskost, bez obzira na sve ono što se dogodilo i sve žrtve najbrutalnije ratne propaganda koja je obeležila noviju istoriju, posle Drugog svetskog rata i Hitlerove nacističke Nemačke.

Otac Davida Dragićevića, klinca kojeg su ubili Dodikovi panduri, toliko je snažan da je u stanju da samo dan nakon hapšenja, a tokom razgovora sa autorkom ove kolumne, susrevši pogledom načelnika MUP, podvikne mu: „Gotovi ste, jarani, gotovi ste!“ Tek je izašao iz pritvora gde su ga smestili jer je na ulici tražio pravdu za svog ubijenog sina. Pored njega je sedeo Mirza, čovek na osnovu čije negacije nacionalnog i verskog identiteta je Davor učestvovao u građenju RS. On mu je trenutno najbliži prijatelj u borbi protiv ubica njegovog sina, kojeg je ubila vlast za čiju vladavinu se borio, jureći Mirze da ih ubije i protera sa teritorije RS. Isti slučaj važi i obrnuto.

Razume se da je Aleksandar Vučić iz Beograda brže bolje, nakon brutalne intervencije policije Milorada Dodika u Banjaluci protiv dece i starih, izleteo sa izjavom da on nema veze sa tom brutalnošću. Shvatio je da taj pionir srpske ratno-zločinačke politike da je kompas korumpiranih režima zasnovanih na nacionalističkoj mržnji, izgubio orijentir. lako je u samo nekoliko meseci unazad na najdirektniji način inspirisao svojim izjavama i postupcima nasilje zbog političkog neslaganja i protivljenja njegovoj vlasti.

? Odavno je jasno da

nas u regionu ista zla sila pokorava. To je

sila koja je zapravo veoma neinteligentna, surova, primitivna. A, kojoj građani, uveliko onemoćali od tih istih pljačkaških i zločinačkih režima, pripisuju veću ingenioznost nego što se uopšte u njihovim svojstvima može zamisliti

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: NIN     Strana: 38,39

Rubrika: 25. Minut

Autori: Sandra Petrušić

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Podrivač autoritarnog sistema

Rodoljub Šabić

Podrivač

autoritarnog sistema

Tokom skupštinske rasprave upri-

ličene povodom donošenja Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović podneo je amandman koji nije bio nalik naprednjačkim amandmanima poput onih da „usvajanjem zakona o tkivima podižemo avioindustriju Srbije“, već se odnosio na Rodoljuba Šabića. Reagujući na član 3 („ćelija je pojedinačna ljudska ćelija...“), objasnio je da u Srbiji postoji institucija poverenika za informacije od javnog značaja, ali da ona više nije „nezavisan i samostalan državni organ“ jer je na njenom čelu političar koji radi „za novac građana Srbije“.

Naravno, predsedavajući mu nije isključio mikrofon uz opasku da su poslanici dužni da se drže teme, jer se ponadao da će saznati kako Šabić državne pare troši na kloniranje ljudi ili preprodaju ljudskih organa, a to bi možda i moglo da ima veze sa članom 3. Nije imalo. Umesto toga javnost je iz pouzdanog izvora saznala da je poverenik potrošio 33 miliona dinara „budžetskog novca“ na finansiranje sumnjivih lica preko sumnjivih ugovora o delu i da je jedan od njih zaključen i sa „Draganom Rajić Pozderac, suprugom Jasminka Pozderca koji je inače poznat kao dobavljač para Vuku Jeremiću preko ambasade iz Katara“. Takođe da je na devet službenih putovanja u inostranstvo potrošio 1.350.561.000 dinara, a da je Medija centru gde „inače brutalno napada ministre, narodne poslanike,

Kada su urušene sve nezavisne institucije i kada je poverenik ostao jedini koji je smeo i hteo da obavlja svoj posao, SNS ga je predstavio kao plaćenika stranih službi. Nema veze što dokaze o tome nije našla ni BIA, ni VBA, ni MUP, a tražili su ih

iznosi neistine, kleveće sopstvenu državu“ dao 207.430 dinara... Bilo je tu još mnogo uvreda i mnogo cifara, dovoljno da Državna revizorska institucija (na zahtev poverenika) ispita finansije i zaključi kako je sve rađeno u skladu sa zakonom.

To znači da je Šabić novac građana odgovorno trošio za razliku od Martinovića koji nije – zloupotrebio je resurse Narodne skupštine da bi klevetao nevinog čoveka. I umesto da uputi izvinjenje, oslonio se na svoju partiju i njenu nesebičnu pomoć u promovisanju Šabića u državnog neprijatelja broj 1. Tih dana SNS-u to nije bilo teško, upravo je vodila akciju da sve koji nisu obožavatelji lika i dela njihovog lidera proglasi za „podrivače nacionalne bezbednosti“, jedan više ili manje – nije bitno. A onda je Martinović ponovo lično poentirao retoričkim pitanjem „kada će Šabić prestati da otvoreno radi protiv svoje države, protiv njenih interesa i protiv interesa srpskih obaveštajnih službi, jer ne prima platu od tih stranih službi, nego iz budžeta Srbije“.

Efektno, ali gde smo stigli kada vlast dozvoljava sebi da etiketira kao izdajnika državni organ koga postavlja i razrešava Skupština?

„Gde smo stigli sve je očiglednije. Raskorak između onoga što stoji u Ustavu i zakonima ove zemlje i onoga što se događa u stvarnosti je veliki i rastući. To je indirektna posledica političkog koncepta koji se uspostavio kao dominantan, a koji volju pretpostavlja pravu. I procesi u državi i društvu se odvijaju i odluke donose mnogo više u skladu sa famoznom ’političkom voljom’ nego u skladu sa Ustavom i zakonima. Ne mislim da je način funkcionisanja države i društva koji potcenjuje značaj principa ustavnosti i zakonitosti primeren državi 21. veka, naprotiv, mislim da je izvor pravne nesigurnosti i ugrožavanja ljudskih prava. Paradoksalan je i način na koji se to što se dešava opravdava. Glavni ’argument’ je navodno volja naroda, odnosno pobeda na izborima. Pri tome se zaboravlja na, bar u pravnoj državi, nezaobilaznu stvar. Pobeda na izborima nesporno legitimizuje neku političku strukturu da vodi javne poslove, ali je ne legitimizuje za kršenje Ustava i zakona. Međutim, oni koji misle drugačije, a taj koncept je, kao što rekoh, trenutno dominantan, svakog ko upozorava na to da se zakoni moraju poštovati, doživljava kao protivnika, pa čak i kao ’državnog neprijatelja’. Za njih je to logično budući da identifikuju svoje interese (stranačke, grupne, lične) sa državnim“, kaže Šabić.

Upravo zbog stava da se zakon mora poštovati naprednjaci su poslednjih godina preživljavali ozbiljnu agoniju svaki put kada bi se oglasili nezavisni kontrolni državni organi (dok je ta vrsta institucija još uvek postojala u Srbiji), tako da su odmah ukinuli svoju zakonsku obavezu da u parlamentu raspravljaju o izveštajima ovih tela. Šabiću je uz to onemogućen pristup javnom servisu (pre četiri godine je poslednji put gostovao, ali je RTS uredno prenosio naprednjačka saopštenja u kojima je po pravilu isticano da se „Šabić bavi jeftinim političare-

Upravo zbog stava da se zakon mora poštovati naprednjaci su preživljavali ozbiljnu agoniju svaki put kada bi se oglasili nezavisni kontrolni organi

njem, paušalnim i redovno tendencioznim ocenama stvarnosti“), ali i mogućnost da se kvalitetno bavi svojim poslom. Od 230 neizvršenih naloga, koje je tokom svog mandata uputio vlasti, čak je 200 iz perioda aktuelne. A kada su jedna za drugom urušene sve nezavisne institucije i kada je poverenik ostao jedini koji je smeo i hteo da obavlja svoj posao, stvari su postale mnogo gore po njega. A i po nas. Dovoljno je samo da se setimo skrušene Maje Gojković, koja je zloupotrebljavajući skupštinsko vreme, obavestila naciju o agoniji koju je tog jutra morala da prođe: „Radni dan mi počinje tako što poverenik Šabić daje intervju kako će se kandidovati za gradonačelnika i priča o politici. Pa gde je tu moral?“ Ne, ne, nikako tu nema morala, posvedočio je i Pink uz najavu: „Ovaj čovek je provaljen: Gojković pozvala Šabića da podnese ostavku i krene u kampanju za mesto gradonačelnika Beograda.“

Baš kao što ni u jednom intervjuu nije najavio da će se kandidovati, nije krenuo ni u kampanju. Ali SNS jeste. Ovaj čovek nije kandidat za gradonačelnika, on je izdajica srpstva koji se protivi čak i tome da se nad Beogradom zavijori srpska zastava. Zanemarujući činjenicu da se Šabić nije protivio zastavi već jarbolu vrednom 200 miliona, Vučić je rekao: „Oni koji ne rade ništa uglavnom znaju sve da kritikuju, a pojma nemaju o čemu pričaju... Ne znam zašto nekome smeta srpska zastava“. Pa zato što „brani Šiptare“ a ne Srbe, odmah je uskočio Informer sa prigodnim naslovom i pojašnjenjem da se otkrilo „za koga on radi“.

Dakle, ne baš direktno, ali ipak dovoljno razumljivo, šef svih oružanih snaga u zemlji je osporio Šabićev patriotizam, dok je šef SNS-a u parlamentu to uradio bez uvijanja – radi se o nekom ko sarađuje sa stranim službama i radi protiv interesa zemlje. To je već ozbiljna optužba i zahteva hitnu reakciju i ozbiljnu proveru. Ali, Šabić je proveren i to ne jednom već tri puta (tačno onoliko koliko se puta Vučić poljubio sa Trampom). Zakon o tajnosti podataka predviđa, kao uslov za pristup poverljivim, tajnim informacijama i dokumentima, sprovođenje odgovarajućih bezbednosnih provera, a za vrstu sertifikata koju poverenik poseduje i koje se odnose na „državne tajne“ ona je izuzetno rigorozna. Podrazumeva proveru svih relevantnih podataka iz života proveravanog najmanje 10 godina unazad i zajedno je vrše BIA, MUP i VBA. Poslednju takvu Šabić je uspešno prošao pre nekoliko meseci.

„Zato ničim nisu argumentovane optužbe Martinovića i sličnih i nisu vredne komentara. Ali bio bi zanimljiv, tragikomičan ’eksperiment’ da zamislimo da ti likovi govore istinu. Jer, to bi značilo da su naše bezbednosne strukture tri puta u šest godina, nakon sprovedene posebne provere, davale najvredniji bezbednosni sertifikat ’državnom neprijatelju’. To bi značilo da su svi totalno nesposobni, a i više od toga, da nam država i nije država već cirkus“, kaže Šabić.

Jedno je sigurno – cirkus će se nastaviti. Mandat Rodoljuba Šabića je istekao 22. decembra, a funkcija i sertifikat će verovatno otići u sigurne ruke nekog donatora SNS-a poput aktuelnog direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Koji, naravno, neće biti državni neprijatelj, tako da će Šabić tu titulu i dalje moći da nosi. D A L I B O R D A N I L O V I Ć

SANDRA PETRUŠIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: NIN     Strana: 6

Rubrika: Bez naslova

Autori: D. Nikoletić

Teme: Korupcija

Naslov: Ćulibrku nagrada „Verica Barać“

PRIZNANjE SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ZA 2018. GODINU

Ćulibrku nagrada „Verica Barać“

Malo je ličnosti u srpskoj javnoj sferi sa

aurom beskompromisnosti prema pritiscima režima, ogrezlog u beščašće, kakva je bila Verica Barać. Stoga je nagrada po njoj nazvana, a koju od njene smrti dodeljuje Savet za borbu protiv korupcije, posebna čast za svakog dobitnika.

Ovogodišnji laureat, glavni i odgovorni urednik NIN-a, Milan Ćulibrk, smatrao je da nagrada nije samo njegova, već je priznanje podelio sa redakcijom, sa kojom deli i rizike širenja istine. Manjak oglasa u novinama samo je jedna od posledica nezavisnog izveštavanja, istakao je Ćulibrk. Dodajući da bi bio srećniji da je nagradu dobio neko iz sudstva, tužilaštva ili policije, neko od nadležnih da pravdu sprovodi, jer to bi bio znak da se država malo opametila. Ovako, i sudeći po dosadašnjim dobitnicima, mahom novinarima i karikaturistima, kvar sistema se samo uvećava, dok je popravka u domenu donkihotovske borbe protiv vetrenjača. Ali, što nas je više, raskrinkavanje laži, utaja, krađa, pronevera, nasilništva prema glasnim pojedincima, biće delotvornije. D. Nikoletić

  1. Nikoletić

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: NIN     Strana: 16,17

Rubrika: U fokusu

Autori: Dragana Nikoletić

Teme: Korupcija

Naslov: Duhovnik pod unakrsnom vatrom

Duhovnik

pod unakrsnom vatrom

Možda niko nije bio tako surovo i brutalno satanizovan zbog javno iznetog mišljenja kao iguman manastira Visoki

Dečani, na krajnjem jugozapadu Kosova i Metohije

On je „deo sistematskog plana

agenturnih mreža koji de facto štiti punu kosovsku nezavisnost“. On je „šiptarski patriota, neprijatelj podele Kosova“... od koga nam „gori neprijatelj i ne treba“. On se „zalaže da Šiptari dobiju sve, a mi ništa“.On „svakodnevno pljuje državu Srbiju po društvenim mrežama“ i ubrzo će doći dan kad će „sav njegov bezobrazluk da ispliva“. On radi „u interesu CIA, a protiv Srba“, i tako „bruka mantiju“.

„On“ je arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, na krajnjem jugozapadu Kosova i Metohije. Autori brutalnih diskvalifikacija koji stvaraju atmosferu mržnje i hajke, predstavnici su vlasti i prorežimski, s vrha orkestrirani mediji. Cilj im je da stvarnost načine crno-belom, da svet(l)im proglase sadašnje vlastodršce, a silama tame – svaki disonantni glas. Pa stoga posežu i brukanju mantije, manipulišući istinom, logikom i osećanjima naroda.

Da li se Janjiću na navedeni način sugeriše da treba da skine monašku rizu, kako bi imao pravo da iskaže mišljenje onih sa kojima deli svakojake muke i nevolje? Da se pobuni protiv propagande modela „rešenja za Kosovo“, zamene „svojih za svoje“, u kojoj će Srbi južno od Ibra najviše ispaštati? Jer, bože moj, na monahu nije da se „meša u politiku“, kako alni scenario nasilja, što može da povuče krvoproliće do kolena.

Ima o tome ko da brine, onaj ko taj plan osmišljava. A Janjića „treba razrešiti“, ili, još bolje, medijski raščerečiti, kako ne bi i dalje sejao klice sveobuhvatnog sagledavanja situacije.

Međutim, „nije njemu apel protiv etničke podele Kosova” prvi ispad „na štetu naše“, a u korist „lažne Tačijeve države“. On je još davne 1999, pri poseti Madlen Olbrajt manastiru Gračanica, tadašnjoj državnoj sekretarki SAD „držao kišobran“ i već tada se „istakao“ kao opasnost po Srbiju. Ako ne i godinu ranije, kada je izjavljivao da bi bio srećan kada bi u Hagu video Miloševića, Karadžića i Mladića. Tvrdeći da bez pravde nema ni mira, baš se zamerio pravim patriotama.

Baš kao i kad je tviter-objavom reagovao na reči Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, inače, autorke „lažnih haških optužnica protiv srpskih heroja“, kako su je opisivali ti huškački mediji. Da se čitaoci ne bi mučili da sami tumače njene reči, ova glasila nisu ni prenela sadržaj koji je Janjić komentarisao kao „korektna zapažanja“.

Tako su u senci hajke na Janjića ostali navodi Biserko, da „Vučić i Tači idejom o podeli teritorija, priželjkuju Nobelovu nagradu za mir“, a da se „obični“ žitelji centralnog Kosova srpske nacionalnosti plaše da će njihova sudbina biti žrtvovana, po pronobelovskom scenariju. Jer, takvim medijima je stalo samo do Vučićevog „ugleda“, koji Janjić skrnavi primedbom da„ režim srlja u tragediju“.

Prepisujući jedni od drugih (a možda i iz saopštenja), i uvek dodajući nešto svoje da zaokruže „pravu sliku“ o Janjiću, ti, zapravo pi-arovi vlasti zađu i u „istraživačko novinarstvo“, rovareći po arhivama i transkriptima. Pa iščačkaju i Janjićeva ukazivanja na „prekomernu upotrebu sile“ Miloševićevog režima, kao ključni element za razvoj separatističkog pokreta Albanaca. Onda mu natrljaju na nos to što je ispovedio da je u Prekazu, u martu 1998, u jednoj od „strateških akcija“ tadašnje vlasti, ubijano za opomenu.

Pa je, pored Adema Jašarija, osnivača i vođe OVK, likvidirano i oko 40 osoba iz njegove porodice. Uključujući i 18 žena i desetoro dece mlađe od 16 godina, koji se, po Janjićevoj oceni, nisu listom mogli nazvati teroristima. Posledice slika krvavih leševa što su obišle svet, bile su teške, ali i očekivane, po Janjiću. Oružana pobuna Albanaca je eskalirala, od hajdučke, do usmerene i na civilno stanovništvo.

Da je pravi Srbin, po meri ove vlasti, Janjić bi ćutao, ili bi veličao srpske vojne uspehe, bez obzira na „mantiju“, u službi (pravoslavne) duše. Ne bi pominjao ni preduslove naoružavanja Albanaca - korumpiranost (tadašnjih) vlasti na Kosovu, „Miloševićevih gubernatora“, koji su reketirali albanske biznismene,

Zbog toga što se drznuo da dirne oca nacije, Janjiću se u stvari sugeriše da treba da skine monašku rizu, kako bi imao pravo da iskaže mišljenje onih sa kojima deli svakojake muke i nevolje

ulažući mito u kampanju SPS-a. A ova stranka u znamo već šta.

Da je pravi Srbin, a ne „sin Hrvatice“, Janjić ne bi „blatio“ svoj narod, makar i u najgoroj inkarnaciji. Da je pravi monah, skrušeno bi se molio Bogu, a ne apelovao na mrvicu zdravog razuma.

Ali, „on je grešan”, mnogo i teško, i zato što je „za Vaskrs 2013, ugostio šeficu lažne države Kosovo Atifete Jahjagu u Dečanima, dok je sa jednim od bivših šefova OVK Agimom Čekuom otvorio most kod manastira“, kako su nizali prorežimski mediji. Očigledno skloniji opciji da tog mosta i ne bude.

Ali, gde je Janjiću bila pamet kad

je (2006), u razgovoru sa tadašnjim glavnim prištinskim pregovaračem Bljerimom Šaljom, izrekao da je nezavisnost Kosova sigurno cilj Albanaca, a da je on sam Albanac, isto bi želeo? Sigurno ne u pokušaju razumevanja druge strane kako bi se lakše došlo do zajedničkog sutra, već u tendencionalnom „podržavanju Kosova“, kako su naglasili ti dušebrižnički mediji.

Nema sumnje, Janjić je „veleizdajnik“, jer, njemu su „za sve krivi isključivo Srbi“, od započinjanja rata na Kosovu do pokušaja stvaranja Velike Albanije. „Samo mu NATO, Haradinaj, Tači i Čeku nisu krivi, pošto su igumanu Dečana oni očigledno najbolji drugari!“, obaveštavaju nas „žuti“ napisi. Zaključujući da nema kraja njegovom „ludilu i bezobrazluku“.

Janjić je, biće, ipak najviše „preterao“ drznuvši se da dirne i u oca nacije, tvrdnjom na Tviteru da je „predaja najvećeg dela KiM državni projekat“, na temelju ideologije Dobrice Ćosića. Po kojoj je Kosovo – kancer, a ne srce Srbije, pa bi režim, sledeći te ideje, sad da „natera srpski narod da sam sebe amputira referendumom“.

Nepotrebno je tumačiti ko ovde ima bolji pregled stanja na KiM, ko je ostrašćen, a ko ukazuje na nuždu da se situacija sa svih strana sagleda. Ti isti koji diriguju hajkama, nemaju pojma ni kako je voziti se gradskim prevozom, a kamoli kako se oseća narod na Kosovu. Ili znaju, ali ih ne zanima, fokusirane na targetiranje „neprijatelja“.

DRAGANA NIKOLETIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 27.12.2018

Medij: Vreme     Strana: 8,9,10,11,12,13

Rubrika: Intervju

Autori: Jelena Jorgačević

Teme: Korupcija

Naslov: BEZ JASNOG UVIDA U SOPSTVENE VREDNOSTI

BEZJASNOG UVIDAU

SOPSTVENE VREDNOSTI

“Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne

pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo”

a tri i po godini koliko je na čelu

a tri i po godini koliko je na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti, stiče se utisak da je Vladimir Kostić uspeo da oživi Akademiju, da je učini prisutnom u javnosti na jedan drugačiji način. On lično ne preza da iskaže svoj stav, ali ne pretenduje da ga nametne.

Razgovaramo o društvu i različitim aspektima, o ljudima koje Srbija ne prepoznaje, o razgrađenim institucijama, o obtikama na njen razovanju i zdravstvu, o ulozi SANU i kritikama na njen račun, o patriotizmu i dobroti o kojoj prečesto ćutimo. Intervju započinjemo pitanjem o ulozi pojedinca u ovdašnjem društvu i može l ion išta da učini. “Nisam siguran da se odruštvu uopšte da smo že govoriti. Čini mi se da smo već dugo samo skup usamljenih pojedinaca zabavljenih sopstvenim jadom, pomalo zaboravljene solidarnosti i empatije, eventualno zbijeni u manje i gotovo po pravilu nepovezane grupe. Kao da su pripadanje partiji (naravno prevashodno onoj na vlasti, neretko samo formalno i koristoljubivo) i navijačkim grupama dve jedine preostale mogućnosti socijalnog povezivanja i zadovoljenja potrebe za pripadanjem. Možda nisam dovoljno obavešten, ali se neretko iznenadim povremenim proplamsajima iskazivanja integriteta i otpora pojedinih staleških udruženja (mi lekari se teško možemo pohvaliti time), a ja, nekako laički, verujem da je razjedanje i proterivanje kompetentnosti i profesionalnosti, tako drago svakoj vrsti populizma, najbrži put za destrukciju nekog društva”, kaže Vladimir Kostić. “VREME”: Koliko na društvo može da utiče i da ga usmerava predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti?

VLADIMIR KOSTIĆ: Što se tiče mogućeg uticaja ili usmeravanja od strane nekoga ko je predsednik SANU, ja bih upravo to pokušao da izbegnem – odakle pravo bilo kom predsedniku, a pogotovu meni, da sa visine paternalizma usmerava ili instrumentalizuje svoj uticaj. Uvrh glave, privilegija koju mogu da prihvatim jeste da, slično drugim osobama u uporedljivim pozicijama (odnosi se potencijalno i na sve članove SANU), nešto češće imam prilike da kao zabrinuti građanin, izbegavajući ideološku i političku ostrašćenost, ukažem na stvari za koje mislim da su važne... Sada, nakon skoro četiri godine

Intervju: Vladimir Kostić, predsednik SAN na mestu na kome sam, mislim da me je u javnosti bilo nezasluženo mnogo, a da mi efekti sliče udaranju prutom po vodi. Šta je za vas patriotizam?

Sve defi nicije na koje sam nailazio, a posebno one koje istrajavaju na preciznoj razlici između patriotizma i nacionalizma (da ne govorim o još strašnijim “izmima” nizvodno) nekako su mi preuske, a lično nemam predznanja da bih se usudio da sam ponudim defi niciju patriotizma. Međutim, mogu da ponudim svoje iskustvo: ono što znam je da volim ovu sredinu (prihvatam da su mnogo veće patrioti od mene oni koji su slobodno, svojom voljom izabrali ovu zemlju i narod; ja sam je dobio rođenjem, u tome nema moje zasluge, ali ni najmanjeg osećaja osujećenosti tipa “eh, da sam rođen negde drugde” – takvi i ne pretpostavljaju gde su sve mogli da se rode) i da volim ljude u njoj (da parafraziram velikog Aleksandra Popovića da je lako voleti velike i uspešne narode, ali da treba voleti ovaj svoj mali i siromašni narod, pogotovo što sam njegovim manama verovatno i sam doprineo), da je ovo mesto koje sam izabrao da u njemu provedem život, jer su mi tu koreni koji me ne vezuju bezuslovno, ali mi defi nitivno znače, konačno, jer su mi tu, svojom odlukom, deca, unuke i unuci, moji prijatelji... Ta moja ljubav i te moje odluke nisu bile busija iza koje sam se sučeljavao i stajao naspram drugih – naprotiv, zbog njih sam lakše komunicirao, ulazio u takmičenja i poređenja, osećao se građaninom sveta. Gajim iluziju da sam nastojao i u ponečemu uspeo da u tom svom izboru bar malo poboljšam okolnosti koje su me okruživale, ali i da izreknem svoje zamerke i mišljenja toj sredini (bez obzira da li sam na kraju krajeva, bio u pravu ili ne), koje nisu uvek bile prihvatljive kolektivnom uhu. Ukratko, to je moj intuitivni doživljaj patriotizma. Voleo sam Kišove reči da je “nacionalizam, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti...” Danas, rizikujući da me, iako ne mrzim nikoga, nazovu nacionalistom, u ovom novom dezorijentisanom varvarstvu nisam više siguran da je paranoja u toj meri deplasirana, kako tvrdi literatura.

U svom primarnom poslu, sigurno možete da svedočite koliko je važan odnos poverenja između pacijenta i doktora. Kako vidite u našem društvu odnos poverenja građanina prema institucijama i prema autoritetu kao takvom?

Kao što rekoh, imam utisak da smo u dugom vremenu iza nas postali društvo atomiziranih i načelno suprotstavljenih pojedinaca, u kome je svekoliko nepoverenje više izraz pameti i iskustva nego socijalne psihopatologije. Niste li i sami bivali nepoverljivi ukoliko bi kelner u kafani ili prodavac u radnji bio naglašeno ljubazan? Na tom opustošenom prostoru preostaju još samo “burazeri” različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Ova atmosfera koju sam prebojio crnom bojom prelila se i na delikatan odnos bolesnika i lekara – taj odnos nije isti kao odnos koji pamtim sa početaka moje karijere, ali da od toga sada ne pravim posebnu paradigmu.

Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u “društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju”, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo! Depresivni starac u meni predlaže da za početak počnemo da poštujemo znak zabranjenog pušenja – predlog koji se odnosi i na predlagača. U javnosti se neretko čuje kritika na račun, recimo, Srpske pravoslavne crkve ili baš Srpske akademije nauka i umetnosti da su okoštale, da ne “čuju” potrebe sadašnjosti, da su zatvorene... O čemu se tu radi? SANU ne može da očekuje da ne bude stalno procenjivana od grupa i pojedinaca, dobronamernih, ali i nedobronamernih. Nažalost, ima i potpuno ravnodušnih. Međutim, u postčinjeničnom vremenu u kome se istine kreiraju, umesto da se traže i prepoznaju, percepcija

postaje veoma neprijatan fatum, ona je neka vrsta društvenog arbitra i neretko prokletstva, poput blogerske mrzovolje “ma ti starci ništa ne rade i na našoj su grbači” (mene posebno vređa ono “starci”). Čini mi se povremeno da su u Srbiji uloge odavno podeljene, da su zadati profi li institucija nepromenljivi ili teško promenljivi, a u lične karte pojedinaca koji promiču javnim prostorom upisani su svi “osobeni znaci” na osnovu kojih ćemo ih rušiti u blato kad ustreba. Tako da je veliki broj kritika upućenih SANU delom posledica potpunog ili delimičnog nepoznavanja njenog rada, a delom oslanjanja na okamenjene predrasude u defi nisanju naše kuće. Za mene je bilo veliko iznenađenje kada su najveću ljutnju i reakcije, i to na svim stranama, izazivali naši pokušaji da izađemo iz klišea. Ljutito su nam se unosili u lice upozoravajući nas da su uloge odavno podeljene, i da svaki drugačiji iskaz bitno remeti život jedne sredine koja je svikla na komoditet stereotipija (kakve veze ima što stereotipije nemaju dodir sa istinom?). Tako je zavisno od političke i ideološke polarizacije tih stereotipija SANU istovremeno optuživana da je “zastarela, nacionalistička i konzervativna institucija” i “antisrpska soroševska ispostava”, sa zajedničkom upitanošću o opravdanosti njenog postojanja, pošto bi nakon 178 godina naravno svi znali da naprave bolju i prihvatljiviju Akademiju. Tako sam i sam optuživan da sam istovremeno učestvovao u nekontrolisanom otvaranju i “estradizaciji” SANU, ali i u njenoj “pasivizaciji”. I koliko usputni i površni šamari frustriraju, utemeljena kritika i predlozi su nam dobrodošli (nije da smo ovako sujetni i u jesen svojih života presrećni zbog njih, ali, verovali ili ne, oni ne završavaju u korpi za otpatke).

Sve nacionalne akademije sveta (da upotrebim pretencioznu nomenklaturu, “novi svetski poredak” ne voli predznak “nacionalna” i sistematizovano se obrušava na njega) imaju senku konzervativnosti i tradicionalizma (da li je to deo “okoštalosti”? – ja na kraju krajeva mislim da je takva pozicija zapravo dobra kao izvestan korektiv), o “potrebama sadašnjosti” nismo ni kao društvo seli da razgovaramo (da li su te potrebe homogene?), a činjenica je da me je više ljudi ispred SANU pitalo da li se sme, da li je moguće ući u zgradu. Evo da grupno odgovorim: da, čak je i poželjno! A onda nas informisani kritikujte!

Na početku razgovora ste kazali kako vam se čini da vam efekti sliče udaranju prutom po vodi. Govorite o kritikama na račun SANU i na vaš račun... Jeste li očekivali kada ste došli na čelo Akademije da će biti drugačije? Jeste li razočarani nečim?

“Voleo sam Kišove reči da je ‘nacionalizam, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti...’ Danas, rizikujući da me, iako ne mrzim nikoga, nazovu nacionalistom, u ovom novom dezorijentisanom varvarstvu nisam više siguran da je paranoja u toj meri deplasirana, kako tvrdi literatura”

Bio bih veoma nepravedan ako ne bih rekao da sam za ove četiri godine upoznao jedan broj brilijantnih ljudi koji su gotovo anonimni. I to je nešto što me čini neraspoloženim. Srbija zapravo nema uvid u geografi ju sopstvenih vrednosti. Gledao sam intervju sa pokojnim akademikom, našim fi zičarem Zvonkom Marićem, kojeg sam sretao samo nekoliko puta na nekim našim skupštinama, nismo ni reč razmenili. U tom intervjuu, taj čovek koji je imao pomalo, da budem pežorativan, čarapanski naglasak, u sivom sakou i sa sivim džemperom, nalik bankarskom činovniku, sasvim slobodno je govorio o fi lozofi ji nauke, fi lozofi ji radoznalosti, kognitivnim aspektima saznanja... Verujte mi, bio sam na raznim mestima na svetu, konferencijama, i nikada u svom životu nisam čuo takav intelektualni solilokvij.

Rekao sam sebi, ti se šetaš Knez Mihailovom, on možda prolazi pored tebe i ti nemaš nikakvu svest da je to čovek koji je odavde, koji je radio sa Nilsom Borom, koji je bio fi zičarima neka vrsta intelektualnog gurua.

U trenucima obeshrabrenja, kojima sam ja i porodično sklon, u raznim aktivnostima se odjednom pojavljuju ljudi koje ranije nisam znao, koji – iz anonimnosti koju sam im namenio, što je moja greška – sa puno kompetentnosti govore o stvarima, vladaju podacima, sa iznenađujućim vokabularom, iz institucija za koje sam zamišljao da liče na stripove Alana Forda... ali ne! Zašto Srbija ne prepoznaje te ljude? Verovatno zbog toga što još uvek postoji problem u

defi nisanju vrednosti. I zato mi je bliska ona misao da je potraga za vrednostima potraga za normalnošću.

A ta razočaranost koju ste primetili ne treba da vas zbunjuje. Celog života sam, ma koliko to patetično zvučalo, bio nezadovoljan najpre sobom, ali i drugima. Što ne znači da ih nisam voleo. Naprotiv. Više puta ste govorili da je SANU skup ljudi koji imaju različite stavove i da otud ne treba ni očekivati da se čuje neki unisoni glas o Kosovu. Da li se uopšte onda može govoriti o stavu SANU o bilo kom pitanju? Dirljiva je naša neprekidna potreba za nekakvim zajedničkim glasom, nekakvim konsenzusom i obavezujućim stavom, uprkos tome što se radi, ukoliko su obavezujući, o fenomenima koji su kontrapunkt čak i redukovanom poimanju demokratije. To je jedna pogrešno shvaćena sabornost iza koje ćemo se kao pojedinci kriti negde u sedmom redu mase koja kliče izdiktiranu parolu (čak

“Bio bih veoma nepravedan ako ne bih rekao da sam za ove četiri godine upoznao jedan broj brilijantnih ljudi koji su gotovo anonimni. I to je nešto što me čini neraspoloženim. Srbija zapravo nema uvid u geografiju sopstvenih vrednosti” i ako postoji šansa unisonosti, metodološko je pitanje kako se do parole dolazi ili nam je, ovako neopreznima, opet neko diktira). Rekao bih da se radi o stilizovanom derivatu straha od demokratije i mogućnosti ličnog iskaza (znamo odavno da je bez njega sigurnije). Na česta pitanja kada ćemo se oglasiti oko nečega (a pitaju nas i iz institucija koje su čak relevantnije za konkretne probleme), svi se mršte i jako su nezadovoljni zbog kontrapitanja: zašto se i sami ne oglasite? U ovom shizofrenom trenutku civilizacije negde svi imamo infantilnu potrebu da verujemo da se iza događaja koji nas preplavljuju umesto verovatnije ljudske gluposti i zlobe, zapravo oglašava neka promišljena namera, mudrost, neki naum pokretača mašine, pa bi u tom smislu uloga SANU bila da to prepozna. Čak i u Vašem pitanju implicitno se nazire stav u kome SANU prolazi gore i od političkih partija: kako to neko zamišlja da SANU u plenumu neprekidno zaseda, glasa i daje svoja mišljenja o događajima koji nas sustižu? Da li to neko predlaže da se u SANU kao imitaciji političke partije uvede princip notornog “demokratskog centralizma” (stariji se dobro sećaju ovog izraza kada su nam prodavali “rog za sveću”), pa kad nešto dobije glasove većine, to nešto postaje linija iza koje stajemo i svesno žrtvujemo svoj individualni stav. Da budem maliciozan, zašto se na primer manje postavlja pitanje da li Skupština raspravlja i ima jedinstven stav o nečemu (npr. o Kosovu), iako je i suštinski i simbolično neuporedivo važnija od SANU. Ili se njihova različitost podrazumeva, a naša ne prihvata – zašto bi akademici, primljeni u SANU zbog postignuća u najrazličitijim oblastima nauke i umetnosti, politički bili homogeniji od poslanika? Ponavljam, možda pogrešno, da ipak nedvosmisleno verujem da SANU nije i ne sme postati ništa nalik političkoj partiji! Kada je u pitanju KiM u SANU je vođena diskusija i mislim da smo verovatno jedina institucija koja je te diskusije svojih pojedinaca, uključujući i moju malenkost, publikovala u formi slobodno dostupne monografi je – medijima i izvršnim organima smo je poslali ili bar besplatno nudili, a koliko smo mogli i distribuirali. Znači nismo se krili! U toj monografi ji je i bibliografi ja na stotine radova, zbornika, studija i knjiga koje je SANU publikovala, a posvećeni su ovom problemu. Naravno, kako to i priliči SANU, one su obrađene dominantno naučnom metodologijom – koliko su čitani drugo je pitanje, ali, uz izvesno preterivanje, preostaje nam još jedino da poput kolportera idemo i nudimo “intelektualne usluge” od vrata do vrata.

Verujem da bi se u SANU plebiscitarno složili da smo suočeni sa međunarodnim nerazumevanjem, hipokrizijom i laži međunarodne zajednice, dvojnim standardima i ozbiljnim geopolitičkim pritiscima i opasnostima i po državu i po narod, ali ukoliko se radi o načinima da se to stanje prevaziđe, da upotrebim Ćosićevsku naraciju, da se “pretraje”, srećom dobili bi i u SANU i u društvu različite ideje – što je višestruko korisnije pod uslovom da naučimo da jedni druge slušamo. I konačno, kroz svoja odeljenja, odbore i tela SANU je o čitavom nizu pitanja, često pionirski i ispred stroja javnosti iznosila svoje stavove. To što ih niste primetili ispunjava me osećajem uzaludnosti. Neke od tih stavova sam videla, skoro sigurno da neke nisam i to je svakako moj propust. Ali mislite li da je krivica isključivo moja? Možda je krivica prejaka reč.

U pravu ste. Ne upirimo prstom samo u medije.

Imali smo groteskan primer: pre oko godinu dana završeno je 40 i nešto tomova diplomatske prepiske, nastale od 1903. do 1914, na čemu se radilo pedeset godina; kasnije je to i digitalizovano i sada je potpuno dostupno našoj javnosti. To je najbolji oblik istorijski dokumentovane odbrane pred raznim falsifi katima istorije. Na prvu promociju nije došao ni jedan novinar, niti jedan zvaničnik iz institucija koje bi to moralo da zanima. Drugi put su se pojavili i to onda kada sam kazao da se u prepisci nalaze i osvrti na falsifi kate. Zainteresovala ih je reč falsifi kat. To je uvredljivo jer se radi o krucijalnom projektu Akademije, od dvadeset i nešto hiljada strana. S druge strane, Akademija jeste donekle konzervativna i nedovoljno uključena u obrasce elektronskog informisanja. Ubeđeni smo da ako damo oglas u nekom časopisu da je celi svet video šta radimo. Recimo, pokušali smo da napravimo programe koji su trebali da privuku mlade. Jedan od tih bio je master klas, zvali smo ljude koji su nešto u životu zaista uradili. I hteli smo da ih pitamo ne samo šta su bili njihovi uspesi, već i neuspesi i promašaji, zašto su ostali, zašto su otišli. Bili su tu Hajdin, Veličković... I da li smo uspeli da privučemo mlade? Nismo. Moguće je da je obrazac s kojim smo mi nastupili već prevaziđen.

U tom smislu nam je potrebno da nam ljudi koji se bave medijima pomognu, na koji način bi se izvesne aktivnosti mogle oglasiti.

Recimo, sada je u toku izložba Marka Čelebonovića i mnogi su mi rekli da to nisu znali, što je onda samo naša krivica. Ali smo javili Ministarstvu prosvete, dolaze razredi, otvorili smo Akademiju, sredom dolaze đaci. Ta deca se veoma pristojno ponašaju, oni su zbunjeni vitražima, sobama u kojima su sedeli Branko Ćopić i Ivo Andrić... Pošto dolaze i razredi iz raznih delova Srbije, upriliči se susret sa akademikom iz njihovog kraja i to ume da bude vrlo emotivno... Kao što vidite, mi se bavimo regrutovanjem budućih akademika koji će biti bolji od nas.

Spomenuli ste falsifi kate istorije. Vidite li u nekoj budućnosti mogućnost postizanja konsenzusa kada je reč o istoriji?

Istorija, koju neki defi nišu i kao intrigu sankcionisanu vremenom, ipak je učiteljica života. Ali to se odnosi samo na kritičku istoriografi ju čiji plodovi umeju da budu i neprijatni – korist od te i takve istoriografi je imaćemo samo ukoliko budemo sposobni da se bez jarosti i apriornog odbacivanja sa njom racionalno suočimo. Zanimljivo je da kada se postavljaju pitanja o budućnosti, i to ne samo kod nas, najracionalniji futuristi ispadaju istoričari koji bi po defi niciji trebalo da su posvećeni prošlosti. Upoznavši unekoliko taj krug, u SANU i van nje, onako amaterski mislim da u Srbiji postoje takav kritični potencijal i mogućnost da nam istorija bude jedna od učiteljica života (i ovo što izgovaram nije kurtoazni kompliment).

Što se tiče konsenzusa kada je reč o istoriji, zbog čega bi on uopšte bio neophodan? Mislim čak da to ne bi bilo ni bezopasno! Naravno, dokle god smo u stanju da se međusobno saslušamo, i kad se slažemo i kada se ne slažemo, argumentujemo stavove i ne hvatamo se za vratove.

Kako ocenjujete obrazovanje u Srbiji? Gde su najslabije tačke?

Obrazovanje danas, u svetlu brzih promena, nigde u svetu nije dovoljno dobro. Danas se lako i neočekivano dolazi u posed brojnih podataka (potrebnih i nepotrebnih, lažnih i istinitih), a opet, “utopljeni u informacije, ostajemo gladni znanja”. U kontekstu “doživotnog obrazovanja”, danas primarno i sekundarno obrazovanje služe kao priprema koju nameću brze promene tehnologije, koje povratno menjaju i kurikulume ova dva osnovna vida

“Poslednji put sam se uplašio kada se dogodio nasrtaj na devojku u

tramvaju, uplašio sam se i zbog ćutanja okoline... Kada je 1983. godine ubijen turski ambasador u Beogradu, onda su prolaznici, među kojima je bilo i penzionera, trčali za atentatorima iz ubeđenja da je to njihova ljudska obaveza. Ovu devojku napada bezumnik, i svi ćute. Od jednog do drugog događaja, ta dva pogleda na svet, prošlo je samo 35 godina”

“Da li to neko predlaže da se u SANU kao imitaciji političke partije uvede princip notornog ‘demokratskog centralizma’ (stariji se dobro sećaju ovog izraza kada su nam prodavali ‘rog za sveću’), pa kad nešto dobije glasove većine, to nešto postaje linija iza koje stajemo i svesno žrtvujemo svoj individualni stav” obrazovanja. U jednom dokumentu EU navodi se da tokom primarnog i sekundarnog obrazovanja osobu koja treba da se uključi u “doživotno obrazovanje” treba osposobiti tako da “postigne osnovne opšte i/ili kognitivne sposobnosti koje su potrebne u čitavom nizu poslova... u oblastima matematike, pismenosti, rešavanja problema, socijalne komunikacije i međuljudskih odnosa”. Ja koji to mrzovoljno čitam kao “pripremu za buduću neizvesnost”, starovremski verujem da će škola, bez mogućnosti da izbegne eksploziju informacija, morati barem jednim delom da se ponovo vrati ideji dijaloga koji “istine ne propisuje, već ih traži, ne ustoličava ih, već ih ispituje”, naravno u neizbežnom hladu “staromodne” etike i humanizma. Izgleda mi da nikada nije bilo potrebnije da se npr. na mojoj medicini između neurologije i otorinolaringologije kao obavezan nađe i kurs moderne književnosti ili slikarstva, ne bi li postali bolji lekari. Ja sam život proveo na univerzitetu i o njemu bih mogao da govorim sa nešto više uvida. Mislim da je naša hronično slaba tačka još uvek gorljiva želja da se sačuva status quo: mi se svi slažemo da su promene neophodne, pod uslovom da se ništa ne promeni. Kako rešiti ovaj rebus? Akademskom svetu, da bi bio uspešan, inherentna je kompetitivnost, sa gorkim plodovima tipa malicioznosti i izvesne surovosti, protok ljudi i ideja i, zašto ne, implicitna nesigurnost onih koji u akademskoj sredini i kompeticiji grade svoju egzistenciju. Bojim se da je kod nas situacija potpuno suprotna. Hajde da se, ne osvrćući se na Bolonje i slične bauke koji kruže Evropom, smireni i neuznemiravani tuđim idejama (što je i loše i srećom, nemoguće) zapitamo, oslanjajući se isključivo na zdravu pamet, da li je univerzitet na kome radimo “najbolji od svih (univerzitetskih) svetova”? Jer, ako jeste, onda očito nemamo šta da menjamo. Ali, ako nije (kako slutim) šta je to što bi morali preduzeti, izmeniti, reformisati (i u instituciji i u sebi samima)? Bojim se da je otpor prema “Bolonji” (ili prema ideji promene, jer ni sam ne mistifi ciram Bolonjski proces) postao zaklon iza koga smo se spontano okupili svi mi stari veterani borbe za status quo u akademskom prostoru. Nije li institucija pokretljivosti studenata i profesora, kao ideja “Bolonje”, zanimljiv lek za barem deo naše inače upečatljive heterogenosti u kvalitetu visokih škola? Zašto tu ne bi napravili makar pilot-projekat? Nije li distinkcija na istraživačke univerzitete i one koji to nisu, a koju je novi zakon uprkos predlozima ćutke prenebregao, danas potrebna, baš kao i višestruko rangiranje kvaliteta naših fakulteta i univerziteta. Barem u ovom trenutku, čini mi se da smo se odlučili za Edenski vrt jednakosti u kome vreme teče sporije i nema posebnih zahteva za pregnućima (sem zabrane da se ubere jabuka sa drveta spoznanja, što čini mi se poštujemo). Svoja neslaganja, sa još nekim kolegama, razrešio sam povlačenjem iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ali to nimalo nije uznemirilo ni one koji su me delegirali, niti adresu na koju je ostavka upućena – zaključio sam da me je vreme prevazišlo i da je bolje da se jedan univerzitetski mastodont, sentimentalno vezan za neke institucije tipa autonomije univerziteta, povuče u senku gde mu je mesto.

Globalizacija je takođe jedan od fundamentalnijih izazova sa kojim se u svojoj dugoj istoriji univerzitet suočio. Iako preovlađuje mišljenje da će u “društvu znanja” institucija univerziteta dostići nove vrhunce, postoje i skeptici koji predviđaju da, ako uopšte preživi, univerzitet nikad više neće biti ništa slično onome što je bio tokom svoje istorije. Uočljiva je težnja da se visoko obrazovanje stavi u kontekst privatnog dobra, a ne javne odgovornosti kolektiviteta u kome ono deluje. Rezultat je da komercijalni impulsi postaju ne samo legitimni, već i dominantni pokretači obrazovanja, pre svega visokog, koje polako postaje domen tržišta. Drugo, nove paradigme produkcije znanja primarno karakteriše značaj konteksta, ne samo u smislu konačne primene nauke, defi nisanja naučnih problema i izbora odgovarajuće metodologije, već kroz redefi nisanje relevantnog (valjda za svakodnevicu), upotrebljivog znanja koje je “socijalno robustno”. Opet staromodno, čini mi se da je jedna od većih prevara ovog konfuznog trenutka naše civilizacije ona koja ideju univerziteta i nauke svodi na konjunkturnost, obezbeđujući tako uspešniju kontrolu moguće misaone subverzivnosti akademije u najširem smislu te reči. Na primer, da li se relativna autonomija univerziteta kompromituje i polako razjeda pojavom novih paradigmi produkcije znanja i poželjnom

utilitarnošću istraživanja? Na bacaju li i države, sa neizbežnim instinktom frustriranog predatora, sve više pogled na univerzitet kao instituciju koja joj je predugo odolevala?

Gde su u svemu tome društvene nauke, u Akademiji i inače?

Kao dugogodišnji svedok u akademskom prostoru Srbije, mnogo puta sam imao prilike da čujem i osetim nezadovoljstvo svojih prijatelja iz društveno-humanističkih nauka. Pre nekoliko godina u Haleu na sastanku evropskih nacionalnih akademija saznali smo da je njihova marginalizacija veliki problem i u drugim sredinama. Ključni nesporazum u doživljaju društveno-humanističkih, sa jedne, i matematičkih i prirodnih nauka, sa druge strane, na štetu prvih, nažalost, nije mimoišao ni SANU. Pre izbora u novembru 2018. godine, 65 odsto članova pripadalo je tzv. prirodnim i matematičkim naukama, samo je petina poticala iz društveno-humanističkih oblasti nauke, uz još oko 15 odsto umetnika. Pokušali smo da izvesnim statutarnim intervencijama i dogovorima to stanje popravimo – sa kolikim uspehom, sudiće vreme. Suviše dugo smo zaslepljeni tehnološkim napretkom i bez ikakve skepse, narcisoidno i površno ponavljamo mantre da su nauka i tehnološki razvoj neupitni osnov “progresivne emancipacije čovečanstva” i da hrlimo ka društvu čija će se sreća zasnivati na trijumfu egzaktnih nauka. Tek sada sagledavamo da smo naivno prenebregli politički mizanscen takvog diskursa, koji je “suštinski i nedopustivo sklon stvaranju novih (starih?) hijerarhija i novih oblika podjarmljivanja”. Na tragu divne i jezgrovite misli Johana Hojzinga: “Zbir svih nauka nije u nama još postao kulturom”, ja duboko verujem da bez razvijenih društveno-humanističkih nauka polako klizimo u tehnološko varvarstvo: možda se ne ubijamo toljagama ili sklepanim oštricama napravljenim od životinjskih kostiju, već visokotehnološkim oružjima, ali u čemu je bitna razlika... Te neophodne nauke svako društvo treba da neguje (i plaća, čak i kada mu se čini da je to nepotrebno) da bi bolje razumelo kuda ide i šta da očekuje (od budućnosti, naravno). Deo našeg trenutnog usuda čini mi se da je upravo u takvom nedostatku.

Shvatamo li opasnost razmera odliva mozgova?

Ukazao bih na dva, ne nužno i najvažnija elementa. Prvo, razvijeno je verovanje, verovatno ne sasvim daleko od istine, da smo društvo u kome uloženi rad nije u korelaciji sa ekonomskom, a pogotovu ne sa socijalnom satisfakcijom pojedinca. Iz toga proizlazi zaključak sa kojim ne želim da se složim, da je “život negde drugde”. Drugo, razvojni tok mladih ljudi ovde često nema kontinuitet: oni koji završavaju škole često bez mogućnosti izbora ulaze u produženu adolescenciju u iščekivanju radnog mesta. U takvom egzistencijalnom moratorijumu (koji kod nas traje nedopustivo dugo) neki su odlazili iz Srbije, a drugi bili prisiljeni da traže alternativne oblike preživljavanja. Postajali su (a ko ne bi?) cinični i bez poverenja u institucije i društvo, otaljavajući izvestan broj obaveza, uključujući i sopstveno školovanje, kao rutinu, gotovo automatsku aktivnost u nemogućnosti da anticipiraju konačne ishode, pa ni smisao svojih napora. Strašno je kada pročitamo da trećina visokoškolaca budućnost vidi van Srbije, kao da je protrahovano školovanje samo interregnum do odlaska, kada će im život zapravo početi. Ovogodišnji izveštaj Nacionalnog saveta za nauku ukazao je na neke podatke, koji se nadovezuju na moje reči, a za koje imam gotovo neurotičnu nadu (i potrebu) da su pogrešni: na svim visokoškolskim ustanovama (uključujući i visoke škole) u Srbiji u školskoj 2016/17. godini, na sva tri stepena studija, diplomiralo je 51.596 studenata. Do 26. godine života diplomiralo je 46 odsto, ali broj diplomiranih koji su stariji od 30 godina iznosi 30 odsto (sa 34 i više godina čak 17 odsto!). Bilo bi korisno kada bismo znali iz koje od ove dve grupe više ostaje, odnosno odlazi iz Srbije. Prema indeksnoj bazi GCI – Global Competitiveness Index Srbija, uprkos tome što je od 137 zemalja u kojima se ovi parametri prate 47. po kvalitetu naučnih i istraživačkih institucija, zauzima neslavno 134. mesto po kapacitetu zemlje da zadrži talente, a

Na defetizam nemamo pravo

Nekoliko puta ste govorili u intervjuima o igrama moći velikih i njihovom “potkusurivanju” malima kao što smo mi, a i o ovdašnjoj kobnoj, naučenoj bespomoćnosti i čekanju da nas neko zaštiti. Ali kako se, po vama, treba odnositi prema takvoj geopolitičkoj situaciji, kako se ponašati? Gde su ravnoteža i prostor za delovanje između spoznaje sopstvene (ne)moći u svetskim okvirima, a opet, neprepuštanja defetizmu ili slepom “sleđenju” neke jake države, o kojoj god da je reč?

Neposredni događaji na Kosovu i Metohiji bude gnev, strepnju i osećaj poniženja, pa se čovek pita ima li smisla i da li je uopšte pristojno o tome raspredati, a ne deliti nespokoj onih naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji čija “suza nema roditelja”. Ipak, pitanje je postavljeno, i da pokušam da skiciram odgovor. Geografski Srbija ne može da pobegne, niti je mogu oterati iz Evrope. Drugo je pitanje šta je danas Evropa ili, još neprijatnije, šta će Evropa biti u budućnosti? Bojim se da ponovo ne postajemo ili da od nas ne prave “slučaj” na kome se po ko zna koji put isprobavaju presedani u međunarodnim odnosima, da naš region postaje pomoćni teren za sučeljavanja i sukobe “velikih protivnika” pre izlaska na veliki teren. Iskustveno smo proverili da se radi o surovim i bezosećajnim silama koje nemaju potrebe za nijansama. Međutim, na defetizam nemamo pravo! Kao iz neke propedevtike preživljavanja u nenaklonjenom svetu i nenaklonjenim vremenima, na um mi padaju reči pokojnog Zorana Đinđića sa predavanja studentima banjalučkog Univerziteta 2003. godine: “Još je Čarls Darvin kao veliko saznanje formulisao: ‘U surovoj borbi za opstanak ne uspevaju ni najveći ni najjači ni najpametniji, nego oni koji se najbrže prilagođavaju promenama u svom okruženju.’ To je formula uspeha... Znači, suština je u tome da svaka zajednica realistično shvati svoje mesto u jednom mnogo većem sistemu koncentričnih krugova: tu je najpre njegov region, zatim šira zajednica, kontinent, pa potom celo čovečanstvo. Važno je pokušati da se otkrije koje su ravnomernosti i zakonomernosti u ponašanju tog okruženja i iskoristiti ih za svoj interes. Treba naći svoje mesto. Onaj ko se tome slepo suprotstavlja, na kraju strada kao Don Kihot koji se bori sa vetrenjačama.” U ovim rečima vidim pretpostavku vitalnosti i borbe, a ne predaje!

po kapacitetu da privuče talente 132. mesto. Dužni smo da, ako ništa drugo, pokušamo da razumemo ovu diskrepancu. Prema tome, na vaše pitanje da li shvatamo opasnost razmere odliva mozgova, moj odgovor je i da i ne! Činjenica je da slični problemi muče i naše susede koji čak govore o “intelektualnoj pauperizaciji”. Neke stvari su nažalost nepovratne, pa se i naša strategija mora prilagođavati: na primer, fokus sa “brain drain” treba prebaciti na “brain circulation”, iz koga bi i ovako osakaćene sredine mogle da imaju izvesne koristi. Međutim, u aktuelnim društvenim i političkim okolnostima muči me pitanje na koje nemam odgovor: mogu li društva da ostanu socijalno kohezivna uprkos stalnoj ekspanziji ovog fenomena?

Ali se svakako mora iznaći neki način, a da ta kohezivnost ne bude isključivo na pragmatičnim osnovama...

Iskreno govoreći, ne znam kako, pogotovo ne vidim izlaz u vraćanju nekim starim patrijarhalnim vrednostima, obrascima koji zapravo više ne mogu to da pruže... Poslednji put sam se uplašio kada se dogodio nasrtaj na devojku u tramvaju, uplašio sam se i zbog ćutanja okoline... Kada je 1983. godine ubijen turski ambasador u Beogradu, onda su prolaznici, među kojima je bilo i penzionera, trčali za atentatorima iz ubeđenja da je to njihova ljudska obaveza. Ovu devojku napada bezumnik, i svi ćute. Od jednog do drugog događaja, ta dva pogleda na svet, prošlo je samo 35 godina. I šta sad činiti?

Mislim da bismo uporedo sa građenjem institucija u Srbiji, u onom sociološkom smislu, morali da gradimo i javnost, a to se uči od osnovne škole... Odatle bi trebalo da dođe taj prvi okidač kada će dete shvatiti da postoji kao deo grupe, naravno ne negirajući sopstvenu individualnost. Kako je neko rekao, i za slobodu je potrebno dvoje.

A važno je da pomenemo i jednu drugu opasnost za društvo, a to je sistemska korupcija. Izvinite ako je ovo pitanje suviše lično, ali verujem da ste u svom poslu pretpostavljali da neke vaše kolege uzimaju mito. Šta ste tada mislili, činili?

Znate, kada, možda i opravdano, neko želi da me omalovaži i naglasi moju nekompetentnost, kao obrazac se upotrebljava argument “ma on je samo medicinar”, kao da se radi o telesnom ograničenju ili podrazumevajućem kognitivnom defi citu. Ovo izgovaram zato što se nadam da me o korupciji, prema kojoj gajim iskrenu odvratnost i nemam nikakve olakšavajuće elemente, ne pitate samo zato što sam “medicinar”, koji bi, prema percepciji javnosti, ako već tvrdi da nije učesnik, sigurno bio svedok takvih nepodobština. A verovali vi to ili ne, u sredini u kojoj sam proveo radni vek, nisam se nagledao korupcije. Da ne ulazim u detalje, u meri u kojoj mi je to sumnja dozvoljavala, jer činjenice nisam imao u rukama, ja sam reagovao – neki od napada na moju malenkost u proteklim mesecima svoje motive vuku upravo iz tih vremena i iz tih mojih postupaka. U doba kada sam bio dekan Medicinskog fakulteta imao sam usmenu prijavu jednog roditelja, kome smo, kao i njegovom detetu a našem studentu, nudili svu moguću zaštitu, ali su oni odbili da na bilo koji način svedoče. Očito, nisu nam verovali, a nije bilo moguće da se na nivou “reče mi jedan čoek” bilo šta preduzme. Korupcija je nažalost dvosmerna ulica, ona ima razna lica i jednom kada se ustali kao oblik prihvatljivog ponašanja, potrebne su decenije da se ona iskoreni. Bojim se da su nama verovatnije potrebne decenije nego godine... Pitala sam vas zato što smo svi posebno osetljivi na korupciju u zdravstvu, jer se direktno i nedvosmisleno tiče života, pa otuda... Ne zato što smatram da je u drugim profesijama nema.

Kao što sam i kazao, nema pomilovanje za nekog ko je dozvolio sebi tu vrstu moralnog pada i posrnuća. Vrlo često se međutim ta percepcija diže na jedan nivo koji ne odgovara realnosti. Jer ispada da kada sredimo pokvarene lekare i pokvarene sestre, mi idemo direktno u Evropsku uniju i više nigde nema korupcije. To nije tačno. Da li ste vi ikada pisali o tome da su lekari sa mog odeljenja od svojih para malali sobe u kojima rade, plaćali izradu nameštaja... medicinske sestre su rukama šile zavesice za bolesnike kako bi ovi imali privatnost u delikatnim trenucima... Znam lekare koji, u određenim

situacijama, plaćaju taksije i lekove pacijentima. Postoji taj kontrapunkt dobrote. I ponekad se čovek oseća depresivnim što se o tom kontrapunktu ne piše. Šta se ovih meseci planira, o čemu se razgovora u Akademiji nauka? Skorašnja analiza protekle godine ukazala je da je, bez upuštanja u kvalitativne procene, kroz zgradu SANU u okviru bukvalno svakodnevnih javno dostupnih naučnih skupova, izložbi, predavanja, koncer ata, tribina... prošlo preko 180.000 posetilaca, da su ogranci u Novom Sadu i Nišu izuzetno aktivni, a da se ispod takve spoljašnosti neprimetno odigrava svakodnevna naučna i umetnička aktivnost odbora SANU i naših članova. Na primer, samo u protekloj godini iz izdavačke delatnosti je izašlo je preko 50 naslova. I taj ritam ne posustaje! Na Vaše pitanje o čemu će se razgovarati u narednim mesecima usredsrediću se na dve ključne aktivnosti. Prvo, 4. aprila nas čekaju izbori za rukovodstvo SANU u periodu 2019–2023. godine, što je naravno izuzetno važno jer u izvesnoj meri određuje prioritete rada Akademije.

“Događaji u prethodnim nedeljama u kojima se tako lako izgubila granica između verbalnog i fizičkog nasilja bude strepnju da će nam se političke frustracije koje slutim da tek slede (čak i one bez naše eksplicitne krivice) posuvratiti u energiju međusobne mržnje i nasilja koje neće moći da kontrolišu ni njihovi pokretači” Drugo, pre više od godinu dana, akademicima je podeljen sistematizovan materijal sa analizama, predlozima i kritikama njihovih kolega, tačnije pojedinačnim kritičkim viđenjima mesta, organizacije i rada SANU u decenijama pred nama. Trenutak je da se, nakon izbora za nove članove, debata o ovim pitanjima zahukta, da bi za godinu-dve iskristalisane stavove eventualno pretočili u Statut i svakodnevicu SANU. To je prilika, bez obzira što će ove reči biti nazvane jef innoom demagogijom, da se sa više koncentracije osvrnemo na opravdane ili neopravdane kritičke primedbe koje su nam proteklih meseci upućivane.

Za kraj, koliko smo, uopšte uzev, spremni da razgovaramo? Gde se razvija dijalog, a kako se on, po ovome što vidimo, najuspešnije podriva?

Malo ili gotovo nimalo. Politički diskurs je pojeo ostale, i to ne samo što se tiče tehnologije dijaloga (on je nepomirljiv, kako to dolikuje među “neprijateljima”), već i suženog spiska tema koje se

dozvoljavaju. Na tim temama se poput na kakvom testu vrši klasifi kacija sagovornika: naš čovek, neprijatelj, patriota, izdajnik, plaćenik, prva, druga, treća Srbija... Događaji u prethodnim nedeljama u kojima se tako lako izgubila granica između verbalnog i fi zičkog nasilja bude strepnju da će nam se političke frustracije koje slutim da tek slede (čak i one bez naše eksplicitne krivice) posuvratiti u energiju međusobne mržnje i nasilja koje neće moći da kontrolišu ni njihovi pokretači. Neću da vas podsećam na našu “tradiciju” da pravimo spiskove onih... znate već kojih! Moramo se prizvati pameti, kontrolisati zapaljivost sopstvenog govora i osuda, da se za nekoliko decenija i u Srbiji ne pojavi neki naš Antonio Maćado i stihovi koji će naličiti njegovim koje je upravo vaš časopis citirao, istina baveći se nezalečenim ranama Španije: “...Španče, koji na svet dolaziš neka te Bog sačuva, jedna od dve Španije srce će ti zalediti.” A Srbija se može i sme voleti na više načina!

Postoji jedna priča o Antoniju Maćadu, istinita. On, zajedno sa grupom ljudi, beži iz Frankove Španije za Francusku. Taj put traje dugo, hladno je, isrpcljeni su svi. Po njih u nekom trenutku dolaze ambulantna kola koja treba da ih vode do francuske granice. On insistira da svi uđu pre njega, stalno ponavljajući: “Ja imam vremena, ja imam vremena.” Eto jednog istorijskog primera plemenitosti...

Hajde da kroz ovaj razgovor pokrenem nešto što mi je san, nedovršeni predlog koji nisam uobličio, ali sada ću ga, kroz vaš nedeljnik, poslati javnosti... Pred strojem đaka u Kragujevcu, jednom profesoru je ponuđeno da iz stroja izađe. On čak nije kao Maćado govorio “ja imam vremena”, jer je znao da nema vremena. Taj čovek je prešao preko sopstvenog leša i izgovorio “ne, ja i sada držim čas”. Kako mu se Srbija odužila? Duboko sam ubeđen da bi jedna godišnja nagrada za didaktički, učiteljski, edukativni, profesorski podvig morala da nosi ime tog učitelja. Da ne bude da se u Srbiji pamti ime ljotićevca koji je pokušao da ga izdvoji iz stroja, a da se ne pamti ime onoga koji je u tom stroju odabrao da ostane. ¶

JELENA JORGAČEVIĆ

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: N1

Emisija: Dan uživo/N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić

Naslov: Gost Nemanja Nenadić, Transparetnost Srbija

Novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da Srbiji nije potreban Zakon o poreklu imovine, jer otvara mogućnost za zloupotrebe, a i sadašnja poreska regulativa je dovoljna. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podseća da je unakrsna provera imovine moguća i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine.

Srbija bi uskoro trebalo da dobije Zakon o poreklu imovine. Prednacrt zakona trenutno je na konsultacijama u Ministarstvu finansija, a nadležni najavljuju njegovo usvajanje u narednoj godini.

Lakićević je u Danu uživo TV N1 rekao da se boji da bi Zakon o poreklu imovine mogao da se se iskoristi u borbi protiv političkih protivnika.

“To je problem naše poreske policije, koja više liči na političku i radi ciljano. Generalno problem sa ovim zakonima je da se oni ne sprovode ili se zloupotrebljavaju. Ovakav zakon nije ni potreban, jer sve to može da se uradi po postojećim. Više liči na neku vrstu političkog hira, populizma. Imamo selektivan pristup da određeni bogataši idu na sud, a drugi na netransparentan način dobijaju lukrativne državne poslove”, upozorio je on.

Dodao je i da je sprovođenje jednog takvog zakona komplikovano i da zahteva stručnu i dobro plaćenu poresku službu. A naša Poreska uprava u priličnoj meri loše stoji. Fiskalni savet već godinama govori o ozbiljnoj reformi, a ništa se ne dešava. Bolje je da imamo normalan poreski sistem - da taksisti i advokati plaćaju porez, a oni se pobune, zakrče sudove, i to nemate”, istakao je Lakićević.

Upozorio je i na moguću zloupotrebu Zakona o poreklu imovine koji bi, kako kaže, mogao da se koristi za diskvalifikaciju ne samo političkih protivnika, nego i bogatih ljudi koji bi hteli da finansiraju opoziciju. Gost Dana uživo bio je i Nemamnja Nenadić iz Transparentnosti Srbija koji je rekao da je nezahvalno “slepo” pričati o zakonu čiji se sadržaj još ne zna. Smatra da je građanima prvo trebalo predočiti konkretan koncept, makar ključnih rešenja, oko kojih bi se onda povela prava javna rasprava.

Ipak, na osnovu zakona koje već imamo, Nenadić ukazuje na nekoliko potencijalnih problema.

“Prvi je to što nije imovina samo nešto što postoji u Srbiji. Pogotovo ako postoje stroži zakoni, za verovati je da ljudi koji imaju nezakonite prihode investiraju u nekretnine u inostranstvu, akcije preduzeća u inostranstvu. Smanjuju se mogućnsoti da se utvrdi celovita slika (…) Kod oduzete imovine npr. ozbiljan problem jeste pitanje pozajmice. Sve češće se čuje tvrdnja da je nešto dobijeno na zajam, od prijatelja, rođaka, a to ne može da se dokaže osim ako neko ne prizna”, upozorio je on.

Nenadić smatra i da je incijativa za donošenje nobog zakona trebalo da dođe od Poreske uprave koja zna koji su konkretni problemi, a ne da dolazi s političkog vrha.

Podseća i da je unakrsna provera imovine moguća i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administracijiiz 2002. godine. “To je poređenje imovine i prihoda (…) 2002. je bila obaveza da svi koji imaju imovinu vrednosti od preko 20 miliona dinara, da je prijave, i da u kasnijim godinama može da se utvrđije da treba da plate porez po nekoj visokoj stopi ako nešto nisu prijavili”, objasnio je Nenadić.

Kaže i da je zanimljivo da se Zakon o poreklu imovine pominje u ekspozeu premijerke, ali ne i u Strategiji za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, niti u Akcionom planu za poglavlje 23 u pregovorima o članstvu u EU.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: N1

Emisija: Dnevnik/N1

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)\Nemanja Nenadić\Agencija za borbu protiv korupcije\Korupcija

Naslov: Zakon o poreklu imovine

Spiker:Mnogo puta do sada obećavan zakon o poreklu imovine još nije ugledao svetlost dana. On se najavljuje iz godine u godinu, a nedavno je iz Vlade Srbije stiglo i novo obećanje. Da će u narednih nekoliko meseci započeti javna rasprava o nacrtu zakona. Ponovo je tako u javnosti otvorena rasprava šta bi donelo usvajanje zakona i koliko su se do sada poreski organi uspešno obračunavali sa zloupotrebama. Reporter:Vlasnici vila, jahti i skupih automobila sa na papiru prosečnim primanjima, mogli bi pod lupu poreskih organa ako ikada zakon o poreklu imovine bude donet. Bezmalo dve decenije najavljivale su ga sve prethodne vlade, a prethodnih dana tom se lancu pružilo još jedno obećanje. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije:„Sad ćemo da donesemo taj zakon da vidimo ko su lopovi i ko su tajkuni koji nemaju pokrića za svoj novac“. Reporter:Iako ga najavljuje predsednik države, na njegovoj izradi, prema rečima Siniše alog rade Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde i predstavnici Poreske uprave. Novinar Mijat Lakićević upozorava da bi kao i ostali i ovaj zakon mogao postati predmet zloupotrebe. Mijat Lakićević, novinar „Novog magazina“:Prosto nije ni potreban jer sve to može da se reši postojećim zakonima tako da ovo više liči na neku vrstu političkog hira i možda nekog opet sad nanovijeg političkog populizma da bi sad kao narod d vidi kako će bogataši da budu privedeni pravdi.Reporter:Zakon upozorava, struka, ne bi mogao da obuhvati imovinu kupljenu u inostranstvu ili izgovore da je novac od nekog pozajmljen. Mijat Lakićević, novinar „Novog magazina“:Da se malo našalimo ja mislim da bi jedan od prvih korisnika ovog zakona mogao da bude ministar Aleksandar Vulin koji bi onda dobio priliku da dokaže odakle mu onih 200 hiljada dolara ili evra koje je dobio za stan. Reporter:15 godina stara konvencija UN protiv korupcije u članu 20.uvođenje krivičnog dela nezakonitog bogaćenja. Koje Srbija i kada je razmatrala nije uvela, podseća Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije. Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija:Ako bi se usvojila ta preporuka praktično taj član 20 nije obavezujuć ali je preporučen u državama da razmotre njegovo usvajanje, ona bi Srbija mogla da dobije pravni osnov za mnogo snažnije i sveobuhvatnije provere kada je reč o imovini funkcionera nego što ih ima po sadašnjem zakonu agencije.Reporter:Kada će nacrt zakona na raspravu, pa predlog u Skupštinu Srbije ne zna se, kao ni da li će i koliko godina moći retroaktivno da se primenjuje. Najveći problem je i dalje kako da češljanje nečijeg prvog miliona stečenog u prošlosti ne bude u sukobu sa Ustavom Srbije. Jelena Petrović N1 Beograd.                    

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: RTS1

Emisija: Dnevnik 2/RTS1

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Više novca za stočarstvo, subvencije i osiguranje

Voditelj:Sumiramo ovu godinu i govorimo o prioritetima za narednu godinu. Tako je gost večerašnjeg Dnevnika ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović. Dobro veče.Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Dobro veče.Voditelj:Najpre u ovoj godini šta je urađeno posle gotovo 10 godina, Srbija je dobila akreditovanu važnu nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu i ispitivanje kvalieta mleka. Koliko je to značajno za same proizvođače mleka?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Pa sami ste rekli, 10 godina se priča o tome, nekoliko puta je nešto otvarano 2009 i 2010, Bog sveti zna kada. Mi smo to rešili, otvorili završen kompletan proces akreditacije, naši poljoprivrednici stočari oni koji se bave proizvodnjom mleka mogu sada od države da dobiju tačnu informaciju kakav je njihov kvalitet mleka, ne da imamo situaciju kadija te tuži, kadija ti sudi. Da se ne zna o čemu se radi. Jako je to važno za njih pre svega zbog kvaliteta ovog proizvoda a sa druge strane i zbog kasnije plaćanja po kvalitetu. Ali ne samo laboratorija, mi imamo i IPARD ove godine. i o tome se pričalo 10 godina.Voditelj:U susret Novoj godini recimo da je budžet za subvencije veći znatno veći za gotovo 7 milijardi dinara za koje mere podrške je najviše sredstava izdvojeno?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Pa gledajte, ovih dana od opozicije tih Đilasa, Jeremića i ostalih čujem samo kako je budžet mali, a samo ću uporediti 2010 godinu kada je budžet za poljoprivredu bio 240 miliona evra a sada je 450 miliona evra i ja koliko sam išao u školu i gledao matematiku ovo je više i to skoro duplo nego što je bilo. Ali da se vratimo na ove mere koje su planirane za 2019 godinu. Voditelj:I kome će prvenstveno biti najviše namenjene?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Najviše će biti za tovno govedarstvo, mlečno govedarstvo i evo razloga što je jako nama važno stočarstvo. Evo nama tržišta na kojem uspevamo da ispunimo kvote kao ovo za Tursku, otvaramo neka nova tržišta i tu je dobar novac koji naši stočari dobijaju jer gledajte 20 godina je cena bila 1,9 eura po kilogramu goveđeg mesa, sada je 2,3 ili 2,4 to je dobro za naše poljoprivrednike. Ići ćemo na osiguranje, na povećanje premije osiguranja za ona ugrožena područja kao što je na primer zapadna Srbija gde je najviše malinara, imaćemo tu premiju ćemo povećati sa 40 na 70%. Za te krajeve koji su izloženi tim rizicima prvo radimo automatsku protivgradnu zaštitu. Tako da idemo na više frontova na više strana, 7 milijardi je mnogo novca više. Ja sam zahvalan zbog mera fiskalne konsolidacije koje su nam dale mogućnosti kroz mandat predsednika Vučića i premijerke Brnabić da damo mogućnost da nam ovaj budžet bude stalno i raste iz godine u godinu. Voditelj:Znači li to da poljoprivrednici ne treba da budu zabrinuti oko dalje isplate subvencija.Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Evo jedan kuriozitet, 16 nedelja, 16,5 hiljada ljudi dobija novac za osiguranje. 2,5 hiljade ljudi je dobilo novac za mehanizaciju. Dakle jedna isplaćena preko 2 milijarde i 100 miliona subvencija, nema tu nikakvih problema u pogledu isplate iako imamo neke tekuće trzavice, ali njih rešavamo u hodu. Voditelj:Jedna ne tako dobra vest zabeležena je ove nedelje, uhapšeno je nekoliko ljudi iz Uprave za agrarna plaćanja, zašto su tačno osumnjičeni i koje su poslednje informacije kojima raspolažete?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Upravo o tim trzavicama malopre sam to pomenu. Moram samo da kažem, nulta tolerancija za bilo kakav kriminal. Niko ne sme da stoji između poljoprivrednika i države jer država je odvojila novac za poljoprivrednike. Ovo što su pokušali dvoje lica iz Uprave za agrarna plaćanja da prime mito i za to su osumnjičeni, mislim da su to stvari koje ne smeju da se dešavaju i mi moramo mangupe u svojim redovima da ih se rešavamo i to ćemo efikasno rešavati kao što rešavamo reeksport voća o kom je bilo priče, pa je 63 ljudi bilo uhapšeno. Sprečavanje ulaska mesa sumnjivog porekla u Srbiju, tu smo imali hapšenja. Ja sam 4.oktobra kada je bila jedna konferencija za štampu rekao, da se mnogi brinu treba da se brinu za to koji pokušavaju da se igraju sa srpskom poljoprivredom, ovo su rezultati, ja sam zahvalan i policiji koja nam jako puno pomaže u ovom, ovo je kontinuirani proces i mi na tome nećemo stati. Nulta tolerancija za bilo kakav pokušaj dovođenje poljoprivrednika u lošu poziciju a da ne pričamo o korupciji.Voditelj:Hvala što ste bili gost večerašnjeg Dnevnika. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Hvala i Vama na prilici.Voditelj:Hvala.                              

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: TV Pančevo

Emisija: Dan 19/Pančevo

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Malverzacija

Upozoreni aferom „Krišan“ vrednom 64 miliona dinara, u kojoj je zamenik tužioca zakasnio sa žalbom pa su vinovnici oslođeni iako se očekivala višegodišnja zatvorska kazna, na vreme predočavamo javnosti da se u Pančevu trenutno raspetljava plandištanski „Skadar“ – malverzacije oko izgradnje kanalizacije, gle čuda, isto kao u Kovačici, sredstvima iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja.Molimo Tužioca da ovaj put savesno uradi svoj posao, da pazi da mu saradnici ne okasne, kako odgovorni zbog „greške“ ne bi opet bili oslobođeni, a država plaćala milionske troškove, penale i odštete. Ipak, i ako tužilaštvo dobro uradi svoj posao, ostaje sumnja u Viši sud u Pančevu.Predsednica Višeg suda u Pančevu Stanka Simonović iz dana u dan dokazuje da nije moralno sposobna da obavlja ovaj odgovoran posao. Nju prati sumnja da je trgovala uticajem zbog karijere ćerke Vladane, koju takođe čeka suočenje sa nadležnim državnim organima. Setimo se i presuda protiv Grada Vršca, koje je Ustavni sud ozbiljno iskritikovao.Naši izvori tvrde da, upravo zbog Plandišta, Stanka pokušava da izbegne moguću suspenziju dok Više tužilaštvo za suzbijanje korupcije u Beogradu ne donese odluku u njenom slučaju. Gde ima dima, ima i vatre, kaže narod. Kako joj onda verovati?Izgradnja kanalizacije u opštini Plandište u zastoju je već šest godina, zbog duga od 1.5 miliona evra, koji je lokalna samouprava u obavezi da isplati izvođaču radova, firmi „Graditelj“ iz Novog Sada, za obavljen posao tokom 2011. i prve polovine 2012. godine.Nastavak radova dodatno koči i to, što nadležni još češljaju dokumentaciju u postupku protiv bivšeg dugogodišnjeg predsednika te opštine Zorana Vorkapića, koji je lane bio privođen u akciji „Signal“, zbog navodnih malverzacija u tom poslu.Izgradnja kanalizacije u Plandištu, kroz dve projektovane faze, započeta je septembra 2007. godine u vreme predsednika Vorkapića. Tender je dobio „Napredak“ iz Plandišta, a ugovor su potpisali Vorkapić i Dragan Donevski. Investitor je bila Opština, a sredstva su obezbeđena iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.Vrednost prve faze radova, prema ugovoru, bila je 47.211.126,22 dinara. Ugovoreno je bilo da se plaćanje vrši u devedeset mesečnih rata. Način plaćanja bio je jedan od najvažnih uslova za izbor na tenderu. Ali, posle dva meseca, zaključen je aneks ugovora, kojim je odobreno plaćanje avansa u iznosu od skoro 14.000.000 dinara.Septembra 2008. godine zaključen je ugovor za drugu fazu izgradnje kanalizacije u Plandištu. Vrednost radova u ugovoru bila je 124.384.203,35 dinara s PDV-om. Ugovarači su bili isti. Donevski je te godine postao pokrajinski poslanik u poslaničkoj grupi SPS.„Napredak“ je izvodio radove do kraja 2010. godine, kada je ugovor jednostrano raskinut od strane Opštine. Tada su već bila isplaćena sredstva Fonda u iznosu od oko 130 miliona dinara. Posle raskida ugovora zbog nedostatka sredstava i probijanja rokova izgradnje, početkom 2011. godine, ubrzo je pokrenuta nova javna nabavka za izgradnju kanalizacije u Plandištu.Vorkapić je to nazvao „trećom fazom“, iako je osnov javne nabavke bio isti projekat na osnovu kojeg je zaključen ugovor sa „Napretkom“. Tender je dobio AD „Graditelj“, koji je radove započeo krajem 2011. godine. Vrednost radova bila je 144.444.400 dinara.Problem je to što je javna nabavka, takozvana „treća faza“, u opisu sadržala istu dužinu izgradnje kanalizacije kao prvobitni ugovor, iako je deo tih poslova „Napredak“ već uradio. Isti poslovi su plaćani po dva puta. Presek stanja između dva ugovora nije urađen. Niko nikada nije utvrdio koje radove je izveo „Napredak“ i šta su bile ugovorne obaveze „Graditelja“.„Graditelj“ je 2012. godine tužio opštinu Plandište. Sudskim poravnanjem dogovoreno je da im se dug isplati u 48 rata, koje mesečno iznose oko 31.000 evra! Poravnanje je dogovoreno pred Privrednim sudom u Pančevu. Da nije, a naznake u ishod sudskog spora bile su jasne, opština Plandište danas ne bi postojala.Imamo li pravo na sumnju da većim delom pravosuđa u južnom Banatu gazduje klan?

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: Radio Beograd 1

Emisija: Dnevnik 22

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Više novca za stočarstvo, subvencije i osiguranje

Voditelj:Sumiramo ovu godinu i govorimo o prioritetima za narednu godinu. Tako je gost večerašnjeg Dnevnika ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović. Dobro veče.Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Dobro veče.Voditelj:Najpre u ovoj godini šta je urađeno posle gotovo 10 godina, Srbija je dobila akreditovanu važnu nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu i ispitivanje kvalieta mleka. Koliko je to značajno za same proizvođače mleka?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Pa sami ste rekli, 10 godina se priča o tome, nekoliko puta je nešto otvarano 2009 i 2010, Bog sveti zna kada. Mi smo to rešili, otvorili završen kompletan proces akreditacije, naši poljoprivrednici stočari oni koji se bave proizvodnjom mleka mogu sada od države da dobiju tačnu informaciju kakav je njihov kvalitet mleka, ne da imamo situaciju kadija te tuži, kadija ti sudi. Da se ne zna o čemu se radi. Jako je to važno za njih pre svega zbog kvaliteta ovog proizvoda a sa druge strane i zbog kasnije plaćanja po kvalitetu. Ali ne samo laboratorija, mi imamo i IPARD ove godine. i o tome se pričalo 10 godina.Voditelj:U susret Novoj godini recimo da je budžet za subvencije veći znatno veći za gotovo 7 milijardi dinara za koje mere podrške je najviše sredstava izdvojeno?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Pa gledajte, ovih dana od opozicije tih Đilasa, Jeremića i ostalih čujem samo kako je budžet mali, a samo ću uporediti 2010 godinu kada je budžet za poljoprivredu bio 240 miliona evra a sada je 450 miliona evra i ja koliko sam išao u školu i gledao matematiku ovo je više i to skoro duplo nego što je bilo. Ali da se vratimo na ove mere koje su planirane za 2019 godinu. Voditelj:I kome će prvenstveno biti najviše namenjene?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Najviše će biti za tovno govedarstvo, mlečno govedarstvo i evo razloga što je jako nama važno stočarstvo. Evo nama tržišta na kojem uspevamo da ispunimo kvote kao ovo za Tursku, otvaramo neka nova tržišta i tu je dobar novac koji naši stočari dobijaju jer gledajte 20 godina je cena bila 1,9 eura po kilogramu goveđeg mesa, sada je 2,3 ili 2,4 to je dobro za naše poljoprivrednike. Ići ćemo na osiguranje, na povećanje premije osiguranja za ona ugrožena područja kao što je na primer zapadna Srbija gde je najviše malinara, imaćemo tu premiju ćemo povećati sa 40 na 70%. Za te krajeve koji su izloženi tim rizicima prvo radimo automatsku protivgradnu zaštitu. Tako da idemo na više frontova na više strana, 7 milijardi je mnogo novca više. Ja sam zahvalan zbog mera fiskalne konsolidacije koje su nam dale mogućnosti kroz mandat predsednika Vučića i premijerke Brnabić da damo mogućnost da nam ovaj budžet bude stalno i raste iz godine u godinu. Voditelj:Znači li to da poljoprivrednici ne treba da budu zabrinuti oko dalje isplate subvencija.Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Evo jedan kuriozitet, 16 nedelja, 16,5 hiljada ljudi dobija novac za osiguranje. 2,5 hiljade ljudi je dobilo novac za mehanizaciju. Dakle jedna isplaćena preko 2 milijarde i 100 miliona subvencija, nema tu nikakvih problema u pogledu isplate iako imamo neke tekuće trzavice, ali njih rešavamo u hodu. Voditelj:Jedna ne tako dobra vest zabeležena je ove nedelje, uhapšeno je nekoliko ljudi iz Uprave za agrarna plaćanja, zašto su tačno osumnjičeni i koje su poslednje informacije kojima raspolažete?Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Upravo o tim trzavicama malopre sam to pomenu. Moram samo da kažem, nulta tolerancija za bilo kakav kriminal. Niko ne sme da stoji između poljoprivrednika i države jer država je odvojila novac za poljoprivrednike. Ovo što su pokušali dvoje lica iz Uprave za agrarna plaćanja da prime mito i za to su osumnjičeni, mislim da su to stvari koje ne smeju da se dešavaju i mi moramo mangupe u svojim redovima da ih se rešavamo i to ćemo efikasno rešavati kao što rešavamo reeksport voća o kom je bilo priče, pa je 63 ljudi bilo uhapšeno. Sprečavanje ulaska mesa sumnjivog porekla u Srbiju, tu smo imali hapšenja. Ja sam 4.oktobra kada je bila jedna konferencija za štampu rekao, da se mnogi brinu treba da se brinu za to koji pokušavaju da se igraju sa srpskom poljoprivredom, ovo su rezultati, ja sam zahvalan i policiji koja nam jako puno pomaže u ovom, ovo je kontinuirani proces i mi na tome nećemo stati. Nulta tolerancija za bilo kakav pokušaj dovođenje poljoprivrednika u lošu poziciju a da ne pričamo o korupciji.Voditelj:Hvala što ste bili gost večerašnjeg Dnevnika. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:Hvala i Vama na prilici.Voditelj:Hvala.                              

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/204607/Agencija-za-borbu-protiv-korupcije-Dejan-Mandic-nije-prijavio-sva-primanja.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Agencija za borbu protiv korupcije: Dejan Mandić nije prijavio sva primanja

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenuće postupak protiv načelnika Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije Dejana Mandića jer nije prijavio da prima zaradu na toj funkciji.Kako pokazuju podaci Agencije, Mandić, koji na poziciji načelnika prima oko 100.000 dinara zarade, dobija i mesečnu naknadu od 464.510,33 dinara kao predsednik nadzornog odbora Kontrole letenja Srbije i Crne Gore "SMATSA". U Agenciji za 021.rs kažu da je Mandić od 2012. godine do danas podneo osam izveštaja o imovini i prihodima, ali da u njima nema podatka o trenutnim primanjima na mestu načelnika, zbog čega su pokrenuli postupak. "Uvidom u podnete izveštaje, utvrđeno je da Dejan Mandić nije Agenciji prijavio prihode kao načelnik Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije grada Novog Sada, te će Agencija pokrenuti postupak prikupljanja informacija radi utvrđivanja postojanja povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije", kažu u Agenciji za 021.rs. Mandić je postao funkcioner 2012. godine. Najpre je bio član Gradskog veća zadužen za finansije, da bi 2015. godine postao direktor "Zavoda za izgradnju grada" i to preduzeće je vodio do njegove transformacije u Upravu za građevinsko zemljište i investicije krajem 2016. godine. U ovom periodu je imao i druge funckije kao član Saveta AIK Banke i Nadzornog odbora Novosadskog sajma. Nakon gašenja ZIG-a, Mandić je postao pomoćnik gradonačelnika Novog Sada i ubrzo potom i predsednik Nadzornog odbora SMATSA. Krajem 2017. godine prestaje mu funkcija pomoćnika gradonačelnika i dolazi na čelo Uprave za građevinsko zemljište. Autor: Žarko Bogosavljević - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/drustvo/gerontodomacice-u-adi-stizu-na-kucni-prag-26-12-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Gerontodomaćice u Adi stižu na kućni prag

Dnevne usluge u zajednici, koje sapadaju u vaninstitucionalne usluge socijalne zaštite, Dom za stare i penzionere iz Mola pruža na području ađanske opštine.Direktorka Doma za stare i penzionere Danijela Šević ukazuje da ove usluge iz nadležnosti lokalne samouprave finansiraju se iz namenskih sredstava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu, koje se opredeljuju jedinicama lokalne samouprave i usmeravaju pružaocima usluga.Dom za stare i penzionere iz Mola, kao ustanova za smeštaj starih i odraslih lica ima i licenciranu uslugu pomoći u kući, koja joj je na šest godina dana 2017. godine. Danijela Šević objašnjava da je tada loklna samouprava opštine Ada sprovela postupak javne nabavke i ovoj ustanovi dodelila obavljanje usluga.- Za sada ima 49 korisnika ove usluge, a kao dodatna aktivnost funkcionišu klubovi za stara lica. Klubovi su sa sedištem u Adi, Utrinama i Obornjači, gde su za njihovu delatnost posebno angažovani izvršioce. Za rad usluga pomoći u kući imamo angažovanih pet gerontodomaćica i domaćica klubova, koje poslove obavljaju u domovima, odnosno na adresi prebivališta korisnika usluga. Usluge zavise od toga kakve su socijalne potrebe korisnika, pa neko više koristi negu, a neko samo pomoć u kući - saznajemo od direktorke Šević.- Negu i pružanje pomoći u kući koristi pedesetak korisnika, a u Adi, Utrinama i Obornjači rade klubovi za stareU okviru dnevnih usluga za stare spada još priprema i iznošenje toplog obroka za pedesetak korisnika na teritoriji opštine Ada. Prema rečima Ševićeve, ova usluga je nažalost bila prekinuta u 2016. godini zato što je bilo neophodno licencirati uslugu, što do tada nije bilo učinjeno pa je prestala da se pruža. Međutim, postoji duga tradicija pružanja usluga pomoći u kući i razvoja vaninstitucionalne zaštita, zahvaljujući prethodnom rukovodstvu Doma, pa su najstariji žitelji mesta ađanske opštine navikli da će im pružaoci socijalne zaštite naći pri ruci kada se nađu u takvoj socijalnoj potrebi.- Svi znamo da u ađanskoj i drugim opštinama ima mnogo starih lica čija su deca otišla u inostranstvo u potrazi za poslom i boljom egzistencijom, pa smo zajendo sa lokalnom samoupravom u obavezi da se staramo i da ih zbrinemo, što i radimo. I inače je sve više staračkih domaćinstava kojima su ovakve usluge potrebne - napominje Šević.U klubovima za dnevni boravak starih lica u Adi, Utrinama i Obornjači se odvijaju razne kreativno-zabavne i radno terapeutske aktivnosti, gde domaćini kluba licima koji su zainteresovani da budu članovi, organizuju aktivnosti koje oni žele i sposobni su da rade. Stari se u klubovima bave izradom rukotvorina, čita se poezija, priređuju se razne svečanosti, čajanke i razna zajednička druženje. Tako se u okviru manifestacije "Sunčana jesena života", ali i cele godine organizuju aktivnosti za članove klubova i starije sugrađane. Klub za stare u Adi radi tri puta nedeljno u prepodnevnim satima, a u Utrinama i Obornjači svaki dan.M. Mitrović Projekat "Ada danas" realizovala je "Panonija media" u saradnji sa "Dnevnikom". Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.        

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/dogadjaji-u-srbiji-koji-su-obelezli-2018-godinu

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Događaji u Srbiji koji su obeležli 2018. godinu

Foto: Z. Raš Novinska agencija Beta napravila je izbor od deset najvažnijih događaja koji su se desili u Srbiji u toku 2018. godine. Na prvom mestu se nalazi ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, za kojim sledi nespeli dijlog Beograda i Prištine, kao i izbori za Beogradski parlament. 1. Ubistvo Olivera Ivanovića Na samom početku godine, 16. januara, hicima iz pištolja ispaljenim iz kola u pokretu u severnom delu Kosovske Mitrovice ubijen je lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović. Ivanović je ubijen ispred kancelarije svoje organizacije a odgovorni za taj zločin i dalje nisu pronađeni, niti javnost ima razloga da veruje da je istraga napredovala. U periodu pred ubistvo, Ivanoviću je bio zapaljen i automobil, a u poslednjem intervjuu on je tvrdio da Srbi na severu ne strahuju toliko od Albanaca koliko od lokalnih Srba "kriminalaca i kabadahija koji voze džipove bez tablica". Područje na kojem se dogodilo ubistvo je van kontrole istražnih organa Srbije, a Beograd je često optuživao Prištinu za pasivnost i nedostatak saradnje u istrazi. U novembru je kosovska policija uhapsila troje Srba sa severa pod sumnjom da su povezani sa ubistvom, dok je hapšenje izbegao potpredsednik Srpske liste i kontroverzna figura u srpskoj zajednici Milan Radoičić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Prištinu da je nameravala da ubije Radoičića i dovede Beograd u vezu sa ubistvom Ivanovića, a takođe je naveo da je Radoičić prošao poligrafsko ispitivanje pred srpskim organima, zbog čega ga Beograd smatra nevinim u tom slučaju.   2. Dijalog Beograda i Prištine nastavljen bez rezultata Posle godinu dana pauze, nastavak tehničkog dijaloga Beograda i Prištine bio je planiran za sredinu januara u Briselu ali je odložen zbog ubistva Ivanovića. Razgovori su nastavljeni krajem februara pri čemu je Beograd insistirao na obavezi Prištine iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO). Već krajem marta je ponovo došlo do prekida dijaloga zbog hapšenja direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Usledilo je povlačenje predstavnika Srpske liste iz Vlade Kosova i najava kosovskih Srba da će sami formirati ZSO ako Priština to ne uradi do 20. aprila. Predstavnici vlasti u Prištini su tokom razgovora tražili od Beograda da prizna kosovsku nezavisnost i da ne sprečava članstvo Kosova u UN, što je formalno uobličeno krajem godine u rezoluciji Skupštine Kosova o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom septembra posetio srpske sredine na severu Kosova gde je rekao da je "gotovo nemoguće" postići kompromisno rešenje sa Prištinom zbog "udaljenih međusobnih ali i stavova međunarodne zajednice". Predstavnici Beograda su tokom godine iznosili kao jednu od ideja za rešenje statusa Kosova i mogućnost etničkog razgraničenja između Srba i Albanaca po kojoj bi sever Kosova ostao u Srbiji dok su iz Prištine najpre stizale najave o mogućem priključenju tri opštine sa juga centralne Srbije Kosovu, posle čega je usledilo insistiranje na nepovredivosti postojećih granica. Dijalog je ponovo prekinut krajem novembra nakon odluke Prištine da taksu na uvoz robe iz centralne Srbije poveća na 100 odsto. Tokom godine je i u Srbiji nastavljen unutrašnji dijalog o Kosovu u okviru koga se po rečima Vučića, najveći broj učesnika založio za očuvanje statusa kvo i zamrznutog konflikta.   3. Izbori za Beogradski parlament Srpska napredna stranka (SNS) na lokalnim izborima u Beogradu, održanim 4. marta, još jednom je potvrdila dominaciju sa osvojenih 44,99 odsto glasova, odnosno sa 64 mandata u beogradskoj skupštini. U konkurenciji 24 izborne liste, drugo mesto zauzela je lista "Dragan Đilas - Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju" sa 18,93 odsto, dok je solidan treći najbolji rezultat imao gradonačelnik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić. Odbornike u parlamentu Beograda dobila je još samo izborna lista Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, dok čak 20 lista nije uspelo da pređe cenzus od pet odsto. Kao najveći gubitnik prepoznata je Demokratska stranka (DS), koja je sa 2,25 odsto ostvarila najslabiji rezultat u Beogradu, nakon čega je lider demokrata Dragan Šutanovac podneo ostavku. Odbornici Skupštine Beograda u junu su za novog gradonačelnika izglasali Zorana Radojičića, koji je do tada bio direktor Dečije bolnice u Tiršovoj, dok je za zamenika izabran dotadašnji gradski menadžer Goran Vesić. Izbori za skupštinu Beograda su obeleženi optužbama za medijske manipulacije, tako da su organizacije poput Transparentnosti Srbija i BIRODI-ja ukazivali na dominaciju predsednika Srbije i SNS-a naslovnim stranama i informativnim emisijama. Posmatračka misija Crte je ocenila da se "kampanja za izbore ne može okarakterisati kao fer i demokratska". Sa druge stranke, SNS je čak najavljivala i tužbu protiv Radio-televizije Srbije zbog, kako su naveli, "utišavanja" tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića prilikom gostovanja u poslednjoj predizbornoj emisiji, što je u javnosti dobilo naziv "afera regler".   4. Presude Petnaest godina od kako se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj dobrovoljno predao Haškom tribunalu, i dve godine od pomalo iznenađujuće prvostepene oslobađajuće presude, Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale osudilo je lidera radikala u aprilu na 10 godina zatvora. On je osuđen zbog progona, proterivanja i prisilnog premeštanja vojvođanskih Hrvata u selu Hrtkovci 1992. godine, što je izazvalo brojne polemike oko toga da li osoba osuđena za ratne zločine i dalje može da bude poslanik u Skupštini Srbije i lider parlamentarne stranke. Osim te presude, 2018. godinu obeležio je i niz odluka domaćih sudova kojima su, iz pravnog ugla, rešeni i neki važni događaji iz prošlosti. Specijalni sud u Beogradu u julu je oslobodio pripadnike Jedinice za specijalne operacije optužbi da su 2001. godine organizovali oružanu pobunu, ocenjujući da su oni tada organizovali protest. Na taj način sudski epilog je dobio događaj koji je često označavan kao uvod u ubistvo premijera Zorana Đinđića, za šta zatvorske kazne od 40 godina služe bivši pripadnici crvenih beretki Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović. Tačka je stavljena i na zahtev za rehabilitaciju predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića. Viši sud odbio je zahtev predlagača koji su tokom postupka zastupali tezu da je Nedić bio žrtva komunističkog režima. Okončano je i ponovoljeno suđenje Darku Šariću, za šverc 5,5 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu, i to tako što mu je kazna sa 20 godina smanjenja na 15 godina zatvora.   5. Narodni muzej Nakon punih 15 godina i pet puta odlaganog početka rada, u Beogradu je 28. juna otvorena nova stalna postavka Narodnog muzeja sa 4.000 eksponata. U periodu od 2003. godine, kada je muzej na Trgu Republike zatvoren zbog "katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova", promenjeno je osam vlada i sedam ministara kulture. Narodnim muzejem upravljala su tri direktora, napravljena su tri projekta sanacije i rekonstrukcije, a iznad ulaza u jednom trenutku je postavljen čak i sat koji je otkucavao vreme do otvaranja zakazanog za 2016. godinu. Rekonstrukciju je ispratila afera u vezi sa izgradnjom depoa za umetničke radove austrijske firme Kunstrans sa kojom je Vlada sklopila ugovor 2006. godine. Ugovor je ocenjen kao "štetan za državu", pa je posle izgubljenog spora pred međunarodnom arbitražom Srbija bila dužna da toj firmi isplati 2,5 miliona evra za depo koji nikada nije korišćen, a protiv tadašnjeg ministra kulture Dragana Kojadinovića podneta je krivična prijava. Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da je rekonstrukcija zgrade koštala oko 12 miliona evra, dok je za ceremoniju otvaranja Vlada izdvojila više od 38 miliona dinara.   6. Opstrukcija rada parlamenta Opstrukciju rada parlamenta, koju u većini zemalja pokušava da organizuje opozicija, u Skupštini Srbije 2018. godine sprovodila je vladajuća većina, pa tako godinu dana nije bilo rasprave o amandmanima na predložene zakone. Sve tačke sa dnevnog reda su se i u pojedinostima razmatrale objedinjeno, a vreme je na svakoj sednici bilo potrošeno samo na prvu tačku dnevnog reda i to na prvi član zakona, na koji su amandmane gotovo istovetne podnosili poslanici Srpske napredne stranke. Oni su to vreme koristili uglavnom da hvale rad vlade Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i iznose optužbe na račun bivše vlasti i opozicije. Tu praksu naprednjaci su počeli u decembru prošle godine, kada je usvajan državni budžet i nastavljena je tokom cele godine. Opozicija je na poslednjoj sednici u znak protesta organizovala u skuštinskom holu takozvani "paralelni parlament" i svaka dva sata i tokom cele noći držala konferencije za novinare na kojima je iznosila neke od zamerki na budžet i kritikovala vladajuću većinu, jer "na sve načine onemogućava da se čuje drugačije mišljenje". Rasprava u parlamentu su se uglavnom vodile mimo dnevnog reda uz razmenu optužbi, a više puta atmosfera je bila i na ivici incidenta.   7. Promene na političkoj sceni Osim nekoliko ubedljivih pobeda Srpske napredne stranke na lokalnim izborima, od kojih je pobeda u Doljevcu u decembru sa osvojenih 85 odsto glasova svakako najimpresivnija, političku scenu Srbije u 2018. godini obeležilo je udruživanje više opozicionih političkih opcija u dva tabora - Savez za Srbiju i Građanski blok 381. Savez za Srbiju formiran je 2. septembra od deset opozicionih partija i pokreta - Narodne stranke, Demokratske stranke, pokreta Dveri, Levice Srbije, Zdrave Srbije, Pokreta za preokret, pokreta "Otadžbina", Udruženih sindikata "Sloga", Zajedno za Srbiju i nekadašnjeg predsednika DS i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Neformalno, njegovo formiranje započeto je nakon beogradskih izbora održanih u martu kada su njegovi osnivači u Skupštini Beograda osnovali odborničku grupu Saveza za Srbiju, i kada su ostavljajući razlike po strani usaglasili oko 30 tačaka platforme programa, koja sadrži predloge rešenja nekih od najvećih problema i izazove sa kojima se država suočava - od borbe protiv siromaštva, rešavanja pitanja Kosova i Metohije, preko reforme pravosuđa, donošenja zakona o poreklu imovine, slobode medija i stvaranja uslova za fer i poštene izbore. Krajem godine lideri Saveza potpisali su i dokument o održavanju fer i slobodnih izbora u Srbiji uz poruku da do ispunjenja zahteva tog dokumenta neće izlaziti ni na jedne izbore ukoliko budu raspisani. U tom procesu nije učestvovao Pokret slobodnih građana (PSG) na čelu sa Sašom Jankovićem, koji je u gradskom parlamentu formirao svoju odborničku grupu. PSG je inicirao osnivanje Građanskog bloka 381. Blok su 21. avgusta formirali PSG, Zelena ekološka partija - Zeleni, Mađarski pokret, Šumadijska regija i Koalicija Tolerancija (Vlaška narodna stranka, Vojvođanski pokret, Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca i Tolerancija Srbije). Za lidera su izabrali Jankovića i kao prvi cilj odredili "borbu za regularne izborne uslove". Nekoliko meseci od osnivanja došlo je do "slabljenja" GB 381 jer su početkom novembra iz njega istupili Zeleni predvođeni liderom Dejanom Bulatovićem, da bi mesec dana kasnije pristupili Savezu za Srbiju. Takođe, sredinom decembra Saša Janković je saopštio da napušta mesto predsednika PSG-a i GB 381 i da se povlači iz aktivnog političkog života. Tome je prethodilo i odustajanje predstavnika PSG i GB 381 od potpisivanja dokumenta za održavanje fer i slobodnih izbora koji su potpisali predstavnici Saveza za Srbiju, Demokratske stranke Srbije, Socijaldemokratske stranke, Nove stranke, Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, pokreta Dosta je bilo, Pokreta centra, Građanske platforme i inicijative Ne davimo Beograd.   8. Takse i formiranje kosovske Vojske Nakon diplomatske pobede Srbije u skupštini Interpola, na kojoj je 20. novembra sprečen ulazak Kosova u to policijsku organizaciju, iz Prištine je usledila politička "odmazda" u vidu uvođenja taksi od 100 na proizvode iz centralne Srbije i BiH. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da Priština neće odustati od tih taksi sve dok Beograd i formalno ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost. Iako je reč o očiglednom kršenju odredbi Cefta sporazuma, reakcija koje su stigle iz Evropske unije i SAD nisu navele rukovodstvo Kosova da odustane od tih administrativnih mera. Priština nije bila impresionirana ni "zabrinutošću NATO" zbog odluke da, suprotno čak i sopstvenom Ustavu, obavi transformaciju Bezbednosnih snaga u oružane snage Kosova. Iz Prištine je nagovešteno da će proces formiranja vojske Kosova trajati možda i čitavu narednu deceniju a zvanični Beograd je reagovao veoma burno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u dramatičnom tonu je ponovio da Vojska Srbije neće dozvoliti novi progon Srba sa Kosova, dok je premijerka Ana Brnabić izjavio da je i vojna opcija na stolu i da ne može da isključi ni to rešenje. Najznačajnije posledice te dve odluke, na kraju, nisu ni ekonomske ni bezbednosne već - političke. Postavlja se pitanje kako će dijalog Srbije i Kosova moći da bude nastavljen, tim pre što nije jasno oko čega bi uopšte moglo da se pregovora kada se obe strane tako duboko ukopane na početnim pozicijama.   9. Napad na Borka Stefanovića i građanski protesti Grupa napadača pretukla je i ozbiljno povredila 23. novembra u Kruševcu, pre jedne opozicione tribine u tom gradu, lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i dvojicu aktivista te organizacije. Stefanović je metalnom šipkom udaren u potiljak i zadobio je teške povrede, a opozicija je napad okarakterisala kao pokušaj ubistva i za to direktno optužila vlast na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Uhapšena su tri napadača, a njihova imena saopštio je Stefanović navodeći da su povezani sa ljudima iz kruševačkog kriminalnog miljea, povezanim sa lokalnim vlastima. Nezadovoljstvo zbog napada kulminiralo je u početak organizovanih protesta protiv nasilja i pod nazivom "Stop krvavim košuljama". Prvi protest održan je u Kruševcu, a potom su počeli svake subote da se organizuju u Beogradu. Učesnici tih skupova tražili su da prekine nasilje protiv neistomišljenika vlasti, otkrivanje nalogodavaca napada na Stefanovića, ali i otkrivanje počinilaca i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića i nalogodavaca napada na novinara iz Grocke Milana Jovanovića. Jedan od zahteva je da javni servis RTS počne da objektivnije izveštava o tim okupljanjima. Iako protest formalno organizuju studenti i građanski aktivisti, okupljanje su podržale gotovo sve opozicione opcije, čiji lideri redovno učestvuju na skupovima i ističu zahteve za stvaranje uslova za fer i demokratske izbore.   10. Mediji U junu je na sastanku predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja formirana Radna grupa za izradu nove medijske strategije. Radna grupa sastoji se od devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i osam predstavnika države. Dogovoreno je da Vlada Srbije formira Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, dok će medijska i novinarska udruženja formirati Tim za dijalog, a ta dva tima će zajedno raditi na rešavanju problema novinara i medija. Iako se aktuelnom medijskom strategijom država opredelila za izlazak iz vlasništva u medijima, 2018. godina donela je njen posredan povratak u medije. U decembru je dve televizije sa nacionalnom frekvencijom - O2 i Prva, kao i sajt B92 kupio Srđan Milovanović, bivši suvlasnik mobilnog operatera Kopernikus Tećhnology, koji je mesec ranije prodat državnom Telekomu Srbija za 190 miliona evra. Takvom transkacijom Vlada je osim nekoliko medija, na "mala vrata" dobila udeo u još dve nacionalne televizije, a da pritom nije rešila pitanje postojanja novinske agencije Tanjug koja i dalje radi u nerešenom statusu, uprkos tome što je odlukom Vlade ugašena pre više od tri godine. I u 2018. godini nastavljeno je sa pritiscima i napadima na predstavnike medija. Prema NUNS-ovoj bazi, napada na novinare bilo je 93 a sve je otišlo stepenik više kada je zapaljena kuća građanskog novinara Milana Jovanovića iz Vrčina. Osumnjičeni za napad su uhapšeni, ali se tužilaštvo sa jednom uhapšenom odmah nagodilo, što je izazvalo oštre proteste novinarskih i medijskih organizacija. Kao paradigma odnosa prema nezavisnim medijima ostaće naslovna strana Ilustrovane politike, čiji je uređivački tim pokušao da se obračuna sa medijima koji nisu pod vladinom kontrolom preko naslovnica "Psi su pušteni" i Verane, šta to radiš, mamografu jedan".

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: uns.org.rs

Link: http://www.uns.org.rs/desk/UNS-news/71992/zatvor-za-novinare-pritisci-pretnje-i-promene-vlasnistva-obelezili-medijsku-godinu.html

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zatvor za novinare, pritisci, pretnje i promene vlasništva obeležili medijsku godinu

Značajne promene vlasništva u medijima, ideja da novinari i urednici budu kažnjeni zatvorom ukoliko prekrše pretpostavku nevinosti, naslovne strane "Ilustrovane Politike", nestanak Stefana Cvetkovića, ali i izrada Medijske strategije, neki su od događaja koji su obeležili medijsku 2018 godinu. Osim njih, novinari će ovu godinu pamtiti i po fizičkim napadima i pretnjama, presudama da su nezakonito otpuštani, ali i ubistvima novinara u svetu. 26. 12. 2018. Autor: J. Pešić Izvor: UNS Značajne promene vlasništva u medijima, ideja da novinari i urednici budu kažnjeni zatvorom ukoliko prekrše pretpostavku nevinosti, naslovne strane "Ilustrovane Politike", nestanak Stefana Cvetkovića, ali i izrada Medijske strategije, neki su od događaja koji su obeležili medijsku 2018 godinu. Osim njih, novinari će ovu godinu pamtiti i po fizičkim napadima i pretnjama, presudama da su nezakonito otpuštani, ali i ubistvima novinara u svetu. Kupovina televizija, lista, kablovskog operatera i lokalnih medija Novosadski list "Dnevnik" kupila je vlasnica "Novosadske televizije" Aleksandra Martinović u septembru, za 600 evra.Javnosti je ostalo nejasno od koga je Martinović kupila udele "Mediengruppe Balkan GMBH", od WAZ-a ili od biznismena Miroslava Bogićevića, koji je ranije izjavio da ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine molio da kupi WAZ-ove udele u "Dnevniku".Nacionalne televizije Prva TV i O2 u decembru kupilo je privredno društvo Kopernikus Corporation Ltd. sa Kipra, čiji je vlasnik niški biznismen Srđan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, inače vlasnik televizije Kopernikus i poverenik Srpske napredne stranke u Nišu. Antena grup je Milovanoviću ove televizije, ali i Plej radio sa nacionalnom frekvencijom, Prva TV Crna Gora, šest kablovskih kanala i tri portala Prva.rs, O2tv.rs i B92.net, prodala za 180 miliona evra. Za kupovinu TV Prva i O2 javnost je saznala mesec dana nakon što je kablovski operater Kopernikus Corporation, tada u vlasništvu Milovanovića, prodat kompaniji Telekom Srbija, koja je inače većinski u vlasništvu države, za, kako je objavljeno, 190 miliona evra.Osim ovih televizija, ove godine vlasnika je promenio i Studio B, kada ga je od porodice Krdžić kupio vlasnik tabloida "Alo" Saša Blagojević.Promene vlasništva bilo je i u lokalnim medijima. Paraćinsku medijsku kuću RTV Kanal M, tada u vlasništvu Poslovnog sistem "Mihajlović", kupio je kruševački biznismen Radoica Milosavljević za 50 hiljada evra.Milosavljević je na početku godine osnovao i preduzeće SOS kanal plus, u trenutku kada je vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević najavio da će da proda ovu televiziju. Inače, Milosavljević je, pre tri godine kupio osam televizija za 280 hiljada evra.Napadi na novinare u Srbiji; Ubistva u svetu UNS je u svojoj bazi u 2018. godini evidentirao 45 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili na fizičke i verbalne napade ili pritiske. Prema evidenciji UNS-a, u 2018. godini na novinare i medijske radnike bilo je šest fizičkih napada i pet pretnji.Najviše su se UNS-u ove godini kolege žalile da im je bilo onemogućeno izveštavanje: nisu mogli da prisustvuju događajima ili da postave pitanja - u deset slučajeva.Najteži napadi u regionu bili su u maju kada je vatrenim oružjem ranjena novinarka podgoričkih "Vijesti" Olivera Lakić, i u avgustu, kada je fizički napadnut novinar bijeljinske televizije BN Vladimir Kovačević. Ovu godinu obeležila su i ubistva novinara u svetu, kojih je bilo 80, saopštili su Reporteri bez granica.Šest meseci nakon što je ubijena u oktobru 2017. godine novinarka Dafne Karuana Galicija sa Malte krajem februara 2018. godine, ubijen je slovački novinar Jan Kucijak, što je bilo drugo u šest meseci ubistvo novinara u Evropskoj uniji. Osim njih, u oktobru je ubijena bugarska novinarka Viktorija Marinova, a u novembru u konzulatu svoje zemlje u Istanbulu saudijski novinar Džamal Kašogi.Novinaru zapaljena kućaNovinaru portala "Žig info" Milanu Jovanoviću 11. decembra zapaljena je kuća u Vrčinu.Jovanović je tada UNS-u rekao da mu je plaćene ubice poslao predsednik Opštine Grocka, koji je to negirao.Ministar policije Nebojša Stefanović saopštio je posle desetak dana da je policija uhapsila osumnjičene, kao i da "očekuje brze sudske postupke i osuđujuće presude".Komentarišući hapšenje, Jovanović je rekao "da se oseća sigurnije ali ne toliko dok nalogodavac ne bude uhapšen".Završne reči na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović pred kojim od 2015. traje suđenje optuženima za ubistvo novinara, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije, najavila je u septembru učesnicima u procesu da spremaju završne reči i da se suđenje približava kraju. Očekuje se da do kraja januara i odbrana saopšti završne reči.Ipak, javno izneta sumnja predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara Verana Matića u način na koji je Specijalni sud vodio postupak za ovo ubistvo, izazvala je sredinom godine negativnu reakciju Društva sudija Srbije, predsednika Advokatske komore Jugoslava Tintora i Visokog saveta sudstva.Inicijativa Advokatske komore da se u Krivični zakonik uvede krivično delo za državne funkcionere, ali i novinare i urednike ako objave izjavu ili vest kojom se krši pravo na pretpostavku nevinosti, za koje bi bila zaprećena kazna zatvora do tri godine, izazvala je burnu raspravu. UNS je tada organizovao i tribinu na kojoj su novinari bili saglasni u osudi ove inicijative."Nema pravne sigurnosti bez pretpostavke nevinosti, ali nema ni slobodnog građanina ako nemamo slobodnog novinara i nema zdravog društva bez prava novinara da nekad zadire u neprikosnovena prava pojedinaca", rekao je tada advokat Zdenko Tomanović.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, u decembru je izjavio da građani i novinari imaju pravo da iznose mišljenje i komentarišu sudske postupke. Suprotno njemu, predsednik Advokatske komore Jugoslav Tintor i Advokatska komora i dalje predlažu kaznu od tri godine zatvora za kršenje pretpostavke nevinosti, koja bi se odnosila i na novinare.Osim reakcije Advokatske komore, na izjave Matića o sumnji na način suđenja u ovom procesu jer Veće, kako je rekao, isključuje iz postupka ključne dokaze, saopštenjem su reagovali i Viši sud i Udruženje sudija i tužilaca Srbije, smatrajući da on krši pretpostavku nevinosti i vrši pritisak na sud.Osude naslovnih strana "Ilustrovane Politike" i ostavka savetnika urednikaTekstovi autora Đorđa Martića i Gorana Kozića i naslovne strane "Ilustrovane politike" u novembru i decembru osudili su predsednik Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja, novinarska i medijska udruženja, međunarodne organizacije...Tekst "Psi su pušteni" potpisao ga je Martić, koji je inače pet dana pre ubistva Slavka Ćuruvije kao tadašnji urednik "Ekspresa" tražio od novinara Miroslava Markovića tekst u koji je naknadno ubacio ime Slavka Ćuruvije i objavio ga pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe", objavljen je uz fotografiju psa iza kojeg su pojedini listovi koji se optužuju da rade protiv države.Nakon ovog broja, u "Ilustrovanoj politici" objavljen je i tekst Gorana Kozića u kome navodi da je "zahvaljujući uticaju" predsednice suda časti UNS-a i članice Komisije za istraživanje ubistava novinara Ljiljane Smajlović na 'Vašington post' "bombardovanje Srbije trajalo mnogo duže nego što je planirano".Nakon toga, Goran Kozić i Đorđe Martić objavili su nove tekstove u kojima se Ljiljana Smajlović i Veran Matić proglašavaju antiratnim profiterima, lopovima i stranim plaćenicima. Tekstove je javnost osudila. Reagovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Ministarstvo kulture i informisanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Slavko Ćuruvija Fondacija...Nakon Vučićeve objave na Tviteru u kojoj je osudio ove tekstove, Goran Kozić podneo je ostavku "na mesto savetnika urednika ovog lista", uz izvinjenje "svima koje je svojim načinom pisanja uvredio ili ponizio, svojoj porodici, svojoj deci i državnom vrhu".Štrajk glađu Maje PavlovićProtest vlasnice prve privatne televizije u Novom Sadu Kanal 9 Maje Pavlović štrajkom glađu u maju ove godine, usledio je nakon što je Javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze" isključilo kanal ove televizije, zato što, kako je ona tada objasnila, "godinu dana nije plaćala regionalnu frekvenciju, koju joj je umesto lokalne nametnula država, a koja košta pola miliona dinara mesečno"."Posle pet inspekcijskih kontrola, dve krivične prijave, paljenja zgrade naše televizije, sada nam je ETV ugasio signal sa Crvenog Čota. Neću da dozvolim da nas ugase u tišini", navela je tada Pavlović.Desetodnevnik štrajk glađu Pavlović je prekinula nakon dogovora sa predstavnicima Ministarstva kulture i telekomunikacija, REM-a i ETV-a o reprogramu duga.Nazakoniti otkaziVrhovni kasacioni sud presudio je u avgustu da je novinarka "Politike" Svetlana Vasović Mekina nezakonito otpuštena 2010. godine, i da mora da bude vraćena na posao. Otkaz novinarki usledio je nakon što je objavila ekskluzivnu informaciju o planu priznavanja Kosova po instrukcijama Stejt departmenta Sloveniji.Uprkos presudi, "Politika" Svetlanu Vasović Mekinu mesecima ne vraća na posao. Zbog toga je UNS, početkom oktobra, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv direktorke "Politike" Mire Glišić Simić.Otkaz glavnoj i odgovornoj urednici "Politike" koji su 2016. godine potpisale obe direktorke "Politike" Ljiljani Smajlović bio je nezakonit, presudio je Prvi osnovni sud u Beogradu u avgustu.Da je Srđan Škoro nezakonito premešten sa mesta šefa deska "Večernjih novosti" na mesto pomoćnika odgovornog urednika dnevnog lista "Sport", potvrdio je u julu Apelacioni sud u Beogradu.Nestanak Stefana CvetkovićaŽandarmerija, helikopteri i psi tragači u Beloj Crkvi i okolini sredinom godine tražili su novinara Stefana Cvetkovića, nakon informacije da je na ulici pronađen njegov automobil sa upaljenim svetlima i otvorenim vozačevim vratima.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na vanrednom obraćanju medijima, trideset sati posle vesti o nestanku, rekao da su Cvetkovića našli "živog i zdravog" u rejonu Bele Crkve, da se on nalazi na ispitivanju u policiji i "da će se dugo tamo zadržati, jer ima mnogo toga da objasni".Mediji su tada nestanak povezali sa Cvetkovićevim tvrdnjama da njegovo kidnapovanje ima veze sa njegovim istraživanjem ubistva Olivera Ivanovića. "Neka lica me sa maskama i naoružanjem odvode. Posle par minuta bez borbe i komunikacije, stavljaju mi kapuljaču na glavu, nastavljaju dalje da me voze, nisam pružao otpor", govorio je tada Cvetković.Protiv njega naknadno je pokrenuta istraga za lažno prijavljivanje otmice, saopštili su Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu i Više javno tužilaštvo u Pančevu i naveli da je istraga pokazala da nije bilo otmice i da je Cvetković zvao svoju majku u noći u kojoj je navodno otet.Izrada Medijske strategijeMinistar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u februaru je izjavio da je Medijska strategija praktično završena, a državni sekretar Aleksandar Gajović, mesec dana kasnije, da je ona gotova.Podsetimo, iz Radne grupe za izradu Medijske strategije krajem prošle godine, prvo je izašla predstavnica UNS-a Ljiljana Smajlović, zato što je Vlade urednika "Ilustrovane politike" Aleksandra Gajovića imenovala za državnog sekretara za informisanje uprkos tome što, kako je rekla, propagira "šovinističke predrasude prema ženama". Nakon nje, iz ove Radne grupe izašli su i predstavnici drugih medijskih i novinarskih udruženja i asocijacija - NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija medija.Izlazak iz Radne grupe za izradu Medijske strategije novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, Gajović je početkom godine ocenio kao neodgovorno, a da Radna grupa, u kojoj oni nisu, a koja je pisala tekst Medijske strategije, ima apsolutni legitimitet.Međutim, premijerka Ana Branabić je u aprilu rekla da je nakon konsultacija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zaustavljena izrada Medijske strategije jer nema pun legitimitet, zbog toga što u njenoj izradi ne učestvuju sve relevantnie medijske asocijacije i udruženja.Nakon toga, formirana je nova Radna grupa, u kojoj su predstavnici svih relevantnih novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, a koja je sačinila Nacrt Strategije koji je predstavljen 17. i 18. decembra na stručnoj raspravi u Novom Sadu.Vlada je sredinom godine formirala i Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, kao i Tim za dijalog sa Koordinacionim telom sa zadatkom da rešavaju probleme novinara i medija, u kojem su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja.Skupština izabrala novinara Živojina Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcijeNakon više od pet godina, Skupština Srbije je u julu usvojila predlog UNS-a i NUNS-a da na mesto člana koji predstavlja novinare, u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije bude izabran novinar sa Kosova i Metohije Živojin Rakočević.                                                

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/beograd/iz-budzeta-nejasno-koliko-kosta-vatromet/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Iz budžeta nejasno koliko košta vatromet

Komentari oko visine sume koju je gradska vlast planirala da potroši na ispaljivanje vatrometa još se ne smiruju, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić tim povodom je juče izjavio da se u javnost plasira "lažna i lako proverljiva vest".Komentari oko visine sume koju je gradska vlast planirala da potroši na ispaljivanje vatrometa još se ne smiruju, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić tim povodom je juče izjavio da se u javnost plasira "lažna i lako proverljiva vest".Foto EPA KOCA SULEJMANOVIC On je za TV Prva rekao da "Beograd već decenijama priređuje vatromet povodom velikih svečanosti, baš kao i svi drugi gradovi na svetu", ali da je u javnost dospela vest da košta "mnogo više nego što je zaista plaćen". Ipak, da nije "lako proverljiv" podatak u pitanju, govore i nejasni izvodi iz nedavno izglasanog budžeta za narednu godinu, iz koga ni odbornicima koji su za njega glasali, nije moglo da bude jasno o kolikoj ceni se zapravo radi. - Budžet grada se objavljuje u Službenom listu i tu tačno piše koliko se u šta ulaže. Beograd će sledeće godine za devet vatrometa izdvojiti manje od 50.000 evra i to su vatrometi za Novu godinu, pravoslavnu Novi godinu, oslobođenje Beograda u Prvom i Drugom svetskom ratu, Dan državnosti, manifestaciju Dani Beograda, Filharmoniju na otvorenom. Vatromet za doček Nove godine koštaće oko 8,5 hiljada evra, a proslavne Nove godine oko 4.000 evra. Sidnej, recimo, potroši milione evra za vatromet, ali oni su bogatiji od nas i imaju tu tradiciju. Dakle, ništa se ove godine nije dogodilo što nije i svih prethodnih i žao mi je što se ovakve, lažne vesti plasiraju u javnosti- kazao je Goran Vesić za TV Prva a preneo Beoinfo. Vesić nije naveo ko to plasira "lažne vesti", ali je pre dva dana reagovao i gostujući na TV Pink, kada je glumca Branislava Trifunovića, koji je govorio na subotnjem protestu "Stop krvavim košuljama", optužio da je "izgovorio masnu i tešku laž" da je za vatromet izdvojeno 850.000 evra. O istoj cifri bilo je govora i na skupštinskom zasedanju tokom rasprave o budžetu, kada je opozicija skrenula pažnju na taj izdatak. "U budžetu Grada Beograda za sledeću godinu za tu namenu opredeljeno je 5,8 miliona dinara, što je manje od 50.000 evra", rekao je tada Vesić na TV Pink i dodao da su "protesti koje organizuje Dragan Đilas pod maskom studenata i nekakvih nevladinih organizacija, a svi znamo da ih on organizuje i plaća, očigledno postali takmičenje u tome ko će da izrekne veću laž". U tekstu budžet, međutim, nije jasno navedeno koliko će koštati sam vatromet, već da će 99,2 miliona dinara, osim te stavke, obuhvatiti i nekoliko ne tako transparentnih "specijalizovanih usluga". Interesantno, u istom razdelu našle su se i usluge javnih preduzeća, mobilne aplikacije i neke javne nabavke. "U okviru aproprijacije 424- Specijalizovane usluge, planirano je 99,2 miliona dinara a sredstva su namenjena za usluge ispaljivanja vatrometa na više lokacija u gradu Beogradu na otvorenom prostoru sa scensko vizuelnim efektima sa pratećom pirotehničkom opremom, prilikom organizovanja različitih događaja i manifestacija u organizaciji grada Beograda i Sekretarijata, kao i za angažovanje javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Beograd za potrebe organizacije i koordinacije događaja i manifestacija od značaja za grad Beograd, zatim za potrebe sprovođenja postupka javne nabavke i sredstva za izradu aplikacije za "pametne uređaje"- telefone, tablete i sl, a koja ima za cilj podizanje ekološke svesti za prijavljivanje neuređenih površina", navedeno je u tekstu budžeta. Za deo javnosti koji već nekoliko dana na društvenim mrežama komentariše ovaj trošak, prepirka oko konačne cifre je bespredmetna, jer je, po njima, i 50.000 evra za pirotehničku zabavu od nekoliko minuta, preveliki izdatak. Gardijan piše "gluposti" Govoreći o novogodišnjoj rasveti i pisanju "Gardijana" da bi za uloženi novac moglo da se zaposli 600 vozača, Vesić je rekao da je reč o sponzorisanom tekstu Rokfeler fondacije, kao i da se zna da iza takvih tekstova ne stoji redakcija. "To su gluposti, mogao bi tako Gardijan da se pozabavi time kako je osvatljen London i da predloži gradonačelniku Londona da umesto toga pomogne siromašne građane. Nema nijednog velikog evropskog grada koji nema novogodišnju rasvetu i mi smo ponosni kako Beograd izgleda. Mi smo grad koji živi od turizma i kao grad smo za 2017. godinu zaradili oko 800 miliona evra, a u oktobru ove godine već smo prevazišli broj turista iz cele protekle. Do kraja godine rast broja turista biće između 17 i 18 odsto- rekao je Vesić za TV Prva, a preneo Beoinfo. budzet, goran vesic, vatromet  

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: beogradski-glas.rs

Link: http://beogradski-glas.rs/ekonomija/nije-objavljen-ugovor-o-koncesiji-za-beogradski-aerodrom-mali-ugostio-samo-odabrane-medije/

Autori: @Beogradski_glas

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Nije objavljen ugovor o Koncesiji za beogradski aerodrom, Mali ugostio samo odabrane medije

Francuska kompanija Vansi Koncesija uplatila je nadoknadu za koncesiju aerodroma "Nikola Tesla", ali nije objavljen ugovor iz kojeg bi se videle sve obaveze koje je Republika Srbija preuzela, niti objavljivanjem onih del Beogradski glas (Beta) - Transparentnost Srbija je ukazala da vest da je koncesionar Aerodroma "Nikola Tesla", francuska kompanija Vansi, uplatio 501 milion evra jednokratne koncesione naknadu i da je postao operater beogradskog aerodroma na 25 godina, nije praćena objavljivanjem ugovora iz kojeg bi se videle sve obaveze koje je Republika Srbija preuzela, niti objavljivanjem onih delova ugovora i aneksa koji nisu označeni kao poverljivi."Da apsurd bude još veći, još nije objavljena ni studija, koja je trebalo da pokaže i dokaže zbog čega je uopšte aerodrom dat u koncesiju, nakon dvogodišnjeg prikazivanja od strane zvaničnika da aerodrom dobro posluje i prihoduje (iako se odricao prihoda od kompanije Er Srbija)", navodi se u saopštenju TS.I novinarima većine bogradskih redakcija je u petak, 21. decembra bilo uskraćeno da od ministra finansija Siniše Malog dobiju odgovore na pitanja o koncesiji.Samo nekoliko "odabranih" redakcija bilo je pozvano na konferenciju za novinare u Vladi Srbije na kojoj je Mali saopštio da je koncesionar uplatio koncesionu naknadu.Transparentnost Srbije je posetila da je tražila studiju o opravdanosti koncesije i koncesioni akt još početkom 2017. godine, od Vlade i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i ocenila da je postupak koji traje gotovo dve godine "slika i prilika iznalaženja raznih izgovora da se ove važne informacije ne saopšte građanima u koje je uključeno nekoliko aktera"."Usled toga, ne samo da gradjanima nije jasno predočeno zbog čega je koncesija najisplativiji vid razvoja beogradskog aerodroma, već se ne može sa sigurnošću tvrditi ni da li ova analiza, čija izrada je zakonska obaveza, uopšte postoji", piše u saopštenju TS.Vlada na zahtev TS nije odgovorila, zbog čega je podneta urgencija, a potom i tužba Upravnom sudu. Ministarstvo saobraćaja je odbilo zahtev, navodeći da bi objavljivanjem Koncesionog akta i Studije opravdanosti bili ugroženi vitalni interesi Republike Srbije.TS je saopštila da je podnela žalbu Povereniku protiv ovog rešenja, ali je istovremeno suzila obim zahteva, tražeći da Ministarstvo dostavi samo one delove ovih dokumenata na osnovu kojih se može zaključiti da li je odabrani model koncesije za Srbiju povoljniji od alternativnih rešenja (nastavak rada na dosadašnji način, ulaganje sopstvenog kapitala ili sredstava iz kredita, prodaja aerodroma, drugi oblik javno-privatnog partnerstca).Pošto je Poverenik doneo rešenje po kojem moraju da dostave tražene dokumente, iz Ministarstva je TS dobila novi odgovor - da oni uopšte nemaju ni koncesioni akt ni studiju, već su ti dokumenti u posedu Vlade.Na novi zahtev TS, da dostave dokument na osnovu kojeg će se videti kako su od 3. marta do 24. aprila dokumenti izgubljeni ili premešteni iz poseda Ministarstva, stigao je odgovor da ih nikada nisu ni imali, a da su prethodno odbili da ih dostave zbog "mogućeg ugrožavanja vitalnih interesa".Upravni sud potom je presudio po tužbi TS, ali nije naložio da Vlada dostavi tražene dokumente, već da, umesto što ignoriše zahtev, odluči po njemu."Vlada je i ovu presudu ignorisala, pa je TS tražila od suda da on donese akt. U tom trenutku Vlada se budi i donosi rešenje - odbija zahtev. TS podnosi novu tužbu Upravnom sudu u februaru 2018. zbog neopravdanog odbijanja zahteva. Po ovoj tužbi sud bi mogao da naloži Vladi da dostavi tražene dokumente. Medjutim, sud u aprilu vraća tužbu i traži od TS da dostavi dokaze da je potpisnik tužbe pravni zastupnik organizacije. TS dostavlja i te dokaze. Od tada je prošlo osam meseci, potpisan je ugovor, Vansi je preuzeo upravljanje, a Upravni sud se ne javlja, ugovor nismo videli, kao ni traženu studiju", piše u sapštenju TS.Dodaje se da jedna od stvari zbog koje je bitno da se objavi koncesioni ugovor jeste i eventualno preuzimanje obaveza za izgradnju pruge od Aerodroma "Nikola Tesčla" do grada."Izgradnju te pruge je najavio zamenik gradonačelnika. Medjutim, vest da se o izgradnji pruge 'već pregovara sa Vladom Japana' krajnje je zbunjujuća. Naime, iz nje se čini da ovu prugu neće graditi koncesionar radi svojih interesa, već država Srbija ili Grad Beograd", piše u saopštenju."Takodje, iz okolnosti da se 'pregovara' s vladom druge države o toj pruzi, ukazuje da je u pitanju još jedan veliki infrastrukturni projekat u koji će se ući bez konkurencije, koja bi mogla da rezultira nižom cenom/najpovoljnijom ponudom", ocenila je TS.              

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: novimagazin.rs

Link: http://www.novimagazin.rs/vesti/vise-od-420000-evra-za-docek-nove-godine-u-beogradu

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Više od 420.000 evra za doček Nove godine u Beogradu

Novogodišnji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara, Beograđane će koštati ukupno 423.172 evra, pa će doček biti više nego duplo skuplji nego pošle godine, objavio je portal Istinomer. Najskuplji su nastupi pevača Harisa Džinovića 56.000 evra, Bajage i Instruktora 44.700 evra, Rudimentala 45.000 evra i Saše Kovačevića 42.700 evra. Pored tih nastupa koji ukupno koštaju više od 188.000 evra, u okviru trodnevnog dočeka nastupaće i Disciples čiji nastup košta 31.250 evra, Dejan Petrović Big Bend 25.400 evra, Rasta 22.300 evra, Stereo MC's 22.000 i drugi. Svi ti nastupi deo su javne nabavke Centra beogradskih festivala (CEBEF) za odabir izvođača u glavnom programu, koja je raspisana 24. decembra i u čije dostavljene ponude je Istinomer imao uvid. Kako im je rečeno iz CEBEF-a, s obzirom na to da je u pitanju pregovarački postupak, te cene su i konačne. Pre desetak dana, sprovedena je i javna nabavka koja se odnosi na angažovanje izvođača u okviru pratećeg programa, a ugovorena cena je u tom slučaju bila 92.662 evra. U okviru pratećeg programa nastupaće Neverne bebe, Đ Munja, dečije grupe i drugi, a najavljene su i izvedbe različitih predstava za najmlađe. Na taj način, cena svih angažovanih izvođača prevazilazi 423.000 evra koliko će ukupno koštati doček Nove godine u Beogradu. Prošle godine, koncerti su koštali duplo manje, odnosno oko 190.000 evra. Kako je iz CEBEF-a objašnjeno operedeljeni novac za potrebe troškova manifestacije "Beogradske zime" uvećan je zbog usklađivanja sa finansijskim planom koji ne određuju oni sami, već gradski Sekretarijat za kulturu, kao njihov osnivač. Izvođače, opet pak, ne bira ni Sekretarijat, a ni CEBEF, već odbor manifestacije "Beogradska zima" čiji su članovi nepoznati, a čiji je predsednik zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Ko su članovi ne može se pronaći ni na sajtu te manifestacije, a taj odgovor nije dostavljen Istinomeru ni iz gradske uprave.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: mondo.rs

Link: http://mondo.rs/a1155322/Zabava/Muzika/Docek-Nove-godine-u-Beogradu-ispred-Skupstine-kosta-preko-420.000-evra.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: BEOGRAD: Evo koliko koštaju nastupi na dočeku na Trgu

Doček Nove godine u Beogradu ispred Skupštine košta preko 420.000 evraAutor: MONDO/BetaNovogodišnji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara Beograđane će koštati više od 420.000 evra.Novogodišnji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara, Beograđane će koštati ukupno 423.172 evra, pa će doček biti više nego duplo skuplji nego pošle godine.Najskuplji su nastupi pevača Harisa Džinovića 56.000 evra, Bajage i Instruktora 44.700 evra, Rudimentala 45.000 evra i Saše Kovačevića 42.700 evra, piše "Istinomer" Pored tih nastupa koji ukupno koštaju više od 188.000 evra, u okviru trodnevnog dočeka nastupaće i Disciples čiji nastup košta 31.250 evra, Dejan Petrović Big Bend 25.400 evra, Rasta 22.300 evra, Stereo MC's 22.000 i drugi. Svi ti nastupi deo su javne nabavke Centra beogradskih festivala (CEBEF) za odabir izvođača u glavnom programu, koja je raspisana 24. decembra i u čije dostavljene ponude je Istinomer imao uvid. Kako im je rečeno iz CEBEF-a, s obzirom na to da je u pitanju pregovarački postupak, te cene su i konačne. Pre desetak dana, sprovedena je i javna nabavka koja se odnosi na angažovanje izvođača u okviru pratećeg programa, a ugovorena cena je u tom slučaju bila 92.662 evra. U okviru pratećeg programa nastupaće Neverne bebe, DJ Munja, dečije grupe i drugi, a najavljene su i izvedbe različitih predstava za najmlađe. Na taj način, cena svih angažovanih izvođača prevazilazi 423.000 evra koliko će ukupno koštati doček Nove godine u Beogradu.Prošle godine, koncerti su koštali manje, odnosno oko 190.000 evra.      

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a447198/Istinomer-Novogodisnji-koncerti-u-Beogradu-kostace-vise-od-420.000-evra.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novogodišnji koncerti u Beogradu duplo skuplji, koštaće više od 420.000 evra

Link je kopiran Link je kopiranIzvor: N1Novogodišnji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara Beograđane će koštati ukupno 423.172 evra, pa će doček biti više nego duplo skuplji nego prošle godine, objavio je portal Istinomer.Najskuplji su nastupi pevača Harisa Džinovića 56.000 evra, Bajage i Instruktora 44.700 evra, Rudimentala 45.000 evra i Saše Kovačevića 42.700 evra.Pored tih nastupa koji ukupno koštaju više od 188.000 evra, u okviru trodnevnog dočeka nastupaće i Disciples, čiji nastup košta 31.250 evra, Dejan Petrović Big Bend 25.400 evra, Rasta 22.300 evra, Stereo MC's 22.000 i drugi.Svi ti nastupi deo su javne nabavke Centra beogradskih festivala (CEBEF) za odabir izvođača u glavnom programu, koja je raspisana 24. decembra i u čije dostavljene ponude je Istinomer imao uvid.Kako im je rečeno iz CEBEF-a, s obzirom na to da je u pitanju pregovarački postupak, te cene su i konačne.Pre desetak dana, sprovedena je i javna nabavka koja se odnosi na angažovanje izvođača u okviru pratećeg programa, a ugovorena cena je u tom slučaju bila 92.662 evra.U okviru pratećeg programa nastupaće Neverne bebe, DJ Munja, dečje grupe i drugi, a najavljene su i izvedbe različitih predstava za najmlađe.Na taj način, cena svih angažovanih izvođača prevazilazi 423.000 evra, koliko će ukupno koštati doček Nove godine u Beogradu.Prošle godine, koncerti su koštali duplo manje, odnosno oko 190.000 evra.Kako je iz CEBEF-a objašnjeno, operedeljeni novac za potrebe troškova manifestacije "Beogradske zime" uvećan je zbog uskladjivanja sa finansijskim planom koji ne određuju oni sami, već gradski Sekretarijat za kulturu, kao njihov osnivač.Izvođače, opet pak, ne bira ni Sekretarijat, a ni CEBEF, već odbor manifestacije "Beogradska zima" čiji su članovi nepoznati, a čiji je predsednik zamenik gradonačelnika Goran Vesić.Ko su članovi ne može se pronaći ni na sajtu te manifestacije, a taj odgovor nije dostavljen Istinomeru ni iz gradske uprave.Tagovi:Gde planirate da dočekate Novu godinu?53.32%Gde planirate da dočekate Novu godinu?Kod kuće                  

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2018/12/26/sabicu-istekao-mandat-ko-ce-biti-novi-poverenik9918/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Šabiću istekao mandat, ko će biti novi Poverenik?

BEOGRAD - Više organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata. Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju. - Advertisement - Pogledaj i ove vesti... Podsećaju da je prošlo mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću. Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje. Organizacije koje su uputile zahtev odboru su Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Fondacija za otvoreno društvo Srbija, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava i Kuća ljudskih prava i demokratije.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a447216/Ko-je-kandidat-za-Poverenika.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ko je kandidat za naslednika Šabića na funkciji Poverenika?

Izvor: N1 Više organizacija uputilo je zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata. Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju. Podsećaju da je prošlo mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.Organizacije koje su uputle zahtev odboru su: Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Fondacija za otvoreno društvo Srbija, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava i Kuća ljudskih prava i demokratije.ot Tagovi:

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=26&nav_category=12&nav_id=1486461

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Ko će naslediti Šabića? - Info

Beograd -- Više organizacija uputilo je zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika.Traže odgvoor na to ko su mogući kandidati kao i da se javno objavi biografije kandidata za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju. Podsećaju da je prošlo mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću. Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje. Organizacije koje su uputle zahtev odboru su: Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Fondacija za otvoreno društvo Srbija, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava i Kuća ljudskih prava i demokratije.Izvor: Beta    

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Beta

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Odbor da odgovori: Ko je kandidat za Poverenika?

Odbor da odgovori: Ko je kandidat za Poverenika?BEOGRAD, 26. decembra 2018. (Beta) - Više organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata.Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju.Podsećaju da je prošlo mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovodjenje procesa koji osigurava da gradjani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u medjuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.Organizacije koje su uputle zahtev odboru su: Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Fondacija za otvoreno društvo Srbija, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava i Kuća ljudskih prava i demokratije.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: autonomija.info

Link: http://www.autonomija.info/nvo-ko-su-kandidati-za-poverenika-za-informacije-od-javnog-znacaja-i-zastitu-podataka-o-licnosti.html

Autori: Autonomija Autor

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: NVO: Ko su kandidati za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti?

26 dec 2018 "Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa" Više organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata.Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju.Podsećaju da je prošlo mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.Organizacije koje su uputle zahtev odboru su: Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Fondacija za otvoreno društvo Srbija, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava i Kuća ljudskih prava i demokratije.(Beta)Podelite ovu stranicu!    

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: tanjug.rs

Link: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=451047

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zahtev Odboru da saopšti imena kandidata za poverenika

BEOGRAD - Osam organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da saopšti ko su mogući kandidati i javno objavi njihvoe biografije.Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju koje su potpisali Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.Foto Tanjug/O.Toškić, ilustracijaKompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/politika/zahtev-odboru-da-saopsti-imena-kandidata-za-poverenika/

Autori: @krstarica

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zahtev Odboru da saopšti imena kandidata za poverenika

BEOGRAD - Osam organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora26. decembra 2018. 14:38PodeliBEOGRAD - Osam organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da saopšti ko su mogući kandidati i javno objavi njihvoe biografije.Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju koje su potpisali Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.Te organizacije, takođe, apeluju na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.(Tanjug)      

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/beograd/vise-od-420-000-evra-za-docek-nove-godine-u-beogradu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Više od 420.000 evra za doček Nove godine u Beogradu

Novogodišnji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara, Beograđane će koštati ukupno 423.172 evra, pa će doček biti više nego duplo skuplji nego pošle godine, objavio je portal Istinomer.Foto: Pixabay /Javallma Najskuplji su nastupi pevača Harisa Džinovića 56.000 evra, Bajage i Instruktora 44.700 evra, Rudimentala 45.000 evra i Saše Kovačevića 42.700 evra. Pored tih nastupa koji ukupno koštaju više od 188.000 evra, u okviru trodnevnog dočeka nastupaće i Disciples čiji nastup košta 31.250 evra, Dejan Petrović Big Bend 25.400 evra, Rasta 22.300 evra, Stereo MC's 22.000 evra i drugi. Svi ti nastupi deo su javne nabavke Centra beogradskih festivala (CEBEF) za odabir izvodjača u glavnom programu, koja je raspisana 24. decembra i u čije dostavljene ponude je Istinomer imao uvid. Kako im je rečeno iz CEBEF-a, s obzirom na to da je u pitanju pregovarački postupak, te cene su i konačne. Pre desetak dana, sprovedena je i javna nabavka koja se odnosi na angažovanje izvodjača u okviru pratećeg programa, a ugovorena cena je u tom slučaju bila 92.662 evra. U okviru pratećeg programa nastupaće Neverne bebe, DJ Munja, dečije grupe i drugi, a najavljene su i izvedbe različitih predstava za najmladje. Na taj način, cena svih angažovanih izvođača prevazilazi 423.000 evra koliko će ukupno koštati doček Nove godine u Beogradu. Prošle godine, koncerti su koštali duplo manje, odnosno oko 190.000 evra. Kako je iz CEBEF-a objašnjeno operedeljeni novac za potrebe troškova manifestacije "Beogradske zime" uvećan je zbog usklađivanja sa finansijskim planom koji ne određuju oni sami, već gradski Sekretarijat za kulturu, kao njihov osnivač. Izvođače, opet pak, ne bira ni Sekretarijat, a ni CEBEF, već odbor manifestacije "Beogradska zima" čiji su članovi nepoznati, a čiji je predsednik zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Ko su članovi ne može se pronaći ni na sajtu te manifestacije, a taj odgovor nije dostavljen Istinomeru ni iz gradske uprave. beograd, docek nove godine, koncerti

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: Tanjug

Link: http://www.tanjug.rs

Autori: Tanjug

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zahtev Odboru da saopšti imena kandidata za poverenika

Zahtev Odboru da saopšti imena kandidata za poverenikaBEOGRAD, 26. decembra (Tanjug) - Osam organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da saopšti ko su mogući kandidati i javno objavi njihvoe biografije.Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju koje su potpisali Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.Te organizacije, takođe, apeluju na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/kolumna/karlo-polak/metro-logija-34-metro-i-bezbednost-saobracaja-1/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Metro-logija 34: Metro i bezbednost saobraćaja (1)

Vrlo je raširena zabluda kako su najskuplja rešenja poput autoputeva, petlji, metroa i pruga sa potpuno izdvojenom trasom jedina i prava rešenja za bezbedan saobraćaj.Foto: Pixabay / arnerichter1975 U stvari, najskuplja rešenja se u ekonomski razumnim društvima primenjuju samo na najopterećenijim delovima transportne mreže. Bezbednosni efekti pretvoreni u novac se svakako uključuju u studiju opravdanosti, ali nisu presudan faktor. U gradovima sa najrazvijenijim sistemima metroa i železnica, poput Moskve, NJujorka, Londona, Pariza, ti sistemi pokrivaju svega oko trećine ukupnih kretanja. Oni pokrivaju većinu dugih kretanja kroz gradsko područje, ali jako veliki deo kretanja se obavi na kraćim rastojanjima, ili na pravcima gde najskuplja rešenja jednostavno nisu isplativa. Za ukupnu bezbednost su najvažniji sistem primene rešenja na mikroplanu, i način rada sa ljudima u svrhu razvoja saobraćajne kulture. Za šinske sisteme uključujući i metro je vrlo važno napomenuti da je zaustavni put znatno duži nego kod drumskih vozila. Kod tramvajskih i metro vozova pri 100km/h, moguće je zavesti naglo kočenje pri kojem se vozilo zaustavlja nakon oko 180 metara. Tada zbog naglog kočenja postoje rizici od ozbiljnih povreda putnika koji stoje. Voz kakav je udario u autobus u Međurovu 21.decembra 2018. pri toj brzini može da ukoči za 300 metara. A dugom teretnom vozu na većem padu pri toj brzini treba ceo kilometar! Mnogo razloga zašto je tramvaj u pojedinim ulicama sporiji od autobusa, i zašto je vozač drumskog vozila maltene uvek u obavezi da ga propusti. Takođe i razlog zašto je vozač drumskog vozila uvek u obavezi da propusti voz, uključujući i kada je prelaz opremljen branicima, a branici podignuti! Član 101 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ne poriče primenu Člana 100 na prelazima sa branicima. Tu nema pesničkih sloboda, i te odredbe su deo međunarodnog saobraćajnog prava. Slučajevi u kojima železničko saobraćajno osoblje na neki od propisanih načina ne upozori učesnike drumskog saobraćaja na nailzak voza su nivou statističke greške, čak i u Srbiji. Ti najponiženiji radnici javnog sektora, jedini iz javnog sektora koje su i političari i većina medija proglasili viškom, izloženi neviđenom mobingu od strane države posredstvom rukovodstva, do kraja poštuju svoj deo bezbednosnih procedura. Kako nam se desilo da većina vozača sa vozačkim dozvolama to ne zna? To su osnovne stvari koje u predškolskom uzrastu moraju da se nauče, poput hodanja, govora, samostalne ishrane, oblačenja, vršenja nužde, gledanja levo i desno kada se prelazi ulica, prepoznavanja i izbegavanja opasnih životinja… Najuspešnije zemlje po pitanju bezbednosti saobraćaja poput Švedske, Švajcarske pola prelaza nisu opremile branicima, a mere sa odsustvom bilo kakvog ukrštanja druma i pruge u nivou su primenili samo na najopterećenijim delovima mreže i deonicama sa vrlo velikim brzinama. Nemam podatke o tome da li obim saobraćaja u Međurovu pravda primenu branika, ali u Batajnici i Platičevu, kao i na čitavom nizu mesta u Nišu odavno postoji ekonomska opravdanost za gradnju drumskih nadvožnjaka i podvožnjaka. Očigledno imamo veliki problem sa nepoznavanjem propisa, i pesničkim slobodama u tumačenju istih podjednako i od građana, novinara i kvaziautoriteta koji daju izjave za medije. Sada dolazimo do suštinskog pitanja. Ukoliko je država nabavila veliki kontigent novih vozova iz Rusije, naselje ima prugu, železnički putničke linije su pod obavezom javnog prevoza, autobuska mesečna karta za đake je ogroman teret u budžetu roditelja, srednje škole su se planski i logično razvijale orijentisano na železnički prevoz, pruga je u relativno dobrom stanju, a naselje ima železničko stajalište, šta će pun autobus đaka? Zašto đaci iz Međurova nisu u jeftinijem i bezbednijem vozu? Zato što na prelazu iz jutarnje u popodnevnu smenu nema pogodnih polazaka vozova. Tehnički razlozi za izostavljanje tih vozova ne postoje. Agenciji za borbu protiv korupcije, kojoj smo ukazivali na takve stvari ništa nije sumnjivo. Da li sutra treba da investiramo u Beogradski metro, i da se sve učini da prevozi maglu, samo zato da se ne zamerimo privatnim autobuskim kompanijama? P.S. Prema tvrdnjama mojih poznanika iz Niša, kada "Niš Ekspres" vozi kroz grad 80km/h, prisutna saobraćajna policija ne reaguje.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori:

Teme: Javne nabavke

Naslov: ZA KONCERTE 423.172 EVRA

BEOGRAD, 26. decembar 2018. (FoNet) - Novogodišnji koncerti,koji će biti održavani 30. i 31. decembra i 1. januara,Beograđane će koštati ukupno 423.172 evra, pa će ovogodišnjidoček biti duplo skuplji od prošlogodišnjeg, koji je plaćenoko 190.000 evra, piše Istinomer.Najskuplji je nastup Harisa Džinović - oko 56.000 evra,Bajagi i Instruktorima biće plaćeno 44.700 evra, Rudimentalu45.000 evra, a Saši Kovačeviću 42.700 evra, navodiIstinomer.U okviru trodnevnog dočeka Nove godine nastupaće i Disciplesza 31.250 evra, Dejan Petrović Big Bend 25.400 evra, Rasta22.300 evra, Stereo MC’s 22.000.Za Aleksandra Sedlara i beogradsku simfonijetu sa gostimaGrad će platiti 10.169 evra, za Senidah     8.389 evra, za bendĐorda Davida "Death saw" 4.474 i Gramophonedzie 3.000 evra.Svi nastupi deo su javne nabavke Centra beogradskihfestivala (CEBEF) za odabir izvođača koji su deo glavnogprograma, a koja je raspisana 24. decembra i u čijedostavljene ponude je Istinomer imao uvid.Kako je rečeno u CEBEF, s obzirom na to da je u pitanjupregovarački postupak, ove cene su i konačne.Osim ove, pre desetak dana, sprovedena je i javna nabavkakoja se odnosi na angažovanje izvođača u okviru pratećegprograma, a ugovorena cena je u ovom slučaju bila 92.662evra.U okviru pratećeg programa nastupaće Neverne bebe, DJ Munja,dečje grupe i drugi, a u okviru njega su i uključene irazličite predstave za najmlađe.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a447304/Lakicevic-Zakon-o-poreklu-imovine-za-obracun-s-politickim-protivnicima.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Lakićević: Zakon o poreklu imovine za obračun s političkim protivnicima

Izvor: N1 Novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da Srbiji nije potreban Zakon o poreklu imovine, jer otvara mogućnost za zloupotrebe, a i sadašnja poreska regulativa je dovoljna. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podseća da je unakrsna provera imovine moguća i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine. Srbija bi uskoro trebalo da dobije Zakon o poreklu imovine. Prednacrt zakona trenutno je na konsultacijama u Ministarstvu finansija, a nadležni najavljuju njegovo usvajanje u narednoj godini. Lakićević je u Danu uživo TV N1 rekao da se boji da bi Zakon o poreklu imovine mogao da se se iskoristi u borbi protiv političkih protivnika. "To je problem naše poreske policije, koja više liči na političku i radi ciljano. Generalno problem sa ovim zakonima je da se oni ne sprovode ili se zloupotrebljavaju. Ovakav zakon nije ni potreban, jer sve to može da se uradi po postojećim. Više liči na neku vrstu političkog hira, populizma. Imamo selektivan pristup da određeni bogataši idu na sud, a drugi na netransparentan način dobijaju lukrativne državne poslove", upozorio je on. Dodao je i da je sprovođenje jednog takvog zakona komplikovano i da zahteva stručnu i dobro plaćenu poresku službu. "A naša Poreska uprava u priličnoj meri loše stoji. Fiskalni savet već godinama govori o ozbiljnoj reformi, a ništa se ne dešava. Bolje je da imamo normalan poreski sistem - da taksisti i advokati plaćaju porez, a oni se pobune, zakrče sudove, i to nemate", istakao je Lakićević. Upozorio je i na moguću zloupotrebu Zakona o poreklu imovine koji bi, kako kaže, mogao da se koristi za diskvalifikaciju ne samo političkih protivnika, nego i bogatih ljudi koji bi hteli da finansiraju opoziciju. Izvor: N1 Gost Dana uživo bio je i Nemamnja Nenadić iz Transparentnosti Srbija koji je rekao da je nezahvalno "slepo" pričati o zakonu čiji se sadržaj još ne zna. Smatra da je građanima prvo trebalo predočiti konkretan koncept, makar ključnih rešenja, oko kojih bi se onda povela prava javna rasprava. Ipak, na osnovu zakona koje već imamo, Nenadić ukazuje na nekoliko potencijalnih problema. "Prvi je to što nije imovina samo nešto što postoji u Srbiji. Pogotovo ako postoje stroži zakoni, za verovati je da ljudi koji imaju nezakonite prihode investiraju u nekretnine u inostranstvu, akcije preduzeća u inostranstvu. Smanjuju se mogućnsoti da se utvrdi celovita slika (…) Kod oduzete imovine npr. ozbiljan problem jeste pitanje pozajmice. Sve češće se čuje tvrdnja da je nešto dobijeno na zajam, od prijatelja, rođaka, a to ne može da se dokaže osim ako neko ne prizna", upozorio je on. Nenadić smatra i da je incijativa za donošenje nobog zakona trebalo da dođe od Poreske uprave koja zna koji su konkretni problemi, a ne da dolazi s političkog vrha. Podseća i da je unakrsna provera imovine moguća i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administracijiiz 2002. godine. "To je poređenje imovine i prihoda (…) 2002. je bila obaveza da svi koji imaju imovinu vrednosti od preko 20 miliona dinara, da je prijave, i da u kasnijim godinama može da se utvrđije da treba da plate porez po nekoj visokoj stopi ako nešto nisu prijavili", objasnio je Nenadić. Kaže i da je zanimljivo da se Zakon o poreklu imovine pominje u ekspozeu premijerke, ali ne i u Strategiji za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, niti u Akcionom planu za poglavlje 23 u pregovorima o članstvu u EU. Tagovi:

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Vesti/a447318/Drzava-opet-najavljuje-Zakon-o-poreklu-imovine.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Najave se nižu, a češljanje "prvog miliona" godinama ostaje samo slovo na papiru

Link je kopiran Link je kopiranIzvor: N1Mnogo putra do sada obećavan, Zakon o poreklu imovine još nije ugledao svetlost dana. On se najavljuje iz godine u godinu, a nedavno je iz Vlade Srbije stiglo i novo obećanje - da će u narednih nekoliko meseci započeti javna rasprava o Nacrtu zakona.Ponovo je tako u javnosti otvorena rasprava šta bi donelo usvajanje zakona i koliko su se do sada poreski organi uspešno obračunavali sa zloupotrebama.Vlasnici vila, jahti i skupih automobila sa, na papiru, prosečnim primanjima, mogli bi pod lupu poreskih organa ako i kada Zakon o poreklu imovine bude donet. Bezmalo dve decenije najavljivale su ga sve prethodne vlade, a poslednjih dana tom se lancu pridužilo još jedno obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića."Sad ćemo da donesemo taj zakon da vidimo ko su lopovi i ko su tajkuni koji nemaju pokriće za svoj novac", poručio je on.Iako ga najavljuje predsednik države, na njegovoj izradi, prema rečima Siniše Malog, rade ministarstva finansija i pravde i predstavnici Poreske uprave.Novinar Mijat Lakićević upozorava da bi kao i ostali, i ovaj zakon mogao postati predmet zloupotrebe."Prosto nije ni potreban jer sve to može da se reši po postojećim zakonima, tako da ovo više liči na neku vrstu političkog hira i najnovijeg političkog populizma da bi narod video kako će opet bogataši da budu privedeni pravdi", ocenjuje on.Izvor: N1Zakon, upozorava struka, ne bi mogao da obuhvati imovinu kupljenu u inostranstvu ili izgovore da je novac od nekoga pozajmljen."Da se malo našalim, ja mislim da bi jedan od prvih korisnika ovog zakona mogao da bude ministar Aleksandar Vulin koji bi onda dobio priliku da onda dokaže odakle mu onih 200 hiljada evra koje je dobio za stan", kazao je Lakićević.Petnaest godina stara konvencija UN-a protiv korupcije u članu 20 predviđa uvođenje krivičnog dela nezakonito bogaćenje, koje Srbija i kada je razmatrala, nije uvela, podseća Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije."Ako bi se usvojila ta preporuka, taj član 20 nije obavezujući, ali je preporučeno državama da razmotre njegovo usvajanje, onda bi Srbija mogla da dobije pravni osnov za mnogo snažnije i sveobuhvatnije provere kada je reč o imovini funkcionera nego što ih ima po sadašnjem zakonu o Agenciji", istakao je Nenadić.Kada će Nacrt zakona na raspravu, pa predlog u Skupštinu Srbije ne zna se, kao ni da li će i koliko godina moći retroaktivno da se primenjuje. Najveći problem je i dalje kako da češljanje nečijeg "prvog miliona" stečenog u prošlosti ne bude u sukobu sa Ustavom Srbije.Tagovi:Gde planirate da dočekate Novu godinu?53.38%Gde planirate da dočekate Novu godinu?Kod kuće                  

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: 021.rs

Link: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/204686/Odlaze-se-uredjivanje-decijih-igralista-na-Strandu-Bulevaru-Evrope-i-u-Limanskom-parku.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Odlaže se uređivanje dečijih igrališta na Štrandu, Bulevaru Evrope i u Limanskom parku

Otvoreni postupak javne nabavke za nabavku i postavljanje opreme i podloge za nekoliko dečijih igrališta u Novom Sadu obustavljen je jer je jedina ponuda koja je pristigla bila neprihvatljiva.Naime, jedini ponuđač koji se javio na tender nije ispunio obavezan uslov jer je dostavio ličnu geodetsku licencu za zaposlenog inženjera, a ne za ponuđača, kao što je traženo konkursnom dokumentacijom.   Javna nabavka vrednosti 20.833.333 dinara bila je predviđena planom za 2018. godinu, ali budući da je postupak obustavljen 24. decembra ove godine, najverovatnije će se ponoviti tokom 2019.   Da je nabavka ostvarena po planu, igrališta bi bila sređena najkasnije do januara 2019. godine. Međutim, rok za podnošenje ponuda je produžen za mesec dana jer se u prvom roku nijedan izvođač nije javio.    Lokacije predviđene za opremanje su Limanski park, Štrand i Bulevar Evrope, jer su odabrane kao prioritetne. U pitanju su postojeća igrališta koja su u velikoj meri oštećena i neprilagođena potrebama dece.   Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, planira se da se igrališta prilagode za decu predškolskog uzrasta pa sve do 12 godina starosti, kao i da budu u skladu sa njihovim psiho-motoričkim statusom.    U planu je kupovina rekvizita za igrališta, opreme za mali skejtbord park, kao i radovi na podlozi od tartan ploča. Oprema se na svim lokacijama mora uklopiti sa postojećom vegetacijom. Neka od idejnih rešenja uključuju "ziplajn", simulaciju mosta, tobogane, svetleće tobogane, razne penjalice, zid za penjanje i rampe za skejt park.   Podsetimo, u avgustu ove godine stupio je na snagu Pravilnik o bezbednosti dečijih igrališta, čija je primena obavezna od 23. novembra. Sva igrališta trebalo bi da budu unificirana i uređena kako bi bila bezbedna. Pravilnik je definisao da će biti potrebno tri godine da se sva igrališta dovedu u ispravno stanje. Autor: 021.rs Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.  

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Video/Info/a447336/Mijat-Lakicevic-i-Nemanja-Nenadic-o-Zakonu-o-poreklu-imovine.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Mijat Lakićević i Nemanja Nenadić o Zakonu o poreklu imovine

Novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da Srbiji nije potreban Zakon o poreklu imovine, jer otvara mogućnost za zloupotrebe, a i sadašnja poreska regulativa je dovoljna. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podseća da je unakrsna provera imovine moguća i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: novaekonomija.rs

Link: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/odbor-da-odgovori-ko-je-kandidat-za-poverenika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Odbor da odgovori: Ko je kandidat za Poverenika?

Odbor da odgovori: Ko je kandidat za Poverenika? 26.12.2018   14:54     0Rodoljubu Šabiću je istekao mandat FOTO: N1Više organizacija uputilo je danas zahtev nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ko su mogući kandidati kao i da javno objavi biografije kandidata."Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama", naveli su saopštenju.Da podsetimo, prošlo je mesec dana kako je 70 organizacija uputilo nadležnom odboru inicijativu za hitno otvaranje postupka, dok je više organizacija predložilo kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika.Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.Organizacije apeluju i na potencijalne kandidate da se lično založe za sopstveno javno predstavljanje, jer je za njihov rad na zaštiti prava, pored stručnosti i priznatog ugleda, ključno poverenje, navodi se u saopštenju koje su zajednički potpisale organizacije Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, SHARE fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2018/12/26/najavljivale-su-ga-sve-prethodne-vlade-sada-i-vucic9913/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Najavljivale su ga sve prethodne vlade, sada i Vučić

Zakon o poreklu imovine, mnogo puta do sada obećavan, još nije ugledao svetlost dana. On se najavljuje iz godine u godinu, a nedavno je iz Vlade Srbije stiglo i novo obećanje - da će u narednih nekoliko meseci započeti javna rasprava o Nacrtu zakona. Ponovo je u javnosti otvorena rasprava šta bi donelo usvajanje zakona i koliko su se do sada poreski organi uspešno obračunavali sa zloupotrebama. Vlasnici vila, jahti i skupih automobila sa, na papiru, prosečnim primanjima, mogli bi pod lupu poreskih organa ako i kada Zakon o poreklu imovine bude donet. Bezmalo dve decenije najavljivale su ga sve prethodne vlade, a poslednjih dana tom se lancu pridužilo još jedno obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića. "Sad ćemo da donesemo taj zakon da vidimo ko su lopovi i ko su tajkuni koji nemaju pokriće za svoj novac", poručio je on. Iako ga najavljuje predsednik države, na njegovoj izradi, prema rečima Siniše Malog, rade ministarstva finansija i pravde i predstavnici Poreske uprave. Novinar Mijat Lakićević upozorava da bi kao i ostali, i ovaj zakon mogao postati predmet zloupotrebe. - Advertisement - Pogledaj i ove vesti... "Prosto nije ni potreban jer sve to može da se reši po postojećim zakonima, tako da ovo više liči na neku vrstu političkog hira i najnovijeg političkog populizma da bi narod video kako će opet bogataši da budu privedeni pravdi", ocenjuje on. Zakon, upozorava struka, ne bi mogao da obuhvati imovinu kupljenu u inostranstvu ili izgovore da je novac od nekoga pozajmljen. "Da se malo našalim, ja mislim da bi jedan od prvih korisnika ovog zakona mogao da bude ministar Aleksandar Vulin koji bi onda dobio priliku da onda dokaže odakle mu onih 200 hiljada evra koje je dobio za stan", rekao je Lakićević. Petnaest godina stara konvencija UN-a protiv korupcije u članu 20 predviđa uvođenje krivičnog dela nezakonito bogaćenje, koje Srbija i kada je razmatrala, nije uvela, podseća Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije. "Ako bi se usvojila ta preporuka, taj član 20 nije obavezujući, ali je preporučeno državama da razmotre njegovo usvajanje, onda bi Srbija mogla da dobije pravni osnov za mnogo snažnije i sveobuhvatnije provere kada je reč o imovini funkcionera nego što ih ima po sadašnjem zakonu o Agenciji", istakao je Nenadić. Kada će Nacrt zakona na raspravu, pa predlog u Skupštinu Srbije ne zna se, kao ni da li će i koliko godina moći retroaktivno primenjivati. Najveći problem je i dalje kako da češljanje nečijeg "prvog miliona" stečenog u prošlosti ne bude u sukobu sa Ustavom Srbije.

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: glavnevesti.com

Link: http://www.glavnevesti.com/srbija/2455974/Lakicevic-Zakon-o-poreklu-imovine-za-obracun-s-politickim-protivnicima

Autori: www.glavnevesti.com

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Lakićević: Zakon o poreklu imovine za obračun s političkim protivnicima - Srbija

Novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da ..Novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da Srbiji nije potreban Zakon o poreklu imovine, jer otvara mogućnost za zloupotrebe, a i sadašnja poreska regulativa je dovoljna. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podseća da je unakrsna provera imovine moguća i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2002. godine.   izvor: n1info      

----------------------------------------------------------

Datum: 26.12.2018

Medij: pistaljka.rs

Link: https://pistaljka.rs/home/read/776

Autori:

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Direktor morao da zaposli sina „jer mladi odlaze“

Direktor morao da zaposli sina „jer mladi odlaze“Mile Bugarin tvrdi da je njegov sin za godinu dana „omogućio da institut ostvari značajan profit“, Fotograf: IRM BorDirektor morao da zaposli sina „jer mladi odlaze“26.12.2018Piše N. G.Agencija za borbu protiv korupcije čekala je sedam meseci da zatraži smenu direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru Mileta Bugarina sve dok nije istekao mandat upravnog odbora tog instituta, tako da Bugarina – koji je uhvaćen u sukobu interesa – sada nema ko da smeni. Pištaljka je ranije objavila da je Bugarin u institutu zaposlio svog sina, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv njega i krajem marta utvrdila da je prekršio zakon.Preporuku za razrešenje agencija je, međutim, uputila upravnom odboru Instituta za rudarstvo i metalurgiju tek 7. novembra. U međuvremenu, krajem oktobra, istekao je mandat upravnog odbora.Članica upravnog odbora Ana Kostov je za Pištaljku izjavila da oni nisu razmatrali inicijativu agencije za smenu direktora jer zbog isteka mandata nemaju ovlašćenja da donose odluke. „Mi smo sada u nekom tehničkom stanju, pretpostavljam da će novi upravni odbor biti postavljen po donošenju novog zakona o nauci i istraživanjima. Ni na drugim institutima gde su istekli mandati upravnim odborima, nisu postavljeni novi“, rekla je Kostov.U postupku pred Agencijom za borbu protiv korupcije Mile Bugarin je izjavio da se zapošljavanje rodbine u institutu pokazalo kao pozitivno i da je njegov sin za godinu dana rada „omogućio da institut ostvari značajan profit“. Bugarin je naveo da je „oduvek, a naročito sada, kada je izražena migracija školovanih kadrova ka Beogradu ili inostranstvu, u institutu postojao problem u vezi sa nedostatkom stručnih kadrova“ te da su većinski u preduzećima u Boru zaposlena lica koja su neki način u srodstvu. On je rekao da se primanjem rodbine povećava privrženost zaposlenih preduzeću i postiže bolji odnos prema radu i učinku.Za tri godine smenjeno samo 18 funkcioneraAgencija za borbu protiv korupcije uspela je da smeni samo osamnaest funkcionera u prethodne tri godine na osnovu mera javnog objavljivanja preporuka za razrešenje sa javne funkcije, odnosno inicijativa za postupanje po tim merama kojih je bilo 64 u toku 2016, 2017. i 2018. godine. U 35 postupaka agencija je obaveštena da nadležni organ neće da postupi po inicijativi, a u jedanaest slučajeva funkcionerima koji su se ogrešili o zakon funkcije su prestale ostavkom, istekom mandata, odlaskom u penziju i zbog drugih sličnih razloga.U Agenciji za borbu protiv korupcije objašnjavaju da zakonom nisu propisana pravila postupanja u slučajevima kad odgovorni neće da postupe po inicijativama za razrešenje funkcionera. „Agencija smatra da neizvršavanje odluka Agencije kao nezavisnog državnog organa, koji je jedino nadležan da rešava o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, ne ide u pravcu poštovanja institucija i vladavine prava i da je u cilju jačanja integriteta svih institucija neophodna podrška svih organa da postupaju po odlukama Agencije“, navodi se u odgovoru.U Ministarstvu prosvete, koje je upravnom odboru u avgustu dalo saglasnost da Bugarina ponovo imenuje za direktora, navode da im u momentu davanja saglasnosti a ni do 6. decembra – kada je Pištaljka uputila pitanje o tome – „nije dostavljena inicijativa niti akt Agencije za borbu protiv korupcije o sukobu interesa i nepotizmu“.Oni tvrde da će, kada im agencija dostavi taj akt, „odmah pokrenuti proceduru kod Upravnog odbora Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor za razrešenje dr Mileta Bugarina“.Bugarin je prihode Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio tek dve godine i sedam meseci pošto je došao na čelo instituta. Doskorašnji predsednik upravnog odbora borskog instituta Rade Jelenković nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije prihode koje je ostvarivao u institutu. Funkciju predsednika upravnog odbora obavljao je od novembra 2014. godine.Mileta Bugarina pokušali smo da pitamo da li će zbog utvrđenog sukoba interesa podneti ostavku, ali nismo mogli da ga dobijemo jer je bio „na sastanku“. „A da li biste vi podneli ostavku?“, upitala je njegova sekretarica, rekavši da takvo pitanje ne može da mu prenese.

----------------------------------------------------------