Analiza usaglašenosti informatora o radu organa vlasti

• 

Analiza usaglašenosti informatora o radu organa vlasti

sa

Uputstvom za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa

„Praćenje proaktivnog pristupa informacijama u Srbiji 2012/ 2013[1]“ 

Zakonska obaveza izrade i objavljivanja informatora o radu u skladu sa Uputstvom Poverenika za slobodan pristup informacijama se i dalje masovno krši. Najveći problem je neažurnost – većina informatora nije dopunjavana duže od pola godine, iako postoji obaveza da se to čini svakog meseca. Ta neažurnost podriva poverenje građana i novinara da će naći tačne i potpune informacije u ovom dokumentu. Organi vlasti i dalje najčešće propuštaju da objave podatke o realizaciji budžeta u toku godine, da precizno navedu u kojim slučajevima uskraćuju pristup informacijama i da prikažu podatke o programima pomoći. Podaci o uslugama koje javne institucije pružaju su takođe veoma oskudni, i u najvećem broju slučajeva su izostavljeni podaci o stvarnim rokovima postupanja, statistike pruženih usluga i opis postupanja organa. Tek malo bolja je situacija u pogledu prikaza javnih nabavki.

Osnovni problem jeste situacija, koja i dalje postoji, da informatora o radu uopšte nema. Prema godišnjem Izveštaju Poverenika informator nije izradilo 17,2% sudova, 70% javnih tužilaštava, 42% pokrajinskih organa, 35% gradova i opština, 17,3% javnih preduzeća i čak 91,6% drugih organa. Nepostojanje informatora o radu odrazilo se i na istraživanje TS, jer neke institucije nismo mogli da obuhvatimo, dok su u dva slučaja informatori o radu postojali, ali su uklonjeni i nisu zamenjeni novim tokom samog istraživanja (generalni sekretarijat Predsednika Republike i JP „Železnice Srbije“).

Istraživanje je pokazalo da su, ukupno gledano, najbolje svoje obaveze ispunila ministarstva, zatim pokrajinski organi, koji su prilikom ocenjivanja dobili blizu dve trećine mogućih poena; slede organi iz grupe nezavisnih i regulatornih tela, pet visokih državnih organa protiv čijih odluka tražioci ne mogu da izjave žalbu i gradovi, koji su dobili između 45% i 55% mogućih poena pri ocenjivanju; na začelju se nalaze opštine, javne preduzeća i sudovi, sa manje od 40% mogućih poena.

Pojedinačno, najbolje su ocenjeni informatori o radu sledećih organa:

Rezultati ovog istraživanja jasno ukazuju na potrebu da se obezbedi pokretanje postupaka protiv organa koji drastično krše obaveze. Jedan od načina da se to postigne je ponovno upućivanje u proceduru izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama i davanje ovlašćenja za pokretanje postupaka Povereniku, a do tada aktivno angažovanje nadležnog Ministarstva pravde i državne uprave na pokretanju prekršajnih postupaka. Jednako je potrebna i snažna politička volja. Objavljivanje potpunih i ažurnih informatora o radu mogao bi da bude jedan od najkonkretnjih pokazatelja namere da se predizborna i postizborna obećanja o većoj transparentnosti u radu sprovedu u delo.

Međutim, pored mehanizama koji bi obezbedili da ono što je propisano kao zakonska obaveza postane i realnost, potrebno je i prepoznavanje koristi koje informatori o radu mogu da donesu samim organima vlasti, kroz promociju njihovog rada ali i čitaocima. Istraživanje je pokazalo da i dalje postoji snažna potreba za promocijom informatora o radu među novinarima, nevladinim organizacijama i građanima. Naravno, da bi ova promocija imala svrhe, mora se prethodno obezbediti da dokumenti budu ažurni i potpuni, jer bi u suprotnom njihovo korišćenje moglo da postane razlog za nova razočaranja i gubitak poverenja.

Takođe, treba razmišljati o izmenama Uputstva u pravcu boljeg udovoljavanja identifikovanih potreba korisnika, kao što su sažimanje pojedinih obaveznih poglavlja, izmena obaveznog sadržaja pojedinih poglavlja (na primer da se deo o starešinama proširi biografijama, preglednije predstavljanje podataka o budžetu; uvođenje obaveze organa da navede zbog čega neke svoje obaveze nije ispunjavao).

Konačno, rezultat istraživanja je niz preporuka organima vlasti, koji su objavili informatore o radu, kako da poboljšaju kvalitet informatora.

Među njima su unošenje u informator tabelarnog prikaza kretanja broja zaposlenih po godinama, tabelarnog prikaza obaveza i ovlašćenja umesto prenošenja izvoda iz propisa, postavljanje linkova ka planovima i izveštajima, objavljivanje informacija o stvarnim rokovima postupanja kod pružanja usluga, unos podataka o svim uslugama koje organ pruža i postavljanje linkova ka formularima, unošenje napomene o tome na koji period se odnose podaci o isplaćenim zaradama i naknadama, uključivanje u informator podataka o organu – pravnom prethodniku (npr. u slučaju spajanja ministarstava), izrada informatora o pretraživom tekstualnom formatu (Word ili slično) .

 

Napomena:

U oktobru 2012, Transparentnost Srbija započela je rad na projektu „Praćenje proaktivnog pristupa informacijama u Srbiji 2012/ 2013“ u okviru kog su analizirani informatori o radu objavljeni na internet stanicama organa vlasti u periodu novembar 2012 – februar 2013. Kao polazište za analizu poslužilo je Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa koje je Poverenik sačinio na osnovu Zakona o slobodom pristupu informacijama od javnog značaja.

Analizom su obuhvaćeni informatori o radu ukupno 70 organa vlasti, medju kojima su šest najviših državnih organa,  ministarstva, javna preduzeća, nezavisni državni organi, sudovi, pokrajinski organi, gradovi i opštine.

Informatori o radu razmatrani su kroz ukupno 37 kategorija koje obuhvataju kako obavezna poglavlja Informatora o radu tako i druge elemente kao što su mogućnost preuzimanja sa internet stranice organa vlasti, ažurnost informacija, ispravnost linkova koji su navedeni i dr.

 

 MATERIJAL:

• Analiza usaglasenosti informatora o radu sa Uputstvom, april 2013.pdf