Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Mediji o korupciji

Datum: 14.10.2019 

Medij: Blic      Strana: 5

Rubrika: Politika

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: Vesić: Đilas farba RTS kao što je to radio dok je bio na vlasti

 Vesić: Đilas farba RTS kao što je to radio dok je bio na vlasti  

 Reakcija na krečenje RTS-a tokom protesta „1 od 5 miliona“  

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić osudio je preksinoćni akt predstavnika opozicije koji su okrečili ulazna vrata Radio-televizije Srbije u pink boju ističući da je ovo osnovna Đilasova politička aktivnost.  

Komentarišući dešavanja ispred RTS-a Vesić je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da Đilas ovim nastavlja “da farba RTS kao što je nekada to činio”.  

Kada Đilas, kao što je to uradio preksinoć, ofarba zgradu Radio-televizije Srbije, on samo nastavlja da radi ono što je godinama činio u RTS, dok je bio vlast u Srbiji. A svi znamo kako je farbao ovu medijsku kuću uzduž i popreko ili, da prevedem na srpski jezik, kako je zaradio milione evra prodajući baš RTS reklamne sekunde. Zato se Đilasova opoziciona politička aktivnost i svodi na RTS i REM jer se on bori za vlast kako bi ponovo prodavao reklamne sekunde javnom servisu. Kod Đilasa je politika samo pretpostavka da se bavi biznisom  

Komentarišući dešavanja ispred RTS-a Vesić je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da Đilas ovim nastavlja “da farba RTS kao što je nekada  

Kada Đilas, kao što je to uradio preksinoć, ofarba zgradu Radio-televizije Srbije, on samo nastavlja da radi ono što je godinama činio u RTS, dok je bio vlast u Srbiji. A svi znamo kako je farbao ovu medijsku kuću uzduž i popreko ili, da prevedem na srpski jezik, kako je zaradio milione evra prodajući baš RTS reklamne sekunde. Zato se Đilasova opoziciona politička aktivnost i svodi na RTS i REM jer se on bori za vlast kako bi ponovo prodavao reklamne sekunde javnom servisu. Kod Đilasa je politika samo pretpostavka da se bavi biznisom u kome on uvek zarađuje, a država i građani gube - napisao je na Fejsbuku Vesić.  

Zamenik gradonačelnika Beorada je dodao i da smatra da Đilas šalje svoje pristalice da prete novinarima i zaposlenima.  

- Šaljući svoje pristalice ispred RTS Dragan Đilas preti novinarima i zaposlenima i šalje im poruku šta ih čeka ako ne rade za njega. Jer Đilas tako razume medije - ili rade za njega ili su plaćenici kako ih naziva. Tako je radio dok je bio na vlasti pa ga je pokojna predsednica Saveta za  

borbu protiv korupcije Verica Barać optuživala da vlada medijima u Srbiji, istakao je  

Vesić i dodao:  

- On je jedini državni funkcioner u novijoj političkoj istoriji Srbije koji je bio vlasnik dnevnih novina?! Ali u Đilasovom razumevanju medija svaki novinar može da se potkupi, a ako ne može, tada se zastraši. Pa im zbog toga nekada pošalje fašistu Obradovića da im u redakciji preti motornom testerom, a nekada im preti lično, kao preksinoć.  

gan Đilas preti novinarima i zaposlenima i šalje im poruku šta ih čeka ako ne rade za njega. Jer Đilas tako razume medije - ili rade za njega ili su plaćenici kako ih naziva. Tako je radio dok je bio na vlasti pa ga je pokojna predsednica Saveta za  

borbu protiv korupcije Verica Barać optuživala da vlada medijima u Srbiji, istakao je  

Vesić i dodao:  

ni funkcioner u novijoj dnevnih novina?! Ali u Đilasovom razumevanju medija svaki novinar može da se potkupi, a ako ne može, tada se zastraši. Pa im zbog toga nekada pošalje fašistu Obradovića da im u redakciji preti motornom testerom, a nekada im preti lično, kao preksinoć.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Danas      Strana: 4

Rubrika: Biznis

Autori: M. Obradović

Teme: Javne nabavke/Korupcija

Naslov: Porezi i parafiskali najveći problem za privredu

 Porezi i parafiskali najveći problem za privredu  

  1. Obradović  

Beograd - U odnosu na 2013. godinu transparentnost i predvidljivost u poslovanju su poboljšani, ali u odnosu na 2017. godini poslovni ambijent se u nizu indikatora pogoršava, pokazuje anketa 1.000 preduzeća 2019. u okviru USAID projekta saradnje za ekonomski razvoj.  

U anketi u kojoj je učestvovalo više od 1.000 preduzeća 27 odsto njih je ocenilo da su se transparentnost i predvidivost u poslovanjupopravilištojenapredaksa 14 odsto iz 2017, dok je 28 odsto preduzeća odgovorilo da se ne slaže sa tom ocenom. Kada se radi o regulatornom opterećenju privrede raste broj preduzeća koji smatra da je smanjeno opterećenje, ali i dalje 42 odsto njih kaže da ono nije smanjeno. Kako se navodi u analizi to ukazuje na potrebu da državne institucije i sudovi obezbede ispravnu i doslednu primenu novih propisa koji su i doneti da bi se pojednostavile procedure. U poslednjih pet godina negativne ocene sudskih procedura i pravila su se smanjivale, ali ove godine je negativno ocenilo rad sudova 29 odsto u odnosu na 25 odsto ispitanih preduzeća 2017. godine.  

Odgovarajući na pitanje da I su više Š manje vremena i novca potrošili na poslove u vezi sa poštovanjem propisa raste broj preduzeća koje je borba sa birokratijom više koštala nego ranije, ali je sve više i onih koji tvrde da su potrošili manje vremena na to.  

Kao najvažnije faktore koji uhču na rad preduzeća privrednici su izdvojili poreze i parafiskalne namete. Tako na listi faktora sa najnegativnijim uticajem na poslovanje parafiskalni nameti su drugi, porezi i doprinosi na zarade na 3. mestu, a porez na dobit na četvrtom. Porez na imovinu je na šestom mestu, a porezi i doprinosi koje plaćaju preduzetnici na devetom, dokje na 10. mestu stopa PDV-a. Najveće opterećenje za privredu (za 56 odsto preduzeća) su lokalni i repubhčki porezi, ekološki porezi, opštinski porezi, naknade za uređenje zemljišta i naknade za vode. Na pitanje šta ih je podstaklo da ograniče zapošljavanje radnika u poslednjih 12 meseci ispitanici kao drugi značajan faktor naveli su poreze i doprinose na zarade.  

Na pitanje kako povećati naplatu poreza 75 odsto firmi smatra da treba smanjiti poreze, dok je za 37 odsto rešenje učestalija i stroža poreska kontrola.  

Inspekcij ski nadzor j e j edna od stavki čiji se uticaj na poslovanje najviše smanjio, sa 27 odsto 2014. na 14 odsto ove godine. Takođe, smanjen je i uticaj propisa koji se tiču zaposlenih kao posledica liberalnijeg zakona o radu, a takođe beleži se napredak u spoljnotrgovinskim procedurama. Međutim, monopol kao otežavajuća okolnost za poslovanje vraća se na nivo iz 2016. godine kada je za 40 odsto ispitanih to bio problem.  

Posebno zanimljivi su rezultati ankete u delu koji se odnosi na saradnju preduzeća sa javnim sektorom. U prvoj anketi 2013. godine od 32 odsto preduzeća koja su radila sa javnim sektorom 57 odsto je ostvarivalo do 10 odsto prihoda od ovih poslova. Ove godine od 26 odsto preduzeća koja rade sa državom, 18 odsto je ostvarivalo u ovim poslovima, odnosno na javnim nabavkama preko 30 odsto svojih prihoda. Prosečan broj firmi koje se prijave na jedan konkurs za javne nabavke je bio najmanji u poslednjih pet godina (prema podacima iz 2018.) i iznosio je 2,5 ponuđača.  

U pogledu faktora koji utiču na dobijanje javnih tendera, i dalje je na prvom mestu finansijska ponuda, aI je više ispitanika ove godine označilo stručnost kao bitan kriterijum za dobijanje konkursa. Ipak, broj onih koji ocenjuju da povezanost sa političkim partijama, davanje mita članovima tenderskih komisija i privatne veze utiču na javne nabavke blago j e porastao 2019. u poređenju sa 2017. godinom, navodi se u rezultatima ankete.  

Od 2014. do 2017. godine zabeležen je značajan rast optimizma domaćih privrednika i u pogledu očekivanja o rastu broja zaposlenih, ukupnih prihoda i neto dobiti. Međutim, u 2019. u odnosu na 2017. broj preduzeća koja očekuju smanjenje broja zaposlenih se povećao sa 10 na 12 odsto, dok je broj preduzeća koji očekuju dodatno zapošljavanje ostao isti kao pre dve godine na 24 odsto.  

Još drastičniji je rast ispitanih koji očekuju pad ukupnih prihoda sa 13 na 17 odsto, mada je za jedan procentni poen povećan i broj onih koji očekuju rast prihoda sa 35 na 36 odsto. Broj preduzeća koja očekuju pad neto dobiti je takođe povećan i to za pet procentnih poena, sa 13 na 18 odsto, dok 35 odsto preduzeća očekuje rast dobiti u narednom periodu.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Danas      Strana: 5

Rubrika: Društvo

Autori: Z. Radovanović

Teme: Korupcija

Naslov: Tužilaštvo ga tereti za odavanje poslovne tajne

 Nakon hapšenja uzbunjivača A. 0., kojije obavestio javnost o ulozi Branka Stefanovića, oca ministra policije, u trgovini oružjem  

 Tužilaštvo ga tereti za odavanje poslovne tajne  

 KRAGUJEVAC, BEOGRAD // Otac ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije Nebojše Stefanovića - Branko ponovo je u centru pažnje domaće javnosb. Mediji su, naime, objavili da je uhapšen A. 0., radnik „Krušikall koji je novinarima dostavio podatke o povlašćenom statusu kompanije GIM, čijije Stefanović senior predstavnik pri kupovini i potonjem izvozu mina, granata i drugih „Krušikovihll proizvoda, a koje je, prema raspoloživim podacima, kupovao jelfinije i od državnog izvoznika naoružanja i vojne opreme firme Jugoimport SDPR. Umesto da se postupak, zbog eventualnog sukoba interesa i mogućeg nanošenja štete valjevskoj fabrici, koja je trenutno u više nego nezavidnoj situaciji, povede protiv Branka Stefanovića, uhapšen je uzbunjivač iz „Krušikall.  

Kako piše BIRN, u sredu, 18. septembra, između dva i pola tri po podne naoružani specijalci u džipovima ušli su u krug fabrike namenske industrije „Krušikll u Valjevu i odmah se uputili u kancelariju dispečera u proizvodnji A. 0., inače IT stručnjaka. Na licu mesta oduzeli su mu poslovni računar, a zatim ga odveli u stan gde su zaplenili njegov privatni kompjuter kao i eksterne memorije koje su pronašli. Pretres stana trajao je do 18.30 kada je A. 0. prebačen za Beograd. Određen mu je pritvor od mesec dana, a hapšenje je usledilo tri dana nakon što je sajt Arms voč objavio tekst o izvozu oružja u Jemen i navodnoj ulozi oca ministra u tom poslu. Ovom temom su se bavili i pojedini domaći mediji. Ljubisav Radosavljević, advokat privedenog uzbunjivača, izjavio je za BIRN da se njegov klijent dobro oseća. Tužilaštvo ga tereti za odavanje poslovne tajne, a po Krivičnom zakonu može da dobije od dve do 10 godina zatvora. Upitan zbog čega se ćuti o hapšenju, čak i nakon što su mediji uspeli da saznaju da se A. 0. već 20 dana nalazi u pritvoru, rekao je da nije hteo o tome da priča. „Ja sam profesionalac, već 30 godina sam u advokaturi, a po meni tu nema ničegall, rekao je Radosavljević.  

Velika prašina minulih dana bila se podigla i povodom informacije da je Branko Stefanović dobio dozvolu i za proizvodnju oružja. U delu neupućene javnosti odmah je protumačeno da će Stefanović senior, koliko sutra, da počne da proizvodi puške, automate, mitraljeze i drugo pešadijsko naoružanje i da ga potom prodaje širom sveta. Poznavaocima ove problematike znano je, međutim, da od tog posla nema ništa i da ne samo Branko Stefanović, nego ni bilo koji drugi srpski trgovac oružjem nema ni teoretskih šansi, bez obzira na to koliko novca ima, da postane ozbiljniji i međunarodno kredibilan proizvođač pešadijskog naoružanja.  

Država Srbija većinski je vlasnik vodećih fabrika grupacije Odbrambena industrija Srbije (čine je Zastava, Krušik, Prvi partizan, Sloboda iz Čačka, Milan Blagojević iz Lučana, Prva iskra iz Bariča...) lako je izvoz namenske industrije značajan, stanje u nekim fabrikama je problematično. Gubici „Zastave oružjall, prema poslednjim zvaničnim informacijama iz te fabrike, premašili su 30 miliona evra, dok je dug fabrike dostigao 17 mhijardi dinara. Valjevski „Krušikll je takođe u više nego nezavidnoj situaciji: Gubici su premašili 40 miliona evra, fabrika radi sa 20 odsto kapaciteta, a zbog dugova pojedini dobavljači su prestali da im isporučuju repromaterijal i delove. Sindikat „Krušikall nedavno se povodom stanja u toj fabrici obraho i predsedniku Srbije Aleksandru V učiću, ali im on, koliko je poznato, ništa nije odgovorio.  

  1. Radovanović  

Reakcije na hapšenje  

Savez za Srbiju, Stranka moderne Srbije, Demokratska stranka Srbije, Narodni slobodarski pokret Miroslava Parovića osudili su hapšenje A. 0. i zatražili su njegovo hitno oslobađanje. Zamenik predsednika SSP Borko Stefanović je izjavio da „Vućićev režim štiti stranaćke i porodične vojne liferante sa stotinama hiljada evra u ruksaku dok se oni koji brane pravdu hapse". Bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da razlog hapšenja IT stručnjaka iz „Krušika" predstavlja nelegitiman pritisak na uzbunjivače. Puštanje A. 0. traže i novinarska udruženja UNS i NUNS.  

Protest ispred zatvora  

Inicijativa žena Srbije, Pokret slobodnih građana i Udruženje #lodsmiliona"pozvali su na proteste ispred zgrade Centralnog zatvora u Beogradu, svakog dana od 18 sati, sve do puštanja uzbunjivača A.O. „Uzbunjivači nisu kriminalci!", naveli su iz PSG. „Da bi stali na put korupciji moramo stati u zaštitu uzbunjivača koji su imali hrabrosti da progovore i ukažu na dokaze korupcije, stranačkog mobinga i terorizma", navedeno je u saopštenju Udruženja#lodsmiliona.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Dnevnik      Strana: 2

Rubrika: Politika

Autori: S. Stanković

Teme: Korupcija/Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Gojković: Rano je za reč bojkot

 ŠTA NAKON PRVE RUNDE DIJALOGA VLASTI I OPOZICIJE  

 Gojković: Ranoje  

za reč bojkot  

Prva runda dijaloga vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta okončana je pre nekoliko dana, a sledeći krug razgovora najavljen je za polovinu novembra. Predstavnici vlasti i dela opozicije učestvovali su u razgovorima čiji cilj je unapređenje izbornog procesa, dok se pod kupolom Skupštine nisu pojavili predstavnici SzSa, koji zagovara bojkot političke utakmice koja treba da se „odigra” u martu naredne godine. Za razgovore ovoga puta nisu bili orni ni radikali ni DSS, koji nisu voljni da pregovaraju uz posredovanje stranaca.  

Predsednica Skupštine Maja Gojković, rezimirajući prvi krug dijaloga, izrazila je zadovoljstvo i rezultatima i atmosferom u kojoj su razgovori protekli. Juče je naglasila da je rano da bi se izgovarala reč „bojkot”, i izrazila uverenje da će veliki broj partija izaći na izbore u martu naredne godine. Nada se da će u drugoj rundi razgovora uz posredstvo Parlamenta Evropske unije učestvovati sve stranke koje imaju određenu političku snagu, iako neke od njih bojkotuju rad parlamenta Srbije. Tim pre što će, kako je podsetila, u drugoj rundi razgovora biće reči o medijima i atmosferi u Skupštini.  

- Kao što vidite, čitava međunarodna zajednica, bez obzira na to da li je Evropski parlament u pitanju ili neke druge parlamentarne organizacije, smatra da je jedino pravo mesto za razgovor svake vrste i rešavanje bilo kakvih nesuglasica upravo u parlamentu i da se samo dijalogom može doći do zajedničkog cilja - rekla je Maja Gojković, ponavljajući da je u svakom trenutku potpuno otvorena da razgovara s poslanicima koji bojkotuju rad Skupštine da bi videli šta mogu uraditi da unaprede rad parlamenta pred kraj ovog saziva. Pred parlamentom je, kaže, izmena i dopuna tri zakona o poboljšanju uslova za izbore, te dodaje da bi bilo poželjno da i oni koji trenutno ne učestvuju u radu, uzmu učešće u raspravi, ulažu amandmane, kao i da se razgovara o tome da li su te izmene dovoljne da bi oni izašli na izbore.  

Iako partije koje zagovaraju bojkot zahtevaju odlaganje izbora za devet meseci, predsednik Srbije i naprednjaka Aleksandar Vučić poručuje da o toj temi nema pregovora. Ističe da nema odlaganja redovnih parlamentarnih izbora, i da će biti održani onako kako to nalažu Ustav i zakon. Dodao je da izbori mogu biti ranije, vanredni.  

- Ali, kasnije - da neko vlada bez volje naroda, dok sam na vlasti u Srbiji to se neće dogoditi. Kad oni vladaju, mogu da kažu nikad više nema izbora, svašta može - rekao je Vučić, i dodao da opoziciji nije stalo do demokratije ni do osnovnih demokratskih principa.  

Jedna od članica Saveza za Srbiju i zagovornica bojkota je Demokratska stranka. Takav stav nije imao saglasje s poslaničkim klubom, koji je želeo da se uključi u dijalog, ali se povinovao stavu predsedništva DS-a. Poslanik te stranke Goran Ješić smatra da je odluka da se bojkotuju naredni redovni izbori 2020. godine loša po budućnost DS-a, da se bojkotom gubi, a ništa ne ostvaruje. Takođe, Ješić predočava da, ukoliko bi se desile izborne neregularnosti, DS neće moći da reaguje jer nema kontrolore na biračkim izborima. Kaže i da je apsurdno da Demokratska stranka ne učestvuje u razgovorima s predstavnicima Evropskog parlamenta „jer je inicijativa potekla upravo od naših poslanika koji su redovno slali izveštaje EP-u o političkim uslovima u Srbiji”. Podsetio je na to da je dogovor na GO DS-a bio da se insistira na tom procesu, ali je, kako kaže, „onda to naprasno promenjeno, zbog nekih bizarnih razloga, odnosno ličnih animoziteta koji nemaju veze s politikom”.  

Upozorio je a to da „će DS dan nakon izbora morati da napusti stranačke prostorije u svim opštinama i gradovima”, napominjući da to nije problem za „Dveri” i za Bilasovu političku organizaciju, kao ni za Jeremićevu stranku jer „oni i nemaju infrastrukuru, oni privatno finansiraju neke svoje prostore”.  

Programski direktor „Crte”, organizacije koja je kao posmatrač učestvovala u dijapogu posredstvom EP-a, ali i na FPN-u Raša Nedeljkov naglašava da „ne postoje idealni izborni uslovi, ali moramo imati odgovornost kao društvo da unapređujemo postojeće”. Kao poboljšanje izbornih uslova on navodi „mogućnost birača da provere da li je neko glasao umesto njih”, kao i to da je „rok Agencije za borbu protiv korupcije da reaguje smanjen na pet dana”. S druge strane, vezano za REM, smatra da, „ukoliko imamo telo koje suštinski ne radi svoj posao, a on se svodi na to da prati da li emiteri pošuju zakon, i u kojoj meri, ne može se reći da imamo bolje uslove”.  

Baron: Plodonosno učešće opozicije  

Predsednica Intrparlamentarne unije Gabrijela Kuevas Baron kaže da IPU dobija informacije o radu srpskog paralmenta ne samo zvanično od predsednice Maje Gojković već i od pojedinih poslanika opozicije.  

- Mi verujemo u dijalog, to je priroda parlamenta i naše organizacije - rekla je Gabrijela Kuevas Baron. - Verujemo da je pravi duh parlamentarizma kada različite stranke sednu za jedna sto i traže nabolje rešenje.  

Izrazila je zadovoljstvo što će na Skupštini IPU-a u Beogradu poslanici opozicije uzeti učešće, kao i da će to biti „plodonosno” i za dijalog u srpskom paralmentu.  

Maja Gojković je izjavila da su predstavnici Interparlamentarne unije upoznati s bojkotom dela opozicije u srpskom parlamentu.  

  1. Stanković

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Informer      Strana: 2

Rubrika: Udarne vesti

Autori: Redakcija

Teme: Vladimir Goati

Naslov: Šta mislite o Goatijevoj ideji da se izbori odlože za šest meseci?

 Šta mislite o Goatijevoj ideji da se izbori odlože za šest meseci?

 I Đilasovcima bi i šest I godina bilo malo I 'Simpatičan' predlog I o gaženju Ustava Ako smo normalna država, biće u roku.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Politika      Strana: 9

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: Prepucavanja povodom spornog rođendana člana DVT-a

 Prepucavanja povodom spornog rođendana člana DVT-a  

Udruženje sudija i tužilaca  

smatra da građani Srbije zaslužuju da se u njihovo ime u koštac s organizovanim kriminalom i sistemskom korupcijom bore najbolji tužioci, izabrani po objektivnim merilima i od strane članova Državnog  

veća tužilaca  

Član Državnog veća tužilaca  

(DVT) Stanislav Dukićdemantuje navode Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) da je protiv pojedinih članova DVT pokrenut disciplinski postupak.  

Reagujući na prekjučerašnje saopštenje UST-a da je protiv pojedinih članova DVT-a pokrenut disciplinski postupak zbog prisustva spornoj rođendanskoj proslavi Dukića, a da su oni i dalje angažovani na izboru tužilaca, Dukić navodi da je zapravo Etički odbor doneo odluku da se inicijativa republičkog tužioca uputi disciplinskom tužiocu Koji će odlučiti o tome da li da inicira pokretanje disciplinskog postupka.  

„Zakonski zastupnik UST-a je lice koje bi, kao profesionalac, trebalo da zna kada se smatra da je disciplinski postupak pokrenut, a ako to ne zna, priznajem da sam pogrešio kada sam tom licu po kriterijumu 'spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije’ dao maksimalnu ocenu”, kazao je Dukić, prenosi Tanjug.  

Zakonski zastupnik UST-a, kao nosilac javnotužilačke funkcije, treba da zna značenje izraza kao što su osumnjičeni, okrivljeni, osuđeni, organizovana kriminalna grupa, a koji su regulisani Zakonikom o krivičnom postupku, ukazuje Dukić. On, takođe, tvrdi da nije tačno da DVT vrši bilo kakvu diskriminaciju kandidata na oglasima.  

Kako je pojasnio, DVT je na sednici održanoj 3. oktobra ove godine, na predlog Petra Petrovića i Tatjane Lagumdžije, doneo odluku da zahtev za izuzeće na koji se poziva UST nije podoban za odlučivanje pa se jedino može smatrati da je ovaj zahtev pravno nepostojeći i zbog njega se ne može zaustaviti postupak izbora tužilaca u Republici Srbiji, a ako to nije objavljeno, napominje Dukić, jedino Sekretar DVT-a može biti odgovoran.  

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) saopštilo je da i pored više prijava za sukob interesa (podnetih Agenciji za borbu protiv korupcije) protiv pojedinih izbornih članova DVT-a oni zajedno s Dukićem nastavljaju da rukovode komisijama za izbor tužilaca antikoruptivnih odeljenja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, bez obzira na to što DVT nije saopštio nikakvu formalnu odluku u pogledu zahteva za njihovo izuzeće s oglasa za izbor tužilaca”, navodi UST, prenosi Tanjug.  

Prema stavu ovog strukovnog udruženja, to predstavlja vid pravnog nasilja i diskriminaciju kandidata na oglasima.  

„UST smatra da građani Srbije zaslužuju da se u njihovo ime ukoštac s organizovanim kriminalom i sistemskom korupcijom bore najbolji tužioci, izabrani po objektivnim merilima i od strane članova DVT-a koji svojim postupcima ne urušavaju poverenje građana u rad tužilačke organizacije”, navodi se u saopštenju.  

Povodom Dukićeve proslave rođendana u Hotelu „Šumadija” pre više od mesec dana, na kojoj su, kako se sumnja, bili i ljudi iz kriminalnog miljea, Etički odbor DVT-a je dao mišljenje da bi sve okolnosti tog slučaja trebalo trebalo da ispita disciplinski tužilac DVT-a. D. S. V.

----------------------------------------------------------

Datum: 14.10.2019 

Medij: Srpski telegraf      Strana: 1,12

Rubrika: Hronika

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije/Korupcija

Naslov: KRIMI TUŽILAC

 Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) upozorava da su pojedini članovi Državnog veća tužilaca (DVT), protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak zbog prisustva spornoj rođendanskoj proslavi člana DVT Stanislava Dukića, i dalje angažovani na izboru tužilaca. Povodom Dukićeve proslave rođendana u hotelu „ Sumadija“ pre više odmesec dana, nakojoj subili i ljudi iz kriminalnog miljea, Etički odbor DVT je dao mišljenje da bi sve okolnosti tog slučaja trebalo da ispita disciplinski tužilac DVT. -1 pored više prijava za sukob interesa, podnetih Agenciji za borbu protiv korupcije, protiv pojedinih izbornih članova DVT, oni zajedno sa Dukićem nastavljaju da rukovode komisijama za izbor tužilaca antikoruptivnih odeljenja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, bez obzira na to što DVT nije saopštio nikakvu formalnu odluku u pogledu zahteva za njihovo izuzeće sa oglasa za izbor tužilaca navodiUST.

Prema stavu ovog strukovnog udruženja, to predstavlja vid pravnog nasilja i diskriminaciju kandidata na oglasima. Udruženje zbog toga poziva zaštitnika građana, republičkog javnog tužioca i Agenciju za borbu protiv korupcije da zaštite kandidate za tužioce i otklone mogućnost da ih biraju pomenuti članovi DVT do okončanja disciplinskog postupka i odluke Agencije za borbu protiv korupcije.

Stanislav Dukić demantuje navode UST daje protiv pojedinih članova DTV pokrenut disciplinski postupak, već da je zapravo Etički odbor doneo odluku da se inicijativa Republičkog tužioca uputi disciplinskom tužiocu koji će odlučiti o tome da li da inicira pokretanje disciplinskog postupka.

- Zakonski zastupnik UST je Ise koje bi, kao profesionalac, trebalo da zna kada se smatra da je đisciplinski postupak pokrenut, a ako to ne zna, priznajem da sam pogrešio kada sam tom Isi, po kriterijumu „spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije“, dao maksimalnu ocenu - kazao je Dukić. On tvrdi i da nije tačno da DVT vrši Šo kakvu diskriminaciju kandidata na oglasima.

UST podseća daje već ukazivao na vezu izmeđupojedinih izbornih članova DVT i Udruženja tužilaca Srbije (UTS, drugo strukovno udruženje), što, kako smatraju, može da dovede do urušavanja poverenja građana u rad tužilaštva.

STEFANOVIĆ: NEMA NEDODIRLJIVIH

Kako ističe predsednik UST Nenad Stefanović tužilačka organizacija je pravovremeno reagovala u vezi sa spornim ponašanjem pojedinih članova Državnog veća tužilaca, pokazujući da u tužilačkoj organizaciji nema nedodirljivih, bez obzira na funkciju koju obavljaju.

- Pozivam kolege protiv kojih je pokrenut discipUnski postupak da dostojanstveno odbrane svoju struku, svesni poruke koja je poslata javnosti, umesto da traže izgovor u izmišljenom pohtičkom progonu. Malo je verovatno da je pohtika imala bilo kakvu ulogu u vezi sa tim ko je pozvan na privatnu proslavu, a još manje da je poUtika uticala na pojedine izborne članove Veća da u okviru svojih ovlašćenja biraju funkcionere Udruženjatužilaca Srbije - kaže Stefanović.

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: Pink

Rubrika: Novo jutro/TV Pink

Autori: Redakcija

Teme: Korupcija

Naslov: O aferi "Pazar"

O aferi "Pazar" koja se tiče rođendanske proslave člana Državnog veća tužilaca Srbije, Stanislava Dukića na kojoj su pored tužilaca bile i osobe povezane sa kriminalom, razgovaraću sa Tomom Filom, advokatom i Nenadom Stefanovićem i Ivanom Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: republika.rs

Link: https://www.republika.rs/vesti/drustvo/162620/cesmovaca-bojom-mirisom-porazavajuc-rezultati-kvaliteta-vode-srbiji

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Česmovača sa bojom i mirisom! Poražavajući rezultati kvaliteta vode u Srbiji

Paradoksalno, ali istinito. Građani Srbije, jedne od malo zemalja koje mogu da se podiče brojem izvorišta nezagađene vode za piće, imaju problem upravo sa snabdevanjem pijaćom vodom.IZVOR: Sputniknews, Republika nedelja, 13. 10. 2019.| 05:00 0Kada je pre dva i po meseca, po potpisivanju sporazuma o donaciji za poboljšanje vodosnabdevanja u Srbiji, šef delegacije EU Sem Fabrici rekao da su kvalitet vode i snabdevanje od ključnog značaja za građane, pogotovo za njih 600.000 kojima će ta donacija doneti konkretno poboljšanje kvaliteta života, verovatno nije znao za razmere tog problema.O tome nas je ovih dana obavestio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Od 154 kontrolisana javna vodovoda gradskih naselja u Srbiji, čak 60 nema zadovoljavajući kvalitet vode za piće, i oni su u kategoriji neispravnih. Situacija u Vojvodini je katastrofalna. Od 42 kontrolisana javna vodovoda, voda je ispravna za piće samo u devet. Sadrži upravo ono što ne bi smela - i ukus i miris i boju. Negde je čak 100 odsto fizičko-hemijski neispravna, i još pride 77 odsto mikrobiološki neispravna.Procene nadležnih institucija su da u narednim godinama treba izdvojiti oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina.- A to, između ostalog, podrazumeva savremenu tehnologiju prečišćavanja vode, ali i otpadnih voda -  kaže za medije doktorka Ana Mršulja iz Službe sanitarne kontrole vode u Javno komunalnom preduzeću "Beogradski vodovod i kanalizacija".Prema svim analizama, godinama unazad, ta najveća fabrika vode u Srbiji može da se pohvali da žitelje Beograda snabdeva vodom koja kvalitetom zadovoljava pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, ali i međunarodne standarde.- Tehnologija prerade je ovde presudna i jako brinemo o investicijama i stalno idemo u korak sa tim novim stvarima i u korak sa ostalim evropskim zemljama. Zaista se možemo pohvaliti da smo jedna od retkih prestonica gde se voda može piti sa slavine i da je ona higijenski ispravna i zdravstveno bezbedna za sve namene - istakla je Mršulja.Upravo zbog tog investiranja u tehnologiju, Beograđani piju vodu koja kvalitetom zadovoljava pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće i međunarodne standarde. Mršulja ističe da je na lokalnim samoupravama da urade šta mogu kako bi kvalitet vode doveli na zadovoljavajući nivo.Najteža je situacija u Vojvodini, upravo zbog sastava same sirove vode kojom raspolaže, pa je zbog nedostatka adekvatne tehnologije za preradu vode i najnoviji rezultat Instituta "Batut" o vodi iz tamošnjih vodova poražavajući.- U februaru 2015. godine, nakon raspisane javne nabavke za izgradnju prečišćivača pitke vode za Grad Zrenjanin, potpisan je ugovor između JKP 'Vodovod i kanalizacija' Zrenjanin, kao naručioca, i 'Grupo Zilio', kao izvršioca usluge. Ugovorom je predviđeno da je obaveza izvršioca usluge da izgradi postrojenje za prečišćavanje pitke vode i uslužno za JKP 'Vodovod i kanalizacija' Zrenjanin prečisti vodu, u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće Republike Srbije - ukazuje Gajin kako su Zrenjaninci odlučili da reše dugogodišnji problem.- U toku su završna merenja kvaliteta vode sa izlaza iz samog postrojenja, ali i na više zakonom definisanih mernih tačaka iz gradske vodovodne mreže, kako bi se utvrdio njen kvalitet, čime treba da se potvrdi da je izvršilac ispunio ugovorom definisane obaveze, odnosno da isporučuje prečišćenu vodu u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Merenja obavlja ovlašćena laboratorija Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin - ističe Gajin.Mada se Grad Zrenjanin već sada 100 odsto snabdeva prečišćenom vodom sa postrojenja, voda je i dalje zabranjena za piće, dok se merenjima kvaliteta vode ne utvrdi da su stvoreni uslovi da se zabrana stavi van snage. A kada građani umesto žute vode sa mirisom hlora konačno, za razliku od stare, dobiju hemijski ispravnu vodu za piće, doći će i do promene cene, koja nije menjana dugi niz godina. Nova će obuhvatiti i uslugu prečišćavanja vode, a konačnu reč o ceni daće Gradsko veće.Ulaganja u savremenu tehnologiju prečišćavanja vode, naravno, iziskuju ne mala novčana ulaganja, a na lokalnim zajednicama je da odaberu za njih najpovoljniju varijantu. U skoroj budućnosti će, međutim, morati da se ulaže i u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Njihov tretman je bitan, kako ne bi došlo do prekomernog zagađenja vodotokova i zemljišta, prilikom ispuštanja otpadnih voda u njih. - Na tome se uveliko i radi i to je neki cilj u narednom periodu, da se sve otpadne vode stave pod kontrolu, ali to je jako velika investicija koja će zahtevati ne godine, već decenije rada, sigurno - ukazuje Mršulja.U Vojvodini, gde je situacija sa vodosnabdevanjem najkritičnija, preradi se tek deset odsto otpadnih voda, a više od 65 odsto industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode. Prema proceni Ministarstva za zaštitu životnu sredinu, Srbija će morati da izgradi skoro 300 sistema samo za preradu otpadnih voda, što će koštati između četiri i pet milijardi evra.Jasno je da Srbija nije Izrael, koji investira velika sredstva u infrastrukturu i danas prečišćava gotovo 90 odsto otpadnih voda, što je svetski rekord, ali je sigurno da će morati da nađe sredstva za investiranje u nove tehnologije prečišćavanja kako vode, tako i otpadnih voda.Sa podatkom koji je na skupu u Novom Sadu iznela izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović - da u 21. veku svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a da svaki drugi nema kanalizaciju, teško da smo prispeli u Evropsku uniju i među razvijeni svet.Pogotovo kada se tome doda i onaj da trećina vodovoda do građana ne dobaci ispravnu vodu za piće.                 

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: jugpress.com

Link: https://jugpress.com/zamagljivanje-funkcionerske-kampanje/

Autori: Redakcija

Teme: Zlatko MinićSrbija (Transparency Serbia)

Naslov: Zamagljivanje funkcionerske kampanje

BEOGRAD Nakon što je Vlada Srbije usvojila famozni Zaključak o poštovanju člana 29. st. 2-4. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (zvaničan naziv "Zaključak Vlade 05 broj 013-9473/2019"), režimski mediji su uglas uskliknuli da... BEOGRAD Nakon što je Vlada Srbije usvojila famozni Zaključak o poštovanju člana 29. st. 2-4. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (zvaničan naziv "Zaključak Vlade 05 broj 013-9473/2019"), režimski mediji su uglas uskliknuli da je rešen problem funkcionerske kampanje. "Vlada Srbije Zaključkom sprečava funkcionersku kampanju", "Za funkcionersku kampanju predviđene su i sankcije", "Nema više političkih kampanja iz državnih fotelja", "Vlada Srbije zabranila funkcionersku kampanju", gudilo se u desetercu. "Analitičari" i "eksperti", potmognuti nekolicinom istraživača javnog mnjenja (ko zna zbog čega je zaključeno da baš oni treba da objasne opoziciji, vascelom srpstvu i građanstvu dalekosežni značaj Zaključka No 5) uveravali su nas, ne samo da se Zaključkom staje na kraj zloupotrebama javnih resursa, kojih ionako nije ni bilo, već i funkcionerskoj kampanji koje je možda malo i bilo, jer nije bilo Zaključka koji bi je sprečio. Tako smo, na primer, mogli da pročitamo da je direktor jedne agencije za istraživanje javnog mnenja zaključio da Zaključak "pokazuje čvrstu opredeljenost Vlade da sprovodi ono što je regulisano zakonima". Nema potrebe trošiti reči na besmislenost rešenosti da se Zaključkom uredi sprovođenje zakona. Ali, narečeni direktor je, možda i nesvestan toga, pogodio u centar - funkcionerska kampanja nije uređena zakonom. I Zaključak No 5 nema veze sa njom i on možda upravo dokazuje opredeljnost Vlade da ne reguliše funkcionersku kampanju. Povrh svega, Zaključak ništa ne reguliše, već preporučuje, jer da bi se regulisalo potrebno je izmeniti zakone. Vlast, istini za volju, jeste najavila i izmene zakona; videćemo šta će one doneti i kako li će tek kliktati mediji, analitičari i istraživači kad ti predlozi osvanu na sajtu Vlade. Međutim, dok bi za tabloidno-analitičarsku apoteozu Zaključka sumnjičavi opozicionari lako mogli zaključiti da je organizovana i planirana manipulacija, šta reći za opoziciona tumačenja toga šta jeste, a šta je bila funkcionerska kampanja i kako je uređena. Tako smo, na primer, povodom posete Aleksandra Vučića radnicima Gradske čistoće mogli da pročitamo (gotovo ispravan) zaključak Pokreta slobodnih građana da je to "klasičan primer funkcionerske kampanje" koja je "odredbama više zakonskih propisa strogo zabranjena u pravnom sistemu Srbije". Šta je ovde gotovo ispravno, a šta je netačno? Pojam "funkcionerska kampanja" u javni diskurs je, ako se ne varam, uveo Zoran Gavrilović 2012. godine. Transparentnost Srbija u analizi kampanje 2012. piše o "porastu aktivnosti javnih funkcionera" i odvojeno o "političkoj promociji povezanoj sa korišćenjem javnih resursa". Već u izveštaju sa izbora 2014. i TS jasno definiše funkcionersku kampanju kroz aktivnosti (prevashodno promotivne) javnih funkcionera u predizbornom periodu, koje se prikazuju kao njihov "redovan rad", a suštinski su deo političke promocije. U ovih sedam godina koliko se bavi ovom temom, Transparentnost Srbija ju je nametnula u javnosti i izborila se da ona uđe u izveštaje OEBS/ODIHR i EU. Sada preti opasnost, ne samo da kao društvo propustimo priliku da se ova tema reguliše, već i da zatvorimo vrata da se to pitanje ozbiljno razmotri u doglednoj budućnosti. Naime, pogrešno tumačenje šta je zaista funkcionerska kampanja i šta treba regulisati, njeno brkanje ili poistovećivanje sa zloupotrebom javnih resursa ili sa stranačkim angažovanjem javnih funkcionera, bilo da je posledica neznanja i nerazumevanja ili smišljene manipulacije, može rezultirati time da se zaključi da je ovo pitanje rešeno, ako se (bolje) regulišu upravo stranačko angažovanje ili zloupotreba resursa. A to nije funkcionerska kampanja. U užem smislu funkcionerska kampanja se manifestuje kroz promotivne aktivnosti funkcionera u vreme izborne kampanje: posete firmama, školama, bolnicama, sudovima, otvaranje fabrika, gradilišta, sajmova, potpisivanja ugovora i memoranduma o izgradnji i ulaganju, stipendiranju, predstavljanje planova izgradnje, uručenje stipendija, pomoći i poklona, razgovor sa građanima, radnicima. Stoga je PSG gotovo u pravu kada tvrdi da je burek sa čistačima "klasičan primer funkcionerske kampanje". Zapravo je reč o promotivnoj aktivnosti, a da bi bila "klasična funkcionerska kampanja" nedostaju nam raspisani izbori. No, ne treba cepidlačiti. Vučić i vučići su od 2014. promotivne aktivnosti pretvorili u svakodnevicu, ubeđujući nas da je obilazak toaleta u školama ono što predsednik, premijer, ministri treba da rade (iako je reč o neispunjenom obećanju Vučića da će obići sve toalete, izuzev ako to nije radio "škodom" noću, bez medija, upravo da ne bi bilo predstavljeno kao promotivna aktivnost). U javnoj upotrebi se za to što funkcioneri čine i u periodu između izbornih ciklusa ustalio naziv "funkcionerska kampanja". Ono što je, međutim, potpuno netačno u saopštenju PSG jeste da je funkcionerska kampanja, odnosno promotivna aktivnost "strogo zabranjena u pravnom sistemu Srbije" i to "odredbama više zakonskih propisa". Nije. I ne bi trebalo da bude cilj da se ograniče promotivne aktivnosti (ma koliko neke od njih bile besmislene) van izborne kampanje. I ne može biti cilj da se čak i u vreme izborne kampanje zabrane sve aktivnosti koje mogu imati promotivni karakter. Naime, pored aktivnosti koje su osmišljene samo zbog toga da bi se funkcioner pojavio u medijima (pseudo-događaji), postoje i druge aktivnosti koje mogu imati promotivne elemente, kao što su posete inostranstvu, sastanci u kabinetu sa domaćim i stranim zvaničnicima, sportistima, umetnicima, sastanci na terenu sa domaćim zvaničnicima i učešće funkcionera na manifestacijama (konferencije, skupovi, okrugli stolovi, svečane akademije, obeležavanja značajnih datuma). Ove dve kategorije (pseudo-događaji i stvarne aktivnosti funkcionera) se mogu razlučiti sa dva test pitanja - da li će ovo biti bitno nakon nekog vremena (kakav će biti efekat) i da li je ovo moglo da se desi bez funkcionera. Konačno, funkcionerska kampanja može, u određenim situacijama, predstavljati indirektnu zloupotrebu javnih resursa, kroz obezbeđivanje dodatne medijske promocije za funkcionera (odnosno partiju sa kojom ga birači identifikuju) i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Ali nije reč o "klasičnoj" zloupotrebi resursa koja je regulisana propisima. Pri čemu su neki aspekti zloupotrebe loše regulisani. Tu, u prvom redu, mislim na mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, od pre nekoliko godina, u kojem je ona pogrešno tumačila da svi ministri imaju pravo da koriste službena vozila i prilikom obavljanja stranačkih aktivnosti, i onda kada nisu u pitanju lica koja uživaju neprestanu zaštitu. Ovde se praksa susreće sa Zaključkom. Nije sporno da javni funkcioneri mogu da učestvuju u stranačkoj kampanji, ali u svojstvu stranačkog funkcionera. Pitanje je da li će Zaključak (ili dodatno regulisanje zakonima) uticati da to angažovanje ne bude kombinovano sa (navodnim) funkcionerskim aktivnostima i nekorišćenjem službenih automobila (i durgih resursa) uprkos mišljenju Agencije. Naime, u svim monitorinzima beleženo je "kombinovanje" događaja - ministar ili premijer ili predsednik u 11h obiđe ambulantu, školu ili fabriku, pa u 12 ima stranački skup ili sastanak u lokalnom odboru, pa u 13 novu "funkcionersku aktivnost" u drugom mestu, pa razgovor sa građanima na štandu partije, i tako do stranačkog mitinga zakazanog za 18 ili 19h, koji direktno prenose lokalne televizije i one sa nacionalnom frekvencijom. Sve su to pitanja koja treba regulisati, ali to nije "klasična funkcionerska kampanja". Transparentnost Srbija već godinama predlaže kako da se "klasična funkcionerska kampanja" uredi i jedan takav predlog poslat je i radnoj grupi Vlade koja ovih dana i nedelja radi na najavljenim izmenama zakona. Ključno pitanje je koliko ima volje da se takav predlog prihvati i uskrati prilika za dodatnu moćnu promociju. Buka koju su podizali "učesnici dijaloga", poput Đukanovića, da "oni" traže da se Vučiću "zabrani učeščće u kampanji" možda je posledica nerazumevanja, ali možda i signal da nema volje da se jasno kaže - Vučić, iako bi trebalo da je predsednik svih građana, može u stranačku kampanju i tu vam nećemo popustiti, ali neće biti funkcionerske kampanje i to ćemo rešiti zakonom. Teško je, naime, odreći se takve prilike i o tome svedoči i nedavno gostovanje na N1 Borisa Tadića, koji i posle sedam godina odbija da prizna da je vodio funkcionersku kampanju pre nego što je podneo ostavku, odnosno "skratio mandat". Jer Tadić je nizao promotivne aktivnosti u funkcionerskoj kampanji od raspisivanja parlamentarnih izbora 13. marta do "skraćivanja mandata" 4. aprila, pa je čak potom nastavio kao kandidat DS-a da se pojavljuje sa ministrima u njihovim promotivnim aktivnostima. A danas daje opravdanje za sve aktuelne i buduće promotivne aktivnosti rečenicom da "u politici vi morate ono što ste radili kao svoje deo, da prikažete kao svoje delo". Nije sporno, ali to možete da kažete na stranačkom mitingu, da stavite u stranački spot, ali ne da činite kao deo redovne predsedničke ili ministarske "dužnosti". Na kraju, Tadić se pridružio horu relativizatora izjavom da "funkcionerska kampanja podrazumeva da se zloupotrebljavaju državni resursi" (a on, kaže, nije zloupotrebljavao te resurse). Kako, konačno, regulisati funkcionersku kampanju? TS je radnoj grupi predložila da se član 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (odnosno član 50. novog Zakona o sprečavanju korupcije koji će početi da se primenjuje umesto njega septembra 2020) izmeni tako što će, pored ostalog biti propisano sledeće: Funkcioneru je zabranjeno da u tom svojstvu učestvuje u aktivnostima političkog subjekta (što znači da može kao stranački funkcioner, ali ne kao predsednik, premijer, ministar, gradonačelnik, direktor JP itd). U doba izborne kampanje, funkcioneru je zabranjeno da u tom svojstvu organizuje promotivne aktivnosti organa javne vlasti, da ih sprovodi, kao i da učestvuje u promotivnim aktivnostima koje organizuju druga lica, izuzev: a) kada je propisana obaveza da se promotivna aktivnost izvrši u određeno vreme i na određeni način, i kada je jedino javni funkcioner ovlašćen da tu obavezu ispuni; b) kada je reč o javnim manifestacijama, koje se po ustaljenoj praksi sprovode u određeno vreme i uz obavezno učešće nosioca određene javne funkcije; v) kada je učešće funkcionera neophodno zbog održavanja međunarodnih odnosa. Promotivna aktivnost "jeste aktivnost funkcionera, organa vlasti ili drugog lica koja ima za cilj ili se može s razlogom očekivati da će imati za posledicu objavljivanje reči, lika ili glasa funkcionera u medijima". (Peščanik-Zlatko Minić) I ovo Vam može biti interesantno 

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: balkanmagazin.net

Link: http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-221464/vucic-obecao-vece-plate-za-cetiri-najsiromasnija-okruga

Autori: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Teme: Vladimir Goati

Naslov: Vučić obećao veće plate za četiri najsiromašnija okruga

(nedelja 13. oktobar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)<br/>Blace, Kutlovac, 12.10.2019 - predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas u Topličkom okrugu, u okviru kampanje Budućnost Srbije, i posetio polloprivredno gazdinstvo Milenković u Kutlovcu Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je juče Toplički okrug u okviru kampanje Budućnost Srbije i najavio veće plate za četiri ugrožena regiona, odnosno "nešto poput kosovskog dodatka". Ponovio je da nema odlaganja redovnih parlamentarnih izbora. Predsednik je povodom predstojeće Generalne skupštine Interpola, na kojoj će se ponovo odlučivati o zahtevu Prištine za članstvo, rekao da očekuje da će ishod biti povoljan za Srbiju. Vučić je zamolio taksiste, koji su najavili radikalizaciju protesta od ponedeljka, da to ne čine. Jedino u Srbiji još nije pravno uređena službena upotreba nacionalnog jezika većinskog naroda - srpskog jezika i ćiriličnog pisma dok su jezici manjinskih naroda zakonski uređeni po najvišim evropskim standardima. Ovogodišnji nobelovac Peter Handke, u telefonskom razgovoru s Vučićem, potvrdio je da će uskoro posetiti našu zemlju. Stvaranje dezinformacija je najčešći oblčik manipulacije, pronađen u 52 zemlje od 70 analiziranih. Kiho, 12.10.2019 - nalet tajfuna zapadno od TokijaVučić posetio Toplički okrug u okviru kampanje Budućnost SrbijePredsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je juče Toplički okrug u okviru kampanje Budućnost Srbije i tom prilikom najavio veće plate za četiri ugrožena regiona, ističu Novosti.Vučić je u Blacu izjavio da mu je ideja da se u četiri najsiromašnija okruga, među kojima je i Toplica, uvede poseban dodatak, nešto poput kosovskog dodatka, te da će o toj mogućnosti razgovarati sa premijerkom Anom Brnabić.Ideja je, kaže, da taj dodatak za Toplički okrug, Jablanički, Pčinjski...bude 10 odsto, pa da palata lekara u Blacu bude veća 10 odsto nego lekara u Beogradu.Vučić je najavio da će država više ulagati u Toplicu i druge siromašne krajeve Srbije, kao bi ostavila seljaka na svome:"Da nam čuva pragove i ono što smo počeli da gubimo u poslednjih 30-40 godina".Najavio je i da će svi penzioneri u Srbiji dobiti za 15 dana jednokratnu pomoć od 5.000 dinara.Po pitanju Kosova i Metohije, rekao je da su drugi koji vole da se junače, doprineli nezavisnosti KiM i to toliko da bi njega samog bilo sramota da izgovori reč KiM.Vučić je podvukao da Srbija nema decu za bacanje i da neće da se junači da bi dobio glasove, ali i da neće nikada dozvoliti da neko pljune na obraz Srbije, da nas neko ponizi."Čuvaćemo ponos naše zemlje. To znači da ćemo uvek znati na pametan način da štitimo naše naiconalne i državne interese i gledati kako da pomgnemo našem narodu na KiM", rekao je Vučić. Blace, 12.10.2019 - predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas u Topličkom okrugu, u okviru kampanje Budućnost SrbijeVučić o izborima, inerpolu, taksistima…Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio rekao je da nema odlaganja redovnih parlamentarnih izbora, i da će biti održani onako kako to nalažu Ustav i zakon, prenose Novosti.Na pitanje novinara kako vidi predlog Vladimira Goatija da izbore treba odložiti bar za šest meseci, da bi se izbegao bojkot, Vučić je dodao da je čuo da opozicija štrajkuje da bi izbori bili ranije, ali ne i da štrajkuje da bi bili kasnije."Ja tu vrsu ludila niti mogu da razumem, niti mogu da slušam...Oni ako hoće da izađu na izbore - hoće, ako neće - nemoj da izlazite na izbore", rekao je Vučić novinarima u Kuršumliji gde je bio u sklopu kampanje "Budućnost Srbije". U susret predstojećoj Generalnoj skupštini Interpola, na kojoj će se ponovo odlučivati o zahtevu Prištine za članstvo, Vučić je rekao da je bilo mnogo pritisaka, ali da očekuje da će ishod biti povoljan za Srbiju. Vučić je zamolio taksiste, koji su najavilu radikalizaciju protesta od ponedeljka, da to ne čine." Spremni smo da razgovaramo, da vidimo da pronađemo rešenje, ali ih molim da ne rade to, jer to ničemu ne vodi", rekao je Vučić."Ne razumem ludilo opozicije", naslov je u tabloidu Alo. Kuršumlija, 12.10.2019 - predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas u Topličkom okrugu, u okviru kampanje Budućnost Srbije, posetio je Kuršumliju i položio kamen temeljac za fabriku namenske industrije "BSS" (Borbeni složeni sistemi)I sa ćirilicom možemo u EvropuBugari stavljaju ćirilicu na evro, a mi je skidamo s dinara, piše u Politici pod naslovom: "I sa ćirilicom možemo u Evropu".Šta koči usvajanje izmena Zakona o jeziku - bila je tema okruglog stola koji je Politika organizovala.Učesnici su ukazali na pogubne posledice nebrige o srpskom jeziku.Da se ovome ozbiljno pristupilo, kao što su pristupili struka i posednji sastav Ministarstva za kulturu i informisanje, već bismo se pomerili s mrtve tačke, smatra predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr. Sreto Tanasić. Ili bi nam, kako dodaje, barem neko rekao zašto se jedino u Srbiji zakon o službenoj upotrebi nacionalnog jezika većinskog naroda ne može usvojiti, dok su jezici manjinskih naroda zakonski uređeni i dobili su status na kojem mnogi u Evropi mogu pozavideti. Niš, 12.10.2019 - na niškom vojnom aerodromu "Narednik pilot Mihajlo Petrovia" održana je svečanost povodom Dana vojnih padobranaca - 14. oktobraDodik: Ne znam zašto Bosnu još pokušavaju da očuvajuPolitika Bošnjaka, koju sada pokušavaju da nametnu Srbima - postavljanjem nemogućih uslova za uspostavu vlasti u zajedničkim organima BiH - samo je put da BiH izgubi bilo kakav smisao i kretanje je ka njenom raspadu, rekao je u razgovoru za Politiku Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske.On kaže da usvajanje Godišnjeg nacionalnog programa, kako bi se aktivirao Akcioni plan za članstvo BiH u NATO, ne može biti deo paketa za razgovore o formiranju vlasti i ističe da je taj uslov smišljeno postavljen, da Sarajevo ne bi dobilo partnere iz RS.Obrazlaže kako u Sarajevu takvim ponašanjem pokušavaju napraviti stanje u kome bi bilo normalno da oni koji su dobili legitimtet na izborima ne treba da uđu u vlast, a oni koji su izgubili izbore mogu I dalje da rade, što je, "nezdrava situacija koja će eskalirati u političku blokadu u kojoj niko više ni s kim više neće sarađivati".Dodik je najavio da će krajem oktobra biti sednica Skupštine RS i da se priprema materijal koji neće biti samo odgovor na dekleraciju SDA.List u naslovu intervjua citira Dodika: "Ne znam zašto Bosnu još pokušavaju da očuvaju". Northumberland, England, 12.10.2019 - službenik obalske straže pored tela kita (11-18 metara) koji se nasukao na engleskun obaluLažne kampanjne na društvenim mrežamaBlic objavljuje "veliko istraživanje univerziteta Oksford" Pod naslovom "Ko void lažne kampanje na društvenim mrežama"."Stvaranje dezinformacija je najčešći oblčik manipulacije, pronađen u 52 zemlje od 70 analiziranih", prenosi ovaj list. "Tri su načina botovske kampanje: diskreditovanje političkih protivnika, gušenje drugačijih stavova i suzbijanje osnovnih ljudskih prava". Sanliurfa province, 12.10.2019 - nastavak turske vojne intervencije u SirijiKurti priznao sudiji: Ubijao bih SrbeNovosti citiraju sudiju Danicu Marinković: "Kurti mi priznao: Ubijao bih Srbe".Lider "Samoopredeljenja" još tokom 1991.godine planirao rat sa Srbijom.Fatmir Ljimaj lično naredio da se strelja čak 100 Srba iz Orahovca. Beograd, 12.10.2019 - protest "1 od 5 miliona" u BeograduNa koga liči Trampov izaslanik"Stručnjaci o specijalcu za Kosovo" piše u Kuriru pod naslovom "Mali Tramp se ponaša kao Holbruk". Bogatić, Dublje, 12.10.2019 - predsednik Zajedno za Srbiju (ZzS) Nebojša Zelenović u kampanji bojkota izbora tokom posete selu Dublje u opštini BogatićPotpirivanje sukobaPod najavom "alarmantno" u tabloidu Alo piše kako "institucije lažne države potpiruju nove sukobe i nestabilnost""ISIS dolazi u Srbiju sa vojskom Kosova", naslov je u ovom tabloidu. "Kod Prizrena uhvaćena grupa od 19 Sirijaca koje je predvodio pripadnik tzv kosovske vojska stacioniran u južnom delu Kosovske Mitrovice."Handke potvrdio da će uskoro posetiti našu zemljuDok sa jedne strane traje hajka na najnovijeg nobelovca Petera Handkea, zbog njegove naklonosti našem narodu, salve pohvala i oduševljenja stižu na račun književnog velikana od strane naših intelektualaca, objavljuju Novosti koje slavnom piscu sa više tekstova posvećuju dve strane."Nobel" je mala uteha za sve nepravde nanete najvećem živom piscu…Evo, malo melema i za našu dušu, kazao je za list Gojko Đogo.Vest iz Švedske akademije pozdravile su i njihove srpske kolege iz SANU, čiji je Handke inostrani član.Vest da je Handkeu dodeljen "Nobel" srpski akademici nisu dočekali sa uzvikom "zar već!" nego "zar tek sad!" , preneo je za list predsednik SANU Vladimir Kostić." Primite nagradu i za pravdu za Srbe. Jednodušno, svim srcima čestitamo. Vaši pisci iz Srbije" , piše u čestitki koju mu je Udruženje književnika Srbije uputilo.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je juče telefonom sa Handkeom i čestitao mu na izuzetnom priznanju i pozvao ga da dođe u Srbiju. Handke je kazao da će u najskorije vreme da poseti našu zemlju i da se veoma raduje razgovoru sa srpskim predsednikom. Tokom razgovora najveći deo reči izgovarao je na srpskom jeziku.U više navrata Handke je posećivao Banjaluku, a advokat Jevto Janković, tadašnji istražni sudija, svedoči kako je u ratnim vremenima Handke peške, preko koridora želeo da ide za Beograd, kako bi se sastao s Miloševićem.Do toga ipak nije došlo, jer su domaćini uspeli da ga kombijem prevezu u Srbiju sa grupom Grka, koji su se vraćali kući iz Banjaluke."U kombi je moglo da stane devet osoba, a njih je bilo petnaestak. Na kraju smo isekli zadnja sedišta i postavili daske kako bi svi mogli da se smeste. Handke je sedeo na tim daskama", priča Janković.List prenosi i sećanje meštana Belih voda pod naslovom: Handke dobio našeg "Nobela".Kurir citira Žarka Radakovića, Hndkeovog prevodioca: "Napadaju ga oni koji ga nisu čitali""Istraga" nestale bebe"Glumac mi na prevaru uzeo 3.200 evra za nestalog brata", naslov je u Kuriru gde govori "Josipa Filipović koja već 40 godina traži brata za koga sumnja da je otet u porodilištu". Ona "svim roditeljima koji traže nestalu decu poručuje: Ne nasedajte". Po njenim rečima dala je novac "aktivisti u borbi protiv krađe beba, za istragu I od tada mu se gubi svaki trag…"                                                     

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: b92.net

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=13&nav_category=11&nav_id=1603219

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Ne postoje idealni izborni uslovi" - Info

"Ne postoje idealni izborni uslovi"Profesor Milan Jovanović kaže da ne postoji mogućnost za pomeranje izbornog roka, jer to bi značilo kršenje Ustava, ali dodaje da moramo da gledamo malo šire.Politika 0 Izvor: B92, prva  Podeli nedelja, 13.10.2019. | 13:10Profesor Milan Jovanović kaže da ne postoji mogućnost za pomeranje izbornog roka, jer to bi značilo kršenje Ustava, ali dodaje da moramo da gledamo malo šire."Stanje demokratije u Srbiji je takvo da ne moramo po svaku cenu da se držimo ustavnih normi koje sprečavaju da se resi politićki problem koji postoji", rekao je profesor sa Fakulteta političkih nauka Jovanović.Na pitanje da li bi to značilo kršennje ustava on odgovara: "Da, to bi bio prekršaj ustava, ukoliko ustavni pravnici ne bi jednim kreativnim tumačenjem našli način da se izbori pomere za tri meseca".Profesor Jovanović dodaje i da "treba stvarati mogućnost da se izbori ne bojkotuju".Raša Nedeljkov, programski direktor Crte smatra da je "više aktera je napravilo određeni korak, nisu samo prdstavnici vlasti".Raša Nedeljkov se osvrnuo i na ulogu REM-a tokom izbornog procesa."Ukoliko imamo telo koje suštinski ne radi svoj posao, a on se svodi na to da prati da li i u kojoj meri emiteri pošuju zakon posebno u osetljivom procesu kakvi su izbori ne može se reći da imamo bolje uslove", rekao je Nedeljkov.Kao poboljšanje izbornih uslova on navodi "mogućnost birača da provere da li je neko glasao umesto njih", kao i to da je "rok agencije za borbu protiv korupcije smanjen na 5 dana da reaguje".Nedeljkov dodaje i da ne postoje idealni izborni uslovi."Ne postoje idealni izborni uslovi, ali moramo imati odgovornost kao društvo da unaprešujemo postojeće", rekao je.Opširnije u video prilogu.Foto: Screenshot/Prva TV               

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: online-news.rs

Link: https://online-news.rs/vesti/ne-postoje-idealni-izborni-uslovi/

Autori: Redakcija

Teme: Agencija za borbu protiv korupcije

Naslov: "Ne postoje idealni izborni uslovi" - online news Srbija

"Stanje demokratije u Srbiji je takvo da ne moramo po svaku cenu da se držimo ustavnih normi koje sprečavaju da se resi politićki problem koji postoji", rekao je profesor sa Fakulteta političkih nauka Jovanović.Na pitanje da li bi to značilo kršennje ustava on odgovara: "Da, to bi bio prekršaj ustava, ukoliko ustavni pravnici ne bi jednim kreativnim tumačenjem našli način da se izbori pomere za tri meseca".Profesor Jovanović dodaje i da "treba stvarati mogućnost da se izbori ne bojkotuju".Raša Nedeljkov, programski direktor Crte smatra da je "više aktera je napravilo određeni korak, nisu samo prdstavnici vlasti".Raša Nedeljkov se osvrnuo i na ulogu REM-a tokom izbornog procesa."Ukoliko imamo telo koje suštinski ne radi svoj posao, a on se svodi na to da prati da li i u kojoj meri emiteri pošuju zakon posebno u osetljivom procesu kakvi su izbori ne može se reći da imamo bolje uslove", rekao je Nedeljkov.Kao poboljšanje izbornih uslova on navodi "mogućnost birača da provere da li je neko glasao umesto njih", kao i to da je "rok agencije za borbu protiv korupcije smanjen na 5 dana da reaguje".Nedeljkov dodaje i da ne postoje idealni izborni uslovi."Ne postoje idealni izborni uslovi, ali moramo imati odgovornost kao društvo da unaprešujemo postojeće", rekao je.Opširnije u video prilogu.         

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: danas.rs

Link: https://www.danas.rs/nedelja/dve-nedoumice-o-jednoj-kontrainstituciji/

Autori: @OnlineDanas

Teme: Vladimir Goati

Naslov: Dve nedoumice o jednoj kontrainstituciji

Pre nekoliko godina mi je dr Dušan Bošković, kolega i prijatelj iz današnjih, ali i nekih prošlih vremena, predložio da izložim svoja sećanja na rad Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu.U njegovom predlogu bilo je nekog rezona jer sam kao saradnik Instituta bio i poslednji upravnik Centra za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka i prvi direktor samostalnog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Beogradskog univerziteta. NJegov predlog sam ljubazno odbio jer mi se činilo da bih govorio u Institutu potpuno drukčijeg profila od onog u kojem sam proveo deo radnog veka. Istovetnost imena me nije impresionirala. Smatrao sam da je reč o nesamerljivim dužima. Bio sam stoga iznenađen kada sam sredinom septembra ove godine dobio elektronsku poruku jednog od saradnika Instituta s kojim prethodno nisam bio u prepisci. Bila je to lična poruka iz koje navodim ključni deo: "Ovog leta je IFDT objavio knjigu o svojoj istoriji, verujem da ste čuli nešto o tome… Promocija knjige je planirana kao okrugli sto, razgovor s istaknutim ličnostima koje su radile u Institutu, rukovodile Institutom, ili tesno s njim sarađivale. Voleli bismo da napravimo jedan produktivan osvrt na burnu istoriju koja je obeležila nastanak i trajanje Instituta, pa i da govorimo o prelivanju te burne istorije na današnji trenutak. Čak se nadamo i polemičnom tonu, raspravi i sukobu mišljenja, pre nego "običnoj" promociji knjige. Bila bi nam ogromna čast ako biste pristali da dođete i govorite; moje je mišljenje da bi bez Vašeg glasa taj okrugli sto bio upadljivo nepotpun." Zahvalio sam se na ljubaznom ličnom pozivu, ali i dodao: "Institut je drastično promenio profil, pa sam odbio da učestvujem i u nekom ciklusu izlaganja o "istoriji Instituta". Oštro sam se usprotivio i nekakvom skupu o uspostavljanju "SrbStvujuće filozofske terminologije". To je bila moja poslednja intervencija. Dosta, neka pri tome i ostane. Najlepše vas molim za razumevanje. Godinama je to "čist' nekaj drugega" u odnosu na ustanovu u kojoj sam radio". Saradnik Instituta je očigledno očekivao da ću dobiti poziv Instituta da aktivno učestvujem u radu Okruglog stola povodom promocije knjige Građenje jedne kontrainstitucije. Istorija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Ja nisam. Tako je i bilo. Dobio sam samo cirkularno obaveštenje o Okruglom stolu "Građenje jedne kontrainstitucije: Istorija Instituta za fiozofiju i društvenu teoriju" (petak 27. 09. 17h) jer se moje ime nalazilo na opštoj mailing listi Instituta. Kao učesnici najavljeni su Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Radivoj Cvetićanin, Sonja Liht, Latinka Perović, Vladimir Goati, Predrag Krstić, Milivoj Bešlin, Želimir Žilnik, Petar Bojanić i autori Olga Nikolić i Igor Cvejić. Ovde ću se zadržati na samo dva momenta koja izazivaju velike nedoumice. Odgovor na pitanje ko su bili aktivni učesnici nije se mogao dobiti iz izveštaja sa skupa koji je iz pera inače ozbiljne novinarke Snežane Čongradin koji je pod naslovom "Petar Bojanić: Utočište za intelektualce više ne postoji" objavio dnevni list Danas (28-29. septembar 2019, na str. 5.) U tom članku nema ni reči o predmetu promocije, ali je opisana žalba direktora IFDT dr Petra Bojanića da je smetnja u radu Instituta što nije državno vlasništvo. Zaista, kako to da Institut koji Bojanić označava kao kontrainstituciju nije u državnom vlasništvu?! Teško da bi i nadrealisti smislili bolji paradoks! Direktor IFDT žalio se i premijerki Ani Brnabić - bezuspešno. Prema pisanju autorke teksta izjavio je "… da ova višedecenijska institucija, koja je decenijama unazad bila utočište za sve intelektualce, ugrožene zbog slobodnog izražavanja misli i javne reči, faktički - ne postoji". Neka razume ko može! Na moguće pitanje da li je u Institutu bilo što činjeno da se ta nesumnjivo značajna institucija nauke i kulture u Srbiji gasi kao tribina "slobodnog izražavanja misli i javne reči", otvorena za ugrožene intelektualce - nema ni reči. Druga nedoumica tiče se liste pozvanih učesnika okruglog stola. Samorazumljivo je da su pozvana dva bivša upravnika CFDT, Dragoljub Mićunović i Vojislav Koštunica i jedan broj mlađih koleginica i kolega, sadašnjih saradnika IFDT. Nedoumicu izaziva činjenica da su pozvane i neke ličnosti kao Radivoj Cvetićanin ili Latinka Perović, vrlo aktivna učesnica u višegodišnjem političkom progonu ne samo "beogradskih praksisovaca" nego i filmskih stvaralaca, književnika i drugih umetnika ubačenih u žrvanj političke prese pod imenom "crni talas u kulturi"! Bila je izvršni sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije u doba najžešćih hajki na profesore "osnivače" IFDT kao kvaritelje studentske omladine 68'. Zaista treba imati jako "kratko pamćenje" pa zaboraviti da je skoro pune četiri godine (1968 ? 1972) bila u samom vrhu piramide moći u Srbiji i vodila politiku osude svakog nezavisnog slobodnog mišljenja i izražavanja. I sama je posle 1972. godine pala u nemilost, odbačena i politički osuđena, osetila sve loše i neljudske posledice politike koju je prethodno vodila. Ako je za žaljenje taj deo njenog životnog puta, ipak ne treba smetnuti s uma da su politički arivisti i karijeristi koji su je "smenili" nastavili istu politiku protiv "grupe beogradskih praksisovaca" ali i drugih kolega, na primer profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Izglasali su januara 1975. godine u Narodnoj skupštini Srbije lex specialis protiv nastavnika Filozofskog fakulteta, da bi ih posle višegodišnjeg maltretiranja izbacili bukvalno na ulicu! Naslednici Latinke Perović u političkom aparatu Saveza komunista bili su arogantniji, primitivniji i vulgarniji. NJihovo političko ponašanje podsećalo je na jednu bosansku pričicu s nekog partijskog sastanka neposredno posle Drugog svetskog rata kada partijska organizacija ima dilemu da li da Muju kazni ukorom ili ukorom pred isključenje, a Suljo dobacuje "Šta ukor, šta ukor pred isključenje - kravu, kravu mi njemu da oduzmemo". Da bi se ovaj problem bolje razumeo potrebna je napomena o istoriji nastanka Centra za filozofiju i društvenu teoriju (CFDT). Oni koji znaju nešto o toj istoriji mogu posvedočiti da je taj Centar osnovan pod velikim pritiscima iz zemlje i inostranstva, posebno Međunarodne organizacije rada, da se reši egzistencijalni status sedam nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta u Beogradu, tzv. "beogradskih praksisovaca". Poseban uslov je bio da to mora biti akademska, naučna institucija koja (treba da) je članica Univerziteta u Beogradu. Dakle, CFDT je osnovala država kao azil za "moralno-politički nepodobne" profesore/profesorice i saradnike Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta nakon više od dvanaest godina neprekidnog političkog progona i svakog drugog šikaniranja. Nisu, dakle, naše kolege i koleginica Golubović bili "osnivači" CFDT, kako stoji na internet stranici IFDT nego su ugurani u "prokrustovu postelju" novoosnovanog Centra IDN. Reč "azil" nije prejaka, ali su se institucije autoritarne države i Saveza komunista ipak prevarile u računu. Za razliku od mnogih često smenjivanih političara koji bi dobili neko "uhljebije" i ćutali, naše kolege i koleginica Golubović su rad u Centru koristili za još intenzivniji naučni rad, okupljanje mlađih saradnika i širenje intelektualnih komunikacija i uticaja. Pa nisu valjda tadašnje vlasti bez svojih političkih "razloga" na sudu osudile doktorsku tezu Nebojše Popova na uništenje ili digle veliku političku halabuku protiv knjige Vojislava Koštunice i Koste Čavoškog Stranački pluralizam ili monizam: obnova i zatiranje posleratne opozicije?! Neko bi mogao prigovoriti da je Latinka Perović poslednjih decenija objavila dela koja su izazvala određena interesovanja u javnosti Srbije i da je ostavila za sobom svoj politički angažman. Tačno, bio bih poslednji čovek koji bi joj osporavao pravo da kritikuje praksisovce, moje kolege koji su skoro svi s onu stranu života. Kao ozbiljan istraživač ipak bi morala znati ili prisetiti se da "grupa beogradskih praksisovaca" nije nastala spontano kao grupa ličnosti sličnih intelektualnih i teorijskih opredeljenja. U taj "tor" su razne ideološke komisije, druge državne institucije i neformalne partijske grupe ubacile - kolebajući se oko nekih imena - nekoliko saradnika Filozofskog fakulteta u Beogradu da bi bili postavljeni kao mete za svakojake političke i druge napade. To je učinjeno u političkom aparatu čiji je jedan od ključnih rukovodilaca bila Latinka Perović. A da "beogradski praksisovci" nisu bili nikakva spontana grupa istomišljenika pokazuje njihov razlaz i različiti pa i suprotstavljeni stavovi i angažmani u javnosti Srbije krajem prošlog i početkom ovog veka. Izgleda da je neko tačno primetio da "jednom u aparatu, uvek u aparatu"! Ni danas Latinka Perović ne može a da se ne "očeše" o "grupu beogradskih praksisovaca". I danas im prebacuje što su ignorisali, "sektaški" odbacivali, Vuka Pavićevića koji je u vreme njene velike političke moći zajedno s njom kritikovao te svoje kolege po raznim ideološkim i drugim komisijama. Tako je nedavno u Danasu pisala: "Poznavala sam profesora Pavićevića i veoma sam ga poštovala. Sretala sam ga na sednicama Ideološke komisije Gradskog komiteta Saveza komunista čiji je bio član… Nije pripadao beogradskoj grupi praksisovaca, a i oni su se prema njemu odnosili držeći se načela: Ko nije sa nama, taj je protiv nas. Oni među njima koji su napisali memoare (Mihailo Marković, Dragoljub Mićunović) ostavili su pisani trag o tome." (Latinka Perović, "Borka Pavićević (1947-2019) Skica za biografiju", Danas, 23. septembar 2019, str. 18.) Est modus in rebus! Čak bi se i Latinska Perović trebala negde zaustaviti, za svoje dobro. U temelje Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kao "korpe" u koju će biti smešteni "politički i ideološki mućkovi" utkana je politika koju je Latinka Perović vodila ne samo prema filozofima i sociolozima, saradnicima Praxisa. Tužno je i ružno da te političke stavove od pre pola veka danas ponavlja kao, valjda, "naučne istine". Tu sam se zaustavio i ostavio da tekst nekoliko dana "odleži", nesiguran da li sam možda bio preoštar. A onda se u Danasu pojavio prilog Milivoja Bešlina "Pola veka Instituta za filozofiju - Na krilima junske pobune" (Nedelja, subota-nedelja, 5-6 oktobar 2019, str. II). Kao profesionalni istoričar Bešlin je napravio dve omaške. Jednu sitnu - Mićunović nije bio direktor IFDT nego upravnik Centra. Druga je veoma krupna i pripada revizionističkom maniru u istoriografiji. Institut nije "nastao na krilima junske pobune" nego upravo suprotno - kao rezultat političkog i egzistencijalnog progona naših kolega i nastojanja da se "krila junske pobune" slome i potpuno unište. Za slavlje pola veka Instituta ipak će morati da sačeka 2031. godinu. Milivoja Bešlina ostavljam u oblaku romantično-ružičastog pogleda na Institut. Zahvalan sam mu što je više od trećine svog teksta posvetio izlaganju Latinke Perović. Zabeležio je da je "… istakla razlike između zagrebačkih i beogradskih praksisovaca koje su postojale od početka do kraja. Dok su prvi bili više zainteresovani za filozofiju, preokupacija drugih je bila politika. U fokusu beogradskih praksisovaca bila je njihova politička sudbina". Te razlike su se pojavile na kraju, ali ih nije bilo na početku! Gajo Petrović i Mihailo Marković su bili delegati na VIII kongresu Saveza komunista, kada je politički aparat još imao iluziju da može da ih pacifikuje. Da li su Gajo Petrović i Milan Kangrga izbačeni iz Saveza komunista zbog filozofskih stavova ili zbog snažne podrške "lipanjskim gibanjima"? Da li je časopis Praxis zabranjivan, a neki njegovi saradnici suđeni zbog zastupanja filozofskih i teorijskih stanovišta i ideja? Činjenica da praksisovac Predrag Vranicki postaje rektorom Zagrebačkog sveučilišta, a tzv. beogradski praksisovci terani na ulicu govori o različitom ponašanju hrvatskog i srpskog rukovodstva SK. To ne znači da je hrvatsko rukovodstvo bilo tolerantnije nego da je imalo "preča posla" oko maspoka. Ako te politika svakodnevno lupa po glavi, samo cinik može da ti prigovori što ti je u fokusu tvoja politička sudbina! A onaj koji ti oduzima pravo da radiš, da deluješ u javnom prostoru i posle pola veka ti prigovara što si se sastajao u kafanama "…na večerama čiji su glavni organizatori bili Nebojša Popov i Svetozar Stojanović", morao bi da zna iz istorije bar toliko da su u mnogim društvima kafane i berbernice bile kolevke demokratije. A i neće biti da je samo Tito čitao policijske izveštaje o prisluškivanim razgovorima u kafanama i privatnim stanovima. To su valjda radili i njegovi podređeni poput Latinke Perović. Nakon pola veka bavljenja temama istorije kulturnog i političkog života Srbije mogla bi da zna da Mihailo Marković i LJubomir Tadić (Tadić nije ni bio član radne grupe SANU za izradu Memoranduma!) nisu kao predstavnici Centra učestvovali u pisanju Memoranduma SANU, već kao akademici SANU, čiji su počasni članovi bili Josip Broz i Edvard Kardelj! Nisam "zadušna baba" koja po svaku cenu "brani" svoje mahom pomrle kolege, "beogradske praksisovce". Načelo Praxisa je bilo "kritika svega postojećeg", pa i samog časopisa i njegovih saradnika. I sam sam oštro polemisao s Mihailom Markovićem - ne kada je bio proganjan nego kada se peo na političko nebo Srbije. Javno i jasno sam se kritički odnosio i prema poznim stavovima LJubomira Tadića. I Latinka Perović ima pravo na "kritiku svega postojećeg". Jedino je tiho molim da to čini na osnovu činjenica, a ne da posle pola veka ponavlja floskule i neistine političkog aparata kojim je izvršno rukovodila. bozidar jaksic, Milivoje Bešlin  

----------------------------------------------------------

Datum: 13.10.2019 

Medij: poslovnojutro.com

Link: http://www.poslovnojutro.com/details&id=126681

Autori: Redakcija

Teme: Javne nabavke

Naslov: Raspisan javni poziv za izbor firme koja će graditi dionicu od muzeja do ulice Braće Begić

"""Direkcija za puteve Kantona Sarajevo raspisala je javni poziv za izgradnju Prve transverzale, odnosno dionice od Zemaljskog muzeja do ulice Braće Begić. Potvrdio je to za "Avaz" direktor Direkcije Selmir Kovač. Riječ je o višemilionskom tenderu, a javna nabavka će trajati 45 dana, nakon čega slijedi 15 dana roka za žalbe. Vrijednost radova je oko 25 miliona maraka s PDV-om. - Izgradnja bi mogla biti završena za jednu građevinsku sezonu kad bismo imali sve imovinskopravne odnose riješene, ali s obzirom na to da nemamo, ići ćemo dio po dio. Kako nam Općina da odobrenje, tako ćemo graditi - izjavio je Kovač.Također, u toku je i javni poziv za izbor izvođača radova za rušenje objekata na trasi ove saobraćajnice, od Kranjčevićeve ulice do ulice Braće Begić.Taj javni poziv se završava 15. oktobra, kada će se znati izvođači radova i kada će se moći krenuti s pripremom i aktivnostima za rušenje onih objekata za koje su riješeni imovinskopravni odnosi. - S obzirom na to da nema puno zainteresiranih za rušenje, otprilike jedna-dvije firme, ova trasa bi trebala biti spremna za rušenje do kraja mjeseca - naglasio je Kovač.   

----------------------------------------------------------