Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 07.10.2019 

Medij: 24 Sata      Strana: 2

Rubrika: U fokusu

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Svet o izborima na Kosovu: HRT najavio uz srpsku zastavu, agencije o dijalogu

 Svet o izborima na Kosovu: Hrt najavio uz srpsku zastavu, agencije o dijalogu

 svetske agencije izveštavale su juče o vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, uz ocene da je njihov ishod ključan za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Britanska agencija Rojters prenosi da ankete javnog mnjenja ukazuju na nezadovoljstvo dosadašnjom politikom Haradinajeve koalicione vlade.

“Sledeća vlada biće vlada dijaloga, a tek kada se dijalog završi, moraćemo da se pozabavimo stvarnim pitanjima kao što su korupcija, obrazovanje i ekonomija”, rekao je Arton Demhasaj, član istraživačkog centra Kohu u Prištini, za Rojters.

Američki AP ocenjuje da ključne teme ovih izbora uključuju obnavljanje dijaloga sa Beogradom, ali i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i smanjenje visoke nezaposlenosti koja iznosi više od 25 odsto.

Italijanska Ansa navodi da posle izbora postoji nada da će nova vlada u Prištini ukinuti takse koje su prethodno uvedene na robu iz Srbije, a što je dovelo do prekida dijaloga.

Uprilogu hrvatskog javnog servisa HRT o izborima na Kosovu i Metohiji u pozadini iza voditeljke videla se zastava Srbije.

“Na Kosovu se danas održavaju parlamentarni izbori, peti u poslednjih 12 godina”, rekla je voditeljka najavljujući prilog, dok je u pozadini stajala srpska zastava, prenosi Index. hr.

Hrvatska je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Blic      Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Građani ne žele laži

 POTPREDSEDNIK GO SNS  

 Građani  

ne žele laži  

 Novosađanima su važni posao,  

plate, bolje škole i zdravstvo, putevi... a ne lažna obećanja opozicije, simboli od kojih se ne može najesti, niti pokušaji političara sumnjivog morala da na ulici izazovu haos i podele narod. I to su još jednom pokazali na protestu opozicije koji je predvodio Jeremićeva vojvođanska vedeta Bora Novaković, poznatiji u narodu kao Bora Solunac, bivši gradonačelnik i direktor nekadašnjeg JP „Zavod za izgradnju grada“, čije se krađe i prevare mere milijardama dinara. Kada već izlazi pred ljude, pa makar ih bilo i manje od 70 kao u petak uveče u Novom Sadu, zašto Bora Solunac ne objasni u čijim džepovima je završilo četiri miliona evra od izgradnje dva novosadska bulevara, kako su lažirani radovi u porodilištu i nestalo 300 miliona dinara, zašto nije proradila plaćena kuhinja za decu u vrtićima. Prilikom izgradnje Somborskog bulevara, gradski budžet oštećen je za dodatnih 1,6 miliona evra. I to je samo jedan od primera da Jeremić „seču korupcije“ zamišlja kao nameštanje „naduvanih“ poslova i sklapanje burazerskih kombinacija.  

ra, zašto nije proradila plaćena kuhinja za decu u vrtićima. Prilikom izgradnje Somborskog bulevara, gradski budžet oštećen je za dodatnih 1,6 miliona evra. I to je samo jedan od primera da Jeremić „seču korupcije“ zamišlja kao nameštanje „naduvanih“ poslova i sklapanje bura-  

ra, zašto nije proradila plaćena kuhira, zašto nije proradila plaćena kuhinja za decu u vrtićima. Prilikom nja za decu u vrtićima. Prilikom izgradnje Somborskog bulevara, izgradnje Somborskog bulevara, gradski budžet oštećen je za gradski budžet oštećen je za dodatnih 1,6 miliona evra. I to je dodatnih 1,6 miliona evra. I to je samo jedan od primera da Jeremić samo jedan od primera da Jeremić „seču korupcije“ zamišlja kao „seču korupcije“ zamišlja kao nameštanje „naduvanih“ nameštanje „naduvanih“ poslova i sklapanje buraposlova i sklapanje bura-  

da se vratite i nastavite gde ste stali, da se vratite i nastavite gde ste stali, da se vratite i nastavite gde ste stali, da se vratite i nastavite gde ste stali, pa ako vam prođe. Žao mi je, gospa ako vam prođe. Žao mi je, gospa ako vam prođe. Žao mi je, gospodo, ali Srbiji danas odlično ide, podo, ali Srbiji danas odlično ide, bez vas. A komplekse od uspeha bez vas. A komplekse od uspeha Vuk Jeremić dlaku menja, ali ćud nikako. Ili, što bi se u narodu reklo: „s kim si, takav si“. Znaju Novosađani da se ne bi leba najeli od tih što sebe nazivaju „dobri Vojvođani“, poput Bore Solunca, a koji su uvek sav lebac trpali u sopstvene džepove. Ne bojkotujete vi izbore - vi bežite od izbora, jer osim bezočnih laži nemate ništa drugo da ponudite građanima. I sada vam je valjda cilj da se vratite i nastavite gde ste stali, pa ako vam prođe. Žao mi je, gospodo, ali Srbiji danas odlično ide, bez vas. A komplekse od uspeha Aleksandra Vučića i SNS-a možete eventualno da izlečite na izborima, a ne urlanjem u  

mikrofon. Ali vi se bojite izbora, jer znate da vas narod prezire.  

da se vratite i nastavite gde ste stali, pa ako vam prođe. Žao mi je, gosda se vratite i nastavite gde ste stali, pa ako vam prođe. Žao mi je, gosda se vratite i nastavite gde ste stali,  

podo, ali Srbiji danas odlično ide, bez vas. A komplekse od uspeha Aleksandra Vučića i SNS-a možete eventualno da izlečite na izborima, a ne urlanjem u  

mikrofon. Ali vi se bojite izbora, jer znate da vas narod prezire.  

Aleksandra Vučića i SNS-a Aleksandra Vučića i SNS-a možete eventualno da izlečite možete eventualno da izlečite na izborima, a ne urlanjem u na izborima, a ne urlanjem u  

mikrofon. Ali vi se bojite mikrofon. Ali vi se bojite izbora, jer znate da vas izbora, jer znate da vas narod prezire. narod prezire.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Blic      Strana: 18,19

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: DRUGOVI UHAPŠENOG HIRURGA POKUŠALI DA KUPE SVEDOKA

 SAZNAJEMO Nova privođenja u slučaju „silikoni“ iz Kliničkog centra u Kragujevcu  

 DRUGOVI UHAPŠENOG HIRURGA POKUŠALI DA KUPE SVEDOKA  

 Rade Đ. (58) i Saša Č. (45) iz Kragujevca uhapšeni su zbog sumnje da su pokušali da kupe svedoka u krivičnom postupku protiv plastičnog hirurga Gorana A., zaposlenog u Kliničkom centru u Kragujevcu, koji je uhapšen zbog sumnje da je u tom centru obavljao vanstandardne estetske operacije za koje je od pacijenata uzimao novac.  

Dvojica uhapšenih  

muškaraca su, prema saznanjima našeg lista, prijatelji hirurga Gorana A.  

Oni su, kako se sumnja, nakon hapšenja Gorana A., koji je jedan od poznatijih hirurga u Srbiji, stupili u kontakt s osobom koja je svedok u postupku protiv Gorana A., pokušavajući da ga podmite raznim poklonima kako ne bi dao iskaz. Prema nezvaničnim informacijama, oni su pitali svedoka šta i koliko je potrebno da daju kako ne bi došlo od davanja iskaza. Policija je došla do saznanja o ovom pokušaju ometanja pravde i uhapsila osumnjičene.  

- Oni su osumnjičeni da su putem telefona, a zatim i prilikom neposrednog susreta koji su inicirali obećali poklon ili drugu korist svedoku u pokrenutom krivičnom postupku protiv G. A. (55) da ne bi dao iskaz pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije u Kraljevu - saopštio je juče MUP .  

Rade Đ. i  

Saša Č. uhapšeni su u akciji pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP , Odeljenja za borbu protiv korupcije, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, a na teret im se stavlja krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja. Za ovo krivično delo preti im zatvorska kazna od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Osumnjičeni Rade Đ. i Saša Č. biće privedeni, uz krivičnu prijavu, nadležnom tužilaštvu.  

Podsećanja radi, Goran A. uhapšen je sredinom septembra zajedno sa još 12 osoba zbog sumnje da su počinili više koruptivnih krivičnih dela kojima su naneli višemilionsku štetu Kliničkom centru Kragujevac. Konkretno Goran A., rukovodilac u tom centru, uhapšen je zbog sumnje da je počinio krivična dela zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem i falsifikovanje službene isprave. On se sumnjiči da je obavljao vanstandardne estetske operacije za koje je od pacijenata uzimao novac, a za koje je u službene isprave unosio neistinite dijagnoze, čime je omogućio da one budu plaćene od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pribavio protivpravnu imovinsku korist od 1.700 evra i 128.000 dinara.  

Njega, prema nezvaničnim saznanjima, tereti devojka kojoj je operisao grudi i koja je policiji rekla da je uslugu platila privatno, a ne na račun Kliničkog centra u Kragujevcu, gde je operacija i urađena.  

- Pominje se i da je od pomenutog plastičnog hirurga tražila da joj novac vrati zato što navodno nije bila zadovoljna operacijom. Da bi došla do svog novca, praktično ga je ucenjivala mogućom prijavom policiji - ispričao je ranije za naš list izvor upoznat sa detaljima hapšenja.  

Zbog sumnje da mu je pomagala u izvršenju krivičnog dela, uhapšena je zaposlena u KBC Kragujevac M. G. (43). Ona se sumnjiči da je Goranu A. pomagala tako što je uzimala novac od pacijenata i predavala mu ga, kao i da je sačinjavala lažnu dokumentaciju i račune u kojima je navodila da su obavljene intervencije koje plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje iako je reč o estetskim operacijama koje pod to ne potpadaju.  

Uistoj akciji osim Gorana A. i M. G., a zbog sumnje da su počinili krivično delo zlo-  

Goran A. uhapšen je zajedno sa još 12 osoba zbog sumnje da su počinili više koruptivnih krivičnih dela kojima su naneli višemilionsku štetu KC  

Plastičnog hirurga  

policiji odala nezadovoljna mušterija. Ona je rekla da je uslugu platila privatno, a ne na račun KC  

Kragujevcu  

? ????????: ??????Č?? ?????? ????? ?. ??????? ??? ?? ???????? ??????? ???????? ? ?????? ??????  

PLASTICNI HIRljRG GORAN A. UHAPSEN  

JER|E STARLETI  

UGRADIO SILIKOjiE 0  

TROSKU DRZAVE  

upotreba službenog položaja u postupku javnih nabavki kojima su ostvarili protivpravnu imovinsku korist od oko 26 miliona dinara, uhapšeni su rukovodioci u Kliničkom centru Kragujevac D. P . (49) i N. S. (48), kao i devet posrednika u prodaji medicinskih sredstava i opreme. Uhapšeni su i posrednici B. B. (40), M. C. (64), M. D. (58), M. K. (45), B. M. (45), D. M. (49), D. N. (42), A. Z. (33) i D. S. (46), zbog sumnje da su počinili krivično delo pomaganje u zloupotrebi službenog položaja. n

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Blic      Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Borba ili apatija i strah

 Borba ili  

apatija i strah  

NIKOLA LUNIĆ izvršni direktor Saveta za strateške politike  

Danas je Srbiji nametnuta  

medijska politička agenda u kojoj mnogi pokušavaju da argumentima opravdaju bojkot ili borbu za bolje izborne  

uslove. Iako to konsekutivno predstavlja krucijalno pitanje buduće političke moći, bojkot nije osnovni problem našeg društva. Niti su to eksponenti aktuelnog establišmenta i pojedini opozicioni lukrativni lideri. Osnovni društveni problem je integritet, od pojedinačnog do institucionalnog. U kontekstu društvene političke svesti, to su sasvim sigurno apatija i strah.  

Politička apatija je izazovna, pa čak i više od toga, može biti i zavodljiva. Veoma lako je svakome od nas skrenuti pogled sa žrtve ili misli sa problema. Indiferentnim ljudima ni komšije ne znače ništa jer nalaze svoja mala interesovanja, a sve ostalo svode na apstrakciju. Apatija je opasnija  

od pravednosti ili nepravednosti, od gneva ili mržnje. Ona predstavlja i greh i kaznu. Svako pitanje u društvu, a posebno političko, zaslužuje stav jer nas je istorija naučila da u ratovima najviše stradaju nevini i ravnodušni. Zbog toga je najveća odgovornost, odgovornost prema narodu, a ne prema političkoj stranci. Prema narodu!  

Astrah je još 1933. godine lepo definisao Frenklin Ruzvelt naglasivši da je jedino od čega treba da stahujemo sam strah. I kako da političari ili lideri nauče narod da živi bez straha, kad se i sami boje. Strah je osnovni uzrok i korupcije i iskvarenosti društva. I umesto da političari imaju ambiciju da budu državnici, sa svom odgovornošću vizije društva i političke ideje koju zastupaju, oni se politikantski plaše diskursa društvenih mreža ili fingirane egzistencije svoje partije. Suštinska revolucija jeste revolucija duha. I zato mi nije jasno zbog čega se jedan deo javnosti unapred opredeljuje za bojkot umesto za političku borbu i Čerčilovu krv, rad, suze i znoj.  

Zašto borba, a ne bojkot? I ko uopšte ima pravo na bojkot? Razočaranom građaninu sasvim sigurno niko ne može oduzeti pravo na bojkot. Posebno u situaciji kad nam je društvo došlo na sam rub ambisa, čemu smo pomalo svi mi krivi, a malo je tome doprinela i naša geostrateška pozicija i nesporni interes velikih sila. U proteklom periodu smo izgubili sve saveznike, uništili institucije, ponizili istoriju, obesmislili budućnost i sada bi trebalo da takav nakaradni sistem vrednosti etabliramo kao nacionalni interes. Zbog toga se ne treba čuditi apatiji među građanima. Ali ko daje pravo političaru na bojkot i ignorisanje EU inicijativa za poboljšanje izbornih uslova?  

Jasno je da je političar koji koristi bojkot kao deo instrumenta uticaja na javnost, svestan svog rejtinga u društvu. I zna da je nemoguć njegov dolazak na vlast bez obzira na izborne uslove, a to mu je očigledno jedini interes. Umesto da takvi lideri prezentuju društveni interes i zastupaju političku ideju, lako se nađu ogoljeni u politikanstvu i lukrativnosti. Jer kako  

objasniti odbijanje medijacije EU za poboljšanje izbornih uslova u situaciji kad još nisu ni raspisani parlamentarni izbori. Ili anatemizaciju Zapada ili Istoka zbog podrške aktuelnom režimu.  

Nažalost, osnova politike jeste da se i na domaćem terenu i u gostima (u zemlji i van nje) nametnete idejom, kreativnošću i doslednošću.  

Za celo društvo može biti veoma poučan stav dr Nikite Bondareva o ruskom nacionalnom interesu kojeg ekspli-  

citno objašnjava rečima: „Najvažnije, a verovatno i jedino za mene važno pitanje je - da li su oni (svetski lideri) dobri za Rusiju ili nisu?“. Iako se sa njim po mnogim pitanjima ne mogu složiti, niti imam nameru da se sa njim „bratimim“ (kako on to u svom tekstu plastično navodi), ovo je opisao na najlepši način. I onda nam se pitanje samo nameće: Kada ćemo mi početi brinuti o našem nacionalnom interesu i u tom kontekstu procenjivati strane lidere?  

Bez obzira na primamljivi populizam u politici, i opasnost da zazvuči kao jeres, uveren sam da se po pitanju Kosova ne pravi politička sačekuša. Kosovo i Metohija je nacionalni ponos i nacionalna tragedija. I cela nacija mora pronaći snagu da taj problem reši, a ne da čekamo da jedan čovek padne na pitanju Kosova, bez ikakve alternativne vizije rešavanja tog problema. To nije politika. To je šibicarenje sa najskupljom nacionalnom vrednošću.  

 Kako objasniti  

odbijanje  

medijacije EU za poboljšanje  

izbornih uslova dok još nisu ni raspisani izbori?

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Danas      Strana: 9

Rubrika: Dijalog

Autori: Jasmina Lukač

Teme: Korupcija

Naslov: Vođa grupnog odlaska na glasanje

 Vođa grupnog  

odlaska na glasanje  

Grupni odlazakna glasanje- toje najnoviji izum Srpske napredne stranke viđen na nedavnim lokalnim izborima u Medveđi, koji je u Kosovskoj Mitrovici primenio Goran Rakić. Za razliku od Medveđe gdeje uočena kolona džipova koja je glasače razvozila do glasačkog mesta i koje je navodno organizovao moćni desničar Miša Vacić, a ne SNS, u Mitrovici su Ijudi išli peške, u koloni. Ovaj grupni odlazak nije se mogao odigrati bez organizacije SL čiji je vođa Rakić, i pokazuje stalno napredovanje u političkim zloupotrebama. Jer, ovo je korak dalje i od „organizovanog prevoza na glasanje", kakav je postojao svih ranijih godina, kada su državne institucije obezbeđivale besplatni prevoz za izborni dan. Ataj besplatni prevozomogućavanjeonima - izbeglicama iz Hrvatske i Bosne, i raseljenima sa Kosova - uglavnom sirotinji, od kojih su se prethodnovlastodržačkeelite najvišei„naplatile".  

Goran Rakić je upao u tu političku elitu, pobedom na izborima za gradonačelnika Severne Mitrovice 2014. godine kao kandidat Građanske inicijative Srpska. Imao je status državnog kandidata Srbije, i kako su pisali mediji, svom tadašnjem bliskom prijatelju i dotadašnjem gradonačelniku Krstimiru Pantiću, takođe iz Gl Srpska, zamerio je to što nalepnicom nije pokrio grb države Kosovo, već je odbio da položi zakletvu nad tim simbolom. Prema medijskim informacijama, Goran Rakić (1971) srednju školu i Ekonomski fakultet završioje u Kosovskoj Mitrovici, gde je Prištinski univerzitet izmešten posle uvođenja UN protektorata na KiM. Jednovremeradioje kao vatrogasac, a biojejedirektor mitrovačkog komunalnog preduzeća Standard, koje se brine o gradskom zelenilu, čistoći i groblju. Takođe je bio i funkcioner mitrovačkog Gradskog odbora SNS.  

Tačno je i da je dan posle pobede Rakić uputio zahtev da se svim uhapšenim Srbima - uključujući i njegovom tadašnjem protivkandidatu na izborima iz SDP Oliveru Ivanoviću (ubijenom 2018.) omogući da se brane sa slobode, podsećajući da je za njih garancije dala i Vlada Srbije,  

U maju je 2017. je izabran za predsednika Srpske liste, ozvaničivši time da je to ogranakSNS. U septembru 2017. je pred lokalne izbore o Oliveru Ivanoviću kao „čoveku i političaru" govorio sve najgore uključujuči i dajejvanovič pokloniodelove Kosovske Mitrovice ekstremnim Albancima dogovorom o tzv. zoni poverenja, a sebi od toga prihodovao poslovne objekte u najstrožem centru grada i stanove u Beogradu..." U završnici sadašnje kampanje objavljena je Rakićeva fotografija na jahti sa Bedžetom Pacolijom i kontroverznim Milanom Radoičićem. Predsednik Srbije i SNS tirr. povodom je pitao „zašto na jahti", dok sam sastanak „političara" nije sporan.  

Jasmina Lukač

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Politika      Strana: 1,6

Rubrika: Politika

Autori: Snežana Kovačević

Teme: Korupcija

Naslov: Nisam hteo u koaliciju s onima koji nas kamate

 LNTEIVJ-U. NENAD BOROVIĆ, poslanik u Skupštini APV-a  

 Nisam hteou  

koaliciju s onima koji nas kamate  

INTERVJU: NENAD BOROVIĆ, poslaniku Skupštini APV-a  

 Nisam hteo u koaliciju s onima koji nas kamate  

adio sam na materijalu vezanom za štetne ugovore i veliku krađu ovca u DS-u, utvrdili smo brojne nepravilnosti. Insistirao sam unutar stranke da se sankcionišu Dragan T)ilas, Bojan Pajtić i  

svi direktno vezani za potpisivanje štetnih ugovora  

Prilikom formiranja SzS-a upozorio sam da idemo u  

koalicijus  

čovekom koji nas je uveo u dužničko ropstvo i opet sam ostao u manjini. Mislio sam, shvatiće ljudi, da bi zimus opet  

počela serija pritisaka,  

ovaj put da se napuštaju  

skupštine  

Snežana Kovačević  

J1‘' 'JjGzazvao je politički potres kada se  

U* posle 23 godine razišao s Demo-/ I kratskom strankom i prešao u Srp-  

,,JL sku naprednu stranku, mada partijski transferi odavno nisu novost. Nenad Borović, poslanik i odbornik iz Rume, nije svojim odlaskom izazvao veće promene u Skupštini APV-a, gde većinu drže naprednjaci. Njegovi bivši saborci, međutim, nisu mogli a da ne primete da ih proziva zbog navodnog „čerupanja” kase DS-a.  

Sve je puklo kada je on nastavio da ide na sednice pokrajinskog parlamenata, uprkos odluci centrale stranke o bojkotu. Ovaj agronom u Rumi se bavi proizvodnjom kanapa i ribarskih mreža, a posao je učio od oca u Splitu. Iz tih krajeva je i došao 1990. u Srem i više se nije vraćao jer, kaže, ide tamo gde muje prijatno.  

Posle svega, jeste li isključeni, ili ste „preletač”, kako su vam u DS-u zamerili? U junu sam isključen iz stranke, žalio sam se na proceduralne greške i vraćen sam. Ali nakon toga je ponovo pokrenut postupak, jer sam ponovo počeo da idem na sednice skupštine. Tu je došlo do prekida filma. Rekao sam: „Ljudi, ako stvarno mislite ovako da se ponašate, hvala vam, napuštam stranku.” Došao sam do tačke i prelomnog momenta kad čovek kaže: sad ili nastaviš da tučeš glavom o zid, ili digneš ruke od svega. Dakle, još pre dve godine radio sam na materijalu koji je vezan za finansije DS-a, štetne ugovore, koji su potpisivani, i veliku krađu novca iz stranke. Drugačije to ne mogu ni nazvati. Bio sam u radnom telu od pet članova i utvrdili smo brojne nepravilnosti na osnovu dokumentacije DS-a. Mislio sam da je najzad došlo to vreme da se te stvari isteraju na čistac i da svi umešani budu sankcionisani. Na tome sam insistirao dve godine unutar stranke, da se sankcionišu pre svega Dragan Tjilas, Bojan Pajtić i svi direktno vezani za potpisivanje štetnih ugovora. Međutim, kad god se to pitanje potegne - nije vreme.  

Počeli ste onda javno da govorite o tome? Prošle godine prvi put, a onda se na to nadovezalo formiranje Saveza za Srbiju u kome glavnu reč vodi Tjilas, koji i dan-danas kamati DS, kome je stranka dužnik. Na Gdavnom odboru upozorio sam da idemo u koaliciju s čovekom koji nas je i uveo u dužničko ropstvo. I opet sam ostao u manjini. Mislio sam, hajde shvatiće ljudi, da bi zimus opet počela serija pritisaka, ovaj put da se napuštaju skupštine.  

I zašto ste izabrali baš Srpsku naprednu stranku?  

Duboko verujem da je to stranka koja ne beži od problema, ne skriva se i ne traži izgovore, rešava stvari, daje odgovore, a ne izgovore i opravdanje, menja život nabolje, stranka u kojoj se ljudi stimulišu da rade, a predsednik ih ne isteruje zato što imaju drugačije mišljenje. To je za mene bio dovoljan razlog. Kao samostalni poslanik teško mogu nešto da uradim kada je u pitanju moja opština.  

Govorili ste i da je SNS „bagra”, da nisu za poštene izbore. »  

Kad se reči istrgnu iz konteksta, dobije se možda i to. Ne krijem, bio sam vrlo oštar i doskora sam i na nekim sednicama bio vrlo opggar kada su u pitanju činjenice i principi. Politički, može čovek da kaže nekad i nešto pggo je grublje, ali su oko ovoga u DS-u činjenice u pitanju. Ovaj izveštaj radnog tela je nepggo pggo će ostati kao bela knjiga nepočinstava ljudi koji su stranku vodili od 2012. do 2019. godine.  

Sad će vam šef poslaničke grupe biti Milenko Jovanov. Onaj, rekoste, što je tražio ,jezičke patrole” u Vojvodini.  

Milenka poznajem i dokje bio u DSS-u. Znam kakve stavove je zauzimao, bio je isto oštar kao i ja za neka pitanja. Ali jedno je kad nešto kažete, a sasvim drugo kad uradite, io tom urađenom ćutite. To što smo mi rekli nije kažnjivo po zakonu. Da li je principijelno o tome će odlučiti birači.  

Zašto niste vratili mandat stranci? Razmišljao sam o tome, ali kad je stranka sebe isključila iz političkog života, evo već punih devet meseci, postavlja se logičko pitanje: ja koji hoću da radim, da u skupštini zastupam građane, isključen sam iz te stranke. A neko devet meseci ne dolazi uoppgge na svoje radno mesto. Pa kad ste tako moralni, zašto vi ne vratite?  

Otkrijte nam, ko je koga prvi pozvao? S tim kolegama sam u dosta dobrim odnosima, s nekima čak 12 godina, neki su još bili u SRS-u kad smo se upoznali. U Skupštini APV-a postoji tolerantna atmosfera. Ljudi su se prvo pitali: „Boroviću, otkud ti na sednicama odbora?” Jer, D Sje nama zabranio čak i da se podnesu amandmani na pisarnici. Rekao sam: „Ljudi, imam jako veliki problem s bojkotom.” I tako, reč po reč...  

Kakvu ćete slobodu imati u novoj poslaničkoj grupi?  

Insistiraću na tome da ono pggo kritički iznesem imam Pravo da obrazložim. Da li će mi biti dozvoljeno, to ću da vidim, ali sad ću imati priliku, koju dosad nisam, da se još u toku koncipiranja budžeta može nešto izneti kao suvisli predlog.  

Triput ste birani za predsednika skupštine u Rumi, jednom i privremeno na čelo opštine, čak ste i suzavac nekom prilikom dobili u oči. Posle sve te borbe, šta vam sad kažu sugrađani?  

Ima ljudi koji kažu - šta ti bi. Ima onih koji kažu - super si uradio, zapggo da trpiš više da te neko pravi ludim, da pričaš o izvešta-Autonomija - to su finansije  

Koje je mera autonomije Vojvodine, po vama?  

Za mene je mera autonomije - s koliko sredstava administracija raspolaže. Možete dati ne znam koliko ovlašćenja nekome, ali ako nemate kako da finansirate te nadležnosti, to je onda samo prazna priča. Ako se 2014,2015,2016. godina poredi sa 2018, 2019, to je jedna sasvim dobra mera i dobar odnos centralnih vlasti prema APV-u. ju koji nikada neće ugledati svetlo dana jer to skrivaju. Pomešana su osećanja ljudi i to razumem. Najviše bih voleo da postoji sistem biranja na ime i prezime i da se onda vidi šta vam građani poručuju.  

Da li bi i za Vojvodinu takav sistem bio bolji?  

Ja sam za to, jer se tu pre svega vidi volja građana. Svaka čast listi, ali tu je ipak stranački lider taj koji vuče najviše. A poslednji na listi nema motiv da se bori jer je lista fiksirana, nema pomeranja.  

Kako je prethodne tri godine radila pokrajinska vlast?  

Ne može se naći velikih zamerki, a uvek može bolje. Imali ste 2016. godine 10—11 milijardi od poreza na zarade i na dobit preduzeća, a sad 16 milijardi, što govori da se vojvođanska privreda pomera na bolje. Javni dug Vojvodine je manji za tri milijarde dinara, bio je devet milijardi i 197 miliona, a danas je šest milijardi i 124 miliona.  

 f

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 13

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Lažnim dijagnozama oštetili RFZO

Lažnim dijagnozama oštetili RFZO

KRAGUJEVAC - U akciji Odeljenja za borbu protiv korupcije uhapšeni su su R. Đ. (58) i S. C. (45) iz Kragujevca zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja. Oni su osumnjičeni da su telefonom, a zatim i prilikom neposrednog susreta koji su inicirali, obećali poklon i drugu korist svedoku u pokrenutom krivičnom postupku protiv G. A. (55) da ne bi dao iskaz pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije u Kraljevu. Pomenuti doktor G. A. se sumnjiči daje obavljao vanstandardne estetske operacije, zakoje je od pacijenata uzimao novac, a za koje je u službene isprave unosio neistinite dijagnoze, čime je omogućio da one budu plaćene od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranja (RFZO) i pribavio protivpravnu imovinsku korist od 1.700 evra i 128.000 dinara.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Večernje novosti      Strana: 12

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: OSUMNjIČENI ZA OMETANjE ISTRAGE

 OSUMNjIČENI ZA OMETANjE ISTRAGE

 PRIPADNICI Ministarstva unutrašnjih poslova, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su R. Đ. (58) i S. Č. (45), obojica iz Kragujevca, zbog sumnje da su izvršili krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja. Oni su osumnjičeni da su putem telefona, a zatim i prilikom neposrednog susreta, obećali poklon ili drugu korist svedoku u pokrenutom postupku protiv G. A. (55) - da ne bi dao iskaz. Kako se navodi u saopštenju MUP, G. A. je uhapšen sredinom septembra zbog sumnje da je počinio krivično delo zloupotreba službenog položaja, trovina uticajem i falsifikovanje službene isprave. On se sumnjiči da je obavljao vanstandardne estetske operacije. Osim njega u istoj akciji uhapšeno je još 12 osoba.

----------------------------------------------------------

Datum: 07.10.2019 

Medij: Večernje novosti      Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Indeks

 Indeks

Decenija suđenja, 27 optuženih i desetine oslobođene krivice zbog zastarevanja i nedostatka dokaza - afera "Indeks" i dalje je bez epiloga! Pravu i pravdi već deset godina rugaju se oni koji o njima treba najviše da brinu profesori prava! Svaku zakonsku mogućnost, ali i rupu u zakonu, iskoristili su profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu da pobegnu od robije zbog trgovine ispitima, koje su prodavali za 500 do 1.000, a diplome i za 12.000 evra. A zakonskih rupa bilo je mnogo, pa i ona najpogubnija - dok traje suđenje, za proteklih 10 godina, nesmetano su radili, dobijali nove titule i zvanja. Od kada su imena profesora ukaljana korupcijom, kod njih je deset generacija akademaca polagalo ispite, njihovi potpisi su im na indeksima i diplomama. Vrhunac apsurda - profesori sa optuženičke klupe držali su seminar namenjen tužiocima (čak i onima iz sopstvenog slučaja). Ostalo je još samo da zauzmu ulogu sudije u sopstvenom procesu! Velike su šanse da u sudu u kome im se sudi rade i njihovi đaci.

Od afere "Indeks" počeo je sunovrat visokog obrazovanja u Srbiji. Od tada više ni diploma državnog fakulteta nije garancija znanja. Istina, nije kupovina diploma srpski specijalitet. Ceo region tresle su proteklih godina razne akademske afere. Ali, njihovi trgovci znanjem nisu više uvaženi građani. Primanje mita na Ekonomskom fakultetu u Osijeku sudski epilog dobilo je za manje od godinu dana: glavni krivci su iza rešetaka, sa trajnom zabranom da stanu za akademsku katedru. U Nemačkoj, čim se pojavi osnovana sumnja da je profesor uzeo mito, zabranjen mu je rad sa studentima. Dok ne dokaže nevinost.

Predugo se čeka na epilog afere "Indeks", mnogi su čak mirno završili radni vek. Optuženima preti 120 godina robije, ali ne postoji dovoljno velika kazna za sistematsko uništavanje generacija mladih, onih koji već danas treba da brinu o poštovanju zakona. ?

----------------------------------------------------------

Datum: 06.10.2019 

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3686396/kako-se-strni-studenti-snalaze-u-beogradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Kako se strni studenti snalaze u Beogradu

Na Univerzitet u Beogradu, od 100.000 akademaca, pet odsto nema srpski pasoš. Dolaze iz različitih zemalja i iz različitih razloga - neko zbog kvaliteta studija, neko zbog uslova studiranja. Imaju slična interesovanja kao i naši studenti, pa ih je najviše na medicinskim i tehničkim naukama.  Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNa Univerzitet u Beogradu, od 100.000 akademaca, pet odsto nema srpski pasoš. Dolaze iz različitih zemalja i iz različitih razloga - neko zbog kvaliteta studija, neko zbog uslova studiranja. Imaju slična interesovanja kao i naši studenti, pa ih je najviše na medicinskim i tehničkim naukama.Iako o Srbiji nije znao mnogo, Vijetnamac Huan Hong Kim uputio se 10 hiljada kilometara daleko od kuće da bi u našoj zemlji studirao međunarodne odnose. Prošle godine je stekao diplomu Fakulteta političkih nauka, gde je i nastavio obrazovanje. Sada piše master rad. Hoan Hong Kim iz Vijetnama kaže da se u Srbiji mora mnogo uči i da sprem i da se ispit sprema tri meseca unapred. Da bi bili lekari s srpskom diplomom, iz Centralne Afrike došli su Funga i Ingrid. Posle šest godina učenja i truda, prošle nedelje su to i postali. Sada im, kažu, sledi stažiranje, a onda će se vratiti u svoje zemlje da tamo dele stečeno znanje. "Odlučio sam da studirma medicinu ovde zato što znam neke poznate lekare koji su studirale ovde. Studiranje na početku je bilo mnogo teško zbog jezika. Kad je vreme prošlo onda je okej", kaže Funga Funga Jotom iz Zambije. "Malo sam bila zbunjena zbog jezika pošto nisam znala ni da kažem dobar dan. Bilo je ljudi koji su znali engleski i ja sam polako vežbala jezik. I ljudi su bili ljubazni i tako, bilo je lepo. Nije bilo lako, ali sam se trudila i ja sam uspela", kaže Ingrid Nadija Iraoze iz Ruande. Svo troje u našu zemlju stigli su pre osam godina. Toliko dugo i žive u studentskom domu. Tu su ih lepo dočekali i prihvatili, a najteže im je bilo da savladaju srpski jezik. Hoan Hong Kim iz Vijetnama kaže da mu je gramatika najveći problem. U učenju im pomažu kolege na fakultetu, ali i drugovi iz doma. Uz njih su, kažu, zavoleli i našu tradiciju. "Kad sam došao, meni je bio prvi put da jedem sarme", kaže Funga Funga Jotom iz Zambije. "Zanimljivo je, družim se, učim u čitaonici, lepo je", ispričala je Ingrid Nadija Iraoze iz Ruande.  Na Univerzitetu u Beogradu je nešto više od 5.300 stranih studenata. Najviše se zanimaju za tehničke fakultete, studije medicine, stomatologije, poljoprivrede. Ana Langović Milićević, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kaže da je otežavajući faktor u prethodnom periodu za dolazak inostranih studenata bila nostrifikacija diploma srednjih škola, što se vrlo pojednostavilo. "S druge strane za vize proces je ubrzan. Problem koji je bio jesu smeštajni kapaciteti. Međutim, mi smo tu već napravili neke pomake za javno-privatno partnerstvo, imali smo konkurs gde se odgovarajući smeštaj po standardima takođe može ponuditi inostranim studentima", kaže Milićevićeva. Cilj je, ističu u ministarstvu, da inostranih studeneta bude sve više. Podsećaju na 80-te godine kada više od 20.000 studenata na BU nije imalo srpski pasoš. Uglavnom su dolazili mladi sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.   

----------------------------------------------------------

Datum: 06.10.2019 

Medij: rts.rs

Link: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3686396/kako-se-strni-studenti-snalaze-u-beogradu.html

Autori: Redakcija

Teme: Javno privatno partnerstvo

Naslov: Kako se strani studenti snalaze u Beogradu

Na Univerzitet u Beogradu, od 100.000 akademaca, pet odsto nema srpski pasoš. Dolaze iz različitih zemalja i iz različitih razloga - neko zbog kvaliteta studija, neko zbog uslova studiranja. Imaju slična interesovanja kao i naši studenti, pa ih je najviše na medicinskim i tehničkim naukama.  Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaNa Univerzitet u Beogradu, od 100.000 akademaca, pet odsto nema srpski pasoš. Dolaze iz različitih zemalja i iz različitih razloga - neko zbog kvaliteta studija, neko zbog uslova studiranja. Imaju slična interesovanja kao i naši studenti, pa ih je najviše na medicinskim i tehničkim naukama.Iako o Srbiji nije znao mnogo, Vijetnamac Huan Hong Kim uputio se 10 hiljada kilometara daleko od kuće da bi u našoj zemlji studirao međunarodne odnose. Prošle godine je stekao diplomu Fakulteta političkih nauka, gde je i nastavio obrazovanje. Sada piše master rad. Hoan Hong Kim iz Vijetnama kaže da se u Srbiji mora mnogo uči i da sprem i da se ispit sprema tri meseca unapred. Da bi bili lekari s srpskom diplomom, iz Centralne Afrike došli su Funga i Ingrid. Posle šest godina učenja i truda, prošle nedelje su to i postali. Sada im, kažu, sledi stažiranje, a onda će se vratiti u svoje zemlje da tamo dele stečeno znanje. "Odlučio sam da studirma medicinu ovde zato što znam neke poznate lekare koji su studirale ovde. Studiranje na početku je bilo mnogo teško zbog jezika. Kad je vreme prošlo onda je okej", kaže Funga Funga Jotom iz Zambije. "Malo sam bila zbunjena zbog jezika pošto nisam znala ni da kažem dobar dan. Bilo je ljudi koji su znali engleski i ja sam polako vežbala jezik. I ljudi su bili ljubazni i tako, bilo je lepo. Nije bilo lako, ali sam se trudila i ja sam uspela", kaže Ingrid Nadija Iraoze iz Ruande. Svo troje u našu zemlju stigli su pre osam godina. Toliko dugo i žive u studentskom domu. Tu su ih lepo dočekali i prihvatili, a najteže im je bilo da savladaju srpski jezik. Hoan Hong Kim iz Vijetnama kaže da mu je gramatika najveći problem. U učenju im pomažu kolege na fakultetu, ali i drugovi iz doma. Uz njih su, kažu, zavoleli i našu tradiciju. "Kad sam došao, meni je bio prvi put da jedem sarme", kaže Funga Funga Jotom iz Zambije. "Zanimljivo je, družim se, učim u čitaonici, lepo je", ispričala je Ingrid Nadija Iraoze iz Ruande.  Na Univerzitetu u Beogradu je nešto više od 5.300 stranih studenata. Najviše se zanimaju za tehničke fakultete, studije medicine, stomatologije, poljoprivrede. Ana Langović Milićević, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kaže da je otežavajući faktor u prethodnom periodu za dolazak inostranih studenata bila nostrifikacija diploma srednjih škola, što se vrlo pojednostavilo. "S druge strane za vize proces je ubrzan. Problem koji je bio jesu smeštajni kapaciteti. Međutim, mi smo tu već napravili neke pomake za javno-privatno partnerstvo, imali smo konkurs gde se odgovarajući smeštaj po standardima takođe može ponuditi inostranim studentima", kaže Milićevićeva. Cilj je, ističu u ministarstvu, da inostranih studeneta bude sve više. Podsećaju na 80-te godine kada više od 20.000 studenata na BU nije imalo srpski pasoš. Uglavnom su dolazili mladi sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.   

----------------------------------------------------------

Datum: 06.10.2019 

Medij: insajder.net

Link: https://insajder.net/sr/sajt/pregled/15731/

Autori: Insajder

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Pregled nedelje: Uvrede i nacionalne prozivke s TV Hepi, predizborne podele na patriote i izdajnike, odloženo suđenje za Namensku

Objavljeno: 6.10.2019 Tweet U Srbiji i dalje nije svejedno da li se neko preziva na "ić" ili ne, a podele na one sa "sumnjivim" i manje sumnjivim prezimenima su duboko ukorenjene. Da nije tako ne bi bili potrebni dani i burne reakcije dela javnosti da se institucije oglase povodom prozivki koje je na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, preko televizije s nacionalnom frekvencijom, izrekao MIlomir Marić. U brojnim ovdašnjim podelama većito aktuelna je i ona na "patriote" i "izdajnike", a naročito joj se pribegava u predizbornoj kampanji koja je prošle nedelje na Kosovu bila u završnici. Jedna od najporaznijih podela u društvu viđena je i prilikom suđenja čelnicima Namenske osumnjičenima da su kao rukovodioci odgovorni zbog eksplozije u ovoj fabrici u kojoj su dvojica radnika poginula. Nedelju za nama obeležilo je i nominovanje Beogradske tvrđave za "Sedam najugroženijih" spomenika kulture, upozorenja Vladinog Fiskalnog savet o najavljenom rebalansu budžeta, ali i najava početka međupartijskog dijaloga koji će se ovog puta održati u Skupštini Srbije. Glavni urednik TV Hepi Milomir Marić je u jutarnjem programu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izneo niz uvreda na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, koji je sa rektorkom Ivankom Popović učestvovao u pregovorima sa studentima udruženja Jedan od pet miliona, koji su duže od 10 dana blokirali zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta. Marić je apsotrofirao "sumnjivo prezime" Sinanija i rekao da on ne može da bude moralni sudija, a  vređao je i rektorku Ivanku Popović. Regovala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Tek tri dana kasnije, i to nakon javnih osuda Marićevih postupaka, a odgovarajući na pitanja Insajdera, nadležne institucije su navele da će reagovati. Prvo je Više javno tužilaštvo na pitanje da li će ispitati da li ovde ima razloga i sumnje za pokretanje procesa za utvrđivanje krivične odgovornosti navelo da će "preduzeti sve radnje u okviru njihovih ovlašćenja", da bi kasnije Goran Peković, član Saveta REM-a, za Insajder naveo i da je u ovom regulatnornom telu, tim povodom, pokrenut postupak. Dve decenije od ubistva na Ibarskoj magistrali, 15 godina od ubistva gardista, 19 godina od petooktobarskih promena Prethodne nedelje obeleženo je nekoliko godišnjica koje podsećaju na nedavnu istoriju. Prošlo je dve decenije od atentata na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva lidera tadašnje opozicije Vuka Draškovića. Tog 3. oktobra, Drašković je preživeo, a poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, tada jedne od vodećih opozicionih stranaka u Srbiji - Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević. Konačna kazna umešanima stigla je tek 2009. kada su optuženi dobili više od 100 godina zatvora. Kao najodgovorniji imenovani su bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i bivši pukovnik DB-a i komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek. Slučaj Ibarske magistale, kako je ranije objavio Insajder, predstavlja jedan od onih slučajeva u kojima je dokazana zloupotreba nekadašnje Službe državne bezbednosti za obračun s političkim neprijateljima režima Slobodana Miloševića tokom devedesetih. Zvanično, Milošević je s vlasti svrgnut pre 19 godina. Insajder se na godišnjicu osvrnuo u komentaru "Devetnaest bačenih godina" u kome se bavimo time šta je najvažnija i najstrašnija posledica 5. oktobara 2000. Da su posledice 5. oktobra bile drugačije, verovatno istog dana u Srbiji ne bi obeležavali još jednu tužno godišnjicu - 15 godina od ubistva dvojice gardista na Topčideru tokom kojih institucije ne samo da ne rasvetljavaju zločin, već se svojski trude da on ode u zaborav i da žrtve ne dobiju pravdu. Slučaj pogibije radnika u Namenskoj i podrška opuženom direktoru ispred suda Prošle nedelje ponovo je odložen početak suđenja direktoru fabrike "Milan Blagojević - Namenska" iz Lučana Radošu Milovanoviću i još dvojici rukovodilaca u tom preduzeću povodom eksplozije koja se dogodila u fabrici u julu 2017. godine, kada su poginula dva radnika Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Ovog puta, do odlaganja je  došlo jer je  trećeoptuženi Tomo Stojić ušao u pregovare sa tužilaštvom o zaključenju sporazuma o priznanju krivice. Ipak, suđenje je ostalo u drugom planu. Ispred suda okupilo se nekoliko stotina radnika Nameske, koji su se okupili da bi izrazili podršku višegodišnjem direktoru Namenske Radošu Milovanoviću. Njihov susret s porodicom jednog od poginulih radnika bio je na ivici incidenta - bez imalo saosećanja i razumevanja. (Ne)vidljive institucije Slučaj ovog suđenja podsetio je i na još jednu ustaljenu matricu, a koja ilustruje stanje institucija u Srbiji. Naime, iako su postojali brojni dokazi koji su govorili u prilog tome da su prekršene procedure zaštite bezbednosti, kao i da sam objekat E-03 ispred koje se desila nesreća, a koji je bio u funkciji, nije imao upotrebnu dozvolu, slučaj je čak skoro dve godine bio u predistražnoj fazi. Optužnica je podignuta, međutim, tek nakon uključivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.  Ovaj slučaj samo je jedan od primera urušenih institucija i sve ustaljenije prakse da ko god se suočava s nekim problemom svoja prava traži u Predsedništvu, a predsednik se pojavljuje kao "neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar". Upravo ovo, tema je našeg stava redakcije Insajder "Milost ili pravda". Jedna od institucija od koje građani očekuju brojne odgovore i reakcije je i tužilaštvo. Uprkos tome, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac retko se obraća ili pojavljuje u javnosti. Uprkos tome, prošle nedelje je joj je u ambasadi Francuske, zemlje slobode, jednakosti i bratstva dodeljeno Odlikovanje Viteza ordena Legije časti Francuske. O tome je i komentar Insajdera "Tužiteljka za saradnju s inostranstvom". Kosovski izbori i kampanja puna optužbi Danas se održavaju izbori na Kosovu, a kratka kampanja obilovala je optužbama, stvaranjem i raskidanjem koalicija. Za deset mesta koliko je garantovano kosovskim Srbima nadmetaće se Srpska lista koja je u prethodnom sazivu imala devet mandata, Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića koja je imala jednog poslanika i Partija kosovskih Srba na čijem je čelu Aleksandar Jablanović. Najjača lista Srba na Kosovu, Srpska lista, ima podršku vlasti u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je prošle nedelje na Srbe da svoj glas povere ovoj stranci. U međuvremenu, nastao je i problem sa kojim dokumentima će građani moći da učestvuju na izborima. Kako je ranije saopštila kosovska Centralna izborna komisija na kosovskim izborima, koji se održavaju 6. oktobra, birači će moći da glasaju samo sa "dokumentima izdatim od strane Republike Kosovo". Reagujući na ovo, direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić pozvao je sve građane sa tog prostora koji su u biračkom spisku, bez obzira na to kakve dokumente imaju, da se jave i da pokušaju na licu mesta da ostvare svoje biračko pravo. Osim biračkog prava prošle nedelje pojavile su se i informacije koje ukazuju na moguću kupovinu glasova, a sud u Gnjilanu odredio je i pritvor za dve osobe zbog sumnji da su vršile pritisak da se glasa za Srpsku listu. Poslednjeg dana pred izbornu ćutnju na Kosovu, kandidati Srpske liste razgovarali su s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem a građani su na konferenciji za medije još jednom mogli da čuju prozivke i podele na patriote i "mrzitelje". Novi izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine A dok traje predizborna kampanja nema ni naznaka nastavka dijaloga Beograda i Prištine prekinutog nakon što je Priština uvela takse. Ipak, čini se da će ova tema uskoro mnogo češće biti na dnevnom redu jer se u nju po svemu sudeći intenzivnije uključuje SAD - predsednik SAD Donald Tramp imenovao je diplomatu Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Imenovanje bi trebalo da potvrdii Senat. Grenel (53) će tu funkciju obavljati paralelno s položajem ambasadora SAD u Nemačkoj. Iz EU koja posreduju u dijalogu saopštavaju: imenovanje Grenela dobrodošlo, ali zna se ko vodi dijalog Beograda i Prištine. Kada do njega ponovo dođe. Imenovani posrednici Evropskog parlamenta u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji Još jedan dijalog u koji su se uključili posrednici iz EU je i onaj o izbornim uslovima između političkih partija u Srbiji do kojeg bi trebalo da dođe naredne nedelje.. Pred sam kraj nedelje saopšteno je da će predstavnici Evrope u ovom dijalogu biti bivši evroposlanici Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, a sastanak predstavnika srpske vlasti i opozicije predviđen je za 9. i 10. septembar u parlamentu u Beogradu. U susret predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, Ministarstvo finansija predložilo je Nacrt novog zakona o finansiranju političkih aktivnosti o kome je otvorena javna rasprava. Cilj ovog propisa je, kako je saopšteno, pojačavanje odgovornosti političkih subjekata, učesnika izbora, kada je reč o korišćenju i raspolaganju javnim resursima, kao i jačanju ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u pogledu sankcionisanja onih političkih subjekata koji ne poštuju odredbe zakona u izbornoj kampanji. Usvajanje ovog Nacrta samo je jedna u nizu aktivnosti Vlade poslednjih nedelja koja se odnosi na izborni proces. Do ovih predloga za promene u izbornim propisima dolazi nakon najave pojedinih opozicionih stranaka da će bojkotovati predstojeće parlamentarne izbore. Fiskalni savet upozorava na "neopravdano i neodrživo" uvećanje plata I dok Skupština raspravlja o Vladinom predlogu rebalansa budžeta za 2019. godinu, kojim je predviđeno povećanje plata u javnom sektoru od 1. novembra, Fiskalni savet ocenio je ovakve izmene kao štetne. Kako su naveli, ekonomski najštetnija mera rebalansa budžeta je "preveliko povećanja zarada u opštoj državi u rasponu od osam do 15 odsto". Kako se navodi u dokumentu koji je Fiskalni savet dostavio medijima, povećanje kakvo se planira je "neutemeljeno u privrednom rastu" i time "fiskalno neodrživo i neodgovorno". To Vladino telo je ocenilo i da novčana pomoć penzionerima od 5.000 dinara nije dobra mera socijalne politike i da je problem sa tom merom to što "socijalni položaj građana nije moguće i ne sme se utvrđivati na osnovu njihovog statusa". Umesto neopravdanog dizanja plata, kako su obrazložili u ovom Savetu, ta sredstva trebalo bi iskoristiti za smanjivanje poreza na zarade, ulaganje u infrastrukturu i zaštitu životne sredine. Gondola i zaštita Kalemegdana A zaštitu, ali spomenika kulture, zatražila je Evropa Nostra Srbija, ogranak najreprezentativnije evropske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa koja je nominovala Beogradsku tvrđavu za program "Sedam najugroženijih" kulturno-istorijskih spomenika Evrope zbog planirane izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće. "Nominacija Beogradske tvrđave na program 'Sedam najugroženijih' deo je borbe za dugoročno očuvanje i bolju prezentaciju tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što podrazumeva i odustajanje od projekta gradnje gondole i javnih investicija koje ugrožavaju ovo kulturno dobro", istakli su iz Evropa Nostre Srbija za Insajder. Ova organizacija je ranije izneli značajne kritike na račun projekta izgradnje žičare na Beogradskoj tvrđavi. Njim se prošle nedelje pridružilo i Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Oni su zatražili da se sudbina i izgled Beogradske tvrđave i Beograda vrate u nadležnost stručnjaka ocenjujući da zamenik gradonačelnika Goran Vesić svojom odlučnošću da, uprkos svim argumentima i upozorenjima, na Beogradskoj tvrđavi izgradi žičaru sa gondolom, preti da dovede u pitanje kulturno-istorijsku autentičnost ovog spomenika. Huligani opet zasenili sportske rezultate Fudbalski klub Crvena zvezda igrao je prošle nedelje sa fudblaskim klubom Olimpijakos u 2. kolu Lige šampiona, a huligani su opet zasenili postignute rezultate. Prvo je grupa huligana zaustavila saobraćaj na autoputu kod Beograda u blizini robne kuće Ikea, da bi na dan utakmice napali prostorije Prajda info centra. Ni u jednom slučaju nije bilo privedenih. Na pitanje Insajdera da li je neko zbog blokade saobraćaja na auto-putu priveden imajući u vidu da je saobraćaj bio u blokadi kao i da su huligani koristili pirotehnička sredstva, u policiji su rekli da su vinovnici bili upozoreni nakon čega su se vratili u autobuse i nastavili put ka Beogradu. U slučaju Prajd info centra obrazloženje je bilo drugačije. "Policija nije izvršila uviđaj jer je tužilaštvo smatralo da nema elemenata krivičnog dela, te ni osnova za vršenje uviđaja", naveo je MUP u saopštenju.   Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net. 

----------------------------------------------------------

Datum: 06.10.2019 

Medij: Fonet

Link: http://www.fonet.rs

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: POKUŠALI DA SPREČE ISKAZ

POKUŠALI DA SPREČE ISKAZKRALJEVO, 06. oktobar 2019. (FoNet) - PripadniciMinistarstva unutrašnjih poslova, UKP, Odeljenja za borbuprotiv korupcije, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanjekorupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili suR.Đ. (1961) i S.Č. (1974), obojica iz Kragujevca, zbogpostojanja osnova sumnje da su počinili krivično delosprečavanje i ometanje dokazivanja.Oni su osumnjičeni da su telefonom, a zatim i prilikomneposrednog susreta koi su inicirali, obećali poklon ilidrugu korist svedoku u pokrenutom krivičnom postupku protivG.A. (1964) da ne bi dao iskaz pred Posebnim odeljenjem zasuzbijanje korupcije u Kraljevu.Sredinom septembra uhapšen je G.A. zbog sumnje da je počiniokrivično delo zloupotreba službenog položaja, trovinauticajem i falsifikovanje službene isprave.On je osumnjičen da je obavljao vanstandardne estetskeoperacije za koje je od pacijenata uzimao novac, a za kojeje u službene isprave unosio neistinite dijagnoze, čime jeomogućio da one budu plaćene od strane Republičkog fonda zazdravstveno osiguranja i pribavio protivpravnu imovinskukorist od 1.700 evra i 128.000 dinara.Osim njega u akciji je uhapšeno još 12 osoba zbog postojanjaosnova sumnje da su počinile više koruptivnih krivičnih delakojima su oštetile Klinički centar Kragujevac zavišemilionske iznose.Osumnjičeni R.Đ. i S.Č. biće privedeni, uz krivičnu prijavu,nadležnom tužilaštvu.

----------------------------------------------------------

Datum: 06.10.2019 

Medij: srbijadanas.net

Link: https://www.srbijadanas.net/firmi-gasiceve-supruge-za-medijske-projekte-najmanje-51-milion-dinara-ove-godine/

Autori: @otadzbina

Teme: Korupcija

Naslov: Firmi Gašićeve supruge za medijske projekte najmanje 5,1 milion dinara ove godine

Na konkursima za medijske projekte firma ADD production, u vlasništvu Irene Gašić, supruge direktora BIA i funkcionera SNS Bratislava Gašića, dobila je za devet meseci ove godine nešto više od 4 miliona dinara u šest opština u Srbiji i još 1,1 milion na konkursima Ministarstva informisanja - ukupno nešto više od 43.500 evra.Ova kruševačka firma koja proizvodi video program najviše novca dobila je marta upravo u Kruševcu - 1,9 miliona za dva projekta od kojih je jedan realizovan na lokalnoj RTV Kruševac, u vlasništvu Radoice Milosavljevića."Najsvežiji" konkurs na kome je ADD production dobila novac je u Trsteniku - 950.000.Osim toga, firma je dobila novac i u Aleksandrovcu (400.000), Raškoj (320.000), Ćićevcu (250.000) i Vrnjačkoj Banji (200.000). Osim toga, novac je stigao i od Ministarstva kulture i inofrmisanja za dva projekta - na jednom su dobili 700.000, a na drugom, za vesti na romskom jeziku, još 400.000 dinara.Nije poznato preko kojih medija će ovi projekti biti realizovani.Kako je Raskrikavanje ranije pisalo, već je ustaljena praksa dodeljivanja sredstava ljudima bliskim vlastima - prema podacima baze Kešformisanje, u prethodne dve godine je minimum 2,2 miliona evra sa medijskih konkursa otišlo firmama i medijima koji su povezani sa vladajućom SNS.Firme u vlasništvu članova Gašićeve porodice i ranije su dobijale sredstva na konkursima za javno informisanje. Zbog dodeljivanja novca kompaniji ADD production, Gašić je 2015. bio u sukobu interesa kao gradonačelnik Kruševca, kako je tada utvrdila Agencija za borbu protiv korupcije.Agencija je, naime, tada utvrdila da je tokom 2013. i 2014, dok je obavljao funkciju gradonačelnika Kruševca, Gašić sklopio četiri ugovora sa članovima svoje porodice - dva ugovora sa firmom ADD production i još dva sa BNZ Higijenic u kome se kao suvlasnik pojavljuje njegov sin Vladan.Međutim, i posle ovoga firme u vlasništvu Gašićeve porodice nastavile su da dobijaju novac iz budžeta, pa i na konkursima za medijsko sufinansiranje.Direktor ADD production je sin Bratislava Gašića, Vladan, donedavni vlasnik TV Zona Plus iz Niša. On je početkom oktobra ove godine vlasništvo prebacio na svog brata, 20-godišnjeg Nikolu Gašića.Prema podacima Kešformisanja, firma koja "drži" ovu televiziju, Zona Plus DOO, za medijske projekte je tokom 2017. i 2018. godine dobila 19,2 miliona dinara (više od 160.000 evra).Izveštavanje u partijskom interesuZvanične i objektivne ocene sprovedenih projekata nema - kako je i struka upozorila, projektnom sufinansiranju u Srbiji fali sistem evaluacije u kome bi stručnjaci proučili medijske priloge i tekstove za koje je dat lokalni novac i ocenili da li su sprovedeni u javnom interesu.Tako nije zvanično utvrđeno ni da li su građani na TV Zoni Plus imali prilike da zaista gledaju novinarske priloge u javnom interesu za koji su tokom dve godine platili gotovo 20 miliona dinara.Ipak, novinar Južnih vesti iz Niša Stefan Marković za Raskrikavanje kaže da i Zona plus, baš kao i ostale niške televizije, uglavnom služi za plasiranje onoga što je bitno aktuelnoj vlasti, dok javnog interesa ima tek u naznakama."Primera radi, Zona plus je objavila vest o tome kako Niš u oktobru dobija novogodišnju dekoraciju, ali kad je sprovođenje javne nabavke dovedeno u pitanje i pauzirano zbog navodnog nameštanja tendera, o tome nisu izveštavali", kaže Marković.Na ovoj televiziji, dodaje on, teško da ćete naići na kritičko izveštavanje, "ali ćete sasvim izvesno videti Vučićev miting u Beogradu ili nekom drugom mestu koje čak ova televizija i ne pokriva".Raskrinkavanje.rsKliknite na zvezdu i ocenite!Podelite ga sa prijateljima!                        

----------------------------------------------------------