Zabrane za bivše službenike – Trampove naredbe i srpski nacrt zakona

Datum kreiranja: utorak, 31 januar 2017

conference roomSa velikom pažnjom domaći mediji su propratili vest da će novi predsednik SAD, Donald Tramp, u okviru „isušivanja močvare“, antikorupcijskih inicijativa koje su mu donele popularnost kod dela birača, „doživotno zabraniti vladinim zvaničnicima da lobiraju za strane vlade, a bilo koju vrstu lobističkih aktivnosti u roku od pet godina (od napuštanja službe)“. U stvari, reč je o predsedničkoj naredbi kojom se svim budućim službenicima u saveznoj administraciju nalaže da potpišu „Obavezivanje na poštovanje etičkih pravila“ (Ethics Commitments By Executive Branch Appointees). Zakletva, između ostalog ima sledeće elemente:

·        Službenik neće lobirati u roku od 5 godina u vezi sa organom u kojem je radio;

·        Poštovanje pravila na koja je već obavezan (npr. postupanje sa poverljivim informacijama...)

·        Službenik neće raditi za stranu vladu ili političku partiju ni u kojem slučaju koji po trenutnim pravilima zahteva registraciju lobiranja;

·        Službenik neće prihvatiti poklone od registrovanih lobista i lobističkih organizacija tokom službovanja;

·        U roku od dve godine od imenovanja službenik neće učestvovati u radu po bilo kojem pitanju kada je neka od strana direktno i suštinski povezana za njegovog bivšeg poslodavca ili klijenta, što uključuje i regulativu i ugovore.

·        Ako je službenik bio lobista u roku od dve godine od stupanja u službu neće učestvovati u predmetima u vezi sa kojima je lobirao ranije;

·        Službenik se obavezuje da će pri zapošljavanju koje vrši polaziti od kvalifikacija, sposobnosti i iskustva;

Ovom zakletvom se stvaraju ugovorne obaveze između službenika i Vlade i precizira se značenje pojmova. Zanimljivo je da predsednik ili lice koje on ovlasti može službenika da oslobodi preuzetih obaveza. Rukovodilac svake Vladine organizacije mora da uspostavi pravila i procedure u cilju da obezbedi da svi zaposleni potpišu zakletvu prilikom stupanja u službu, i da da obezbe poštovanje pravila. Za kršenje ovih pravila predviđene su razne vrste mera. Neke od njih se nadovezuju na druge propise (zbog čega se pominje i obaveštavanje saveznih istražnih organa), a druge se odnose na vođenje parnice protiv službenika koji nije poštovao pravila radi naknade štete.

U Srbiji se pripremaju nova pravila o ograničenjima za bivše funkcionere. Za „obične službenike“ pravila su manje detaljna i stroga. Nacrt novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji se pojavio krajem prošle godine predviđa sledeće:

 

Ograničenja po prestanku javne funkcije

Član 55.

Lice kome je prestala javna funkcije ne sme da u roku od dve godine od tada:

1) stupi u odnos sa organom javne vlasti u kome je bio javni funkcioner, kao predstavnik poslovnog subjekta koji sa organom javne vlasti ima ili tek uspostavlja poslovne kontakte;

2) zasnuje radni odnos ili uspostavi poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji ostvaruju korist od odluka čije donošenje je bilo i u njegovoj nadležnosti;

3) zastupa pravno ili fizičko lice ili obavlja poslove veštaka ili stručnog savetnika, u smislu zakonika kojim se uređuje krivični postupak, u sudskom ili  drugom postupku u kome se razmatra i odluka u čijem donošenju je učestvovao;

4) obavlja poslove upravljanja ili revizije u pravnom licu koje je nadzirao kao javni funkcioner, ako je nadzor vršen poslednje godine javne funkcije;

5) upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

 

Najznačajnija razlika u odnosu na rešenje iz aktuelnog Zakona o Agenciji jeste to što više ne bi postojala mogućnost da se zasnivanje radnog odnosa ili poslovne saradnje (u naredne dve godine od prestanka funkcije) izvrši po odobrenju Agencije. Pored toga, predviđa se i uvođenje novih ograničenja, koja ranije nisu bila obuhvaćena normama (nove tačke 1 i 3).

Reč o normama koje uređuju veoma osetljiva pitanja, ne samo sa stanovišta efikasne zaštite od korupcije, već i iz ugla ljudskih prava, pa i mogućnosti da na javne funkcije dođu zaista najbolji kandidati (a ne oni koje ni jedan drugi poslodavac ne bi hteo). Zbog toga ova tema zaslužuje znatno više pažnje od one koja joj se posvećuje trenutno. Za sve godine primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o ovoj temi se diskutovalo isključivo u situacijama kada neko zvučno ime – ministar, guverner ili predsednik nađe posao po odlasku sa funkcije. Sada, kako vidimo i ono što radi Tramp u dalekom Vašingtonu nalazi put do srpskog čitalaštva. S druge strane, o rešenjima za hiljade domaćih sadašnjih i budućih funkcionera ne vodi se javna rasprava ni kroz stručne okrugle stolove, ni u formi skupštinskog javnog slušanja, ni u medijima.

foto: FreeImages.com