Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta

• 

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI).

Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa „minimalnom transparentnošću budžeta“.

Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.

Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".

„Značajan nivo transparentnosti budžeta“ ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.

Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima.

 Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, aSkupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.

Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26).

U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid–19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene – što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže – što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.

Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership – IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine. Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost uticaja kako će se se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od Vlade (u Srbiji, to je Transparentnost Srbija). Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.

Kompletno istraživanje nalazi se na linku: https://www.internationalbudget.org/open-budget-survey/country-results