Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 31.12.2018

Medij: Blic     Strana: 31

Rubrika: Društvo / Ekonomija

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Neki funkcioneri se kriju od prekršajnih sudova

Neki funkcioneri se kriju od prekršajnih sudova

Predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova u Republici Srbiji i predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović kaže za “Blic”daje nakon devet godina došlo vremeda nanjegovo mesto dođe neko drugi, a on da ode na novu poziciju. Tvrdi da se zalaže za duplo veće vreme za koje će zastariti predmeti i da to bude četiri godine.

Šta se promenilo za devet godina, koliko postoje prekršajni sudovi u Srbiji? - Citiraću predsednika Vrhovnog kasacionog suda sudiju Dragomira Milojevića, koji je pre nekoliko godina na jednom skupu javno rekao da je, inače, reforma pravosuđa koja je bila 2009. na 2010. godinu i koja je po zlu poznata zbog onog neizbora, ili lošeg reizbora sudija imala dve ipak pozitivne stvari jedna je uvođenje pravosudne akademije kao institucije za obuku sudija, a druga je uvođenje prekršajnih sudova u sistem sudova u Srbiji, i to je tačno i vreme samo to stalno dokazuje. Zašto?

- Do te 2010. godine mi smo bili neki organ koji je bio nešto između - niti smo bili organ uprave niti smo bili sudovi. Jer kao organi uprave da kažem da smo birani, sudije nije birala Skupština, birala ih je Vlada i nisu imali stalnu funkciju nego na period od osam godina, nije bio izbor već imenovanje i tako još neke stvari. Međutim, to je sličnost sa organima uprave. Što se tiče sličnosti sa sudovima, postupak je bio veoma sličan sudskom postupku i mi smo i tada izricali kazne zatvora. To je osnovna stvar ili razlog zbog kog smo mi postali sudovi jer neko je rekao „ne možete vi imati organ koji šalje u zatvor ljude a da to nije sud“. Kakav je status sudija prekršajnih sudova?

- Sudije prekršajnih sudova se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale sudije. Malo je poznato da jedino u našem sistemu sudije prekršajnih sudova imaju nepravedno podređen položaj, što je iskazano u odredbama Zakona o sudijama koji je sudije prekršajnih sudova u sistemu sudija stavio u najnižu platnu grupu sa najnižim koeficijentom. U svim državama članicama Evropske unije sudije koje postupaju u prekršajnopravnoj materiji imaju isti položaj kao i sudije koje u sudu istog stepena nadležnosti postupaju u drugim oblastima. Ohrabruje, međutim, činjenica da je i ministarka pravde nedavno javno izjavila, na redovnom Godišnjem savetovanju Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, da se sudije prekršajnih sudova izjednače po svom statusu sa ostalim sudijama Koliko posla u Srbiji ima za sudije prekršajnih sudova?

-Sudije se pretrpane poslom. Svaki sudija dobija mesečno oko 150 novih predmeta. Norma za prosečnog sudiju je 60, a za odličnog sudiju je 72 predmeta. To znači da sudija radi dve i više norme. Svaki sudija u Prekršajnom sudu u Beogradu ne mora da brine za normu, ima posla za narednih pet do deset godina Koje prekršaje Srbi najčešće čine?

- Najviše prekršaja, i to više od 60 odsto, ima iz oblasti bezbednosti u saobraćaju, zatim nekih 17 odsto su iz oblasti javnog reda i mira i na kraju su razni inspekcijski poslovi. Prekršajni sudovi u Srbiji imaju i specifične podnosioce zbog vrste prekršaja i okrivljenih. Konkretno, Agencija za borbu protiv korupcije postupa po dva zakona - po Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije i po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Po oba zakona su interesantni prekršaji i okrivljeni. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije okrivljeni su funkcioneri svih vrsta od predsednika države, premijera, ministara, direktora javnih preduzeća, predsednika sudova, koji su u obavezi da prijavljuju imovinu, a po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti to su stranke, njihovi lideri, grupe građana koji učestvuju na izborima.

Kako se ponašaju funkcioneri i političari?

- Rekao bih, kao i većina građana. Ima onih koji se odazovu na prvi poziv, priznaju krivicu, a ima i onih koje ne možete naći i dovesti u sud. Za funkcionere su karakteristični pojedini prekršaji koji samo oni mogu da učine po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Kakav je broj nenaplaćenih kazni?

- Rok za izvrše-

nje predmeta je dve godine, i to je loša vest. Dobra vest je ta da je ministarka pravde Nela Kuburović jjavno rekla da je prihvaćen moj predlog da se ide u izmenu zakona o prekšaju i da se rok poveća možda i za dve godine. To znači duplo. Umesto dve godine, zastarelost predmeta može da bude za četiri godine. To bi trebalo pozitivno da se odrazi na naplatu.

Šta kvari u Srbiji naplatu po prekršajnim kaznama?

- Od pre dve godine odlukom Ustavnog suda jedan član Zakona o prekršajima proglašen je neustavnim. To je član o posledicama upisa u registar neplaćenih novčanih kazni. Dok je taj član postojao, to je značilo da ne možete produžiti saobraćajnu, vozačku dozvolu, odjaviti vozilo ili nešto slično ukoliko ste pravosnažno kažnjeni, a niste platili kaznu. Ustavni sud je stao na stanovište da to nije ustavna odredba i od

decembra 2016. godine ta odredba više ne važi. Koliko je to umanjilo naplatu ja vam mogu reći, poslednji mesec te primene Prekršajni sud u Beogradu je uneo u budžet Republike Srbije nepunih sto miliona dinara, a prvi mesec odsustva

primene uplata je bila duplo manja.

Da li ćete se kandidovati za drugi mandat na mestu predsednika suda?

- Javno kažem da neću. Mislim da je vreme da napustim sud i fotelju prepustim, što bi rekli, svežoj krvi. Da neko ne pomisli da odlazim jer sam nezadovoljan. Mislim da na nekom drugom mestu mogu da dam svoj veći doprinos. Ovde je zaista mnogo urađeno za ovih devet godina.

KOJI ZAHTEV OKRIVLJENOG TOKOM PRESUDE PAMTITE? - Sećam se da je kod mene bio slučaj remećenja javnog reda i mira od jedne bake i jednog deke koji su živeli u zajedničkom dvorištu. Na saslušanju se pojavila samo baka, priznala je prekršaj i kada sam joj, na njeno pitanje o kazni, rekao da će dobiti minimalnu novčanu kaznu, ali tek pošto saslušam i deku, ona mi je rekla

KOJEG SLUČAJA IZ VIŠEGODIŠNJE KARIJERE SE JOŠ SEĆATE? da je on umro. Ja sam joj tada objasnio da ću protiv njega obustaviti postupak, što je nju razbesnelo i zahtevala je da kaznim i njega iako više nije bio među živima. Da bih je umirio, pitao sam je: „Da li bi vam više odgovaralo da ste vi mrtvi, a njega da kaznim?“. Zaćutala je i izašla nezadovoljna.

- Imao sam slučaj prosjačenja. Jedan stariji čikica je prosjačio kod Crkve Sv. Marka i priveden je meni. Tada sam mu izrekao minimalnu kaznu. Međutim, on mi je rekao: „Ja nemam da vam platim”. Objasnio sam mu da mi je alternativa da ga pošaljem u zatvor, i to desetak dana. On mi je rekao: „Molim vas, sudija, zatvor!”. Pitao sam ga zašto. Odgovorio mi je da je u zatvoru toplo, a napolju zima, da će da se ugreje, još i lepo nahrani, a kako je starac, niko ga neće terati da radi. I sam mi je rekao da mu čak i petnaestak dana dosta znači.

----------------------------------------------------------

Datum: 31.12.2018

Medij: Dnevnik     Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Sud i tužilaštvo na staroj adresi

Ministarka pravde Nela Kuburović

Sud i tužilaštvo na staroj adresi

- U sledećoj godini želela bih da stvarno presečem vrpcu - na otvaranju rekonstruisane Palate pravde u Beogradu. To je nešto što svi željno iščekujemo, pa verujem da ćemo u septembru biti u mogućnosti da ponovo uselimo sud i tužilaštvo na njihovu staru adresu, kaže ministarka pravde Nela Kuburović. Kad je o reformama reč, podseća na reči premijerke koja je nedavno izjavila da je svakako najveći izazov i ono što celu Vladu očekuje, promena Ustava.

- Očekujem da 2019. usvojimo izmene Ustava, koje se tiču sudske vlasti i organizacije javnog tužilaštva, tako da verujem da ćemo se time baviti u prvoj polovini sledeće godine, najavljuje ona, očekujući pozitivan ishod tog velikog posla-smatra Nela Kuburović.

U januaru ministarka Kuburović već ima proibeležene nove obaveze. Jedna od najznačajnijih je drugoj polovini januara, a to je velika konferencija koju je zakazala Agencija za borbu protiv korupcije.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.12.2018

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/tema/13024/

Autori: Insajder

Teme: Javne nabavke

Naslov: Pregled nedelje: Građanski protesti, nova politizacija ubistva Olivera Ivanovića, nekažnjivost napada na novinare…

Protesti u Beogradu i Banjaluci imaju najmanje jednu zajedničku karakteristiku - organizatori uporno ponavljaju da su građanski, a vlast da imaju političku dimenziju. Dešavanja Banja Luci postaju dominantna tema u celom regionu nakon privođenje oca ubijenog 21-ogodišnjeg Davida Dragičevića koji već devet meseci protestuje i traži istinu u vezi sa tragičnom smrću svog sina. Na protestima u Beogradu lista zahteva je sve duža, a poslednji u nizu je smena ministra policije Nebojše Stefanovića. Protestovali su ove nedelje ponovo održani i ispred hotela Bristol gde su vojne izbeglice javnosti poručile da im nadležni još nisu rešili stambeni status.U ovoj nedelji Insajder vam na primeru izgradnje jedne deonice Koridora otkriva mehanizam uvećanja cene radova i pomeranja rokova kroz odštetne zahteve, ali i nameru Srbijagasa da državi nikada ne isplati dug od 1,1 milijardu evra. Objavljeno: 30.12.2018 Tweet Protesti u Beogradu i Banjaluci imaju najmanje jednu zajedničku karakteristiku - organizatori uporno ponavljaju da su građanski, a vlast da imaju političku dimenziju. Dešavanja Banja Luci postaju dominantna tema u celom regionu nakon privođenje oca ubijenog 21-ogodišnjeg Davida Dragičevića koji već devet meseci protestuje i traži istinu u vezi sa tragičnom smrću svog sina. Na protestima u Beogradu lista zahteva je sve duža, a poslednji u nizu je smena ministra policije Nebojše Stefanovića. Protestovali su ove nedelje ponovo održani i ispred hotela Bristol gde su vojne izbeglice javnosti  poručile da im nadležni još nisu rešili stambeni status.U ovoj nedelji Insajder vam na primeru izgradnje jedne deonice Koridora otkriva mehanizam uvećanja cene radova i pomeranja rokova kroz odštetne zahteve, ali i nameru Srbijagasa da državi nikada ne isplati dug od 1,1 milijardu evra. Pregled nedelje Već devet meseci nije poznato ko je i kako ubio 21-godišnjeg Banjalučanina Davida Dragičevića, a da se odgovorni privedu pravdi otac ubijenog mladića Davor Dragičević, zajedno s građanima pod parolom "Pravda za Davida" tražio je gotovo svakodnevno na Trgu Krajine. Pre tri dana policija Republike Srpske uhapsila je Davora Dragičevića, a kasnije je privela i Davidovu majku Suzanu Radanović, kao i još nekoliko članova okupljenih oko grupe "Pravda za Davida" i više stranačkih funkcionera. Ova hapšenja iniciralo je nove proteste građana koji su se čak i sukobljavali sa policijom, a ovim povodom dan nakon ovih dešavanja oglasio se i Miroslav Dodik rekavši da je Republika Srpska pravna država u kojoj se moraju poštovati zakoni, zbog čega Davora Dragičevića zakon ne prepoznaje kao oca koji je izgubio sina, već kao građanina koji se ogrešio o zakon. Ranije tog dana Davor Dragičević je nakon saslušanja u Okružnom javnom tužilaštvu Banjaluka pušten na slobodu, a mediji su preneli da je tužilac utvrdio da nema osnova za pritvor. Naknadno je saopšteno da je banjalučkom Okružnom tužilaštvu dostavljen izveštaj kojim se Davor Dragičević tereti za krivično delo ugrožavanja bezbednosti ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragana Lukača. Davora Dragičevića, oca ubijenog Davida Dragičevića i građane Banjaluke policija je sprečila da uđu na Trg Krajine BETAPHOTO/Ljiljana Kovacevic Iako su se građani ispred grupe "Pravda za Davida" devet prethodnih meseci okupljali na Trgu Krajina u Banjaluci, u danu privođenja Dragičevića ministar policije Republike Srpske Dragan Lukač saopštio je da se do daljneg zabranjuje skup "Pravda za Davida" na Trgu Krajine. Lukač je rekao i da se na desetine građana Banjaluke žalilo kako ne mogu da koriste Trg Krajine, iako je to javna površina. Upravo zbog toga građani su umesto na Trgu Krajine organizovali protesnu šetnju stazama kojima je ubijeni David prošao pre nego što je nestao, a građani su okupljali i u Tuzli i Mostaru, a protest podrške održan je i u Beogradu. I dan kasnije, Davor Dragičević pokušao je da protestuje na Trgu Krajina ali ga je u tome sprečila policija pa je ponovo organizovana protesna šetnja ulicama Banjaluke. Dragičević je najavio novi skup na Trgu Krajine za nedelju u 18 časova kada će biti pročitani i zahtevi, a vlast u Republici Srpskoj imaće rok da ih ispuni do 9. januara. Policija je dan kasnije potvrdila da je primljen zahtev za okupljanje u nedelju u 18 sati kao i da će postupiti u skladu Zakonom o javnom okupljanju. Novi protest u Beogradu A zahtevi demonstranata u Beogradu, koji već tri subote za redom šetanju, sve su duži. Zahtevom za smenom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovia usledio je zato što, kako su naveli  organizatori, prebrojava svoje sugrađane koji protestuju umesto broj nerešenih ubistava. Ponovili su zahtev za rešavanje ubistva Olivera Ivanovića, otkrivanje i kazne za odgovorne za paljenje kuće novinaru portala Žig Info Milana Jovanovića iz Grocke, zatim odgovornih za, kako su naveli, pokušaj ubistva lidera Levice Srbije Borka Stefanovića. Ponovili su zahtev za pet minuta za organizatore protesta na RTS-u, kao i adekvatan prostor svim političkim akterima.   U međuvremenu su uhapšeni za napad na Borka Stefanovića, što je inače bio i povod za prvi protest građana pod nazivom "Stop krvavim košuljama" , pušteni iz pritvora. Kako je odgovarajući na pitanja Insajdera navelo Tužilaštvo, uhapšenima je ukinut pritvor jer su prestali razlozi zbog kojih je pritvor na početku i određen, ne navodeći, međutim, koji su to razlozi. Novinari Insajdera razlog su dobili  od Višeg suda u Kruševcu. Razlog je, kako tvrde u odgovoru Insajderu, to što su do sada u postupku ispitani svi predloženi svedoci i izvedeni brojni dokazi, ali i to što je od napada prošlo mesec dana, pa je isključen i osnov o uznemirenju javnosti. Nove političke optužbe, a i dalje bez odgovornih za ubistvo Ivanovića Jedan od zahteva demonstranata u Beogradu je i otkrivanje ubica i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića koje je izvršeno pre skoro godinu dana. Politički predstavnici i u Beogradu i Prištini, uprkos činjenici da odgovora i optužnice još nema, ovo ubistvo koriste u međusobnim političkim obračunima dok odgovornost prebacuju jedni na druge. Najnovija je tvrdnja predsednika Kosova Hašima Tačija da se ubice nalaze u Beogradu. Odgovarajući na ove navode, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić pozvao je Tačija da javno kaže ko je ubica Ivanovića, a kasnije se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da su potrebna samo imena i prezimena (ubica) i da će oni biti uhapšeni. Međutim iako su zvaničnici i Beograda i Prištine obećavali da će više informacija o ubistvu Ivanovića saopštiti javnosti to do danas nisu učinili. Istraga se vodi i u Prištini i u Beogradu, ali u odgovoru Insajderu iz oba tužilaštva ne odgovaraju na pitanja u vezi sa tvrdnjama koje javno iznose političari uz isto opravdanje već godinu dana - istraga je u toku.  predstavnici. Ipak, kosovsko tužilaštvo, koje je nedavno izdalo nalog za hapšenje četvorice Sile Hodža, iz specijalnog tužilaštva u Prištini, koje je nedavno izdao nalog za hapšenje četvorice osumnjičenih, od kojih je hapšenje izbegao potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, za Insajder navodi da policija utvrđuje ulogu Radoičića u ubistvu Ivanovića. Na ovu izjavu reagovao je predsednik Srbije pitanjem "kako sad istražuju, zar nisu već utvrdili?".  Za pomaganje u paljenju kuće novinaru - kućni pritvor i 500 evra Nekažnjivost  napada na novinare i dalje je praksa, a čak i kada su kažnjeni kazne za napadače upadljivo su blage. Primer kazne za paljenje kuće novinara u Grockoj možda najbolje ilustruje trenutni odnos institucija prema novinarskoj profesiji u Srbiji ali i veliku nesrazmeru između krivičnog dela i određene kazne. Jedna od odgovornih za podmetanje požara u kući novinara portala Žig Info Milana Jovanovića iz Grocke priznala je krivicu. Tužilac je odlučio da je za ovakvo krivično dovoljna kazna od šest meseci kućnog zatvora i novčana kazna od 50.000 dinara, odnosno oko 500 evra. Spaljena kuća novinara Milana Jovanovića iz Grocke A napad i visina kazne koju je jedna od učesnica u paljenju kuće novinaru u Grockoj, koja je sklopila s tužilaštvom sporazum o priznanju krivičnog dela, bila je tema i Radne grupe za bezbednost novinara. Kako je za Insajder rekao predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović, predstavnici novinarskih udruženja su predstavnicima MUP-a i tužilaštava rekli da su jako zabrinuti jer je za ovo delo, kako smatraju, mala kazna imajući u vidu ozbiljnost krivičnog dela. A hoće li i koliko biti kažnjen muškarac koji je pre nekoliko dana upao u redakciju portala Info centar jug u Lebanu i vređao glavnu i odgovornu urednicu Žaklinu Cvetković Mladenović, preteći joj paljenjem automobila, tek ćemo videti. Bezbednost novinara jedna je od glavnih ciljeva nove Medijske strategije, čiji je nacrt, iako najavljen pre godinu dana, tek nedavno predat Vladi. O strategiji je, između ostalog, na novogodišnjem prijemu za medije u Vladi Srbije govorila i premijerka Srbije navodeći da očekuje da će početak 2019. godine verovatno biti obeležen i javnom raspravom o ovom dokumentu. Ipak, te noći u Vladi Srbije šou je "preoteo" karikaturista Marko Somborac koji je premijerki poklonio majicu s likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i natpisom "Istina", što je ona nazvala pokušajem provokacije dodajući da to ipak dokazuje da ima slobode medija u Srbiji. Krajem ove nedelje i tri i po godine nakon početka suđenja, postupak za ubistvo novinara Slavka Ćuruvija došao je do kraja i započeto je iznošenje završnih reči. Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je u prvom delu svoje završne reči rekao da su tokom ovog postupka svi navodi iz optužnice potvrđeni i da je dokazano ubistvo Ćuruvije. Kako je još Mandić sumirao dokaze čitajte na insajder.net. Krajem nedelje objavljena je i zatrašujuća vest da su čak 63 novinara u 2018. godini izgubila život dok su obavljali svoj posao. Takođe, kako pokazuju izveštaji Komiteta za zaštitu novinara i Reportera bez granica sloboda medija je u sve većoj opasnosti. Od uvećanih troškova za izgradnju tunela, molbe Srbijagasa za oprost dugova, do novogodišnjih davanja iz budžetskih rezervi Primeri neracionalno, neorganizovanog i, u najmanju ruku, neodgovornog trošenje novca iz budžeta koji pune svi građani su brojni. Jedan od njih je i svojevrsni mehanizam "odštetnih zahteva" koji na kraju dovode do toga da u Srbiji praktično nema puta koji je završen u roku i poprvobitno  ugovorenoj ceni. Loši projekti koji odudaraju od stanja na terenu, zastoj u administraciji, elementarne nepogode… brojni su razlozi koji omogućavaju izvođačima da od države traže dodatno vreme i novac. Koliko sve ovo na kraju građani plaćaju ilustruje primer tunela Predejane na Koriodru 10, a o svemu ovome detaljnije čitajte u temi Insajdera. U segment neracionalnog trošenja koji na kraju može pasti na leđa svih građana mogao bi da bude i najnoviji potez Srbijagasa. Kako je otkrio Insajder, ovo javno preduzeće podnelo je zahtev Vladi Srbiji u kome traži da se dug tog javnog preduzeća od 1,1 milijardu evra prema državi jednostavno pretvori u vlasništvo države. Srbijagas Ovo praktično znači da država u ime građana Srbijagasu oprašta dug, a da istovremeno nadležne institucije nisu utvrdile kako je tačno dug nastao, odnosno kako je novac potrošen. A kako novac troše gradovi i opštine kojima Vlada Srbije već godinama iz budžetskih rezervi bez ikakvog kriterijuma dodeljuje javnost često ne zna. Upravo na ovaj netransparentan način Vlada je uoči dočeka Nove godine udelila 8,3 miliona evra za 12 opština gradova, među kojima se i ovog puta našao Beograd. U našoj temi pročitajte i šta kaže zamenik gradonačelnika Beograd Goran Vesić na pitanje novinarke Insajdera zbog čega je Grad zatražio dodatnu finansijsku pomoć od Vlade Srbije. Najviše novca, kako takođe otkriva Insajder, više od četvrtine ukupnog iznosa, dobio je Kragujevac, jedan od razvijenih gradova kada je reč o industriji, ali istovremeno i jedan od najzaduženijih. Grad Beograd je prema dostupnim podacima samo u ovoj godini od Republike Srbije dobio ukupno najmanje 7,7 miliona evra. A nefunkcionisanje državnog sistema u ovoj nedelji najbolje ilustruje slučaj nemačke fabrike za preradu ribe u Smederevu. Naime, do danas prvo nije utvrđeno kako je došlo do toga da nemački investitor iz Smedereva zaključa vrata fabrike za preradu ribe ne isplativši radnicima plate, doprinose, niti porez državi. Istovremeno, za ovo što je uradio nemački investitor, kako sada stoje stvari, neće odgovarati jer je nadležno Tužilaštvo obustavilo postupak. Šta je obrazloženje za to čitajte u tekstu koju su pripremili novinari Insajdera. Nema rešenja ni za vojne preostale vojne penzionere koji su tokom rata 90-ih izbegli iz bivših jugoslovenskih republika, a koji su i dalje smešteni u hotelu Bristol u Beogradu. Oni su na protestu ispred hotela koji bi uskoro trebalo da pređe u nadležnost srpsko-arapske firme "Beograd na vodi", poručili da je postupanje nadležnog Ministarstva odbrane protivno zakonu i da jednosobni stanovi koje im nude nisu u skladu sa ranijim aktima. Stopirano izmeštanje Starog savskog mosta, kompilacija Insajder debata U ovoj nedelji donosimo vam i zanimljivu priču o stopiranju izrade projekta izmeštanja Starog savskog mosta. Naime, kako je otkrio Insajder, gradske vlasti pokušale su da izradu idejnog projekta izmeštanja ovog mosta angažuju CIP i to bez tendera, ali ih je u tome ipak sprečila Uprava za javne nabavke. Uprkos obustavljanju ovog posla ostalo je pitanje kako je CIP uopšte angažovan, ko je doneo takvu odluku, da li je i koliko dosadašnji angažman CIP-a koštao građane, kao i da li je mogao da košta manje. Više u našoj posebnoj temi. U sredu na televiziji N1, a kasnije i na našem sajtu mogli ste pogledati i najvažnije i najzanimljivije delova iz ukupno 12 epizoda Insajder debate u kojoj su za isti sto su seli predstavnici vlasti, opozicije, medija, nevladinih organizacija… Cilj svake debate bio je - otvaranje medijskog prostora za dijalog o najvažnijim temama. Ukoliko ste propustili pogledajte kompilaciju najboljih delova iz Insajder debata.   Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.12.2018

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=118091

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Ugovoreno 56,5 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU

"""Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Srbija uspešno i u planiranom roku završila ugovaranje projekata za Program IPA 2014, i to sa stopom ugovaranja od 86 odsto, odnosno 56.477.626 miliona evra. Postignuta visoka stopa ugovaranja ove, kao i prošle godine, jasan je pokazatelj stručnosti i dugotrajnog truda uloženog u celokupnom procesu od strane svih institucija Srbije koje su deo IPA strukture - Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije i svih ministarstava i institucija koji su korisnici EU sredstava, kao i dobre saradnje sa Delegacijom EU u Srbiji. Ostvareni rezultat predstavlja ukupno potpisanih 86 ugovora za ovaj programski period. Inače, ukupan budžet Finansijskog sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije za Nacionalni program IPA 2014, koji se sprovodi kroz decentralizovano upravljanje sredstvima Evropske unije, iznosi 65.744.160 evra, od čega 59.026.160 evra iz sredstava Unije, a nacionalno učešće je 6.718.000 evra. U navedenom programskom periodu zastupljeni su infrastrukturni projekti, zatim nabavke robe i usluga, i to u oblastima ljudskih prava, zaštite životne sredine, poljoprivrede, privrede, evropskih integracija, omladine i sporta, energetike, obrazovanja, socijalnih usluga, rada, zapošljavanja, jačanja lokalnih samouprava i finansija. Rok za implementaciju ovih projekata je tri godine. Na ovaj način, dobrom apsorpcijom pretpristupne pomoći EU ostvaruje se strateški cilj Srbije i nastavlja odgovorno planiranje i sprovođenje projekata, kao i poštovanje utvrđenih rokova, čime se takođe potvrđuje spremnost svih relevantnih institucija Republike Srbije za buduće upravljanje strukturnim fondovima Evropske unije. IPA 2014 je drugi po redu Program koji je ugovoren od početka decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije u kome je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU, ugovorno telo nadležno za poslove sprovođenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, finansijskog upravljanja, praćenja sprovođenja ugovora koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći Evropske unije, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

----------------------------------------------------------

Datum: 30.12.2018

Medij: blic.rs

Link: https://www.blic.rs/vesti/politika/jos-jedan-naprednjak-profesor-bez-uslova-na-konkursu-visoke-medicinske-skole-pobedio/0gytt42

Autori: Ivana Mastilović Jasnić

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: JOŠ JEDAN NAPREDNJAK PROFESOR BEZ USLOVA Na konkursu Visoke medicinske škole pobedio DVE DOKTORKE MEDICINE

Ivan Bošnjak, funkcioner SNS i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave, zaposlen je u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji iako ne ispunjava uslove, saznaje "Blic".Bezakonje i bahatost direktora škole Hristosa Aleksopulosa se nastavljaju. Posle Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića, Bošnjak je treći naprednjak koji je primljen u tu obrazovnu instituciju, iako je bilo kandidata koji ispunjavaju uslove. Na konkursu koji je pre dva dana sproveden za radno mesto višeg predavača za oblast Integrativna zdravstvena i socijalna zaštita, posao je dobio Bošnjak, po zanimanju doktor veterine.- Iako specijalizovan za rad sa životinjama i sa višestruko manjim iskustvom u prosveti od svega tri godine, on je na lažnom konkursu pobedio dve doktorke medicine sa iskustvom u prosveti od sedam i 10 godina, obe stipendistkinje škole. Komisija pritom nije izvršila bodovanje da bi odredila koji kandidat je zapravo najbolji - kaže izvor "Blica" iz ove škole.U konkurenciji između Bošnjaka, doktora veterine, Sunčice Ivanović, mastera organizatora zdravstvene nege, doktora medicine i Zorice Stojanović, doktora medicine i specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, direktor Aleksopulos je izabrao funkcionera SNS.Stojanovićeva je jedna od devet žena koje su ostale bez posla u prethodnom periodu zbog toga što su se zamerile Aleksopulosu, dok je Sunčica Ivanović, koja je i dalje zaposlena u školi, policiji prijavila pretnje koje dobija od direktora.Republička prosvetna inspekcija je utvrdila da su pre Bošnjaka u VMSSS u Ćupriji protivzakonito zaposleni i Martinović i Orlić, kao i narodni poslanik Darko Laketić, inače venčani kum Aleksopulosa.Prosvetna inspekcija je u slučaju sva tri poslanika ustanovila da su angažovani nezakonito i naložila raskidanje ugovora o radu, ali direktor to nije ispoštovao.Martinović je Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pritiska javnosti prijavio primanja iz ove ustanove, počevši od oktobra ove godine, iako se iz rasporeda vidi da on u toj visokoškolskoj ustanovi ispituje studente od januara. Orlić je Agenciji prijavio da od 27. septembra više ne ostvaruje prihode u VMSSS, iako se na rasporedu ispita i dalje nalazi kao ispitivač.Pitanje nezakonitog otpuštanja devet žena pokrenuo je poslanik DS Balša Božović.- Skandalozno je to što nepravda prema ovim ženama ne samo da se ne ispravlja nego se one sada dodatno ponižavaju zbog stranačkih funkcionera SNS i nečuveno je da se onim ženama koje su ostale bez posla u ovoj školi sada opet ugrožava egzistencija time što im se ne dozvoljava da se zaposle na ona mesta za koja su kvalifikovane i što se umesto njih primaju daleko manje kvalifikovani SNS funkcioneri, uz kršenje svih procedura i pravila konkursa - naglasio je Božović.On je dodao da još jednom zahteva da se zakon u slučaju bahatog direktora Aleksopulosa sprovede, da se sve otpuštene žene vrate na posao i da im se omogući da pošteno žive od svog rada. Božović je upitao Martinovića, Orlića i Bošnjaka koliko im je plata dovoljno.Dr Zorica Stojanović je jedna od žena koje su ostale bez posla, a sada se ponovo prijavila.- U februaru sam nakon isteka ugovora ostala bez posla jer direktor, iako je škola imala potrebu, nije želeo da raspiše konkurs. Sada su posao dobili kandidati od kojih ja imam daleko bolje reference, a uz to sam bila i stipendista škole. Oduzimaju mi dostojanstvo i dovode me do očaja i ruba egzistencije uprkos svim mojim akademskim i stručnim zvanjima i velikom iskustvu u radu sa studentima - navodi Stojanovićeva za "Blic".Bošnjak: Čestitam meniIvan Bošnjak je informaciju da je dobio posao u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji saznao od novinara "Blica".- Vi ste vesnik dobrih vesti. Čestitam meni - rekao je on.Na našu konstataciju da su dve kandidatkinje imale bolje reference, rekao je: "Verovatno će se one sad žaliti", a na pitanje zar ne misli da je reč o nepravdi jer je on doktor veterine bez neophodnog iskustva, kaže:- Sačekaću da se procedura završi i povinovaću se onom što nadležni odluče. I ja volim prosvetu, meni je politika sekundarna.                

----------------------------------------------------------

Datum: 30.12.2018

Medij: nspm.rs

Link: http://www.nspm.rs/hronika/blic-ivan-bosnjak-jos-jedan-funkcioner-sns-zaposlen-u-visokoj-medicinskoj-skoli-u-cupriji-iako-ne-ispunjava-uslove.html

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Blic: Ivan Bošnjak, još jedan funkcioner SNS, zaposlen u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji iako ne ispunjava uslove

 Ivan Bošnjak, funkcioner SNS i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave, zaposlen je u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji iako ne ispunjava uslove, saznaje 'Blic'. Bezakonje i bahatost direktora škole HristosaHronika nedelja, 30. decembar 2018.  Ivan Bošnjak, funkcioner SNS i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave, zaposlen je u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji iako ne ispunjava uslove, saznaje "Blic". Bezakonje i bahatost direktora škole Hristosa Aleksopulosa se nastavljaju. Posle Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića, Bošnjak je treći naprednjak koji je primljen u tu obrazovnu instituciju, iako je bilo kandidata koji ispunjavaju uslove. Na konkursu koji je pre dva dana sproveden za radno mesto višeg predavača za oblast Integrativna zdravstvena i socijalna zaštita, posao je dobio Bošnjak, po zanimanju doktor veterine. - Iako specijalizovan za rad sa životinjama i sa višestruko manjim iskustvom u prosveti od svega tri godine, on je na lažnom konkursu pobedio dve doktorke medicine sa iskustvom u prosveti od sedam i 10 godina, obe stipendistkinje škole. Komisija pritom nije izvršila bodovanje da bi odredila koji kandidat je zapravo najbolji - kaže izvor "Blica" iz ove škole. U konkurenciji između Bošnjaka, doktora veterine, Sunčice Ivanović, mastera organizatora zdravstvene nege, doktora medicine i Zorice Stojanović, doktora medicine i specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, direktor Aleksopulos je izabrao funkcionera SNS. Stojanovićeva je jedna od devet žena koje su ostale bez posla u prethodnom periodu zbog toga što su se zamerile Aleksopulosu, dok je Sunčica Ivanović, koja je i dalje zaposlena u školi, policiji prijavila pretnje koje dobija od direktora. Republička prosvetna inspekcija je utvrdila da su pre Bošnjaka u VMSSS u Ćupriji protivzakonito zaposleni i Martinović i Orlić, kao i narodni poslanik Darko Laketić, inače venčani kum Aleksopulosa. Prosvetna inspekcija je u slučaju sva tri poslanika ustanovila da su angažovani nezakonito i naložila raskidanje ugovora o radu, ali direktor to nije ispoštovao. Martinović je Agenciji za borbu protiv korupcije tek nakon pritiska javnosti prijavio primanja iz ove ustanove, počevši od oktobra ove godine, iako se iz rasporeda vidi da on u toj visokoškolskoj ustanovi ispituje studente od januara. Orlić je Agenciji prijavio da od 27. septembra više ne ostvaruje prihode u VMSSS, iako se na rasporedu ispita i dalje nalazi kao ispitivač. Pitanje nezakonitog otpuštanja devet žena pokrenuo je poslanik DS Balša Božović. - Skandalozno je to što nepravda prema ovim ženama ne samo da se ne ispravlja nego se one sada dodatno ponižavaju zbog stranačkih funkcionera SNS i nečuveno je da se onim ženama koje su ostale bez posla u ovoj školi sada opet ugrožava egzistencija time što im se ne dozvoljava da se zaposle na ona mesta za koja su kvalifikovane i što se umesto njih primaju daleko manje kvalifikovani SNS funkcioneri, uz kršenje svih procedura i pravila konkursa - naglasio je Božović. On je dodao da još jednom zahteva da se zakon u slučaju bahatog direktora Aleksopulosa sprovede, da se sve otpuštene žene vrate na posao i da im se omogući da pošteno žive od svog rada. Božović je upitao Martinovića, Orlića i Bošnjaka koliko im je plata dovoljno. Dr Zorica Stojanović je jedna od žena koje su ostale bez posla, a sada se ponovo prijavila. - U februaru sam nakon isteka ugovora ostala bez posla jer direktor, iako je škola imala potrebu, nije želeo da raspiše konkurs. Sada su posao dobili kandidati od kojih ja imam daleko bolje reference, a uz to sam bila i stipendista škole. Oduzimaju mi dostojanstvo i dovode me do očaja i ruba egzistencije uprkos svim mojim akademskim i stručnim zvanjima i velikom iskustvu u radu sa studentima - navodi Stojanovićeva za "Blic". Bošnjak: Čestitam meni Ivan Bošnjak je informaciju da je dobio posao u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji saznao od novinara "Blica". - Vi ste vesnik dobrih vesti. Čestitam meni - rekao je on. Na našu konstataciju da su dve kandidatkinje imale bolje reference, rekao je: "Verovatno će se one sad žaliti", a na pitanje zar ne misli da je reč o nepravdi jer je on doktor veterine bez neophodnog iskustva, kaže: - Sačekaću da se procedura završi i povinovaću se onom što nadležni odluče. I ja volim prosvetu, meni je politika sekundarna. (Blic)  

----------------------------------------------------------