Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 29.12.2018

Medij: Alo     Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: Krivične prijave protiv članova Državnog veća tužilaca!

Krivične prijave protiv članova Državnog veća tužilaca!

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentost“ je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv članova Državnog veća tužilaca Gorana Ilića, Radovana Lazića, Sandre Kulezić, Svetlane Nenadić i Stanislava Dukića zbog trgovine uticajem.

- Prijava je podneta zbog postojanja osnovane sumnje da su na nezakonit naćin štitili Marinu Makariev, osnovnog javnog tužioca u Paraćinu, u postupku u kojem je utvrđena njena odgovornost zbog nestanka tri miliona dinara iz kase tužilaštva. Podneta je i krivična prijava protiv same Marine Makariev zbog toga što nije kontrolisala rad računovodstva nad kojim je nadležna - kaže se u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.12.2018

Medij: Alo     Strana: 1,5

Rubrika: Aktuelno

Autori: Jelena Đondović

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: ŠEŠELJ: ZORANA HOĆE DA JE ŽENIM! ZORANA: TI SI, VOJO, BOLESNIK!

ŠEŠELJ: ZORANA HOĆE DA JE ŽENIM! ZORANA: TI SI, VOJO, BOLESNIK!

Lider SRS-a Vojislav Šešelj i ministarka i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović prepucavali su se tokom čitave godine, ali su za sam kraj godine ostavili - urnebes! Šešelj je ministarku optužio da se poslužila crnom magijom kako bi ga zavela i udala se za njega, a ona ga je nazvala bolesnikom!

Naime, komentarišući medijske napise da je neko ostavljanjem čudnih predmeta u poslaničkom klubu SRS-a, poput perca i crvenog konca, želeo da baci čini na njega, Uder SRS-a je za to optužio Mihajlovićevu direktno. Najpre je rekao da je sve to za njega praznoverje, ah je nakon toga ipak rekao da sumnja na Mihajlovićevu! I u izjavi za naš Ust ostao je pri tom stavu.

- Zorana mi je to postavila jer je htela da učini da se razvedem, pa da onda ona može da se uda za mene! Na taj način ona bi postigla nekoUko stvari, ja bih prestao da je napadam, ona bi vladala nada mnom i rešila bi sve svoje probleme

kazao je Šešelj za „Alo!“.

Reagujući na te izjave, potpredsednica Vlade bila je poprilično kratka, ali ipak nije ostala dužna šefu radikala.

- Bolesnik! Nemam komentar! - rekla nam je ona.

Šešelj i Zorana sukobljavali su se oko raznoraznih stvari u prethodnih 12 meseci, optužujući jedno drugo za sve i svašta. Šef radikala ju je više puta pozivao da podnese ostavku, a ona je njemu upućivala preporuke da konačno ode u penziju i počne da igra šah sa penzionerima u parku.

Svađe je gotovo uvek započinjao Šešelj, ali je jednom to uradila i ministarka, kada je pre nekoliko meseci optužila lidera SRS-a da je prekršio Zakon o planiranju i izgradnji jer, kako je rekla, nadležnim organima nije prijavio radove na kući u Hrtkovcima koju je nedavno kupio.

Ona je Šešelju zamerila i što kupovinu te kuće nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.

Šešelj je na to uzvratio da je sve što ona govori „čista laž“ i optužio je da je zajedno sa američkim ambasadorom „ogrezla u korupciji".

Lider radikala optuživao je potpredsednicu Vlade i da je špijun, a ona je pozvala nadležne da reaguju jer je to „otvoren poziv na ubistvo".

Nedugo zatim ministarka je tražila hitnu reakciju boraca za ženska prava zbog izjave šefa SRS-a da bi „mogla da se nabode na njegovo koplje“.

Jelena Đondović

Šešelj i Mihajlovićeva žestoko su se posvađali i oko toga ko će na čiju sahranu da dođe!

Povod za polemiku te vrste bila je njena izjava da je lider radikala, iako politički mrtav, sve opasniji. Šešelj joj je na to poručio da će živeti toliko dugo da će imati priliku ' da vidi njenu sahranu.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.12.2018

Medij: Blic     Strana: 4,5

Rubrika: Politika

Autori: Ivana Mastilović Jasnić

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Novi naprednjak profesor u Visokoj medicinskoj školi

Novi naprednjak profesor u Visokoj medicinskoj škol

ivana mastiloviĆ jasniĆ

Ivan Bošnjak,

funkcioner SNS i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave, zaposlenjeu Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji iako ne ispunjava uslove, saznaje „Blic“.

Bezakonje i bahatost direktora škole Hristosa Aleksopulosa se nastavljaju. Posle Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića, Bošnjak je treći naprednjak koji je primljen u tu obrazovnu instituciju, iako je bilo kandidata koji ispunjavaju uslove. Na konkursu koji je pre dva dana sproveden

za radno mesto višeg predavača za oblast Integrativna zdravstvena i socijalna zaštita, posao je dobio Bošnjak, po zanimanju doktor veterine.

- Iako specijalizovan za rad sa

životinjama i sa višestruko manjim iskustvom u prosveti od svega tri godine, on je na lažnom konkursu pobedio dve doktorke medicine sa iskustvom u prosveti od sedam i 10 godina, obe stipendistkinje škole. Komisija pritom nije izvršila bodovanje da bi odredila koji kandidat je zapravo najbolji - kaže izvor

“Blica” iz ove škole.

U konkurenciji između Bošnjaka, doktora veterine, Sunčice Ivanović, mastera organizatora zdravstvene nege, doktora medicine i Zorice Stojanović, doktora medicine i specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, direktor Aleksopulos je izabrao funkcionera SNS.

Stojanovićeva je jedna od devet žena koje su ostale bez posla u prethodnom periodu zbog toga što su se zamerile Aleksopulosu, dok je Sunčica Ivanović, koja je i dalje zaposlena u školi, poli-

ciji prijavila pretnje

koje dobi-

BOŠNJAK: ČESTITAM MENI

Ivan Bošnjak je informaciju da je dobio posao u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji saznao od novinara „Blica“. - Vi ste vesnik dobrih vesti. Čestitam meni - rekao je on. Na našu konstataciju da su dve kandidatkinje imale bolje reference, rekao je: „Verovatno će se one sad žaliti“, a na pitanje zar ne misli da je reč o nepravdi jer je on doktor veterine bez neophodnog iskustva, kaže:

- Sačekaću da se procedura završi i povinovaću se onom što nadležni odluče. I ja volim prosvetu, meni je politika sekundarna - rekao je on.

ja od direktora.

Republička prosvetna inspekcija je utvrdila da su pre Bošnjaka u VMSSS u Ćupriji protivzakonito zaposleni i Martinović i Orlić, kao i narodni poslanik Darko Laketić, inače venčani kum Aleksopulosa.

Prosvetna inspekcija je u slučaju sva tri poslanika ustanovila da su angažovani nezakonito i naložila raskidanje ugovora o radu, ali direktor to nije ispoštovao.

Martinović je Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pritiska javnosti prijavio primanja iz ove ustanove, počevši od oktobra ove godine, iako se iz rasporeda vidi da on u toj visokoškolskoj ustanovi ispituje studente od januara. Orlić je Agenciji prijavio da od 27. septembra više ne ostvaruje prihode u VMSSS, iako se na rasporedu ispita i dalje nalazi kao ispitivač.

Pitanje nezakonitog otpuštanja devet žena pokrenuo je poslanik DS Balša Božović.

- Skandalozno je to što nepravda prema ovim ženama ne samo da se ne ispravlja nego se one sada dodatno ponižavaju zbog stranačkih funkcionera SNS i nečuveno je da se onim ženama koje su ostale bez posla u ovoj školi sada opet ugrožava egzistencija time što im se ne dozvoljava da se zaposle na ona mesta za koja su kvalifikovane i što se umesto njih primaju daleko manje kvalifikovani SNS funkcioneri, uz kršenje svih procedura i pravila konkursa - naglasio je Božović.

On je dodao da još jednom zahteva da se zakon u slučaju bahatog direktora Aleksopulosa sprovede, da se sve otpuštene žene vrate na posao i da im se omogući da pošteno žive od svog rada. Božović je upitao Martinovića, Orlića i Bošnjaka koliko im je plata dovoljno.

Dr Zorica Stojanović je jedna od žena koje su ostale bez posla, a sada se ponovo prijavila.

- U februaru sam nakon isteka ugovora ostala bez posla jer direktor, iako je škola imala potrebu, nije želeo da raspiše konkurs. Sada su posao dobili kandidati od kojih ja imam daleko bolje reference, a uz to sam bila i stipendista škole. Oduzimaju mi dostojanstvo i dovode me do očaja i ruba egzistencije uprkos svim mojim akademskim i stručnim zvanjima i velikom iskustvu u radu sa studentima - navodi Stojanovićeva za „Blic“.

Oduzimaju mi dostojanstvo i dovode do ruba egzistencije uprkos svim mojim akademskim i stručnim zvanjima i velikom iskustvu O

do sv zv

----------------------------------------------------------

Datum: 29.12.2018

Medij: Danas     Strana: 11

Rubrika: Ekonomija

Autori: M. Obradović

Teme: Korupcija

Naslov: Vlada ne vidi nizak rast kao problem

Fiskalni savet analizirao strategiju Vlade za narednu godinu

Vlada ne vidi nizak rast kao problem

Beograd /// Fiskalna strategija nije se bavila najvećim problemom srpske ekonomije, niskim privrednim rastom, navodi se u analizi Fiskalne strategije za 2019. godinu saprojekcijamaza2o2o. i 2021. godinu. Upravo zbog toga se ni u fiskalnoj strategiji ne pominje promena fiskalne politike koja bi doprinela ubrzanju privrednog rasta, kao što je povećanje javnih investicija i značajnije smanjenje opterećenja na rad. Kako se navodi u analizi saveta od 2010. godine Srbija je imala kumulativni rast od 15 odsto što je dvostruko manje od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Zato i životni standard zaostaje za zemljama u okruženju, pa je tako BDP po stanovniku Bugarske za trećinu veći nego u Srbiji, rumunski je za 50 odsto veći, a poljski čak dvostruko u odnosu naSrbiju.

"Ekonomsko zaostajanje Srbije za uporedivim zemljama suštinski se nastavlja i u 2018, iako će rast BDP-a Srbije (koji procenjujemo na 4,3 odsto) biti tačno na nivou proseka zemalja CIE. Naime, oko jedan procentni poen ostvarenog privrednog rasta Srbije duguje se oporavku poljoprivrede od suše u 2017. godini. Bez toga, rast privrede bio bi oko 3,3 odsto i bio bi među nižim u Centralnoj i Istočnoj Evropi", navodi se u izveštaju Saveta.

Kao način za dostizanje visokog i održivog rasta u Savetu vide investicije koje bi trebalo da iznose 25 odsto BDPa, a u 2018. će iznositi tek 18,5 odsto, a sudeći prema fiskalnoj strategiji ni naredne godine neće biti većeg pomaka.

Pitanje je kako država može dautiče napovećanje investicija. Može direktno povećanjem ulaganj a u infrastrukturu, a Savet preporučuje povećanje za jedan odsto BDP-a.

"Javne investicije imaju ubedljivo najveći pozitivan uticaj na privredni rast u odnosu na sve druge vrste javne potrošnje kao što su plate, penzije, subvencije...", ističu u Savetu.

Drugi način je indirektno, stvaranjem uslova za veće privatne investicije i reformom javnih preduzećakojabi onda više ulagala. Jedna od mera koje bi podstakle pri vatni sektor da više investira je smanjenje nameta na rad. Drugi, verovatno i važniji način je poboljšanje "najlošije ocenjenih komponenti privrednog ambijenta od strane relevantnih međunarodnih institucija, smanjenje korupcije, vladavina prava, povećanje efikasnosti državne administracije, jačanje institucija”, navode u Fiskalnom savetu.

Ovoga na žalost nema u Strategiji, pre svega jer kreatori ekonomske politike uzimaju da je sadašnji rast snažan te i ne vide da tu leže problemi. U strategiji se u naredne tri godine ne predviđa povećanje učešćajavnih investicija u BDP-u (računa se oko četiri odsto BDP-a), kao ni značajnije rasterećenje privrede smanjenjem nameta na rad nakon skromnog smanjenja sa 63 na 62 odsto u 2019. ukidanjem doprinosaza nezaposlenost na teret poslodavca.

Nije privredni rast jedini razlog za povećanje investicija već je to pre svega loše stanje infrastrukture. Tako je Srbija, kažu u Savetu, zbog dugogodišnjih niskih ulaganjau zaštitu životne sredine među najzagađenijim evropskim zemljama. Poražavajuća je činjenica da ni najveći gradovi u Srbiji, Beograd i Novi Sad, još uvek nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda pa se kanalizacija direktno izliva u vodotokove. Takođe, i pored ubrzanja radova ove godine, Koridori 10 i 11 nisu završeni i rokovi za njihov završetak su nebrojeno puta do sada probijeni. Na primer, Mađarska, Hrvatska i Slovenija imaju dva do tri puta više izgrađenih kilometara autoputeva nego Srbija. Pored toga, čak dve trećine pruga u Srbiji nije elektrifikovano, a na preko polovine pruga brzina vozova ne prelazi 60 kilometara na čas.

Treći nedostatak strategije je to što ne daje odgovor napitanje kada i kako će se povećati kvalitet usluga koj e pruža država u važnim oblastima poput zdravstva i prosvete, kao i Poreske uprave koja godinama ne uspeva da se modernizuje. U analizi se napominje da loše upravljanje zaposlenošću pogoršava ionako nizak kvalitet usluga. Fiskalni savet ističe da Vlada nema konkretan plan kada će preći na održivi model upravljanja brojem zaposlenih u državi i napokon ukinuti štetnu zabranu zapošljavanja. Takođe, neizvesno je i kada će se urediti sistem platau javnom sektoru koji se priprema već četiri godine.

Savet upozorava da vlada neuređenost u lokalnim finansijama i da opštine daju 200 miliona evra godišnje za pokrivanj e gubitaka lokalnih j avnih preduzeća što je glavni razlog za ulaganja manja od potrebnih. M. Obradović

  1. Obradović

Pozitivne strane Strategije

Usvojena Strategija ima i svoje pozitivne strane. Savet ocenjuje da je njen najvažniji pozitivni aspekt to što se nizak fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP-a planiran u 2019. zadržava i u narednim godinama što će dovesti do smanjenja učešća javnog duga u BDP. "Ro prognozama iz Strategije, javni dug bi trebalo da padne ispod 50 odsto BDP-a tokom 2020. što je realistična projekcija i dobar rezultat uzimajući u obzir to da je na kraju 2015. javni dug bio preko 70 odsto BDP-a”, navodi se u Strategiji. Ekonomsko zaostajanje Srbije za uporedivim zemljama suštinski se nastavlja i u 2018.

Strategija ne predviđa poboljšanje komponenti koje su međunarodne institucije najlošije ocenile poput smanjenje korupcije, vladavine prava, jačanja institucija

----------------------------------------------------------

Datum: 29.12.2018

Medij: Srpski telegraf     Strana: 14

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)/Korupcija

Naslov: Štitili tužioca kojem je nestalo tri miliona

RASKRINKALIIH SAVET ZA MONITORING PODNEO KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA

Štitili tužioca kojem je nestalo tri miliona

BEOGRAD - Savet zamonitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost podneo je krivičnu prijavu protiv članova Državnog veća tužilaca (DVT) Gorana Ilića, Radovana Lazića, Sandre Kulezić, Svetlane Nenadić i Stanislava Dukića zbog sumnje da su na nezakonit način štitili Marinu Makariev, tužioca Osnovnog tužilaštva u Paraćinu, u postupku u kojem je utvrđena njena odgovornost za nestanak tri miliona dinara iz budžeta. Podneta je i prijava protiv Makarievljeve jer nije kontrolisala rad računovodstva zakoje je nadležna, o čemuje Srpski telegraf prvi pisao. Ona je prvostepenom odlukom bila kažnjena dvogodišnjom zabranom napredovanja, da bi joj potom bila izrečena samo javna opomena.

- Članovi DVT su i članovi Udruženja tužilaca Srbije (UTS), gde je punopravni član i Makarievljeva. Oni se nisu izuzeli iz odlučivanja po njenoj žalbi na odluku disciplinskog tužilaštva. Nasuprot obaveznom izuzeću, članovi DVT sukolegijalno zaštitili koleginicu i preinačili disciplinsku meru u blažu. Ovakvim postupanjem članova DVT poslata je poruka da možete biti korumpirani tužilac, ali da ćete biti zaštićeni ako ste član njihovog udruženja, sa čim se mi nećemo pomiriti - kaže Mario SpasićizTransparentnosti.

----------------------------------------------------------

Datum: 29.12.2018

Medij: Večernje novosti     Strana: 25

Rubrika: Vojvodina

Autori: J.Lemajić

Teme: Korupcija

Naslov: ČETVRTINA U INVESTICIJE

U BUDžETU SUBOTICE BEZMALO OSAM MILIJARDI DINARA, ŠTO JE NAJVEĆI IZNOS DOSAD

ČETVRTINA U INVESTICIJE

U GODINI pred nama, u subotičkoj gradskoj kasi biće skoro osam milijardi dinara, što je najveći iznos dosad. Gotovo četvrtina budžetskog novca namenjena je investicijama, kako onim kapitalnim, tako i svim ostalim, neophodnim za poboljšanje života građana.

- To do sada nije bio slučaj. Deceniju i po za ulaganja izdvajalo se od osam do 15 odsto sredstava, a prošle i pretprošle godine uložili smo dodatne napore da dođemo do 20 odsto. Godina pred nama je investiciona, Palić će biti veliko gradilište, radiće se velnes-centar, popločavanje Velikog parka, počinje realizacija projekta sa nemačkom KFW bankom. Izgradnja pozorišta ide svojim tokom, odobrena su sredstva od 700 miliona dinara i za sledeću fazu, odnosno, nastavak unutrašnjih radova - ističe gradonačelnik Bogdan Laban. - U budžet je ušlo i proširenje Bajskog groblja, koje će koštati 98 miliona dinara, komunalno uređenje parcele za izgradnju socijalnih stanova, što realizujemo sa Republikom... Opozicija, pak, smatra da su pojedine prihodovne stavke prenaduvane, poput prihoda od poreza, ali i

pohvalila veliki iznos sredstava koji će doći iz republičke i pokrajinske kase.

- Smatramo da je budžet nerealan, predizborni, da sadrži reviju želja koje se neće realizovati. Ono što je pozitivno je što 1,3 milijarde dolazi sa drugih nivoa vlasti, ali je 1,5 milijardi dinara prihodovne strane prenaduvano - smatra Jene Maglai, lider Pokreta za građansku Suboticu. - Budžet sadrži i neke stavke koje su po nama koruptivne.

Kritike su stizale i na račun izgradnje Mađarskog kulturnog centra na Paliću, za koji je, takođe,

namenjen novac u gradskom budžetu.

- Pogrešno se tumače prekogranični projekti "Opti bajk" i "Raznobojna saradnja", morali smo da rezervišemo sredstva od 190 miliona dinara, koja će nam biti vraćena jer to finansira EU, ali smo morali da uradimo predfinansiranje. Ne radi se o bacanju novca, ponosni smo što možemo da sa našim komšijama radimo projekte, kako u Mađarskoj, tako u našoj zemlji - objasnio je gradonačelnik Laban. J. LEMAJIĆ

ZELENA FONTANA U PLANU za 2019. je i rekonstrukcija Zelene fontane, zbog koje nas kritikuju, napomenuo je Laban, ali, kako je kazao, "želeli smo da sredimo centar grada i da dobijemo jedan lep plato". Takođe, velika sredstva planirana su u obrazovne, predškolske ustanove, sportske objekte...

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: republika.rs

Link: http://www.republika.rs/vesti/srbija/108098/skandalozna-odluka-kradju-para-paracinu-tuziteljki-kase-nestala-tri-miliona

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Skandalozna odluka za krađu para u Paraćinu: Tužiteljki iz kase nestala tri miliona!

Ministarka pravde Nela Kuburović podnela je prijavu protiv Marine Makariev, tužioca Osnovnog tužilaštva u Paraćinu, zbog nepravilnosti i propusta u radu, jer je utvrđeno da je iz kase njenog tužilaštva nestalo više od tri miliona dinara! Ministarka pravde Nela Kuburović podnela je prijavu protiv Marine Makariev, tužioca Osnovnog tužilaštva u Paraćinu, zbog nepravilnosti i propusta u radu, jer je utvrđeno da je iz kase njenog tužilaštva nestalo više od tri miliona dinara!Privatna arhiva Marina Makariev Tokom njenog mandata je, kako je utvrđeno, 2016. i 2017. nastao milionski manjak u budžetu, zbog čega se protiv radnika računovodstva vodi krivični postupak. Makarievljeva je disciplinsko gonjena zbog propusta jer kao tužilac nije uradila sve što je po zakonu morala. Međutim, ono što je za ovaj slučaj gotovo neverovatno jeste da je za milionski manjak i propuste tužiteljka u prvostepenom postupku osuđena na dve godine zabrane napredovanja, a da joj je u drugom stepenu komisija preinačila presudu u javnu opomenu! Kršila zakon Zanimljivo je i to da je Makarievljeva član Udruženja tužilaca Srbije (UTS), dok su upravo članovi i rukovodioci tog udruženja donosili odluku o njenoj sudbini i ublažili joj kaznu. Oni, za razliku od Nele Kuburović i republičkog tužioca Zagorke Dolovac, nisu tražili izuzeće u tom postupku zbog sukoba interesa. Spasić: To je skandal! Ako je reč i o najmanjoj grešci, ta osoba ne sme više da bude tužilac - Konstatovano je da Makarievljeva nije pismenim putem odobravala plaćanje, odnosno da nije potpisivala propisane obrasce, zahteve za kreiranje preuzete obaveze i zahteve za plaćanje sa preuzetom obavezom, što je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu i pravilniku o izvršenju budžeta Srbije. Ona takođe nije naložila vođenje pomoćnih knjiga i evidencija, što je u suprotnosti sa zakonom, zbog čega ne postoji dokumentacija za određena plaćanja - kaže izvor Srpskog telegrafa. Tanjug Nela Kuburović Kuburovićeva: Za kaznu sam saznala iz saopštenja Kuburovićeva kaže da je u septembru 2017. podnela disciplinsku prijavu protiv Makarievljeve zbog prekršaja. - Disciplinska komisija DVT je tuženu oglasila krivom i izrekla sankciju zabrane napredovanja od dve godine. Na tu odluku podneta je žalba DVT. Kako sam ja podnela prijavu, pa postoje razlozi za sumnju na moju nepristrasnost prilikom odlučivanja, izuzela sam se iz tog postupka - kaže Kuburovićeva i dodaje da je za preinačenje sankcije saznala iz saopštenja. Uvidom u odluku disciplinske komisije koja je odlučivala po žalbi Makarievljeve, uočljivo je da su za ublažavanje kazne tužiocu i njeno obesmišljavanje glasali gotovo svi čelni ljudi Udruženja tužilaca Srbije. - Da li je ona samim tim što je član UTS bila zaštićena, to tek treba da se utvrdi. Ono što je poznato jeste da su u komisiji koja je donela odluku da se tužiteljki iz Paraćina izrekne samo opomena bili članovi predsedništva UTS Radovan Lazić, Sandra Kulezić, Svetlana Nenadić i Stanislav Dukić, ali i poverenik za samostalnost udruženja Goran Ilić. Oni su glasali za smanjenje kazne - priča naš sagovornik. Stefanović: Utvrditi da li je bilo sukoba interesa Nenad Stefanović, predsednik UST, kaže da je ovo jedan od mnogobrojnih primera zbog kojih su neophodne izmene ustava i zakona u oblasti pravosuđa. - Da li su se izborni članovi DVT koji su istovremeno i članovi organa strukovnog udruženja našli u sukobu interesa prilikom odlučivanja o disciplinskoj odgovornosti i sankciji člana organa istog strukovnog udruženja i da li je trebalo da se izuzmu, pitanje je za Agenciju za borbu protiv korupcije - kaže Stefanović i dodaje da je, ukoliko se utvrdi da je bilo sukoba, jedna od sankcija razrešenje s funkcije. Štite korumpirane Mario Spasić iz Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost kaže da je reč o skandaloznoj odluci. - Ako je reč i o najmanjoj grešci, ta osoba ne sme više da bude tužilac. Zbog toga je i neophodno da se ustavne promene što pre dese, jer tužioci štite jedni druge. Kako će ta tužiteljka optuživati druge kad je i sama na nivou kriminalaca? Mi ćemo se baviti tim slučajem da bi se utvrdilo zašto je prošla samo s javnom opomenom. Ona je odgovorna, ona je rukovodilac tužilaštva i mora da vodi računa o tome šta rade zamenici tužioca, pomoćnici... DVT štiti korumpirane umesto da ih izmeste. To samo pokazuje da ni oni nisu ništa bolji od njih - oštar je Spasić. Marina Makariev nije želela da daje izjave za medije jer, kako kaže, još nije dobila drugostepenu odluku.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/novi-sad/otvoren-konkurs-za-knigovodu-u-upravi-za-komunalne-poslove-28-12-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Otvoren konkurs za knjigovođu u Upravi za komunalne poslove

Gradska uprava za komunalne poslove raspisala je javni konkurs za knjigovođu na neodređeno vreme.REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADGradska uprava za komunalne posloveul. Žarka Zrenjanina br. 221000 Novi SadTelefon: 021/488-2987 O B A V E Š T E NJ E o objavljivanju Javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta na neodređeno vreme u Gradskoj upravi za komunalne poslove Grada Novog Sada: Radno mesto: izvršilac za poslove knjigovođe, kontista-bilansista u Odseku za finansijske poslove- 1 izvršilac u zvanju viši referent i radno mesto: izvršilac za poslove iz oblasti javnih nabavki i kontrole naplate lokalne komunalne takse u Grupi za javne nabavke i kontrolu naplate lokalne komunalne takse-1 izvršilac, u zvanju savetnik.Tekst javnog konkursa za popunjavanje navedenih radnih mesta može se preuzeti na internet prezentaciji Grada Novog Sada: http://www.novisad.rs/ . Gradska uprava za komunalne poslove Grada Novog Sada(Oglasni tekst)          

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: krstarica.com

Link: https://www.krstarica.com/vesti/srbija/novogodisnji-koncerti-u-beogradu-kostace-vise-od-420-000-evra-najvise-za-dzinovica-i-bajagu/

Autori: @krstarica

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novogodišnji koncerti u Beogradu koštaće više od 420.000 evra, najviše za Džinovića i Bajagu

Doček 2019. godine u Beogradu duplo skuplji nego prošle godineFoto: Marko Maras - CC BY 2.0PodeliNovogodišnji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara Beograđane će koštati ukupno 423.172 evra, pa će doček biti više nego duplo skuplji nego prošle godine, objavio je portal Istinomer.Najskuplji su nastupi pevača Harisa Džinovića 56.000 evra, Bajage i Instruktora 44.700 evra, Rudimentala 45.000 evra i Saše Kovačevića 42.700 evra.Pored tih nastupa koji ukupno koštaju više od 188.000 evra, u okviru trodnevnog dočeka nastupaće i Disciples, čiji nastup košta 31.250 evra, Dejan Petrović Big Bend 25.400 evra, Rasta 22.300 evra, Stereo MC's 22.000 i drugi.Svi ti nastupi deo su javne nabavke Centra beogradskih festivala (CEBEF) za odabir izvođača u glavnom programu, koja je raspisana 24. decembra i u čije dostavljene ponude je Istinomer imao uvid.Kako im je rečeno iz CEBEF-a, s obzirom na to da je u pitanju pregovarački postupak, te cene su i konačne.Slični tekstovi"Ako dođe do nasilnog sukoba, Mogerini će biti kriva"Pre desetak dana, sprovedena je i javna nabavka koja se odnosi na angažovanje izvođača u okviru pratećeg programa, a ugovorena cena je u tom slučaju bila 92.662 evra.U okviru pratećeg programa nastupaće Neverne bebe, DJ Munja, dečje grupe i drugi, a najavljene su i izvedbe različitih predstava za najmlađe.Na taj način, cena svih angažovanih izvođača prevazilazi 423.000 evra, koliko će ukupno koštati doček Nove godine u Beogradu.Prošle godine, koncerti su koštali duplo manje, odnosno oko 190.000 evra.Kako je iz CEBEF-a objašnjeno, operedeljeni novac za potrebe troškova manifestacije "Beogradske zime" uvećan je zbog uskladjivanja sa finansijskim planom koji ne određuju oni sami, već gradski Sekretarijat za kulturu, kao njihov osnivač.Izvođače, opet pak, ne bira ni Sekretarijat, a ni CEBEF, već odbor manifestacije "Beogradska zima" čiji su članovi nepoznati, a čiji je predsednik zamenik gradonačelnika Goran Vesić.              

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: ozonpress.net

Link: http://ozonpress.net/politika/citaoci-istinomera-izabrali-najvecu-laz-godine/

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Čitaoci Istinomera izabrali najveću laž godine - Ozonpress :: internet portal

Istinomer je cele godine beležio i proveravao izjave političara. Na kraju godine prepustili su čitaocima da odaberu koja je to neistina koja je obeležila 2018. godinu. Ovaj put, vlasnik pobedničke izjave je poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković sa izjavom da predsenik "Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri". To je ujedno i prvi put da pobednik ovog izbora nije upravo Aleksandar Vučić, nakon što je pobedu odneo 2016. i 2017. godine. Pobedu u ovogodišnjem nadmetanju za "Laž godine" odnela je izjava poslanika Aleksandra Markovića da predsednik "Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri". Međutim, u evidenciji Istinomera nalazi se veliki broj neistina predsednika Srbije. Prilikom ocenjivanja ove Markovićeve izjave, Istinomer je, između ostalih, izdvojio predsednikovu tvrdnju da do sada nije bilo zainteresovanih za preuzimanje RTB Bor. Međutim, pre dolaska Vučića na vlast, bila su raspisana četiri tendera, na koja su se prijavile i dve zainteresovane kompanije. Neistinite su takođe bile i izjave da je Srbija prestigla Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku po visini prosečnih plata, kao i da je prosečna plata u vreme kad je on postao premijer bila 340 evra (bila je 396). Jedna od omiljenih tema predsednika Vučića u prethodnoj godini bilo je stanje javnog duga. Tako je konstatovao da je, pre nego što je došao na vlast javni dug bio između 77 i 79 odsto BDP-a, a istina je da je bio 62,3 odsto. Dobio je predsednik ocene "neistina" i "kratke noge" i za izjave u vezi sa brojem ubistava devedesetih i dvehiljaditih, direktnih stranih investicija, ali i kupovinom beogradske novogodišnje jelke. Zato je i poslanik Marković za svoju izjavu dobio "kratke noge". A upravo izgovorena neistina Aleksandra Vučića zauzima i drugo mesto naše rang liste za "Laž godine". Na ovo mesto, predsednik se pozicionirao izjavom da je "izabran uz najveću podršku u savremenoj istoriji". Međutim, Istinomer je utvrdio da je od Vučića više glasova imao i Slobodan Milošević na predsedničkim izborima 1990. godine, ali i Boris Tadić 2008. godine u drugom krugu predsedničkih izbora kada je pobedio Tomislava Nikolića, koji je, iako poražen, dobio više glasova nego Aleksandar Vučić na izborima 2017. godine kada je izabran za predsednika. Treće mesto otišlo je u ruke savetnice predsednika Suzane Vasiljević, a u njenoj izjavi sa kojom se nominovala opet se pominje predsednik Vučić. Ona je, naime, rekla da mediji nisu podržavali Vučića tokom kampanje za predsedničke izbore već da su samo pratili njegove aktivnosti kao premijera. Međutim, monitorinzi medija koje su sprovele organizacije "Crta", Društvo protiv korupcije Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i "Transparentnosti Srbija" jasno pokazuju da je Vučić kao predsednički kandidat imao apsolutnu medijsku dominaciju, zbog čega je Vasiljević za ovu izjavu od Istinomera dobila ocenu "kratke noge". Dakle, iako je ovo prva godina da Aleksandar Vučić nije pobedio na izboru za "Laž godine", on je i ovoga puta glavna tema ovog izbora. Ostale izjave koje su učestvovale u izboru za "Laž godine" možete pogledati ovde, a Istinomer će i u narednoj, 2019. godini, nastaviti da prati i proverava izjave i obećanja funkcionera.  7 ukupnih pregleda 7 dnevna pregledaPobedu u ovogodišnjem nadmetanju za "Laž godine" odnela je izjava poslanika Aleksandra Markovića da predsednik "Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri". Međutim, u evidenciji Istinomera nalazi se veliki broj neistina predsednika Srbije. Prilikom ocenjivanja ove Markovićeve izjave, Istinomer je, između ostalih, izdvojio predsednikovu tvrdnju da do sada nije bilo zainteresovanih za preuzimanje RTB Bor. Međutim, pre dolaska Vučića na vlast, bila su raspisana četiri tendera, na koja su se prijavile i dve zainteresovane kompanije. Neistinite su takođe bile i izjave da je Srbija prestigla Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku po visini prosečnih plata, kao i da je prosečna plata u vreme kad je on postao premijer bila 340 evra (bila je 396). Jedna od omiljenih tema predsednika Vučića u prethodnoj godini bilo je stanje javnog duga. Tako je konstatovao da je, pre nego što je došao na vlast javni dug bio između 77 i 79 odsto BDP-a, a istina je da je bio 62,3 odsto. Dobio je predsednik ocene "neistina" i "kratke noge" i za izjave u vezi sa brojem ubistava devedesetih i dvehiljaditih, direktnih stranih investicija, ali i kupovinom beogradske novogodišnje jelke. Zato je i poslanik Marković za svoju izjavu dobio "kratke noge". A upravo izgovorena neistina Aleksandra Vučića zauzima i drugo mesto naše rang liste za "Laž godine". Na ovo mesto, predsednik se pozicionirao izjavom da je "izabran uz najveću podršku u savremenoj istoriji". Međutim, Istinomer je utvrdio da je od Vučića više glasova imao i Slobodan Milošević na predsedničkim izborima 1990. godine, ali i Boris Tadić 2008. godine u drugom krugu predsedničkih izbora kada je pobedio Tomislava Nikolića, koji je, iako poražen, dobio više glasova nego Aleksandar Vučić na izborima 2017. godine kada je izabran za predsednika. Treće mesto otišlo je u ruke savetnice predsednika Suzane Vasiljević, a u njenoj izjavi sa kojom se nominovala opet se pominje predsednik Vučić. Ona je, naime, rekla da mediji nisu podržavali Vučića tokom kampanje za predsedničke izbore već da su samo pratili njegove aktivnosti kao premijera. Međutim, monitorinzi medija koje su sprovele organizacije "Crta", Društvo protiv korupcije Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i "Transparentnosti Srbija" jasno pokazuju da je Vučić kao predsednički kandidat imao apsolutnu medijsku dominaciju, zbog čega je Vasiljević za ovu izjavu od Istinomera dobila ocenu "kratke noge". Dakle, iako je ovo prva godina da Aleksandar Vučić nije pobedio na izboru za "Laž godine", on je i ovoga puta glavna tema ovog izbora. Ostale izjave koje su učestvovale u izboru za "Laž godine" možete pogledati ovde, a Istinomer će i u narednoj, 2019. godini, nastaviti da prati i proverava izjave i obećanja funkcionera.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: juznevesti.com

Link: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Bulevar-heroja-sa-Kosara-tokom-veceri-privremeno-asfaltiran.sr.html

Autori: https://www.juznevesti.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Bulevar heroja sa Košara tokom večeri privremeno asfaltiran

Premda su gradonačelnik Niša Darko Bulatović, kao i njegov pomoćnik Miloš Milošević pre samo nekoliko dana tvrdili da je Bulevar heroja sa Košara završen po projektu, ali da nije pušten u saobraćaj jer je ostao neasfaltiran deo puta, zbog naknadne odluke da se na proleće tu izgradi kružni tok. Međutim, radnici su 27. decembra tokom večeri ipak asfaltirali tih stotinak metara gde se ovaj, spaja sa Bulevarom Nikiole Tesle, a Milošević sada kaže da je to privremeno rešenje.Premda su predstavnici gradske vlasti pre samo nekoliko dana tvrdili da je Bulevar heroja sa Košara u Nišu završen po projektu, ali da nije pušten u saobraćaj jer je ostao neasfaltiran deo puta, zbog naknadne odluke da se na proleće tu izgradi kružni tok, radnici su sinoć ipak asfaltirali tih stotinak metara. Pomoćnik gradonačelnika Miloš Milošević sada kaže da je to privremeno rešenje. Novoizgrađeni bulevar koji se na oko 500 m prostire između Mašinske industrije i fabrike Filip Moris, nakon više probijenih rokova, konačno je spojio Bulevar 12. februar i Bulevar Nikole Tesle. Na asfaltiranju se radilo tokom večeri 27. decembra, a asfalt će poslužiti tek privremeno. Bulatović je za skupštinskom govornicom rekao da je bulevar izgrađen, ali da nije pušten za saobraćaj, a njegov pomoćnik Milošević dodao je da će radovi biti nastavljeni na proleće. Međutim, sada pomoćnik gradonačelnika za energetiku i izgradnju Milošević kaže da je privremeno asfaltiranje učinjeno mimo prvobitnog projekta i mimo novog plana da se izgradi kružni tok za koji se još čeka građevinska dozvola. Uradili smo privremenu vezu iz održavanja, kako bi bio u funkciji do okončanja projekta za kružni tok. To nije bilo predviđeno prvobitnim projektom. Iz održavanja smo ih povezali, kao privremeno rešenje - naveo je Milošević. Milošević dodaje da je tako odlučeno odavno, ali da su imali problem sa izvođačem radova, odnosno firmom M univerzal tim. Ipak, dodaje Milošević, upravo je ova firma i privremeno asfaltirala ovo parče kolovoza. Iako je formalni izvođač Tehnogradnja, na terenu je tokom leta bila ekipa i mehanizacija niške firme M univerzal tim, koja je u višemilionskoj blokadi već nekoliko meseci i zbog koje je i sam grad prepun nesaniranih udarnih rupa. Podsetimo, bulevar koji treba da spoji Bulevar 12. februar i Bulevar Nikole Tesle trebalo je da bude završen još decembra 2017. godine. Rok je poslednji put probijen septembra ove godine, zakad je gradonačelnik Bulatović sa sigurnošću obećao otvaranje ove važne nove saobraćajnice. Inače, firma M univerzal tim koja je 2017. i 2018. sanirala udarne rupe u Nišu i okolini ima višemilionsku blokadu računa, dok je ugovore potpisane sa Direkcijom za izgradnju Nišazaložila kod drugih. Direktor Direkcije Nebojša Lović je istakao da je nezadovoljan njima, a stručnjaci su ocenili da zalozima blokirani M univerzal zaobilazi isplatu dužnicima i pare preusmerava na svoje ili firme sa kojima sarađuje. Inače, takva praksa traje godinama. Inače, M univerzal tim se do raspisivanja javne nabavke za održavanje niških ulica 2016. godine bavio ugostiteljstvom pod imenom MD univerzal turs. Tada je gradonačelnik Niša Darko Bulatović izjavio da ne vidi ništa sporno u tome i da je bitno da posao bude odrađen po najjeftinijoj ceni. Bulatović je inače sa vlasnikom "problematične" firme sarađivao godinama, mada je novinirama govorio da ne zna ništa o M univerzalu.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/politika/laban-subotica-na-putu-napretka-i-u-2019-28-12-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Laban: Subotica na putu napretka i u 2019.

Subotica je ponovo postala veliko gradilište, nedavno je puštena za saobraćaj 12 kilometara duga deonica  Ipsilon kraka, koji se, podsećanja radi, gradi čak 28 godina, nastavljeni su radovi na zgradi Narodnog pozorišta, a polovinom decembra položen je i kamen temeljac za Akva park na Paliću.Zahvaljujući aktuelnoj gradskoj vlasti i gradonačelniku koji mnogo ne priča, ali mnogo radi, Subotica više nije grad koji je sinonim za nedovršene projekte. O minuloj godini i onome šta Subotičani mogu da očekuju u narednoj 2019. godini za "Dnevnik" govori gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.- Možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. Istina, uhvatili smo se u koštac sa nasleđenim dugovima i započetim investicijama i rešavamo ih korak po korak. Sigurno je da bez pomoći Pokrajinske i Republičke vlade, ne bi mogli da nastavimo sa kapitalnim projektima koji su na žalost bili zapostavljeni decenijama. Subotica je bila poznata kao grad sa velikim projektima, koji nikada nisu završeni. Zajednički rad Republike, Pokrajine i Grada dao je rezultate, pa danas možemo da se pohvalimo da se za ove dve i po godine rada ove lokalne samouprave u grad slilo oko tri milijarde dinara - kaže Bogdan Laban.Zajednički rad Republike, Pokrajine i Grada dao je rezultate, pa danas možemo da se pohvalimo da se za ove dve i po godine rada ove lokalne samouprave u grad slilo oko tri milijarde dinaraKompletan projekat izgradnje obilaznice oko Subotice trebalo bi da bude završen do kraja 2019.godine. Foto: subotica.rs Gradski stadion dobio novi izgledIntenzivno se ulagalo i u sportsku infrastrukturu, a Gradski stadion dobio je sasvim novi izgled.- Ponosni smo na novi izgled Gradskog stadiona. Samo ove godine u njega smo uložili oko 85 miliona dinar za izgradnju atletske staze i svlačionica i oko 26 miliona dinara za postavljanje travnate površine. Naravno i tu smo imali nesebičnu pomoć Pokrajinske vlade i Ministarstva omladine i sporta. Na radost svih nas, zahvaljujući tome subotički superligaš igra utakmice pred domaćom publikom, a otvorili smo vrata i za organizovanje velikih takmičenja. Pre godinu dana završili smo osvetljenje stadiona, stavljeni su reflektori a sada je u izradi projektno-tehnička dokumentacija koja će biti završena za nekoliko meseci, te očekujemo da dobijemo moderne tribine i da se rekonstruiše ceo stadion - istakao je Laban. Foto: subotica.rs - Sa realizacijom tog projekta, koji je započet 1990. godine krenuli smo novembra 2016. godine. Polovinom decembra pustili smo u saobraćaj deonicu Ipsilon kraka koja sada ide od Bikovačkog do Somborskog puta. Uradili smo pola posla, a verujemo da ćemo ga dogodine privesti kraju, jer je, na našu radost, u buyetu Republike Srbije za to predviđena 1,4 milijarda dinara. Obilaznica oko Subotice, koja će verujem biti završena onako kako smo obećali mnogostruko je važna za grad. Izmestiće se teretni saobraćaj iz centra grada koji zagađuje okolinu, uništava infrastrukturu, a da ne govorimo o aspektima bezbednosti saobraćaja - naglašava Laban.Kompletan projekat izgradnje obilaznice oko Subotice trebalo bi da bude završen do kraja 2019. godineDrugi "vruć krompir" koji je aktuelnoj subotičkoj vlasti i gradonačelniku Labanu bačen u ruke je izgradnja rekonstrukcija i adaptacija zgrade Narodnog pozorišta. Foto: subotica.rs - Sprovedena je objedinjena javna nabavka za sedmu i 8/1 fazu. Sredstva u iznosu od 572 miliona dinara obezbeđena su od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i iz buyeta Grada Subotice. Posle sprovedenog pregovaračkog postupka izabaran je izvođač "Morava in" d.o.o. iz Kruševca, koji je uveden u posao početkom septembra, a rok za završetak radova je 270 kalendarskih dana. U toku su radovi na oblaganju fasade kamenom u Vojnovićevoj ulici. U novom delu objekta, oblažu se zidovi prema salama i u Balskoj dvorani. Po završetku razvoda instalacija sledi malterisanje unutrašnjih zidova, spuštanje plafona i obrada podova. Nove investicije, zapošljavanje...Sudeći po realizovanim projektima i planovima za predstojeću godinu Subotica je na dobrom putu da dodatno smanji broj onih koji čekaju posao na tržištu rada.- Broj zaposlenih radnika u Slobodnoj zoni i Privrednoj zoni u Subotici je u stalnom porastu., U Privrednoj zoni "Mali Bajmok" i Slobodnoj zoni radi oko šest hiljada radnika, a nadamo se da ćemo uskoro imati i novog investitora - nemačku kompaniju "Bojsen". Na birou rada je oko hiljadu ljudi manje nego prošle godine, ali moramo i dalje da radimo na privlačenju investitora i otvaranju novih radnih mesta. Želja nam je da putem napretka stvorimo bolje uslove i obezbedimo više posla za generacije koje dolaze i koje treba ovde i da ostanu, a to se ne postiže jeftinim politikanstvom već istrajnim, upornim, zajedničkim radom. Kao što smo sve do sada obećano ispunili verujem da će i ubuduće biti tako, jer mi svoja obećanja ispunjavamo - dodaje Bogdan Laban. Polaganje kamena temeljca za Akva park i velnes centar na Paliću vraća nadu da će Palić zablistati starim sjajem. Foto: subotica.rs -Te najave su i više nego realne, to ne potvrđuju prazne reči nego, opet naglašavam, konkretna dela. Godina je počela dobijanjem 55 miliona dinara, po konkursu Uprave za kapitalna ulaganja APV, za projekat nastavka popločanja i postavljanja urbanog mobilijara duž Obale Lajoša Vermeša, dela oko Velike terase i dela oko Male gostione do hotela "Prezident". Time će se dobiti celina u delu turističke infrastrukture neophodne za potpuno uživanje i mogućnost obilaska Velikog parka na Paliću. Projekat je u fazi realizacije, a do kraja proleća očekuje se da će radovi na popločavanju u ukupnoj dužini od kilometar i po biti okončani. Sedište kulture i manifestacija, Letnja pozornica, sakrivena u Parku prirode, dobila je novi sjaj zahvaljujući drugoj fazi adaptacije, vredne 15,5 miliona dinara, dobijenih od Ministarstva trgovine i turizma. Takođe, sredstvima pokrajinskog sekretarijata za turizam i grada Subotice, u iznosu od 2,5 miliona dinara, u završnoj fazi su radovi na adaptaciji i uređenju garderobe na Letnjoj pozornici. Na Zapadnoj obali izgrađen je Toranj za veslače, sredstvima Grada Subotice u iznosu od dva miliona dinara. Najveći simbol Palića je Mol na Muškom štrandu, a kako bi bio funkcionalan i svrsishodan, "Park Palić" je sredstvima Grada Subotice i APV u iznosu od 5.8 miliona dinara, i isto toliko novca dobijenih od Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija završio sanaciju 1.400 kvadrata. Radovi na sanaciji drugog dela planiraju se tokom ove godine. Najznačajniji i najkopleksniji projekat je Proširenje sadržaja na Termalnom bazenu i izgradnja vodenozabavnih sadržaja na prostoru Muškog šranda na parceli od 4,4 hektara, čija je prva faza izgradnje počela sredinom decembra. Ukupna vrednost projekta je više od milijardu dinara, dok je vrednost prve faze projekta 330 miliona dinara, a novac je obezbeđen iz republičke, pokrajinske i gradske kase. U drugoj fazi radiće se na izgradnji objekta sa pratećim sadržajima (unutrašnji bazeni, restoran, kafići, saune, tapidarijumi, kabine za masažu) kao i parking prostori, tereni za odbojku na pesku, popločane i zelene površine... Izgradnja ovog velnes-spa centra sa pratećim vodenozabavnim atrakcijama planirana je i realizovaće se u skladu sa postulatima dva krunska dokumenta koja su "vodilje" a kada je razvoj Palića kao turističke destinacije u pitanju- Master plan Palić iz 2006.godine i Program razvoja turizma na Paliću iz 2015.godine. Prioritet Palića je i čista jezerska voda i tu je projekat "Zaštite biodiverziteta jezera Palić i Ludaš", čija realizacija ide svojim tokom i uskoro očekujemo da počne izgradnja kanalizacione mreže u naselju - kaže Bogdan Laban.Ana Antunović          

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: beograd.rs

Link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1756433-poziv-za-podnosenje-ponuda-za-centralizovanu-javnu-nabavku-broj-8-18_2/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Poziv za podnošenje ponuda za centralizovanu javnu nabavku broj 8/18

GRAD BEOGRADSlužba za centralizovane javne nabavke i kopetak, 28. decembar 2018.Služba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiGRAD BEOGRADSlužba za centralizovane javne nabavke i kontrolu nabavkiobjavljuje

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: radiostoplus.com

Link: http://www.radiostoplus.com/item/25610

Autori: Radio Sto Plus

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za tri polovnjaka 4,6 miliona dinara

Petak , 2018-12-28 | 12:41:42Kompanija "Auto Fabo" iz Novog Pazara jedina je dostavila ponudu na tender lokalne samouprave za kupovinu polovna dva putnička automobila i jednog kombija, objavljeno je danas na portalu Uprave za javne nabavke.Za dva polovna automobila, ne starija od četiri godine, crvene boje i sa pređenom kilometražom manjom od 130.000 kilometara, ova firma je zatražila nešto više od 3,1 milion dinara.Za crni kombi, proizveden prošle godine i sa pređenih do 16.000 kilometara "Auto Fabo" je tražio cenu od blizu 1,5 miliona dinara.Ponuda te novopazarske kompanije bila je prihvatljiva za tendersku komisiju koja je predložila da se sa njima potpiše ugovor o kupovini tih vozila.Podsećamo da je grad pre dve godine kupio dva automobila, novu Škodu Oktaviu i polovnu Škodu Superb, kao i da je pre godinu dana prodao sedam vozila iz svog voznog parka.N. Kočović      

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: okradio.rs

Link: https://www.okradio.rs/m/vesti/lokalne/sns-na-kraju-godine-svakim-danom-sve-bolje-i-bolje_71977.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: SNS na kraju godine: Svakim danom SVE BOLJE I BOLJE

Izvor: OK Radio - Lokalne vesti - Petak 28.12.2018 - 13:33 Gradski odbor SNS u Vranju sumirao je na konferenciji za štampu rezutate gradske vlasti tokom odlazeće 2018. godine, na kojoj su njeni čelnici izrazili zadovoljstvo učinjenim, kao i optimističke prognoze za narednu godinu. Gradonačelnik Slobodan Milenković je govorio o aktivnostima gradske vlasti i godinu ocenio "generalno uspešnom", a aktivnosti tokom godine podelio u tri glave grupe: ulaganje u kapitalne projekte i komunalnu infrastrukturu, stabilizacija i konsolidacija finansija, kao i društvena i socijalna odgovornost. - Kruna našeg rada, slobodno mogu da kažem, je završetak Hirurškog bloka, koji će sutra (u subotu, 29. decembra) predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustiti u rad. Mnogo je truda uloženo da se završi ovaj kapitalni projekat za koji su mnogi Vranjanci mislili da nikada neće biti završen poput, npr. novog Doma kulture ili hotela u Vranjskoj Banji. Izgradnja je potpuno stala 2012. godine i uspeli smo, zahvaljujući naporima svih u tom lancu, da otpočnu radovi juna 2017. godine - rekao je Milenković i dodao da su dobijene sve saglasnosti i dozvola za probni rad i najavio i rekonstrukciju Opšte bolnice za narednu godinu. On je, između ostalog, najavio i završetak rekonstrukcije zgrade pozorišta za jesen 2019. godine i istakao da je Vranje prvi grad koji je pripremio celokupnu dokumentaciju za izgradnju državnih stanova za pripadnike snaga bezbednosti čija izgradnja bi trebalo da krene odmah nakon Nove godine, kao i da je izabran je, nakon javne nabavke, i izvođač radova na izgradnji Regionalnog centra za vanredne situacije. Od kapitalnih investicija, Milenković je istakao još i izgradnju vrtića u naselju Raška koja se realizuje sa Ministarstvom privrede u vrednosti od 191 milion dinara, kao i ulaganja u Slobodnu zonu u Bunuševcu, gde se završava obilaznica i grade se dva kružna toka sa saobraćajnicom. Milenković je podsetio i na rekonstrukciju Radničke ulice sa vidikovcem i jarbolom za zastavu, rekonstrukciju Muzej-kuće Bore Stankovića i zgrade Muzeja koja je pri kraju i najavio i obnovu Pribojčićeve kuće i Baba Zlatine ulice. - Što se tiče komunalnog programa, vodili smo podjednako računa o ulaganju u sela, kao i u gradu - naglasio je on i podsetio na niz kompletno rekonstruisanih i presvučenih ulica u gradu, kao i asfaltiranje saobraćajnica i uređenje nekategorisanih puteva u okolnim selima, kao i uređenje seoskih i gradskih mesnih zajednica. Završena je i rekonstrukcija Gradskog stadiona, dodao je Milenković i najavio izgradnju velikog stadiona po UEFA standardima na Sportskom centru. Milenković je naveo i projekte koji se rade u saradnji sa javnim preduzećima kao što su kolektori u Vranjskoj Banji i Suvom dolu i Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, zatim nabavku podzemnih kontejnera, đubrijera i kamiona-smećara. Tu su još i toplifikacija Gradske uprave i javnih institucija u centru grada, izgradnja parkirališta kod Doma kulture, kao i realizacija brojnih projekata u Vranjskoj Banji u saradnji sa Upravom Banje. On je za narednu godinu najavio i rekonstrukciju ulica Bore Stankovića i Kosovske, Gradskog parka, treninig centra u Slobodnoj zoni, šetališta u naselju Tulbe i Trga Sedmi septembar, kao i nekoliko gradskih škola. - Tokom 2018. godine nastavili smo sa stabilizacijom i konsolidacijom finansija, vratili smo dugove po raznim osnovama i ostaje nam dug prema vojsci i Upravi za robne rezerve, a naredne godine ćemo akcenat dati na uvećanje prihodne strane budžeta. Što se tiče društvene i socijalne odgovornosti, redovno smo isplaćivali sva socijalna davanja, sredstva za organizaciju dočeka Nove godine će biti usmerena na račun za teško obolelu decu i mlade - istakao je Milenković i najavio nastavak podrške Apotekarskoj ustanovi i rešavanje problema konzilijuma lekara za onkološke pacijente. Predsednik GrO SNS i narodni poslanik, Slaviša Bulatović je čestitao gradonačelniku i rukovodstvu Grada i ukazao da su oni primer odgovornosti. On se zahvalio svim članovima stranke, njih oko 12.000 na podršci, čime, kako je rekao, ne može veliki broj stranačkih odbora u Srbiji da se pohvali. - Prilikom posete predsednika Izvršnog odbora Darka Glišića rad našeg odbora je ocenjen kao jedan od boljih, ali mi moramo da radimo još više. Moram da pomenem i rad naših saveta, posebno Saveta za socijalna pitanja koji je tokom godine realizovao oko 600 akcija, uključujući rekonstrukciju dva stambena objekta, a treći je pri kraju. To je za nas potvrda da smo na dobrom putu i da građani kod nas prepoznaju pre svega odgovornost u radu - istakao je Bulatović i dodao da je, posle posete Glišića, kada mu je uručeno 300 novih pristupnica, partiji u Vranju pristupilo još skoro 20 članova. On je potcrtao i ulazak SPS-a u gradsku vlast što je, kao je rekao, pored nazadovoljstva određenog dela članstva, pokazalo zrelost i odgovornost dve partije i gardu donelo političku stabilnost, a takođe "dodatno oslabilo tužne ostatke opozicije u našem gradu". Bulatović je istakao i očuvan proces proizvodnje i konsolidacije "Simpa" i "Jumka", što mnogo znači za 4.000 radnika u gradu. On je građanima čestitao Novu godinu i izrazio nadu da ćemo naredne godine u ovo vreme "još duže slušati izlaganje gradonačelnika". - Situacija je mnogo bolja nego prošle godine, a ako ne bude još bolja naredne godine, možemo biti u problemu. Ipak, ja sam siguran da će situacija u gradu biti svakim danom biti sve bolja i bolja jer imamo najboljeg gradonačelnika, najbolju lokalnu vlast, stabilnu skupštinsku većinu i, što je najbitnije, jedan od najboljih odbora SNS u Srbiji - zaključio je Slaviša Bulatović. Komentari Komentari Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni.Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija. Ostavite komentar:

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: rtv.rs

Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/prosiruju-se-kapaciteti-centralne-kuhinje-nasa-radost-u-subotici_979281.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Proširuju se kapaciteti centralne kuhinje "Naša radost" u Subotici

Centralna kuhinja Predškolske ustanove Naša radost u Subotici biće rekonstruisana i za to će biti opredeljeno oko 26 miliona dinara.Rekonstrukcija se sprovodi u okviru projekta Kabineta ministra bez...BEOGRAD - Centralna kuhinja Predškolske ustanove "Naša radost" u Subotici biće rekonstruisana i za to će biti opredeljeno oko 26 miliona dinara. Rekonstrukcija se sprovodi u okviru projekta Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, a na osnovu ugovora o sufinansiranju mera populacione politike sklopljenog sa gradom Subotica. Učešće grada biće 5,2 miliona dinara, navodi se u saopštenju.U ovoj ustanovi biće prošireni kapaciteti centralne kuhinje zbog povećanog broja upisane dece.   Pored proširenja kuhinje, biće proširena i trpezarija objekta "Šumice", a na spratu će biti kancelarija za zaposlene u kuhinji. U centralnoj kuhinji Predškolske Ustanove "Naša radost" koja je stara više od tri decenije, svakodnevno se priprema 12.000 obroka za 4.000 dece koja su smeštena u 55 vrtića, premda je njen kapacitet, prema projektu, predviđen za ishranu 450 mališana. Kako bi kvalitet života dece bio na višem nivou neophodno je da se njihovi obroci pripremaju na kvalitetan način i u higijenski adekvatnim uslovima. U ovoj kuhinji biće pripremani obroci i za decu koja su alergična na pojedine namirnice, ističe se u saopštenju. Naziv te populacione mere je "Usklađivanje rada i roditeljstva", što podrazumeva da će dete u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" dobiti kvalitetan obrok, a roditelji će moći da budu sigurni da će dete dobiti na vreme kvalitetan obrok, navodi se u saopštenju. Javna nabavka je završena, uskoro će biti potpisan ugovor sa izabranim izvođačem, a radovi će, prema očekivanjima nadležnih, početi s proleća 2019. godine. Opredeljena sredstva dovoljna su za prvu fazu radova, odnosno rekonstrukciju centralne kuhinje, a opremanje je predviđeno u drugoj fazi.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori:

Teme: Informacije od javnog značaja

Naslov: DOSTAVLJENO MIŠLJENJE

BEOGRAD, 28. decembar 2018. (FoNet) - Poverenik zainformacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostisaopštio je danas da je dostavio Ministarstvu državne upravei lokalne samouprave mišljenje na Nacrt zakona o izmenama idopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnogznačaja.Kako se navodi, poverenik je ocenio da nacrt izmena Zakona,pored nekih poboljšanja, sadrži rešenja koja će neizbežnoimati za posledicu snižavanje ostvarenog nivoa prava napristup informacijama i načela transparentnosti.Predloženim izmenama otežava se rad poverenika u utvrđivanjučinjeničnog stanja kada organi vlasti odbiju pristupinformacijama, a ujedno se ne obezbeđuje transparentanpostupak izbora poverenika.Glavne primedbe poverenika odnose se na izuzimanje pojedinihorgana vlasti iz primene Zakona, izuzimanje Narodne bankeSrbije iz postupka pred poverenikom, otežan rad povereniku uutvrđivanju činjeničnog stanja i neuređivanje transparentnogpostupka izbora poverenika.Poverenik je ocenio da je predloženim izmenama očiglednanamera da se od primene Zakona potpuno izuzmu tzv. društvakapitala sa većinskim vlasništvom države, kao što je TelekomSrbija ili Air Serbia.Ta kategorija subjekata je inače bila najproblematičnija udosadašnjoj primeni Zakona, jer su informacije o svom raduneosnovano uskraćivali mnogo više nego drugi obveznicizakona, ukazao je poverenik.Prema predloženim izmenama Zakona i NBS je pridruženaorganima protiv kojih nije moguće izjaviti žalbu povereniku,u slučaju povrede prava. To se obrazlaže ustavnim položajemovog organa, koji argument bi u tom slučaju mogao da seodnosi i na sve druge organe koji imaju regulatornu ikontrolnu ulogu nad NBS.Prema povereniku, zabrinjava i predloženo rešenje kojim sesuprotno i Zakonu o tajnosti podataka ograničava pravopoverenika u pogledu mogućnosti pristupa svakom "nosaču"informacije, pa se tako povereniku onemogućava dobijanjekopije dokumenta koji sadrži poverljive podatke, što potpunoobesmišljava ovlašćenja poverenika da proceni zakonitostodluke organa.Time se ujedno obesmišljavaju bezbednosne provere i tostepena "državna tajna" ili "strogo poverljivo", a koje suprema Zakonu o tajnosti podataka prošla sva lica koja bimogla da imaju pristup poverljivim informacijama.U Nacrtu zakona nisu predviđene odredbe kojim se omogućavaizbor poverenika na transparentan način po, primera radi,konkursu kao što je to slučaj sa drugim organima, već gaisključivo stavlja u domen političkih stranaka.Poverenik je apelovao da Ministarstvo pažljivo razmotri iuvaži dostavljene predloge na Nacrt, piše u saopštenju.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: bbc.com

Link: https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-46639839

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Zoran Janković - recept za političko trajanje

Gradonačelnik Ljubljane za BBC na srpskom govori o karijeri, ambicijama i tajnama uspeha.Image copyright Jure Makovec/AFP/Getty Images Natpis na slici Zoran Janković je po gradonačelničkom stažu odmah iza Milana Bandića, čelnika susednog ZagrebaZoran Janković je drugi gradonačelnik u Evropskoj uniji po dugotrajnosti mandata na čelu prestonica.Četvrtu uzastopnu izbornu pobedu opisuje kao najlepšu kampanju, od ukupno sedam, za koju je bio najspremniji."Živim kao da sam već 12 godina na odmoru - u ovom poslu neizmerno uživam.A što se tiče izbora, svaki sam dan već 12 godina u izbornoj kampanji - sem u dva dana izborne tišine", kaže Janković za BBC na srpskom.Blizu je 66. godine života, ali ne izgleda kao čovek koji je ostvario zakonski osnov za odlazak u penziju - ponosno ističe da je na sistematskom pregledu od lekara dobio ocenu da je sve "u najboljem redu".Otuda i ne čudi odgovor na pitanje - sprema li naslednika."Ne možete praviti naslednika - to sam radio u Merkatoru i to je bila greška.Mogu nekoga podržati, ali kako graditi naslednika!?Ko je lider, ne može da bude kopija. Bez daljeg se menadžerske sposobnosti mogu učiti i naučiti, ali ne i to jesi li vođa. Vođa se rađa".Sa osmehom kaže da ga poznaju u čitavom regionu, mnogi govore da bi u svakoj prestonici republika bivše Jugoslavije, ako bi se kandidovao, pobedio u prvom krugu."Grad koji je spasio Sloveniju pobede desnice"Janković je na čelo slovenačke prestonice došao 2006. godine.Prvu ubedljivu pobedu doneo mu je program 22 ključna projekta za razvoj Ljubljane, od kojeg je potom nastao dokument Ljubljana 2025."Kad me mlade kolege pitaju šta da rade, ja im kažem - ono najteže moraju napraviti odmah, u prvoj godini mandata"U međuvremenu, taj broj narastao je do 500 projekata na ovim izborima, a u 12 godina bilo je izvedeno više od 2.000 projekata.Iako ga neki optužuju za populizam zbog takvih brojki, on se na to ne obazire. Sa ponosom ističe da svakog prvog utorka u mesecu ima dan otvorenih vrata za građane, a do sada mu se obratilo više od 27.500 meštana. U Ljubljani se mnogo ulaže u investicije, ali i nešto više od toga."Ja uvek kažem - kultura nije trošak nego investicija.Direktor jednog našeg kulturnog zavoda ide i korak dalje i kaže - ona je i više od toga, ona menja filozofiju razmišljanja ljudi."Natpis na slici Ljubljana je izabrana za zelenu prestonicu Evrope, a centralne ulice pretvorene su u pešačku zonuPonosno govori o pretvaranju centra grada u pešačku zonu, sređivanju obala Ljubljanice, tituli Zelene prestonice Evrope, davanju prostora u Gradskoj kući LGBT organizacijama koje tu imaju svoj kafić, ali ponajviše o duhu koji ga podseća na bivšu Jugoslaviju - gde su bili prihvaćeni svi, ma odakle dolazili."U Ljubljani različiti živimo zajedno i međusobno se poštujemo, na šta sam veoma ponosan. U decembru prošle godine smo imali milion posetilaca i uprkos veselom raspoloženju, nismo zabeležili nijedan incident. Nadam se da će tako da bude i ove godine".I dok su se slovenačke vlade opredeljivale da zemlju u migrantskoj krizi na delovima granice štite po "mađarskom modelu" - žicom, Janković kaže da je levičarski duh Ljubljane sačuvao prednost nad desnicom.Ipak, reč "zaštita" iskoristiće u kontekstu svojih saradnika.Na pitanje "od koga?", oštro će odgovoriti da njegove "saradnike niko ne može menjati - ni mediji, ni opozicija.Ništa, osim slabog rada", zaključuje Janković.Beograd na vodiJanković: "Veseli me što gledam grad na vodi koji raste. Jer znam šta je ranije bilo tamo."BBC: "Ali brine li Vas način na koji se to sve dešava? Taj projekat prate razne kontroverze, da li Vam je uopšte bitno kako se projekti realizuju?"Janković: "Apsolutno. Ja jesam pratio medije, ali postoji samo jedno mesto koje može da presudi - a to je sud. Vučić je opet pobedio u Beogradu i to znači da mu je većina dala pravo. Recite mi jedan veliki projekat, bilo gde, da nema takvih priča."Bolje prvi u gradu nego srednji u državiI dok o lokalnim izborima govori kao o ličnom uživanju, sjajno spremnoj ekipi i pobedničkim rezultatima sa uvek više od 60 odsto glasova, Jankovićeva avantura u slovenačkoj "visokoj" politici završila se daleko manje slavno.Na izborima 2011. godine je pobedio, ali ga je koaliciona igra ostavila bez fotelje.Podsetiće da tadašnji "preletač" Gregor Virant više ne igra ulogu u slovenačkoj politici, usput dodavši da se bavio savetničkim poslom u Srbiji."Kad pobediš na državnom nivou - stranke počnu da trguju.Na lokalnom nivou toga nema. Zbog toga je meni lokalni nivo sasvim dobar i više ne nameravam da se kandidujem na državnom nivou."Image copyright Getty Images Natpis na slici Jankovića je tri puta primio ruski predsednik Vladimir PutinJanković region vidi kao polje saradnje koja funkcioniše na tri od četiri nivoa - građani, privreda i lokalne samouprave bez problema komuniciraju.Kaže da problem nastaje ponovo na - državnom nivou."Mi sa Hrvatskom nemamo problem, ali se oni pojave samo za vreme izbora.Državni izbori dobijaju se na osećanjima, a deliti ljude po nečemu za mene je tragedija".Tvrdi da puno toga zna iz ličnog iskustva, a posebno iz njegove dobro poznate priče o detinjstvu u selu Saraorci kod Smedereva - u koje zbog gustog rasporeda nije svratio već tri godine."Ja sebe opisujem kao čistokrvnog mešanca", gotovo da ne propusti priliku da pomene Janković činjenicu da mu je otac Srbin, a majka Slovenka.Regionalni prijatelji koji ga fascinirajuBBC: "Ima li neko u regionu, u politici, privredi i sportu ko Vas fascinira?"Janković (ne uključujući Sloveniju i bez dugog razmišljanja): "Đukanović u politici. Balašević u kulturi i društvu, on mi je prijatelj već 45 godina. U sportu - Željko Obradović, takođe moj prijatelj. U privredi ih ima više - Mišković, Vlahović u Rovinju.""Merkator" = žalostSlovenija ga je upoznala kao direktora nacionalnog trgovačkog ponosa - vodio je "Merkator" osam godina.Model privatizacije u republici koja je prva napustila Jugoslaviju ostao je poseban - država je ostala veoma bitan igrač u ključnim kompanijama."Kod nas privatizacija nije napravila milijardere - stvari su išli normalnim putem."Pravio je planove da "Merkator" širi i izvan Slovenije, privatizuje ga kroz podelu vlasništva na četiri jednaka udela, uvede ga u saradnju sa svetskim lancem trgovine, da ga ujedini sa kompanijama srpskog i hrvatskog biznismena Miroslava Miškovića i Ivice Todorića, kupi beogradski "C market".Image copyright Jure Makovec/AFP/Getty Images Natpis na slici Protiv Jankovića su organizovani i protesti kada ga je istraživalo telo za borbu protiv korupcijeTokom tih osam godina, pored brojnih nagrada za njega i kompaniju, dobio je i - arhineprijatelja koji ga je sa čelnog mesta i smenio.Lidera konzervativaca u Sloveniji Janeza Janšu, Janković vidi kao svog antipoda."Ja sam s Janšom čak igrao fudbal - i to uvek protiv njega: on je igrao u napadu, ja u odbrani.Mislim da mi je najviše zamerao što sam prijatelj sa nekadašnjim predsednikom Milanom Kučanom, a to prijateljstvo dolazi iz košarke.Ocenio je da imam preveliki uticaj."Ne propušta priliku da podseti kako su prodavačice u "Merkatoru" plakale kad je on odlazio sa čela kompanije."Kad sam ja bio predsednik uprave, to je bila familija, stvorili smo pobednički duh", seća se on."Preskočeno" pitanjeBBC: "Da sad možete da odaberete jedan veliki privredni projekat u regiji, koji bi to bio?"Janković: "Neću Vam reći. Znam šta bih napravio i bilo je reči o tome, ali ću to preskočiti. Mora biti strašno veliki problem i izazov - pa Vi sami shvatite.""U parnicama vodim 13:0"Zoran Janković vodio je Rukometni savez Slovenije, bio potpredsednik Košarkaškog kluba Olimpija, vodio rukometni klub Krim Elekta, kandidovao se za funkciju u Olimpijskom komitetu Slovenije.Sportski rečnik iskoristiće da opiše i jednu temu koja ga uznemiri kada o njoj govori.Protiv njega je početo 17 različitih sudskih sporova, od kojih su četiri još aktivna - kaže da greši svako ko misli da je lepo ići na sud."Ja sam trinaest parnica na sudu dobio, ostale su još četiri od sedamnaest.Nikada nisam ništa rekao protiv suda, jer sud je jedino mesto gde se sve može rešavati - u suprotnom, ostala bi ulica.A bilo je godina u Sloveniji kad je narod tražio krv."Image copyright Jure Makovec/AFP/Getty Images Natpis na slici Jankovića kroz privrednu i političku karijeru prati supruga MijaPretresi kuće pred televizijskim kamerama, navodi o umešanosti sinova u koruptivne radnje - to je tamnija strana karijere Zorana Jankovića koji odsečno negira da je u ovom regionu upravo ovakvo breme obavezna oznaka biznismena."Najgore je što je moja porodica obeležena.Šta su moja deca kriva što je otac odlučio da se bavi politikom? Ali, i obratno, što su roditelji krivi, u ovom slučaju moja majka, jer otac je pokojni, što se sin bavi politikom?"Ipak, uprkos svemu tome, otac Damjana i Jureta ovako odgovara na pitanje - koliko će još mandata biti na čelu Ljubljane."To je jedina stvar koju sebe ne pitam, od prvog mandata.Ja sam šest dana godišnje odsutan, kad sam sa ženom i majkom na moru u Rovinju - ali meni je ovde tako lepo, sa zadovoljstvom dođem ujutru, kao da sam došao kući.Šta će biti, zavisi od zdravlja, motivacije i želje, poverenja građana", kaže Janković na početku svog četvorogodišnjeg mandata.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                                                                        

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: Beta

Link: http://www.beta.rs

Autori: Beta

Teme: Javne nabavke

Naslov: Novi Pazar: Grad kupuje tri polovna vozila za 4,6 miliona dinara

Novi Pazar: Grad kupuje tri polovna vozila za 4,6 miliona dinaraNOVI PAZAR, 28. decembra 2018. (Beta) - Kompanija "Auto Fabo" iz Novog Pazara jedina je dostavila ponudu na tenderu lokalne samouprave za kupovinu dva polovna putnička automobila i jednog kombija, objavljeno je danas na portalu Uprave za javne nabavke.Za dva polovna automobila, ne starija od četiri godine, crvene boje i sa predjenom kilometražom manjom od 130.000 kilometara, ova firma je zatražila nešto više od 3,1 milion dinara.Za crni kombi, proizveden prošle godine i sa predjenih do 16.000 kilometara, "Auto Fabo" je tražio cenu od blizu 1,5 miliona dinara.Ponuda te novopazarske kompanije bila je prihvatljiva za tendersku komisiju koja je predložila da se sa njima potpiše ugovor o kupovini tih vozila.Novi Pazar je pre dve godine kupio dva automobila, novu Škodu Oktaviju i polovnu Škodu Superb, a pre godinu dana prodao je sedam vozila iz svog voznog parka.Ostale fotografije uz tekst

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: dnevnik.rs

Link: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/prosiruju-se-kapaciteti-centralne-kuhine-pu-nasa-radost-u-subotici-28-12-2018

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Proširuju se kapaciteti centralne kuhinje PU "Naša radost" u Subotici

BEOGRAD: Centralna kuhinja Predškolske ustanove "Naša radost" u Subotici biće rekonstruisana i za to će biti opredeljeno oko 26 miliona dinara.Rekonstrukcija se sprovodi u okviru projekta Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, a na osnovu ugovora o sufinansiranju mera populacione politike sklopljenog sa gradom Subotica.Učešće grada biće 5,2 miliona dinara, navodi se u saopštenju.U ovoj ustanovi biće prošireni kapaciteti centralne kuhinje zbog povećanog broja upisane dece.Pored proširenja kuhinje, biće proširena i trpezarija objekta "Šumice", a na spratu će biti kancelarija za zaposlene u kuhinji.U centralnoj kuhinji PU "Naša radost" koja je stara više od tri decenije, svakodnevno se priprema 12.000 obroka za 4.000 dece koja su smeštena u 55 vrtića, premda je njen kapacitet, prema projektu, predviđen za ishranu 450 mališana. Kako bi kvalitet života dece bio na višem nivou neophodno je da se njihovi obroci pripremaju na kvalitetan način i u higijenski adekvatnim uslovima.U ovoj kuhinji biće pripremani obroci i za decu koja su alergična na pojedine namirnice, ističe se u saopštenju.Naziv te populacione mere je "Usklađivanje rada i roditeljstva", što podrazumeva da će dete u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" dobiti kvalitetan obrok, a roditelji će moći da budu sigurni da će dete dobiti na vreme kvalitetan obrok, navodi se u saopstsenju.Javna nabavka je završena, uskoro će biti potpisan ugovor sa izabranim izvođačem, a radovi će, prema očekivanjima nadležnih, početi s proleća 2019. godine. Opredeljena sredstva dovoljna su za prvu fazu radova, odnosno rekonstrukciju centralne kuhinje, a opremanje je predviđeno u drugoj fazi.    

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: cins.rs

Link: https://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/obezbedjivanje-zajednickih-nabavki

Autori: cins.rs

Teme: Agencija za borbu protiv korupcijenabavke

Naslov: Obezbeđivanje zajedničkih nabavki

Na centralizovanu nabavku Uprave za zajedničke poslove, za privatno obezbeđenje 10 republičkih institucija uglavnom se javio po jedan ponuđač. Najviše poslova dobio je Dobergard, koji je pobednik u svim konkursima na kojima je učestvovao U februaru 2017. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa raspisala je konkurs za dvogodišnje obezbeđenje 10 državnih institucija, koji je podelila u 26 partija, vrednosti skoro 890 miliona dinara. Među institucijama za koje su tražili obezbeđenje su i Uprava carina, Uprava za trezor, Uprava za sprečavanje pranja novca, Fond za razvoj i druge. Na 21 partiju, vrednosti između četiri i 120 miliona dinara, sa prihvatljivom ponudom prijavio se samo po jedan ponuđač. Skoro svi ponuđači ponudili su cene malo niže od maksimalne procenjene vrednosti partije za koju konkurišu. Za dve partije se niko nije prijavio, dok se za tri preostale partije, vrednosti između 4,5 i 5,3 miliona dinara, prijavilo dva do četiri ponuđača. U čak 14 partija, odnosno u svim u kojima su učestvovale, pobedile su beogradske firme Dobergard i Dobergard plus u vlasništvu Dušana Đukića - same ili u konzorcijumu. Sem njih, za ove partije nije se prijavio niko drugi. Sa još četiri firme - V.I.P. security, G4S secure solutions, Securitas SE, Inter Safe Business - dobili su na čuvanje prostorije Uprave za zajedničke poslove, dok su obezbeđenje objekata Poreske uprave i Uprave za trezor počeli da rade samostalno. Krajem novembra 2018. su, u skladu sa okvirnim sporazumom iz prethodne godine, potpisali 11 ugovora, ukupne vrednosti 16.8 miliona dinara. Na osnovu tih ugovora od požara i nasilnih ulazaka štite ispostave Poreske uprave u Subotici, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, na nekoliko lokacija u Novom Sadu i drugim vojvođanskim mestima. Iako je način na koji su ovi poslovi dodeljeni u skladu sa zakonom, skoro da nije bilo konkurencije. Rade Đurić, pravnik koji se bavi javnim nabavkama, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da su uslovi konkursa na koji su se prijavile firme postavljeni tako da su ponuđači praktično naterani da se međusobno dogovaraju. "Na taj način smanjuje se konkurencija, s obzirom na lošije odnose u sektoru obezbeđenja", rekao je Đurić, dodajući da tako najveću štetu snose građani, a smanjuje se i kvalitet usluge. U Uputstvu za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javnih nabavki na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da "učesnici na tržištu često nastupaju na javnim tenderima zajednički, odnosno tajno dogovaraju nastup pre podnošenja ponude, čiji je cilj da se poveća cena usluge, odnosno smanji kvalitet usluge, u zavisnosti od toga šta je predmet nabavke". Ovakva praksa je teško dokaziva, a predstavlja najteži oblik narušavanja konkurencije. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Foto: CINS Dušan Đukić negira da je na ovoj javnoj nabavci bilo dogovora. "Mi jesmo grupa ponuđača koja je našla zajednički interes da nastupi kao konzorcijum, to nije zabranjeno Zakonom o javnim nabavkama", izjavio je Đukić za CINS. Mila Sašić, načelnik Odeljenja za javne nabavke Uprave za zajedničke poslove republičkih organa za CINS je navela da Uprava nema uticaja na to ko će da podnese ponudu, ali isključuje mogućnost nameštanja nabavke jer ponuđači uz ponudu predaju dokument kojim to negiraju: "Sastavni deo konkursne dokumentacije koju potpisuju svi ponuđači je Izjava o nezavisnoj ponudi tako da ne postoji mogućnost dogovora između ponuđača". Iz Uprave za javne nabavke, koja formalno rukovodi sistemom javnih nabavki, odgovorili su objašnjavanjem zakonskih procedura, između ostalog da su ponuđači obavezni da dostave navedenu izjavu, koju potpisuju pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću. Da li je povređena zakonska obaveza omogućavanja konkurencije ispituje Komisija za zaštitu konkurencije. Na internet stranici Komisije nema podataka o ovoj nabavci. Zajedničke nabavke Uprava za zajedničke poslove republičkih organa pokreće centralizovane javne nabavke za najviše državne i pravosudne organe. Među njima su Narodna skupština, Vlada i njene službe, sva ministarstva osim odbrane i MUP-a, neki od sudova i tužilaštava najvišeg stepena, ali i nezavisni organi poput Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije i sličnih. Dobergard sam sebi konkurent U ponovljenom postupku za obezbeđenje Poreske uprave u Beogradu i neke objekte Uprave za Trezor, sve ponude bile su neprihvatljiive pa je javna nabavka obustavljena krajem jula 2017. U pregovaračkom postupku koji je usledio, a na koje Uprava za zajedničke poslove ima pravo ukoliko otvoreni postupak ne uspe - pozvane su tri grupe ponuđača, od čega su u dve grupe bile i firme Dobergard i Dobergard plus. Posao obezbeđenja Uprave za trezor vredan nešto više od 12 miliona dinara, dobile su te dve firme, dok je za obezbeđenje Poreske uprave postupak obustavljen zbog previsoke ponuđene cene. Konačno je u oktobru 2017. posao čuvanja poslovnica Poreske uprave dobila grupa ponuđača predvođena firmom Tisten Group, a ugovor je bio vredan 14,5 miliona dinara. Među nabavkama koje Uprava sprovodi su i usluge obezbeđenja. Postupci se sprovode kroz otvoreni i restriktivni postupak, a Uprava je dužna da nabavke oblikuje po partijama kad god je moguće. Tako je bilo i sa nabavkom iz 2017. godine, koju je Uprava sprovela na osnovu planova nabavki pojedinačnih organa, koji o svojim potrebama prethodno obaveštavaju Upravu. U nabavci su primetni uslovi koji mogu da se tumače i kao diskriminatorni, zaključio je pravnik Rade Đurić analizirajući nabavku iz 2017. Za pojedinačne partije naručilac, odnosno Uprava, navodi konkretan broj ljudi koji je potrebno da bude zaposlen kod ponuđača kako bi se realizovala nabavka, uz napomenu da jedan radnik može biti naveden samo za jednu partiju. "Ovakva postavka faktički odbija male da učestvuju, ali ih sa druge strane može naterati i da se udruže. Međutim, u sistemu u kojem postoji relativno loš odnos između većine preduzeća koja se bave ovom uslugom, pre deluje da ih odbija da učestvuju. U realnosti, ovo nikakve veze nema, navedeni ljudi najverovatnije neće taj posao ni raditi, već će ih angažovati shodno dogovoru i potrebama", rekao je Đurić. U pet partija čija je procenjena vrednost veća od 60 miliona dinara, Uprava je tražila ponuđačima dokaz da su bar godinu dana u kontinuitetu najmanje jednom naručiocu pružali usluge u istoj vrednosti. "Ovo ozbiljno razbija konkurenciju, pa najverovatnije da su morali da se udruže i podele ili su jednostavno otpali svi koji ne ispunjavaju. Potpuno nepotrebno, čini mi se da velika većina preduzeća ovo može bez problema da ostvari. Dajte im šansu, sklopiće ugovore sa novim ljudima i sutra će i oni imati referencu", objasnio je Đurić. Mila Sašić iz Uprave za zajedničke posloverepubličkih organa negirala je da je ovakav uslov diskriminatorski, uz objašnjenje da Uprava "propisuje uslove koji odgovaraju potrebama svih naručilaca za koje sprovodi postupak i u vezi su sa predmetom javne nabavke". Cilj zadržati stara mesta Na javnu nabavku Uprave se 2017. prijavilo devet ponuđača i grupa ponuđača, odnosno ukupno 13 firmi. Jedna grupa od dve firme je dala neprihvatljivu ponudu, dok je 11 firmi na čuvanje dobilo objekte iz nabavke. Tako su Sion gard i TAS security pobedili u nadmetanju za Poresku upravu - Centar za velike poreske obveznike, u odnosu na Semiotik i Semiotik Velimirović, čija ponuda je bila neprihvatljiva. Iste firme su dobile da čuvaju Upravu za sprečavanje pranja novca, za koju nije bilo drugog ponuđača, a Komisiju za zaštitu konkurencije su dobili u nadmetanju sa tri druge firme. Poslovi Dobergarda Firma Dobergard osnovana je 2004. godine. U vlasništvu je Dušana Đukića, koji poseduje i kompaniju za obezbeđenje Dobergard Plus i preduzeće za tehničko ispitivanje i analize KNC Group. U 2017. Dobergard je kupio i preduzeće DSTV Investments koje se bavi konsaltingom. U okviru Dobergarda nalazi se i odgajivačnica pasa rase doberman u Ritopeku. Firma je finansijski počela da raste 2012. godine, a u značajan posao sa državnim institucijama ulazi 2013. godine. Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2017. Dobergard je imao 477 stalno zaposlenih radnika, kao i 340 privremeno i povremeno zaposlenih. U prethodnoj godini Dobergard je od usluga obezbeđenja prihodovao nešto više od milijardu dinara. Stevan Brusin, direktor TAS security izjavio je da, do razgovora s novinarkom CINS-a, ni on ni vlasnik firme nisu bili svesni da su učestvovali na ovoj nabavci, a prethodni direktor nije ostavio dokumentaciju s tim u vezi. Nakon uvida u dokumentaciju, naveo je da je drugi ponuđač u grupi - Sion gard - "suštinski sam nastupio", dok je TAS security bio potreban zbog licence koju je imao, a koja je bila uslov za učešće na tenderu. "TAS security od ove javne nabavke i zajedničkog nastupa sa Sion gardom nije imao ama baš nikakve koristi", dodao je Brusin. Inter safe business bio je član grupe ponuđača, zajedno sa Dobergard i Dobergard plus, V.I.P. security, G4S secure solutions i Securitas SE, koja se jedina javila za pet partija obezbeđenja prostorija Uprave za zajedničke poslove republičkih organa. Na svih pet su pobedili. Ista firma učestvovala je i u grupi ponuđača sa Protecta group, Zaštita sigurnost i Revnost, kako bi obezbedili Upravu carina. Zaštita sigurnost je jedini učesnik - i pobednik - u delu nabavke propisane za čuvanje Poreske uprave u Kragujevcu. "Na Upravi carina smo morali da se udružimo, jer sami nemamo ljude da bi mogli da ih pokrijemo kompletno, od Dimitrovgrada do Subotice, i tu se odmah traži neko udruživanje - neko ko ima radnike na određenim lokacijama", odgovorili su CINS-u iz Zaštite sigurnost, uz objašnjenje da se saradnja sa drugim firmama svodila samo na pravljenje zajedničke ponude. Dodaju da su konkurisali za objekte koje su čuvali i pre nego što je postupak objedinjen pod nadležnost Uprave: "Republički seizmološki zavod držimo oko deset godina, Poresku upravu preko šest godina, Upravu carine isto tako, a izlaziti na objekte gde su tuđi radnici je teško, jer poslodavac povlači svoje ljude sa sobom". Securitas services su nastupili kao član konzorcijuma u ponudi jer nisu imali zahtevani broj službenika obezbeđenja sa licencama. Tržište krojeno za velike U okviru događaja "Ka profesionalnom sektoru privatnog obezbeđenja" 2017. u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) zaključeno je da javni sektor angažuje oko 60% tržišta privatnog obezbeđenja u Srbiji, te da je neophodno pojačati kontrole okvirnih sporazuma i forsirati korišćenje restriktivnih sporazuma, posebno ukoliko je reč obezbeđenju objekata kritične infrastrukture - navodi se na sajtu BCBP-a. Sagovornici CINS-a ukazuju da visoko postavljeni standardi koje ponuđači moraju da ispuneda bi dali ponudu na nabavke privatnog obezbeđenja, obeshrabruje nove firme da se prijave za ove poslove. Rade Đurić ukazuje da ovakvi uslovi dovode do toga da će na sledećim konkursima sa sličnim uslovima ponovo pobediti isti ponuđač i da bez obzira što je tržište usluga obezbeđenja veliko, ovakva praksa stvara jaz između "velikih i malih". "Utiče na cenu, uštedu i kvalitet vršenja usluge. Ukoliko znate da ćete da dobijete, zašto bi se potrudili da posao obavite bolje i kvalitetnije, referenca vam svakako daje garancije i za naredni ugovor. Ukoliko nema konkurencije, ili je ,,lojalna'', cena ne može da pada, uvek je na ivici procenjene", dodaje Đurić. Goran Ivković iz Protecta group ukazuje da je za manje, nove firme teško da uopšte pokušaju da konkurišu jer je zbog uslova potrebno mnogo početnog kapitala. "Vi ne možete samostalno, dok ne raširite posao i ne krenete malo ozbiljnije da radite, da konkurišete na neke javne nabavke veće prirode. Morate za početak gađati neke manje javne nabavke, neke sitnije poslove, koji su po default-u i manje plaćeni", rekao je Ivković. Dušan Đukić, vlasnik Dobergarda i Dobegarda plus, za CINS je rekao da se iz istog razloga - manjka ljudi koji su školovani za poslove privatnog obezbeđenja - nije prijavio na više od 14 partija. U pet partija je podneo ponudu u konzorcijumu, kako bi obezbedio da njegovi čuvari ostanu na objektima Uprave za zajedničke poslove koje su i ranije čuvali: "Jedino realno rešenje je da se udružimo u konzorcijum, što nam zakon i dozvoljava, i da putem zajedničke ponude svako zadrži one objekte koje je radio u tom trenutku". Firma G4S se prijavila samostalno na dve nabavke, od kojih je dobila da čuva Direkciju za vodne puteve, za koju se jedina i prijavila. Protecta group je takođe dala dve ponude samostalno, a čuvanje nekih objekata Uprave za trezor dobila je uprkos ceni koja je bila viša od planirane. Naime, procenjena vrednost za ovu partiju bila je 26,4 miliona dinara, a Protecta je ponudila da posao obavi za 33,9 miliona dinara. Ipak, pozivajući se na Zakon o javnim nabavkama, Uprava za zajedničke poslove je ponudu prihvatila jer "nije veća od uporedive tržišne cene". Goran Ivković, generalni direktor Protecta group, za CINS kaže da su uslovi na konkursima postavljeni tako da je za neke poslove nemoguće konkurisati sam, ali da, gde god je moguće, nastupaju samostalno. Za veću cenu, koja je prema Ivkovićevim rečima takođe ispod realne, izborili su se jer se sem njih niko nije prijavio za tu partiju. "S obzirom na to da je ovo bila jedina ponuda, oni su doneli odluku da prihvate, pozvali nas i pitali da li možemo da spustimo tu cenu, mi smo im obrazložili i da ta cena što je data je nenormalna, ali hoćemo da radimo. I onda su oni doneli odluku da prihvate cenu i naprave rebalans budžeta", objasnio je Ivković. Iz G4S, Sion garda, Revnosti i VIP security nisu odgovorili na pitanja do objavljivanja teksta. Iz firme Inter safe business nisu želeli da komentarišu nabavku. Sledeća nabavka usluga fizičko-tehničkog i protivpožarnog obezbeđenja objekata, na period od dve godine, Uprava planira za januar-februar 2019. Tekst je nastao u okviru projekta "Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24" koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/ekonomija/ministarstvo-finansija-ugovoreno-565-miliona-evra-iz-fondova-eu/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ministarstvo finansija: Ugovoreno 56,5 miliona evra iz fondova EU

Srbija je uspešno i u planiranom roku završila ugovaranje projekata za Program IPA 2014. i to sa stopom ugovaranja od 86 odsto odnosno 56.477.626 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansijaFoto: EPA/MATTHIAS BALK Postignuta visoka stopa ugovaranja ove, kao i prošle godine, jasan je pokazatelj stručnosti i dugotrajnog truda uloženog u celokupnom procesu od strane svih institucija Srbije koje su deo IPA strukture - Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, svih ministarstava i institucija, koji su korisnici EU sredstava, kao i dobre saradnje sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, navodi se u saopštenju. Ostvareni rezultat predstavlja ukupno potpisanih 86 ugovora za ovaj programski period, ističu iz Ministarstva finansija. Inače, ukupan budžet Finansijskog sporazuma između Srbije i Evropske unije za Nacionalni Program IPA 2014. koji se sprovodi kroz decentralizovano upravljanje sredstvima Evropske unije iznosi 65.744.160 evra, od čega 59.026.160 evra iz sredstava Evropske unije, a nacionalno učešće je 6.718.000 evra. U navedenom programskom periodu zastupljeni su infrastrukturni projekti, zatim nabavke robe i usluga i to u oblastima ljudskih prava, zaštite životne sredine, poljoprivrede, privrede, evropskih integracija, omladine i sporta, energetike, obrazovanja, socijalnih usluga, rada, zapošljavanja, jačanja lokalnih samouprava i finansija. Rok za implementaciju ovih projekata je tri godine. Na ovaj način, dobrom apsorpcijom pretpristupne pomoći EU ostvaruje se strateški ciljSrbije i nastavlja odgovorno planiranje i sprovođenje projekata kao i poštovanje utvrđenih rokova, čime se takođe potvrđuje spremnost svih relevantnih institucija Srbije za buduće upravljanje strukturnim fondovima Evropske unije, navodi se u saopštenju. IPA 2014. drugi je po redu Program koji je ugovoren od početka decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije u kome je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU ugovorno telo nadležno za poslove sprovođenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, finansijskog upravljanja, praćenja sprovođenja ugovora koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći Evropske unije. eu fondovi, evropska unija, ministarstvo finanasijaBeograd

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: subotica.com

Link: https://www.subotica.com/vesti/odrzan-novogodisnji-prijem-za-predstavnike-drzavnih-organa-i-medije-id33950.html

Autori: SUBOTICA.com

Teme: Javne nabavke

Naslov: Održan novogodišnji prijem za predstavnike državnih organa i medije

U Velikoj većnici Gradske kuće danas je upriličen novogodišnji prijem za predstavnike državnih organa. Prijemu su prisustvovali predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, republički i pokrajinski poslanici, direktori… 28.12.2018 u 14:07h Izvor: Subotica.comU Velikoj većnici Gradske kuće danas je upriličen novogodišnji prijem za predstavnike državnih organa. Prijemu su prisustvovali predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, republički i pokrajinski poslanici, direktori javnih preduzeća, obrazovnih i kulturnih ustanova... Prijem je bio prilika da se sumiraju rezultati ostvareni u godini koja je polako iza nas a na osnovu njih, po mišljenju čelnika grada, 2018. se može smatrati uspešnom. - I 2018. godina protekla je u privlačenju domaćih i stranih investicija, otvaranjau novih radnih mesta i posvećenosti realizaciji značajnih, davno započetih a još uvek nedovišenih projekata - naglasio je gradonačelnik Bogdan Laban. - Nastavljeni su radovi na izgradnji obilaznice oko Subotice, "Ipsilon" kraka, puštena je u saobraćaj deonica duga 12 kilometara, a oni će biti nastavljeni i dogodine, kada će se, zahvaljujući sredstvima od 1.4 milijarde dinara koje je obezbedila republička Vlada, spojiće se Granični prelaz "Kelebija" i kružna raskrsnica na Somborskom putu.  Sprovedena je objedinjena javna nabavka za sedmu i 8-1 fazu, obezbeđena su sredstva od oko 600 miliona dinara, a za naredne godine republika, pokrajina i grad obezbediće oko 700 miliona dinara. Posebno mesto u radu gradske vlasti imao je Palić, gde je počela realizacija projekta "Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš" sa nemačkom KfW bankom, a nedavno je postavljen temelj za izgradnju velnes centra. - Sredinom maja svečano je otvorena prva investicija italijanske kompanije "Kaminada", a potpisali smo i Memorandum o razumevanju sa nemačkim proizvođačem auspuha "Bojsen", a predstoji nam još jedan razgovor sa menadžmentom, posle kojeg ćemo znati više o vrednosti investicije. Ulagalo se i u druge oblasti - od zdravstva, obrazovanja, komunalnu infrastrukturu sve do sporta - podsetio je gradonačelnik. - U godini pred nama čekaju nas mnoga iskušenja na koja bi trebalo da odgovorimo intenzivnom saradnjom između lokalne samouprave i državnih organa. Na rad i ostvarene ciljeve u 2018. godini osvrnuo se i Tivadar Bunford, predsednik Skupštine grada, koji je godinu ocenio kao uspešnu i politički stabilnu. - Osluškivali smo potrebe građana i na zasedinjama donosili odluke koje su za njih značajne. Sednice Skupštine grada protekle su u miru i međusobnom poštovanju - istakao je Bunford. - Naše gradske ustanove su deo harmonizovanog sistema koji nam je omogućio da se bavimo poslom a ne sobom. Novogodišnji prijem za novinare Čelnici grada priredili su i tradicionalni novogodišnji prijem za predstavnike medijskih kuća. Oni su se tom prilikom zahvalili medijima na uspešnoj saradnji i u ovoj godini, što su blagovremeno, nepristrasno i objektivno, izveštavali građane o radu lokalne samouprave. - Hvala što ste na vreme informisali javnost o svim dešavanjima u gradu i radu lokalne samouprave - poručio je gradonačelnik, a na njegove reči nadovezao se predsednik Skupštine grada - Želim da vam se zahvalim što ste cele godine informisali građane Subotice, a i šire, nepristrasno i objektivno o događajima u Gradskoj kući i Skupštini. Izvor: Subotica.com  

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: rs.n1info.com

Link: http://rs.n1info.com/Biznis/a447912/Srbiji-iz-IPA-55-6-miliona-evra.html

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Za projekte u Srbiji ugovoreno 56,5 miliona evra iz IPA fondova EU

Izvor: N1 info Srbija je u planiranom roku završila ugovaranje 56,5 miliona evra za projekte koji će se finansirati iz programa predpristupnih fondova EU "IPA 2014", saopštilo je danas Ministarstvo finansija Srbije. "Postignuta visoka stopa ugovaranja od 86 odsto ove, kao i prošle godine, jasan je pokazatelj stručnosti i dugotrajnog truda svih institucija Srbije koje su deo IPA strukture - Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, svih ministarstava i institucija, koji su korisnici EU sredstava", navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je ukupno potpisano 86 ugovora, a da ukupan budžet Finansijskog sporazuma između Srbije i EU za Nacionalni Program "IPA 2014" iznosi 65.744.160 evra, od čega 59.026.160 evra iz sredstava EU, a nacionalno učešće je 6.718.000 evra. U programu su infrastrukturni projekti, nabavka robe i usluga u oblastima ljudskih prava, zaštite životne sredine, poljoprivrede, privrede, evropskih integracija, omladine i sporta, energetike, obrazovanja, socijalnih usluga, rada, zapošljavanja, jačanja lokalnih samouprava i finansija, a rok za implementaciju je tri godine. "IPA 2014.", drugi je po redu Program koji je ugovoren od početka decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU u kome je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU ugovorno telo, nadležno za poslove sprovođenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, finansijskog upravljanja i praćenja sprovođenja ugovora koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU. Tagovi:

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: infobrif.rs

Link: https://infobrif.rs/2018/12/28/srbija-dobija-565-miliona-evra-od-eu-evo-u-sta-ce-biti-ulozen-novac9918/

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Srbija dobija 56,5 miliona evra od EU, evo u šta će biti uložen novac

BEOGRAD - Srbija je u planiranom roku završila ugovaranje 56,5 miliona evra za projekte koji će se finansirati iz programa predpristupnih fondova EU "IPA 2014", saopštilo je danas Ministarstvo finansija Srbije. "Postignuta visoka stopa ugovaranja od 86 odsto ove, kao i prošle godine, jasan je pokazatelj stručnosti i dugotrajnog truda svih institucija Srbije koje su deo IPA strukture - Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, svih ministarstava i institucija, koji su korisnici EU sredstava", navedeno je u saopštenju. - Advertisement - Pogledaj i ove vesti... Dodaje se da je ukupno potpisano 86 ugovora, a da ukupan budžet Finansijskog sporazuma između Srbije i EU za Nacionalni Program "IPA 2014" iznosi 65.744.160 evra, od čega 59.026.160 evra iz sredstava EU, a nacionalno učešće je 6.718.000 evra. U programu su infrastrukturni projekti, nabavka robe i usluga u oblastima ljudskih prava, zaštite životne sredine, poljoprivrede, privrede, evropskih integracija, omladine i sporta, energetike, obrazovanja, socijalnih usluga, rada, zapošljavanja, jačanja lokalnih samouprava i finansija, a rok za implementaciju je tri godine. "IPA 2014", drugi je po redu Program koji je ugovoren od početka decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU u kome je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU ugovorno telo, nadležno za poslove sprovođenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, finansijskog upravljanja i praćenja sprovođenja ugovora koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU.

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: kurir.rs

Link: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3180811/ugovoreno-565-miliona-evra-za-projekte-iz-fondova-eu-potpisano-ukupno-86-ugovora

Autori: @KurirVesti

Teme: Javne nabavke

Naslov: UGOVORENO 56,5 MILIONA EVRA ZA PROJEKTE IZ FONDOVA EU: Potpisano ukupno 86 ugovora

Srbija je u planiranom roku završila ugovaranje 56,5 miliona evra za projekte koji će se finansirati iz programa predpristupnih fondova EU IPA 2014, saopštilo je danas Ministarstvo finansija Srbije. Postignuta visoka stopa ugovaranja od 86 odsto ove, kao i ...Srbija je u planiranom roku završila ugovaranje 56,5 miliona evra za projekte koji će se finansirati iz programa predpristupnih fondova EU "IPA 2014", saopštilo je danas Ministarstvo finansija Srbije. "Postignuta visoka stopa ugovaranja od 86 odsto ove, kao i prošle godine, jasan je pokazatelj stručnosti i dugotrajnog truda svih institucija Srbije koje su deo IPA strukture - Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, svih ministarstava i institucija, koji su korisnici EU sredstava", navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je ukupno potpisano 86 ugovora, a da ukupan budžet Finansijskog sporazuma izmedju Srbije i EU za Nacionalni Program "IPA 2014" iznosi 65.744.160 evra, od čega 59.026.160 evra iz sredstava EU, a nacionalno učešće je 6.718.000 evra. U programu su infrastrukturni projekti, nabavka robe i usluga u oblastima ljudskih prava, zaštite životne sredine, poljoprivrede, privrede, evropskih integracija, omladine i sporta, energetike, obrazovanja, socijalnih usluga, rada, zapošljavanja, jačanja lokalnih samouprava i finansija, a rok za implementaciju je tri godine. "IPA 2014.", drugi je po redu Program koji je ugovoren od početka decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU u kome je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU ugovorno telo, nadležno za poslove sprovodjenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, finansijskog upravljanja i praćenja sprovodjenja ugovora koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU. (Kurir.rs/Beta/Foto ilustracija: Shutterstock)             

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/istinomer-izjava-poslanika-sns-aleksandra-markovica-da-predsednik-vucic-nikada-nije-slagao-u-svojoj-politickoj-karijeri-pobednik-izbora-za-laz-godine.html

Autori: Redakcija

Teme: Transparentnost Srbija (Transparency Serbia)

Naslov: Istinomer: Izjava poslanika SNS Aleksandra Markovića "da predsednik Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri" - pobednik izbora za laž godine!

Istinomer je cele godine beležio i proveravao izjave političara. Na kraju godine prepustili smo čitaocima da odaberu koja je to neistina koja je obeležila 2018. godinu. Ovaj put, vlasnik pobedničke izjave je poslanikHronika petak, 28. decembar 2018. Istinomer je cele godine beležio i proveravao izjave političara. Na kraju godine prepustili smo čitaocima da odaberu koja je to neistina koja je obeležila 2018. godinu. Ovaj put, vlasnik pobedničke izjave je poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković sa izjavom da predsenik "Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri". To je ujedno i prvi put da pobednik ovog izbora nije upravo Aleksandar Vučić, nakon što je pobedu odneo 2016. i 2017. godine. Pobedu u ovogodišnjem nadmetanju za "Laž godine" odnela je izjava poslanika Aleksandra Markovića da predsednik "Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri". Međutim, u evidenciji Istinomera nalazi se veliki broj neistina predsednika Srbije. Prilikom ocenjivanja ove Markovićeve izjave, Istinomer je, između ostalih, izdvojio predsednikovu tvrdnju da do sada nije bilo zainteresovanih za preuzimanje RTB Bor. Međutim, pre dolaska Vučića na vlast, bila su raspisana četiri tendera, na koja su se prijavile i dve zainteresovane kompanije. Neistinite su takođe bile i izjave da je Srbija prestigla Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku po visini prosečnih plata, kao i da je prosečna plata u vreme kad je on postao premijer bila 340 evra(bila je 396). Jedna od omiljenih tema predsednika Vučića u prethodnoj godini bilo je stanje javnog duga. Tako je konstatovao da je, pre nego što je došao na vlast javni dug bio između 77 i 79 odsto BDP-a, a istina je da je bio 62,3 odsto. Dobio je predsednik ocene "neistina" i "kratke noge" i za izjave u vezi sa brojem ubistava devedesetih i dvehiljaditih, direktnih stranih investicija, ali i kupovinom beogradske novogodišnje jelke. Zato je i poslanik Marković za svoju izjavu dobio "kratke noge". A upravo izgovorena neistina Aleksandra Vučića zauzima i drugo mesto naše rang liste za "Laž godine". Na ovo mesto, predsednik se pozicionirao izjavom da je "izabran uz najveću podršku u savremenoj istoriji". Međutim, Istinomer je utvrdio da je od Vučića više glasova imao i Slobodan Milošević na predsedničkim izborima 1990. godine, ali i Boris Tadić 2008. godine u drugom krugu predsedničkih izbora kada je pobedio Tomislava Nikolića, koji je, iako poražen, dobio više glasova nego Aleksandar Vučić na izborima 2017. godine kada je izabran za predsednika. Treće mesto otišlo je u ruke savetnice predsednika Suzane Vasiljević, a u njenoj izjavi sa kojom se nominovala opet se pominje predsednik Vučić. Ona je, naime, rekla da mediji nisu podržavali Vučića tokom kampanje za predsedničke izbore već da su samo pratili njegove aktivnosti kao premijera. Međutim, monitorinzi medija koje su sprovele organizacije "Crta", Društvo protiv korupcije Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i "Transparentnosti Srbija" jasno pokazuju da je Vučić kao predsednički kandidat imao apsolutnu medijsku dominaciju, zbog čega je Vasiljević za ovu izjavu od Istinomera dobila ocenu "kratke noge". Dakle, iako je ovo prva godina da Aleksandar Vučić nije pobedio na izboru za "Laž godine", on je i ovoga puta glavna tema ovog izbora. Ostale izjave koje su učestvovale u izboru za "Laž godine" možete pogledati ovde, a Istinomer će i u narednoj, 2019. godini, nastaviti da prati i proverava izjave i obećanja funkcionera. (Istinomer)  

----------------------------------------------------------

Datum: 28.12.2018

Medij: Kopernikus

Rubrika: Čašica razgovora/Kopernikus

Autori: Redakcija

Teme: KorupcijaSrbija (Transparency Serbia)za borbu protiv korupcije

Naslov: Uključenje iz Raške

Gordana Milovanović, reporterPozdrav iz Raške. Poštovani gledaoci, drage kolege danas iz našeg grada dolazi i priča o antikorupcijskom planu. Naime, borba protiv korupcije jako je bitna za priključivanje EU, ali biće da je najbitnija za sve građane i prvenstveno za sugrađane Opštine Raška. Na tom putu predviđene su različite aktivnosti u oblasti smanjenje korupcije kroz, pre svega, jačanje transaprentnosti, odgovornosti i učešća građana u donošenju odluka. Memorandum o saradnji na realizaciji projekta za odgovornu vlast potpisali su prošlog meseca predsednik Opštine Raška Ignjat Raketić i direktor Misije USAID-a u Srbiji Majkl Belros. Sa tim u vezi održana je konferencija na kojoj je predstavljena saradnja naše opštine. USAID projekta za odgovornu vlast i organizacija Transparentnost Srbija, na izradi lokalnog antikorupcijskog plana, Opštine Raška, po modelu koji je izradila Agencija za borbu protiv korupcije. Ovaj plan, kako je istakao, zamenik predsednika Opštine Raška, Đorđe Gogić, omogućiće da naša Opština postane otpornija ali i osetljivija za sve koruptivne izazove gde god da se oni pojave. Opština Raška i USAID projekat za odgovornu vlast i organizacija Transparentnost Srbija uputile su javni poziv udruženjima da predlože svoje predstavnike za candidate, odnosno, pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za izradu lokalnog, antikorupcojskog plana. Da kažemo da je javni poziv otvoren do 11. januara 2019. godine i da će svima biti u interesu da se javnost što više uključi u ovu temu i plan, odnosno, da u radnoj grupi imamo što veće učešće naših građana.  

----------------------------------------------------------